Весео сам
Весео сам, душо мила,
Кад т' угледам ока сјај;
Јер милијег наш св'јет нема
А и сам не Божји рај.
Весео сам, душо мила,
Кад ти чујем гласа јек
Он је мелем тужном срцу,
Он је жићу прави л'јек.
Весео сам, душо мила,
Кад проснивам слатки сан;
Да ће скоро мени стобом
Сванут среће б'јели дан.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.
|
Мило Јововић, „Словански свет “, број 40., у Бечу, 18. октобра 1895., стр. 375.