Богом, брате, Мујо Сарајлија
Богом, брате, Мујо Сарајлија,
преведи ме преко Романије
без љубљења и без загрљаја
и без оног мушкиог помишљаја.
То је Мујо за бога примио. 5
Кад су били насред Романиије,
молбу чини кићена дјевојка:
— Стани, Мујо, да се одморимо,
да се хладне воде напијемо.
Напише се воде са извора 10
те сједоше под јелику танку.
А' из горе нешто проговара:
— Кидај вјеру, Сарајлија Мујо,
кидај вјеру, обљуби дјевојку,
ти се не дај од ње надмудрити! 15
Дјевојке су варалице старе!
И мене је моја преварила,
преварила па ме оставила,
а нисам јој обљубио лице!
|
|
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 135.
