Ведро јутро јарко сунце носи

Ведро јутро јарко сунце носи
Писац: Милета Јакшић

* * *

ВЕДРО ЈУТРО ЈАРКО СУНЦЕ НОСИ

Ведро јутро јарко сунце носи,
Мислиш часком јесен се притаји,
Џбуње трепти у ноћашњој роси,
Бистра кап се на увелку сјаји,
Стоји шума ко увела кита,
Неми, вене од потајна јада,
Кроз долину златан поток хита,
Болно лишће и без ветра пада,
Па шапуће међу собом немо
Када тихо с дрвета полети:
Дивна јутра!... ајде да умремо
У том сјају слатко је умрети.

Извор

Милета Јакшић: Песме, СКЗ, Београд, 1922, стр. 60

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.