Вече (Ђура Јакшић)
| Вече Писац: Ђура Јакшић |
| песма је написана 1857. године[1]; текст се овде наводи према Живановић (1931)[2] |
- Вече
Као златне токе, крвљу покапане,
Доле пада сунце за гору, за гране.
И све немо ћути, не миче се ништа,
Та најбољи витез паде са бојишта!
У срцу се живот застрашеном таји,
Само ветар хуји... То су уздисаји...
А славуји тихо уз песмицу жале,
Не би ли им хладне стене заплакале.
Немо поток бежи — ко зна куда тежи!
Можда гробу своме — мору хлађаноме?
Све у мртвом сану мрка поноћ нађе;
Све је изумрло. Сад месец изађе...
Смртно бледа лица, горе небу лети:
Погинули витез ено се посвети!...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Ђура Јакшић, умро 1878, пре 146 година.
|