Бол
Бол
У зраку лебде наде на сваком кораку,
и све се на нови живот буди;
а ја са последњом сузом у оку
гледам своје изнемогле груди.
И још више осећам да вали
Несреће не могу нас обићи,
и да морам забораву дати
све, све што смо некад обећали.
Ох, ти ћеш, знам, сакрити сузу горку,
и дрхтећи ћеш ми прићи
једног дана,
али ћеш тада већ последњи уздах
прхнути с мојих мртвих усана...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|