Бодин/47
| ←Други призор | Бодин Писац: Јован Суботић ТРЕЋИ ПРИЗОР |
Четврти призор→ |
ТРЕЋИ ПРИЗОР
Кнез Удобић уђе
КРАЉ:
Шта је, кнеже? Бодин се подиже?
УДОБИЋ:
Отац ми је увек говорио:
Чини добро нећеш се кајати,
И можда је онда тако било;
Ја свом сину науку предаћу:
Чини добро па ћеш се кајати,
Јер у наше време тако бпва.
КРАЉ:
Не измењуј отчине науке,
За њом стоје сва прошла столећа;
А на ону коју ти постави
Догађај те један натерује
И то само почет недовршен...
Казуј само што си разумео.
УДОБИЋ:
Истина је што смо чули, краљу,
Свуд га народ к’о цара поздравља.
КРАЉИЦА (краљу):
То су твоје учиниле речи
Којима га кад ти дође прими.
УДОБИЋ:
Кад си њега за цара признао
Народ си му у руке предао.
Прост пук друго ни мислит’ неуме
Већ да цар је кад се царем зове;
Те сад глас се на све шири стране
Да си њему своје пред’о царство
Па га људи свуда дочекују
Као цара од тебе призната.
|