Ветар (ветриње)

Ветар (ветриње) (110-129)

      Под називом „ветар“ крију се више болести. То долази од веровања да многе болести долазе преко ветра. „За сваки део отеченог тела, каже се, да је ту ветар ’ударио’“ (314, с. 85). У Бугарској овим називом се именује костобоља (реуматизам) - 519, с. 8; 561, с. 83.
      Баба Радојка Петровић из Драгобраће у Гружи (Србија), каже да има 77 ветрова, а најтежи су ови: ветрови светог Стефана, ветрови св. Јована, бели бетар (познаје се по белом отоку), црбени ветар, (има црвени оток), копиљак (потајни ветар), полежак (оток
који дуго траје), покосник (који удари у кости) и др. (318, с. 355).
     Један од начина којим се баје од ветра је бајање белим луком. Узму се три чесна и сни се преполове. Уз бајања (бр. 115) луком се премазује оболели део тела и лук баца: прва половина на запад, друга на исток, трећа на југ, четврта на север, пету задржи болесник код себе, а шеста се баци на камен и том приликом се каже: „У камен ударило и више се не повратило"(318, с. 356).
     Код Бугара бајалица узима једно јаје у десну руку и три пута кружећи око главе болесника баје (561, с. 83).
     Код Чеха и Словака се помиње болест vetŕice (648,1 с. 122)
     Нису наведене басме (338, с. 91, 156, с. XVIII).

Референце

Извор

• Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 393-394.