Већ протјече...

Већ протјече... Писац: Авдо Карабеговић Хасанбегов

Већ протјече жарко љето
Јесење се небо мути,
Хуји олуј, гране дрхћу,
А на њима лишће жути.

Око мене вјетар звижди
И мојом се косом титра,
Баш к’о што је играла се
Са мном моја младост хитра.

А ја стојим к’о споменик,
Мртви мрамор славних днева,
Срца немам, немам крви
Да ми хладно т’јело згр’јева.

Мутног ока поглед сврнем:
До хумке се хумка диже . ..
Шта ћу и ја овдје? Шта ћу? —
Идем мало гробљу ближе.

Извор

1901. Зора, лист за забаву, поуку и књижевност. Година 6, стр. 160.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Авдо Карабеговић Хасанбегов, умро 1900, пре 124 године.