Вара, кини, воле моје
Вара, кини, воле моје
Варадај се, не подај се
Не подај се воловима,
Воловима, биковима!
Рогом мани, па превали, 5
Па потрчи, те обали,
Кад обалиш, цијепај га,
Нека знаде да си јачи,
Кад си јачи, ти окачи!
Ако може, нека лежи, 10
Нека бежи, нека лежи!
Нек’ му тури газда меденицу,
Нек’ га тера горе уз равкицу![1]
|
|
Певач и место записа
уреди
„Егалица посвећена волу бику, у време борби бикова, ноје лети приређују чобани". Свињиште — Косаница
- ↑ Упореди: T. P. Vukanović: Call Songs in the Balkans - Folklore, Volume 72, March 1961, str. 311-315.
- Татомир Вукановић: Српске народне лирске песме, Раднички универзитет, Врање, 1975., стр. 27-28.
