Вечерњи поздрав

Вечерњи поздрав  (1865)  Писац: Стојан Новаковић

Тихо, ведро, моје злато,
Моје очи драге,
Пуно вече бујног миља,
Хладовине благе.

Једна звезда боље сјаје
Отуд с твоје стране,
Ваљда мене тешит’ рада
Да ми чежња лане.

И све тамно, лако, тихо
На тај крај се губи
— Ил’ то крије зрак месечев
Што те сада љуби!

Ваљда мисли, светићу се,
Ил’ се срдит’ на те,
Ил’ там’ не сја ни за кога
Него само за те!

Да л’ га гледаш, да ли мислиш
На свог браца вамо,
Пада ли ти на ум да се
Сад вако жељкамо?...

Је л’ ти драго ово вече,
Мила ноћца мека?...
Сећаш ли се де сад братац
Мисли на тебека?...

Извор

1865. Вила. Година прва, број 9, стр. 105.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Стојан Новаковић, умро 1915, пре 109 година.