[Браћо драга и дружино моја]
Браћо драга и дружино моја,
Слушај песму од овога боја.
Гусле моје мало загудите,
Браћо моја, мало умукните,
Да се браћо, мало послушамо. 5
Да видимо шта је сада било
У овога доба несрећнога.
Што је Србин претрпео мука,
Написаће моја десна рука,
Да читате од зоре до мрака 10
Што је стари саставио Рака.
Ниједан ме рат није минуја,
Ни овај ме није проминуја.
У иљаду и девет стотину,
Четрдесет и прву годину, 15
Када Немац нападе Србију,
Кад нам беше Србија пропала
И Немачка беше завладала,
И слободу нашу нам узела,
(Сви узмите мараме у руке, 20
Сетите се оне страшне муке
Па бришите сузе од очију),
Донесоше закон у Србију:
Сто Србина за једнога Немца!
На све стране убиства и клања, 25
Паљевине, браћо, и пљачкања,
Свуд се народ гони и затвара,
Од села све згаришта ствара.
Па кад поче јаук и кукање,
По апсама поче затварање, 30
По селима подиже се буна,
То је било у месеца јуна.
Неће Србин да подноси муке,
Који пушку, кој мотку у руке!
Подели се народ на партије, 35
Поче да се међусобом бије,
Стаде мржња међу своје браће,
Не зна народ куда ће и шта ће,
На седам се партија подвоји,
Свака за се сама закон кроји, 40
Не зна народ куда му је боље,
Поче да се крвави и коље.
Немачка је политика била,
Те наш народ она завадила.
Кад наступи четерес и трећа, 45
Народ поче нагло да се креће,
Да се креће и да се решава,
Да се више у рукв не дава,
Да се мора крвави и гине,
Оће Нвмац да будемо слуге, 50
Да чувамо возовв и пруге.
Једно поче у шуму да бежи,
Кој остаде, не сме дом да лежи,
Још увече у поље искочи,
Свуноћ не мож’ да заклопи очи, 55
Да га не би блокада ватила,
Да га не би на смрт осудила.
Једне ноћи око десет сати,
....................................................................
Кад најввћа тишина увати, 60
По селу се разлајаше псета,
Биров виче сваког из кревета:
— Ајте брзо, сви на зборно место.
Партизани не долазе често.
Дошо Столе и Светозар Крстић, 65
Дошо Милча и с њим и Лугарац,
А са њима доста партизана
И то, браћо, војска одабрана,
Што раније беше кидисала,
Што се није Немцима предала. 70
Кад се скупи народ на збориште,
Деца кући почеше да пиште.
На збориште свакога прозваше
И свакоме овако казаше:
— Браћо драга и другови моји, 75
Знате, браћо, шта се за нас кроји;
Сад јв Немац почео да губи,
Па оће нас на смрт да осуди,
Него ајд’мо сви сложно у шуму.
То рекоше па се изгубише, 80
И у шуму распоред добише,
Одвојише бригаде и чете,
И Немачкој направише штете:
Полупаше пруге и возови,
Минираше на реке мостови, 85
И централе наше минираше,
И видвла више им не даше,
Попалише слагалиште хране,
Те да њима ништа не остане,
Посекоше телефонске жице, 90
Да немају везе јединице.
....................................................................
Виде Немац шта му Срби раде
Па се брзо по акције даде;
Камиони јуре на све стране 95
Да од народ ништа не остане,
На брзину да народ поробе,
Да наш народ за Немачку воде.
Сваке ноћи почеше блокаде.
....................................................................100
Све се беше од стра заплакало,
Јер за сина, уватише оца,
И одма га тера за таоца.
Ти ће платиш за твојега сина —
Синковачка ће знаде ледина.105
