Везак везла лијепа дјевојка
Везак везла лијепа дјевојка,
везући је забољела глава.
На ђердеф се главом наслонила,
мало трену, ал се брзо прену.
Чудан санак уснила дјевојка: 5
гдје долеће сив-зелен соколе,
деснијем је крилом опахнуо,
десним крилом по десном образу:
— Не вез’ веза, лијепа дјевојко,
не вез’ веза, не купи чеиза, 10
ја сам теби чеиз сакупио
и бијеле дворе саградио,
без пенџера четири дувара.
Том се санку она досјетила
па говори својој милој мајци: 15
— Ону, мајко, везену кошуљу
којуно сам три године везла,
ја је везла, ти ме, мајко, клела:
— Шћери моја, не издерала је!
Сад је подај сироти дјевојци, 20
нек се у њој проси ил’ удаје!
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 578.
