Васо и Мара
Мара ми сједи под лозом,
Трепти јој цвијет за косом.
Отуд ми Васо наљезе
На свога коња вранога,
Свеза ми коња за лозом, 5
А сједе с Маром под лозом.
Стаде ми Мару кушати:
„О, Маре, душо медена,
Што ј’ оно драже од злата,
Што ли је сјајн'је од мача, 10
Што ли је брже од коња?”
Тијо му Мара говори:
„О, Васо, срећо весела,
Братац је дражи од злата,
Сунце је сјајн’је од мача, 15
Магла је бржа од коња!”
Кад чуо Васо делија
Да му је Мара паметна,
Танко јој грло загрли,
Б'јело јој лице цјелива, 20
С њом оде двору бијелу.
(АСАНУ, бр. 8552/257, VIII, 43, бр. 50).
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, књига прва, различне женске пјесме, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1973., стр. 6.
