Брдарић Мршан, његов побратим и Сењске дјевојке
| ←Матијаш постаје краљ | Брдарић Мршан, његов побратим и Сењске дјевојке Писац: Народна песма Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама |
Бирање краља бацањем круне у облаке→ |
| 74. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић |
|
Интервенције
бер'тарићь = Брдарић
цѣне (јат = је)
ѿкупе = откупа
е = је
онь = она
с = з т = д (зденац)
мандушеоць =Мандушевац
дѣвоiке (јат = је)
i= ј (дјевојке)
напоиѡ = напојио
ихмь = им
до = да
б = п (зопцу)
ѿ = од
i= и (бусију)
н = њ (њима)
крушићова = Кружићева ш = ж
нѡм = њом
ело = Јела
ћ = ђ (дођоше)
нь = н (сужањ)
студеним = студеном
и = ј (поливај)
прiлѣпу (јат = ије)
пѣваюћи (јат = ије)
Напомене
стих 1: Мершан би могао бити Маршан
Коментар
Епска песма, комад песме. Заробљеног Турчина ослобађа побратим из сењског ропства и том приликом отимају највиђеније Сењанке. (Игра девојака на води, клетва ,,Не поливај студеном водицом / тебе Турци поливали вином“).
Варијанте: Богишић, 117; Вук, СНП IV, 47; Вук, СНП VI, 77; Вук, СНП VII, 1, 46; Милутиновић, 67, 117; Krstić 1984: Н 1, 14 – Ослобађанје – разно: 293.
Литература: Schmaus 1953: 231; Krnjević 1980: 242;
Извори
(Саставила Снежана Самарџија)
Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.
Литература
(Саставила Снежана Самарџија)
Ајдачић, Д. (2004). Прилози проучавању фолклора балканских Словена. Београд: Научно
друштво за словенске уметности и културе.
Аноним (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Мисао XX/7–8: 505–506.
Банашевић, Н. (1935). Циклус Марка Краљевића и одјеци француско-талијанске витешке
књижевности. Скопље: Скопско научно друштво.
Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Bošković-Stulli, M. (1975). Usmena književnost kao umjetnost riječi. Zagreb: Mladost.
Bošković-Stulli, M. (1978). Usmena književnost. Bošković-Stulli, M. – Zečević, D. Usmena i pučka književnost. Povijest hrvatske književnosti I. Zagreb: Mladost.
Buturović, Đ. (1972–1973). Epska narodna tradicija Muslimana Bosne i Hercegovine od početka XVI vijeka do pojave zbirke Koste Hӧrmanna (1888). Glasnik Zemaljskog muzeja.
Etnologija XXVII–XXVIII: 20–41.
Влаховић, П. (1956).Трагови авункулата у јужнословенској народној поезији. Гласник
етнографског музеја у Београду XIX: 206–213.
Геземан, Г. (1921). Једно књижевноисторијско откриће: Ерлангенски рукопис... СКГ, НС
II/4: 276–278.
Геземан, Г. (1926/2002). Студије о јужнословенској народној епици. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства – Вукова задужбина; Нови Сад: Матица српска.
Gezeman, G. (1926/1982). Kompoziciona shema i herojsko-epska stilizacija. Ka poetici
narodnog pesništva (S. Kolјević, prir.). Beograd: Prosveta: 252–283.
Дамјанов, С. (1987). Граждански еротикон. Еротске песме и пословице у српској
књижевности XVIII и почетка XIX века. Ниш: Градина.
Делић, Л. (2006). Живот епске песме. Женидба краља Вукашина у кругу варијаната.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Делић, Л. (2008). Песме с темом великог грешника у Богишићевом зборнику (прилог
проучавању жанровског синкретизма и ,,композиционих схема“). Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 301–322.
Делић, Л. (р). Вукове збирке епских песама у контексту ранијих бележења (теме, јунаци,
сижејни модели), рукопис докторске дисертације [2009].
Делић, Л. (2010). Секула се у змију претворио – симболички слојеви и епска дијахронија.
Фолклор – поетика – књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу
Матицком. Београд: Институт за књижевност и уметност: 317–332.
Делић, Л. (2011). ,,Болани Дојчин“ – Путеви генезе и модификације певања о сукобу
,,боланог“ јунака с Арапином. Жива реч. Зборник у част. проф. др Наде
Милошевић-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ – Филолошки факултет Универзитета у Београду: 105–126.
Делић, Л. (2011). Слика о хајдуцима и ускоцима у раним бележењима: Ерлангенски
рукопис. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским
књижевностима VI. Посвећено успомени на проф. др Радмилу Пешић. Београд:
Филолошки факултет: 183–200.
Деретић, J. (1995). Загонетка Марка Краљевића. Београд: СКЗ.
Деретић, Ј. (2000). Српска народна епика. Београд: Филип Вишњић.
Десница, Б. (1991). Стојан Јанковић и ускочка Далмација. Београд: СКЗ.
Детелић, М. (1992). Митски простор и епика. Београд: САНУ.
Детелић, М. (1996). Урок и невеста. Поетика епске формуле. Београд: САНУ.
Дрндарски, М. (2001). На вилином вијалишту. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Ђорђевић, Т. Р. (1937). Белешке из наше народне поезије V/21. Лов на Божић. ППНП IV/1:
65–66.
Ђорђевић, Т. Р. (1938). Што је небо да је лист хартије. ЛМС CXI/350: 50–54.
Ђорђевић, Т. Р. (1953/1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању.
Београд: Народна библиотека Србије – Дечје новине.
Златковић, И. (2006). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Златковић, И. (2011²). Епска биографија Краљевића Марка. Београд: Завод за уџбенике и
наставна средства.
Jason, H. (2011). Džidovka djevojka in the world of epic. Жива реч. Зборник у част проф. др
Наде Милошевиж-Ђорђевић. Београд: Балканолошки институт САНУ –
Филолошки факултет Универзитета у Београду: 235–255.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирско-епске усмене поезије. Београд: Завод за
уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (1998). Антологија српске лирске усмене поезије. Нови Сад: Светови.
Карановић, З. (2010). Антологија српске лирске усмене поезије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Карановић, З. (2010). Небеска невеста. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Карановић, З. – Јокић, Ј. (2009). Смеховно и еротско у српској народној култури и поезији. Нови Сад: Филозофски факултет.
Клеут, М. (1987). Иван Сењанин у српскохрватским усменим песмама. Нови Сад: Матица
српска.
Кољевић, С. (1974). Наш јуначки еп. Београд: Нолит.
Костић, Д. (1926–1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Јужнословенски филолог VI:
278–295.
Костић, Д. (1928). Ерлангенски рукопис (.../приказ). Књижевни север 4: 7–8.
Костић, Д. (1933–34). Још једна бугарштица из 18. века у Ерлангенском зборнику.
Јужнословенски филолог XIII: 165–169.
Костић, Д. (1935). Песма о верном слузи. Глас СКА CLXVIII: 135–202.
Костић, Д. (1935/а). Једна песма из Београда пре 200 година. ППНП II/2: 237–239.
Костић, Д. (1936). Траг песме о боју код Никопоља. ППНП III/1: 102–105.
Костић, Д. (1937). Тумачење друге књиге Српских народних пјесама В. С. Караџића.
Београд: Државна штампарија.
Крњевић, Х. (1978). Муслиманске песме Ерлангенског рукописа. Зборник историје
књижевности САНУ 7: 209–268.
Крњевић, Х. (1978). Антологија народних балада. Београд: СКЗ.
Krnjević, H. (1980). Živi palimpsesti ili o usmenoj poeziji. Beograd: Nolit.
Krnjević, H. (1986). Lirski istočnici. Iz istorije i poetije lirske narodne poezije. Beograd: BIGZ; Priština: Jedinstvo.
Крњевић, Х. (1988). Скица за видове композиције лирске народне песме. Поетика српске
књижевности. Београд: Институт за књижевност и уметност:117–139.
Диздаревић Крњевић, Х. (1997). Утва златокрила. Дело творност традиције. Београд:
Филип Вишњић.
Крстић, Б. (1935). Природни снови у нашим народним песмама. ППНП II/2: 217–227.
Крстић, Б. (1939). Коњ као пророчка животиња. ППНП VI/2: 245–251.
Krstić, B. (1984). Indeks motiva narodnih pesama balkanskih Slovena. Beograd: SANU.
Латковић, В. (1955). Д. Ј. Поповић. Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. ПКЈИФ ХХI/1–2: 157–159.
Латковић, В. (1975). Народна књижевност. Београд: Научна књига.
Лесковац, М. (1979). Бећарац. Антологија. Нови Сад: Матица српска.
Лома. А. (2002). Пракосово. Словенски и индоевропски корени српске епике. Београд:
Балканолошки институт САНУ.
Лукић М. – Златковић, И. (1996). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Нови дани.
Лукић М. – Златковић, И. (2005²). Антологија народних песама о Марку Краљевићу.
Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Љубинковић, Н. (2000). Пјеванија црногорска и херцеговачка Симе Милутиновића
Сарајлије. Београд: Рад – КПЗ Србије.
Maretić, T. (1914.). Tri priloga našoj narodnoj epici. Rad JAZU 205: 221–229.
Maretić, Т. (1966). Naša narodna epika. Beograd: Nolit.
Маринковић, Б. (1966). Српска грађанска поезија 18. и с почетка 19. столећа. Београд:
Просвета: 75–78.
Маринковић, Р. (1998). Светородна господа српска. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Матић, С. (1958). Белешке и објашњења за другу књигу Српских народних пјесама В. С.
Караџића. Београд: Просвета.
Матић, С. (1964). Наш народни еп и наш стих. Нови Сад: Матица српска.
Матић, С. (1972). Нови огледи о нашем народном епу. Нови Сад: Матица српска.
Matešić, J. (1959). Die Erlanger serbokroatische Liederhandschrift. München: O. Sanger.
Меденица, Р. (1934). Муж на свадби своје жене. ППНП I/1: 33–61.
Меденица, Р. (1938). Делија–девојка. ППНП V/2: 260–265.
Меденица, Р. (1965). Бановић Страхиња у кругу варијаната и тема о невери жене у нашој
народној епици. Београд: САНУ.
Меденица, Р. – Аранитовић, Д. (1987). Ерлангенски рукопис. Зборник старих
српскохрватских народних песама. Никшић: Универзитетска ријеч.
Милошевић-Ђорђевић, Н. (1971). Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских
неисторијских епских песама и прозне традиције. Београд: Филолошки факултет.
Nazečić, S. (1959). Iz naše narodne epike I. hajdučke borbe oko Dubrovnika i naša narodna pjesma. Sarajevo: Svjetlost.
Недељковић, М. (1990). Годишњи обичаји у Срба. Београд: Вук Караџић.
Недић, В. (1965). Напомене и објашњења уз: Пјеснарице 1814, 1815, Сабрана дела В. С.
Караџића I. Београд: Просвета.
Nedić, V. (1966). Napomene u: T. Maretić. Naša narodna epika. Beograd: Nolit: 331–343.
Недић, В. (1971). Историјска сећања у једној старој песми о Змај-Деспоту Вуку.
Ерлангенски рукопис, бр. 59. Serta slavica in memoriam Aloisii Schmauss. München:
536–537.
Недић, В. (1975). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме I. Сабрана дела В. С.
Караџића IV. Београд: Просвета.
Недић, В. (1976). О усменом песништву. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1977). Антологија народних лирских песама. Београд: СКЗ.
Недић, В. (1981). Вукови певачи. Нови Сад: Матица српска.
Новаковић, С. (1880). Стара народна песма о одласку св. Саве у калуђере. Отаџбина IV:
41–60, 220–235.
Павловић, М. (1982). Антологија лирске народне поезије. Београд: Вук Караџић.
Pavlović, M. (1986). Obredno i govorno delo. Beograd: Prosveta.
Пандуревић, Ј. (2005). Прилог проучавању авункулата у српским народним пјесмама.
Традиција и савременост. Бања Лука: Филозофски факултет: 395–403.
Пандуревић, Ј. (2005/а). Народне пјесме о жени која издаје сина да би сачувала брата.
Зборник Матице српске за књижевност и језик LIII/1–3: 83–96.
Пандуревић, Ј. (2008). Новелистичке пјесме у ,,Босанској вили“. Српско усмено
стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и уметност: 359–388.
Пантић, М. (1971). Рад на проучавању предвуковске народне поезије код Југословена.
ЗМСС I: 117–122.
Пантић, М. (1964). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (20022). Народне песме у записима XV – XVIII века. Београд: Просвета.
Пантић, М. (1984). Сусрети с прошлошћу. Београд: Просвета.
Петковић, Д. (2008). Типологија епских песама о женидби јунака. Београд: Чигоја штампа.
Петковић, Д. (2010). Витешке игре и надметања у јуначким песмама (у старијим записима,
Вуковим збиркама и ,,Пјеванији црногорској и херцеговачкој“).Фолклор – поетика
– књижевна периодика. Зборник радова посвећен Миодрагу Матицком. Београд:
Институт за књижевност и уметност: 333–344.
Пешикан-Љуштановић, Љ. (2002). Змај деспот Вук – мит, историја, песма. Нови Сад:
Матица српска.
Пешикан-Љуштановић, Љ. ( 2007). Станаја село запали. Нови Сад: ДОО Дневник.
Пешић, Р. (1967/1972). Старији слој песама о ускоцима. Анали Филолошког факултета 7:
49–65. Народна књижевност. Српска књижевност у књижевној критици 2 (В.
Недић, прир.). Београд: Нолит: 260–284.
Пешић, Р. (1976). Два стара епска мотива. ПКЈИФ XIII/1–4: 86–95.
Пешић, Р. (1979). Орање Марка Краљевића. ЛМС 155/424: 279–291.
Пешић, Р. (1988). Напомене и објашњења уз: Српске народне пјесме II. Сабрана дела В. С.
Караџића V. Београд: Просвета.
Pešić, R. – Milošević-Đorđević, N. (1984). Narodna književnost. Beograd: Vuk Karadžić.
Поленаковић, Х. (1937). Неколико још прилога о писању крвљу у нашој књижевности.
ППНП IV/1: 29–132.
Поповић, Д. Ј. (1954). Ко је аутор, где и како је настао Ерлангенски рукопис. Годишњак
Музеја града Београда I: 105–110.
Поповић, П. (1919). Из књижевности, св. 2. Београд: Геца Кон: 17–32.
Поповић, П. (1932). Новији радови о нашој народној поезији. Мисао XL/5–6: 225–236.
Prohaska, D. (1928). Najstariji rukopis srpsko-hrvatskih narodnih pesama. Književni sever IV/7–9: 392–396.
Путилов, Б. Н. (1985). Јуначки еп Црногораца. Титоград: Универзитетска ријеч – Побједа.
Радуловић, Н. (2003). Симболични снови у усменој епици. Књижевна историја
XXXV/119: 25–46.
Радуловић, Н.(2005). Две метаморфозе у нашој епици.Свет речи IX/19–20: 40–42.
Радуловић, Н.(2005/а). Типологија преоблачења у усменој епици. Годишњак Катедре за
српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета
у Београду I: 107–113.
Родић, М. – Срдић, Р. (2001). Кнежопољске народне пјесме. Београд: ГЕА.
Самарџија, С. (1989). Ново издање ,,Ерлангенског рукописа“. ПКЈИФ LIII–LIV/1–4: 184–
199.
Самарџија, С. (2001). Антологија епских народних песама. Београд: Народна књига.
Самарџија, С. (2004). Пародија у усменој књижевности. Београд: Народна књига – Алфа.
Самарџија, С. (2005). Слојеви једне метафоре (између календарске године и патријархалне
задруге). Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду 2: 39–73.
Самарџија, С. (2007). Обредна стварност и метафора у једној песми из ,,Ерлангенског
рукописа“. Зборник реферата и саопштења са међународног научног састанка
слависта у Вукове дане 36/2: 141–152.
Самарџија, С. (2008). Биографије епских јунака. Београд: Друштво за српски језик и
књижевност Србије.
Самарџић, Р. (1978). Усмена народна хроника. Нови Сад: Матица српска.
Словенска митологија. Енциклопедијски речник. (2001). (С. М. Толстој – Љ. Раденковић,
прир.). Београд: Zepter book world.
Стајић, Б. (1927). Ерлангенски рукопис (.../приказ). ЛМС C/312: 169–171.
Стефановић, С. (1936). Сунчани мит у нашој народној поезији. ППНП VI/1: 35–42.
Сувајџић, Б. (1998). Народна књижевност. Епске песме у старијим записима. Београд:
Филолошки факултет; Крагујевац: „Нова светлост“.
Сувајџић, Б. (2003). Епске песме о хајдуцима и ускоцима. Београд: Гутенбергова галаксија.
Сувајџић, Б. (2005). Јунаци и маске. Београд: Друштво за српски језик и књижевност
Србије.
Сувајџић, Б. (2008). Од традиције до усменог ,,текста“ – иницијалне формуле у песмама о
хајдуцима. Српско усмено стваралаштво. Београд: Институт за књижевност и
уметност: 147–189.
Ћоровић, В. (1936). Народна песма о женидби војводе Војина. ППНП III/2: 180–191.
Чајкановић, В. (1926). Ерлангенски рукопис (.../приказ). СКГ, НС XVIII/2: 147–148.
Šimčik, А. (1927). Nova knjiga starih jugoslovenskih narodnih pjesama. Hrvatska prosvjeta
XIV/3: 69–70, 4: 116–119.
Šimčik, А. (1931–1932). Pozivanje na mejdan preslicom. Nastavni vjesnik XL: 313–318.
Šimčik, А. (1932). Kad bi nebo padnulo na junačku crnu zemlju. Hrvatska prosvjeta XIX/5:
116–118.
Шмаус, А. (1936). Има ли бугарштица у ,,Ерлангенском рукопису“?. ППНП III/2: 211–221.
Шмаус, А. (1936). Обележавање пута крвљу. ППНП III/2: 255–257.
Шмаус, А. (1937). Гавран гласоноша. ППНП IV/1: 1–20.
Schmaus, A. (1953). Studije o krajinskoj epici. Zagreb: JAZU.
Schmaus, A. (1966). Studein zu balkanischen Balladenmotiven. Zeitschrift für Balkanologije IV: 100–138.
Steinmeyer, E. v. (1913). Die jüngeren Handschriften der Erlangen Universitätsbibliothek. Erlangen: Junge.