[Везак везла робињица Роса]
Везак везла робињица Роса,
На пенџеру на бијелој кули.
Налећеше гице ластавице,
Те Росину замрсише свилу;
А Роса их љуто кунијаше: 5
„Хајте тамо, тице ластавице,
„Од губе вн отпанула крила,
„Што ми моју замрсисте свилу!“
Па се опет повратила Роса:
„Богом сестре тице ластавице! 10
„Одакле сте јутрос полећеле,
Нијесте ли од земље Индије?“
А говоре тице ластавице:
„Ми смо, Росо, од земље Индије!“
Проговара робињица Роса: 15
„Ој, бога ви, тице ластавице,
„Ја сам родом од земље Индије!“
Ситне тице ситно говораху:
„Кад нас питаш, робињице Росо,
„Кад нас питаш да ти и кажемо: 20
„Сва су ти се браћа иженила,
„Јутрос ти се најмлађи жењаше.
„Снаха ти је дар донијела,
„Мајка ти га у крилу држаше
„И грозније сузом потапаше; 25
„Уз дарове много нарицаше."
— „Росо моја, моје чедо драго!
Да бих теби опремила дара
По слијепу милу брату твоме,
Чуће тебе, а виђети неће — 30
Ками ће ти донијети дара!
Да бих теби опремила дара
Но нијему Николи рођаку,
Виђеће те гвој рођак Никола,
Виђеће те говорит не може — 35
Ками ћу те даривати Росо!“
Одлећеше тице ластавице
Паде Роса на бијелој кули.
Како паде, душа јој испаде,
Све од жеље с мила рода свога. 40
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Босанска вила, година ХVII, број 1, Сарајево, 15. јануар 1902, стр. 14-15.
