Бодин/74
| ←Десети призор | Бодин Писац: Јован Суботић ЈЕДАНАЈСТИ ПРИЗОР |
Дванајести призор→ |
ЈЕДАНАЈСТИ ПРИЗОР
БОДИН (с неколико момака):
Овде су је најпосле видили,
Овамо ме у помоћ послаше
А ту није ни ње ни душмана:
(Наиђе на Косора.)
Ко ту лежи? (позва га) Косоре! Косоре!
(Спусти се к њему и тргне га мало к себи.)
КОСОР (отвори очи и каже рукама да се радује што га види, и да радо умире кад је краљицу спасо пак онда приклони главу и умре.)
БОДИН (спусти га на тле):
Еј Косоре, моје дете драго,
Набрзо те морам изгубити!
То је мор’о бити звер из горе,
Који дете посећи могаше.
Да га знадем, да ми падне шака
Месо бих му кидо са костију.
(Тргне се.)
Да ту гдегод и Јакинта није?
Која рука ово уби дете
Ни од жене уздржат’ се неће,
А он бија увек уз краљицу.
(Гледи около.)
Кога ово носе на носилих?
Боже силни, да није краљица...
|