Бој на Грахову (босанском)
Пије вино Бабићу Голубе
У Тишковцу у мјесту згодноме;
Покрај њега добри савјетници:
Поп-Илија и с њим Симо Чавка.
Када су се напојили вина, 5
Онда рече Бабићу Голубе:
„Чујте, браћо, моји савјетници!
„Већ сте чули и добро познали,
„Погин'о је Курић Осман- беже,
„Љута гуја, српска крвопија; 10
„Много ј' јада раји задавао
„За четири пуне годинице,
„По Грахову купећи хараче;
„Скоро јесте Турчин погинуо,
„Погуби га Николица Буро, 15
„Десна му се посветила рука,
„Која уби душманина љута!
„Но ми сада, браћо и дружино,
„Да идемо сјутра на Грахово
„Ударити на турску паланку 20
„Ишћерати аскер и редиФу
„И порушит' сву турску паланку,
„Из ње Турци често излијећу
„Сиротињу јадну под мач мећу.“
Кад то чули добри савјетници, 25
Они њену тихо говорили:
„Бога теби српска поглавицо!
„То је добро и треба чинити.
„Нег' почуј нас, српска поглавицо!
„Код нас нема војске за Грахово, 30
„Да на турску уд'римо паланку,
„Ишћерамо аскер и редиФу;
„Јер се Турци јесу утврдили,
Добре шанце они поградили,
„И Градину прихватили цркву, 35
„И око ње шанце поградили,
„Из њих хоће бранити паланку,
„Јер је б'јела на висини црква,
„Ка' вoртица тврда Камен -града,
„Пак ће много задавати јада, - 40
„Не ћеш моћи ништа учинити;
„Нег' ти пиши књиге шаровите,
„Пак их шаљи на четири стране,
„И позови чете све колике,
„Нека дођу овђе у Тишковца, 45
„Онда ћемо моћи на Грахово
„Ударити на турску паланку,
„Ишћерати аскер и редиФу.“
То је Голуб за добро примио,
Те он стаде ситне књиге писат': 50
Једну шаље Маринковић Стеви,
Другу шаље Каран-попу Ђоки,
Трећу шаље Милановић Виду,
А четврту Амелици Триви;
Пету шаље Тркуљи Мијајлу - 55
Књигу пише, у Тишковцу с'једи,
А у књигам' овако бесједи:
„Четовође, моја браћо драга!
„У које вам доба књига дође,
„Сваки своју чету прикупите, 60
„У Тишковцу мени доведите,
„Јер нам ваља ићи на Грахово,
„Ударити на турску паланку,
„Из Грахова Турке ишћерати;
„Већ су доста починили јада, 65
„Сиротиња много од њих страда,
„Ваља, браћо, да их избавимо,
„Од Турака Грахово чистимо.“
По наредби кад књиге стигоше,
Војводе се на ноге дигоше, 70
Сваки своје прикупио друштво,
Те их воде у Тишковца равна,
Здраво дошли до Тишковца равна;
Добро их је Голуб дочекао,
Руке шире, у лица се љубе, 75
Питају се за мир и за здравље,
Па одоше пити хладно вино.
Тог се дана Срби прикупише
И ту тавну ноћцу преноћише;
Када сјутра бијел дан освану, 80
Отален се војска подигнула,
На засеох логор учинила,
И ту тaвну ноћцу преноћила.
Кад је сјутра пола дана било,
Ударише свирке и борије, 85
Барјактари развише барјаке,
Војска пође сретно путовати,
Па још иде радо и весело,
Пјевајући и подвикујући;
Здраво војска на Стожишта дође, 90
Мало вр'јеме ту се одмарала,
А главари распоред чинише,
Куда ћ' који с војском ударати,
Са које ли стране нападати.
Распоредом за бој одредише: 95
С десне стране Милановић Вида
И са њиме Качавенда Марко;
А с лијеве Тркуља Мијајло
На Градину да удари цркви,
И он први да заметне кавгу. 100
А по ср'jеди они одредише,
Да удари поп-Каране Ђоко
и са њиме Ковачевић Вајан.
То рекоше, те тако и било:
Најпре Мићо заметнуо кавгу 105
и на Турке јуриш учинио,
Одмах цркву јесте прихватио
И око ње шанце заузео,
На поласку ватру оборио.
У то доба чете све колике 110
На душмана сложно ударише
И велику ватру оборише.
Но их Турци л'јепо дочекаше,
Из шанчева бити започеше;
Бију Турци, Срби не измичу, 115
Већ се шанцем све ближе примичу;
Бој се бије, никад не престаје,
A Бабићу, војвода Голубе,
Јаше свога хата помамнога,
У десници голу сабљу носи, 120
А све лети од чете до чете,
И добре им он даје сав'јете:
„Сложно браћо и дружино драга!
„Бог је с нама срушићемо врага,
„Више нама не ће чинит' јада, 125
„Само буд'те срца јуначкога,
„У том ће нам прије побјећ' Турци!“
Кад је било око пола дана,
Тад повика Бабићу Голубе,
И дозива Милановић Вида 130
И овако њему говораше:
„Каран нам је у ватри великој,
„Тако исто Тркуља Мијајло,
„Јер су на њих навалили Турци;
„Heг' ти пошљи неколико друга, 135
„Нека иду њима у индата.“
Кад то зачу Милановић Виде,
Он дозива Трикића Илију
И овако њему говораше:
„Богом брате, Трикићу Илија! 140
„Узми наши до двје ста момака,
„Те ти хајде Мићи и Карану,
„На њих јесу навалили Турци,
А ми ћемо ође се држати,
„И на Турке живље ударати." 145
То Илија једва дочекао,
Те он узе до двје ста момака,
И отиде Мићи у индата.
Бој је трај'о, браћо моја драга,
Без пристанка за два пуна дана: 150
Нити Срби Турке ишћераше,
Нити Турци Србе повратише;
А кад треће јутро освануло,
Те виђеше из паланке Турци,
Да ће Срби опет нападати, 155
У паланци ватру наложише
И око ње куће попалише,
Побјегоше Ливну бијеломе.
Срби шанце турске прихватише,
А Турци им Ливну побјегоше. 160
Срби своју војску прегледаше,
Сваки своју војску избројише:
Десет Срба јесте погинуло
И тридесет било рањеније,
Међу њима тешко рањен био 165
Славни Србин и добар тобџија
По имену Радосавић Ацо,
Код топова рана задобио
Од те ране у Книну је умъро,
Он је умрьо, а име остало, 170
Које ће се дуго спомињати.
Седамдесет Турак погинуло
А рањени ни броја се не зна.
То је пјесма, браћо, од Грахова!
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
