Већ сам жељан
Већ сам жељан твога ока,
И умилног твога гласа;
Жељан твога разговора
И виткога твога стаса.
Жељан сам ти угледати
Црне очи, ведро чело,
И пољубит румен усне,
Оно пусто медно врело.
Али то ће жеља празна,
Жеља празна, жеља пуста,
Кад не могу пољубити
Мило лице, медна уста?
Утопљеник кад се дави,
О б'јелој се пјени хвата,
Тако и ја жељом пустом
Вјешам ти се око врата.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
У Бару, (Црна Гора) 1895., Мило Јововић, „Словански свет “, број 27., у Трсту, 6. јула 1895., стр. 252.