Велика недеља (драма у три чина)/24
IX
СВЕШТЕНИК, ПРЕЂАШЊИ
СВЕШТЕНИК (Сврћући с пута прилази групи): Помози вам Бог, добри људи!
СТАРАЦ: Бог ти помогао, оче!
СВЕШТЕНИК: Бива ли да загрејем мало руке, баш отпадоше?
СТАРАЦ: Сад ће ето да се распали.
СВЕШТЕНИК (Седајући): Премрзло се па то ти је! Дуг пут, а нигде конака да се одмориш, нигде крова да се склониш, нигде ватре да се загрејеш и нигде хлеба да се нахраниш. Откако је света и века овако се зло није сручило на читав један народ.
СТАРАЦ: Није, боме!
СВЕШТЕНИК: Некад, кад је Бог кажњавао свет, кажњавао је оно што је грешно, оно што се дугим животом морало огрешити. А ово, коси, коси, коси без пребира, коси све што дохвати.
СТАРАЦ: Покосиће нас све ако овако потраје.
СВЕШТЕНИК: Нашао ми се требник и епитрахиљ па... право да ти кажем, кад прођем тако крај мртва, а ја опојом. Велим, толико да му учиним да не иструне неопојан, кад већ мора несахрањен. Али, где ћеш стићи кад их је на сваком кораку... онде човек, овамо жена, тамо дете, леже као покошени влатови на њиви.
|