Братимство

Мило Јововић

Нема те моћи, нема те силе
Која би могла на пут ми стат';
Да ме раздвоји од браће миле,
Да с њима водим мржњу и рат.

Је л' Србин само, па то је доста –
Крвца је иста, један смо сој,
Његове вјере, његова поста
Ја се не дирам – братац је мој.

Како с' ко крсти мени не смета,
Ил' како с' клања то нећу знат:
Свакоме вјера нека је света,
А ја ћу с братом да будем брат.

Братинска љубав, она нас грли,
Она нам пружа најјачу моћ,
Са њом ће срећа уз нас да хрли,
С њом ћемо циљу жељеном доћ.

Брат ми је мио – к'о рекох прије
На страну вјера, један смо род,
Исто нам срце у груди бије,
Од истог стабла један смо плод.

Нема те моћи, нема те силе,
Која би могла на пут ми стат',
Да ме раздвоји од браће миле,
Да с њима водим мржњу и рат.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мило Јововић, умро 1916, пре 108 година.

Бар, Мило Јововић, „Голуб“, број 10., у Сомбору, 15. маја 1906., стр. 156.