[Бостан сади Хајкуна ђевојка]
Бостан сади Хајкуна ђевојка
Усред зиме, када није време.
Кад’ то зачу Сењанин Иване,
Па он иде Хасан аге двору,
Он се каже Маумић Омере, 5
Па у аге сестру запросио,
Кајил мајка, кајил и ђевојка,
Даде му је ага Хасан-ага.
Књигу пише Сењанин Иване.
Па је шаље свом бијелу двору 10
Да му дођу кита и сватови,
Да обуку турску ђеисију.
Па су свати двору долазили;
Поведоше Хајкуну ђевојку.
Кад су били на првом конаку, 15
Хајка клања акшам и јацију;
Влашче пије вино и ракију.
Говорила Хајкуна ђевојка:
—„Маумићу, убила те муња,
„Што не клањаш акшам и јацију, 20
„Што ће теби вино и ракија?...“
„Клањај Хајко, клањај драга душо
„Кад дођемо бијелу Будиму,
„Ја ћу клањат и за ме и за те!“
Кад су били на другом конаку, 25
Хајка клања акшам и јацију,
Влашче пије вино и ракију.
Говорила Хајкуна ђевојка:
—„Маумићу, удрила те муња,
„Што не клањаш акшам и јацију, 30
„Шта ће теби вино и рукија?“
„Клањај, Хајко, моја душо драга;
„Кад дођемо двору бијеломе,
„Ја ћу клањат и за те и за ме!“
Кад су дошли пребијелу двору; 35
Хајкуна је Влах’ње угледала,
Маумићу тихо говорила:
„Ој Бога ти, Маумић Омере,
„Ил’ су роби, или робињице,
„Ил’ кадуне ваше са чардака, 40
„Те вам носе ’ваку ђеисију?“
Говори јој Сењанин Иване:
„Ни су оно роби ни робиње,
„Ни кадуне наше са чардака,
„Већ чивчије на свадбу позвате!“ 45
Кад је дошла пред бијелу кулу,
Кад пред кулом три кола играху,
У два кола Иванове секе,
Оне младе колом окретаху;
А у трећем Хајкунина стрина. 50
Кад наљегла поред заовица,
Тура њима од злата јабуке.
Да дарује коло и ђевојке.
Ту се Хајка јаду осјетила
На бјелу је изведоше кулу. 55
Из кола се истргнула млада,
Истргнула Хајкунина стрина,
За Хајкуном полеће на кулу:
„Ој, Хајкуна дуго јадна била,
„Коме су те браћа поклонила?“ 60
„Богме, стрина МаумићОмеру!“
„Ками, Хајко, од сад до вијека,
„Вет те дали Сењанин Ивану!“
Кад то зачу Хајкуна ђевојка,
Из потаје извадила ноже, 65
Сама себе у срце удрила,
На ножу је срце извадила,
Глас до гласа, хабер до хабера
Хабер стиже Сењанин Ивану:
—„Умрије ти Хајкуна ђевојка!“ 70
Кад то зачу Сењанин Иване,
Па он, кука кајно кукавица,
Па он иде на бијелу кулу, —
Мртва Хајка лежи на чаршафу.
Пред двором је коло растргнуо. 75
Књигу пише аги Хасан-аги;
—„Чујеш мене, аго Хасан-аго!
„Ти покупи хоџе и хаџије, —
„Ја нијесам Маумић Омере,
„Вег се каже Сењанин Иване, — 80
Сестра ти је Хајка преминула.
„Даћу теби шикали кочију,
„Да је водиш свом бијелу двору,
„У кочије мирис наложити.
„Кунем ти се, а вјеру ти дајем, 85
„Теби ништа учинити нећу!“
Хасан-аги књига долазила,
Па он купи хоџе и хаџије,
Они иду Иванову двору.
Иван их је љепо дочекао, 90
Још их љепше с Хајком опремио.
Хасан-ага дома полазио,
За њим приста Али-беговица;
„А, мој сине ага Хасан-ага,
„Замоли се Сењанин Ивану, 95
„Не би ли ме теби поклонио.“
Говори му ага Хасан-ага:
„О, Иване, сењски капетане!
„Дај ми стрину Али-беговицу,
„Да је водим свом бијелу двору.“ 100
Говорио Сењанин Иване:
— „Води стрину Али-беговицу!“
Говорио Сењанин Иване:
„Причекај ме Али-беговице!“
Износи јој чизму маџарија; 105
Оде ага свом бијелу двору. —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
