Отворите главни мени

Божић. XI Рекао б' се нужда у неповрат скрила

Божић XI
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Milorad P. Sapcanin.jpg

Божић

XI.

Рекао б’ се нужда у неповрат скрила,
Да не мути радост од селанца мила,
У свакога груди угрејане, пуне —
И најдубљи бол је подривен, и труне.

Са осмехом топлим спустили се близу
Весели тренуци у шареном низу,
Ручицама белим свакоме су дали
Замедљаних сласти из кондира мали.

И сваки је пио колико је хтео,
Боље среће данас није ни желео:
А препуна срца, кад већ умор стиже,
Тихо, хладно вече примаче се ближе.

И докле је сваки у милини тон’о,
Хладан ветар с брда помрчину дон’о,
Што с’ у њу облачи тај анђеле бели
Кад из неба слази да санове дели.

НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 162

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 35. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.