* * *


Болна Митра

Ај, мори, мома Митра болна лежи,
болна Митра лежи, оће да умре;
нико Митру, џанум, не верује,
тај што воли Митру, дома неје,
он отишо, Митре, на далеко, 5
на далеко, Митре, туђа земља,
туђа земља, Митре, Булгарија,
Булгарија, Митре, град Софија;
написаше, џанум, ситно писмо,
ситно писмо, џанум, жалостиво, 10
те послаше џанум, на далеко,
на далеко, џанум, туђа земља,
туђа земља, џанум, Булгарија,
Булгарија, џанум, град Софија,
баш у руке, џанум, на Стојана; 15
доби писмо, џанум, млад Стојане,
писмо чита Стојан, сузе рони,
сузе рони Стојан, кроз плач збори,
коња седла Стојан, да путује,
па ми пође Стојан путовати: 20
коња води Стојан, пешке оди,
леба носи Стојан, гладан оди,
воду гази Стојан, жедан оди,
да затекне Митру у животу.
Када стиже Стојан близу куће, 25
сретоше га, џанум, сви комшије,
сви комшије, џанум, и рођаци,
па говоре, џанум, на Стојана:
„О Стојане, мори, млад Стојане!
мома Митра, Столе, је умрела, 30
јуче Митру, џанум, сахранисмо!
Проговара, џанум, млад Стојане:
„Чујте овамо, море, мој комшије,
мој комшије, џанум, и рођаци,
раскопајте, џанум, мому Митру, 35
да гу видим, џанум, русе косе,
да гу видим, џанум, ведро чело,
да гу видим, џанум, гајтан веђе,
да гу видим, џанум, бело лице,
да гу видим, џанум, равна снага!" 40
Скупише се, џанум, сви комшије,
сви комшије, џанум, и рођаци,
раскопаше, џанум, мому Митру;
што да види Стојан, што да гледа:
руса коса, џанум, умршена, 45
ведро чело, џанум, поземљело,
гајтан веђе, џанум, увијене,
црне очи, џанум, затворене,
бело лице, џанум, потамнело,
беле руке, џанум, прекрштене, 50
равна снага, џанум, поземљела,
проговара, џанум, млад Стојане:
„Чујте овамо, море, мој комшије,
мој комшије, џанум, и рођаци,
закопајте, џанум, мому Митру!"55


Место записа

Витина

Референце

Извор

Владимир Бован, Лирске и епске песме Косова и Метохије (студентски записи српских народних умотворина са Косова и Метохије); Приштина, Институт за српску културу; Београд, Народно дело, Стручна књига; Исток, Дом културе, 2001., стр. 465-466.