Отворите главни мени

Божић. XII И све село леже да у миру сања

Божић XII
Писац: Милорад Поповић Шапчанин


Milorad P. Sapcanin.jpg

Божић

XII.

И све село леже да у миру сања,
Само двоје сирих клети удес гања;
Крај огњишта ниска згурили се, ћуте,
А очи им плаве хладне сузе муте.

Без оца, без мајке осамљени стоје,
Нити чују вихар, нит’ се ноћи боје;
Жив осмех и речца клони их се, бежи,
А верно огарче код ногу им лежи.

По живом угљевљу бео пухор пао,
А слабачак пламен давно ишчезао,
У димњаку уји, нит’ се више пуши —
Готов, спреман стоји да га време руши.

Прозебли и гладни сиротани худи,
Далеко од света, далеко од људи:
Да л’ ће чија рука да им зблажи сету —
Ил’ су дела милости ишчезла на свету?

НапоменеУреди

  • Ова песма је први пут објављена у Жубори и Вихори, стр. 163

ИзвориУреди

  • Милорад П. Шапчанин: Целокупна дела, Књига друга, страна 35-36. Библиотека српских писаца, Народна просвета.


 
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Поповић Шапчанин, умро 1895, пре 124 године.