Васа Решпект/XVII
XVII
Стева Огњан живи код своје кћери Катарине и зета. Од како је ту, миран је човек. Фале га да не пије, нити иде код "Зрињија", нити у мале каване, нити пева више "Hermine lieg in Zьgen". Сасвим је озбиљан човек.
Каква је то промена на њему?
Стева је био у детињству размажен, а рано су му родитељи умрли. Имао је имања, али под небом није ништа учио. Нити је хтео заната, нити трговине; оно мало две три школе што је учио, то није ништа. Па тако је и био за ништа. Али опет, збиља, био је за нешто. У првој младости био је играч, "тенцер", и да се на то сасвим дао, био би танцмајстор.[1] Дакле, у првој младости био је танцмајстор о свом трошку. Дође ли каква нова игра у моду, ту Стева мора научити, иде у Пешту само игре ради, па се врати и онда друге све он учи. Бал без њега не може бити. Такав човек мора се и у хаљинама на моду бацати; и то кошта новаца. Стева се лепо носио. Такви људи одмекну, траже лепа фина јела; и ту се сувише троши. Стева је био гурман, све само фина јела. Стева је изгубио рачун између стомака и времена. Дође време женидбе, Стева не може баш просту узети, него какву финију. Сваки пита шта је Стева Танцмајстор, клуподер, штуцер![2] Ту се размаже и веће имање. Дакле коју ће узети Стева другу него његову Катарину, таку исту као што је он, танцмајсторку, сулфиду,[3] помодарку, ма да нема ништа. Нашла врећа закрпу, нити су две куће покварили; воле се, волели се, али су се од љубави и појели. Кад је ко у добру рођен, а ништа не учи, а воли уживати, наслађивати, тај никад не броји године и имање пропадне. У таквој фантазији се Стева оженио. Кад је пропао, и жена га оставила без ичега, он је мислио да жена мора сваки залогај с њиме делити, јер је с њиме и његове залогаје појела; а кад она то није хтела, онда није ни чудо што се Стева побекрисао, пропио, и изгледао као луд.
Сад је сасвим друкчије. И да је Катарина тако удала Емилију као што је желела, то јест да је дошла до повише новаца, по Стеву би још горе било, јер не сме фалити, би га послала као луду у Деблинг, и тамо би као такав скончао, јер онда би морао полудети, хоће ли неће ли. Сад је све то престало, па престало и Стевино страдање. Стева од младости по свом положају био је од те феле људи којима треба тутор у животу, који независно нису у стању живети. Али кад имаду добра тутора, онда су и они добри као јагањци. Таквом човеку мораш све у руке дати готово, јело, пиће, хаљину, па их можеш употребити да више заслуже него што потроше. Дај му што год да сам манипулира,[4] пропаде, умреће од глади.
Стева не само да је добар, већ предобар, и зет се фали с њиме, може му све поверити, у дућану и свуда, и више заслужи него што на њега троши. Познати његови кад се с њим састану и кад му спомену што из његовог пређашњег живота, и не насмеши се покаже се још озбиљнији. Неће ни чашу вина од другог примити. Сваки се чуди, и то већ тако траје две године, већ је издржао пробу.
Но сад се опет нова несрећа породи. Сирота Марија полуди. Кад јој је била дванаеста година, већ је Стева са својим имањем при крају био. Видела је кад се отац са матером први пут чупао. У Пешти, тек у пупољку, мора једнако мотати свилу са Петром. Мати је никуд не пушта да време не губи, јер мора се за фрајла Емилију заслуживати да учи гитар и виолину. Марија је увек ћутала и радила, нити се у шта пачала. Гледала је та чудеса, те шкандале што су отац и мати чинили, те русваје, рушења, чупања. Увек је била смутна. Лепа је била као Емилија, али лепоту њену просто ношиво је покривало, али на лицу си јој могао читати ону дивну, урођену, весталну[5] невиност. Кад је мати до ижице већ дошла, и кад је сестра примила, једнако је невесела била, а није се никад ником потужила. А и здрава је била као бор. Па вредна, радена. Да јој је таква била мати у младости, не би Стева пропао. Одједаред примете девојци да ником ништа не одговара, но само гризе нокте. Питају је шта јој фали, не зна ни шта је питају, ћути. Доцније почне косу једну по једну себи чупкати. Сви се поплаше, дозову доктора. Није му требало већ дугo штудирати. Марија не само да је већ изгризла нокте тако да јој крв иде, већ гризе и месо. Сасвим је за лудницу. Јаве чика Јоси, доктори га увере да је тако, и о његовом трошку одведу је у Беч, па у Деблинг да онде остане, и остала је. Штета: да је остала здрава, без крајцаре могао би покрај ње ко срећан постати; овако памет јој вечити мрак покрива.
Маријина сестра Катарина тражи Емилију и матер да им јави ту несрећу. Већ нису код грофа, зато је Катарина знала, али не зна сад где су. Шиље, пише познатима на све стране не би ли ко знао што о њима. На послетку ослови их путем новина, но ни трага ни гласа.
Решпектова регимента премештена је у Беч; ту сам и ја.
За кратко време обишао сам и обиграо Шенбрун, Луксенбург, Белведер и Шперла. Лако је ту време провести. Већ кад сам сав Беч у прсте знао, хајде да видим и Деблинг. Упознам се са младим медецинарима, и добијем приступ у Деблинг.[6] Шта сам ту видео, доста ми је за цео живот, нити сам више од то доба зажелео видети Шарантон[7] и Бедлам[8]. Ту је пакао већ на овом свету. Водили су ме од једног до другог; ужасне сам ствари, то јест људе, видео. За по сата тако ми се смучило да сам казао: доста је. Да морам ту три дана провести, морао бих полудети. А полудети, луд бити, то је нешто најстрашније на свету. Рад бих већ натраг. Медецинар моли да још видимо неку женску. Доктор који нас води најпре није накан показати је, мисли се, једва се реши. Медецинар ми каже: сад ћу видети једну врло лепу девојку.
Одведе нас тамо где је одељење од бесних луда. Најпре иде сам да види је ли удесан тренутак, да није у навали. Пусти нас. Једна лепа девојка, косе као у виле спуштене, никад је нећу заборавити. Очи дивље, разрогачене. Мал' се не окамених; познам је то је Марија. И она ме позна, и ужасно врисне. Доктор нас брзо вуче напоље и каже нам да је близу навала, нас преда другоме, а он оде да је умирује, јер ће јој беснило доћи, па онда морају силу употребити. На срећу уталожио је, доказао јој да ја нисам ја.
И мене је то страшно тронуло, дрхтао сам, и доктор је то приметио, па, да ме мало разабере, каже да ће ми показати луде који нису опасни, но више хумористични, комични.
Има их у повеликим собама много, као у касарни, а има их опет у ћелијама. У једној ћелији видео сам једног трговца који је банкротирао, као што кажу, невино. Мали жут старац, преко шесет година, на њему стари капут, старе панталоне и напршњак, оклепан шешир, тако као што се обично трговац носи кад банкротира, па доктор каже да му ко ма какве хаљине да, не би примио, и једнако грди судије и адвокате. Каже да су му они криви. Опет у једној ћелији једна стара фрајла. Кад смо ушли, поклонио се доктор и ми, јер нам је казао то да чинимо. Она тако око педесет година, сува, мала, изглед интелигентан, на носу наочари. Штрикала је седећи. Одмах устаде, поклони се, и пита с киме има част. Доктор нас све редом представи. Пита је како се налази. Она сад удари у своју стару ноту, почне приповедати како је несрећна. Живела је на селу, имала је доста просилаца, а није се хтела удати. Остаде сама. Месни католички жупник заљуби се у њу, и годину дана је од њега у опсадном стању држана; молио је клечећи да му срце поклони, и она се смилује и капитулира. Но после три године неверник узе другу за газдарицу, што је ову сиротицу јако коснуло, и мало по мало из дешперата дође у ово стање. Па онда напише одмах на једном листу грдње страховите против тога и његовог самог чина, и мени преда, и хоће опет друго да пише, али је већ тако у ватру дошла, тако је викала, да је већ време било уклонити се.
Сад опет у велике собе. Само ћу још два случаја споменути.
У великој соби кревет близу кревета; кажем, као у касарни. Једна бака лежи на кревету; код ње на столици у марами повезано земичака, меса, кобасица. Шта то значи? Боји се глади. Како јој одузму, плаче; како јој врате, весела и задовољна.
Мало даље код кревета свог стоји шнајдерски калфа, облачи се, и то са читавом церемонијом, као какав аристократ: уста напрћена, израз лица фумигирајући, и као да је цео свет његов. Шта њему фали? Доктор га пита: "Милостиви господине, шта вам раде беамтери?"[9] Он онда почне говорити како ће их већином растерати и друге довести, како је он гроф, има пет спахилука, и три куће у Бечу, и сад опет једну палату гради; како се жени и узима једну богату кнегињу. Ово је још најсрећнија луда.
Хајд' да оставимо Деблинг. Та три сата остаће ми док сам жив у памети.
И због чега сирота Марија тако пострада? Нека пресуђују доктори психијатри. Доста то да је она на жалост у Деблингу, Казаше ми да чика Јоса за њу плаћа.
Објашњења
уреди1 Танцмајстор, нем. Tantzmeister, учитељ играња.
2 Штуцер, нем. Stutzer, кицош.
3 Силфида, франц. Sylpide, галско божанство; вели се за витку и грациозну жену.
4 Манипулирати, од лат. Manipulus, руковати.
5 Весталке, свештеница Весте у старом Риму, симбол девичанства
6 Деблинг, лудница у Бечу.
7 Шарантон, мало место код Париза где су луднице.
8 Бедлам, лудница у Лондону.
9 Беамтер, нем. Beamter, чиновник.