Благо цара Радована: О љубави (Глава 16)

Fizička ljubav se smatra za uniženje, i za ženu i za čoveka. Naročito je hrišćanstvo utvrdilo svet u ovoj predrasudi, i time često pravilo od najzdravijih i najmoćnijih ljudi mučenike i manijake, čak i prestupnike i zločince. Fizička ljubav, naprotiv, jeste jedina ljubav iskrena, spontana, bogodana, duboka, nerazumna, nadrazumna. Ona nije samo pijanstvo našeg tela, nego i neizmerni izvor svih drugih lepota, i duševnih i duhovnih. Gde nema najpre fizičke ljubavi, nema ni duševne; a ako ima fizičke, ima i svega drugog. Samo za bolesne i rđave ne važi ovaj zakon; za bolesne jer su slabi telesno, a za rđave jer su slabi duševno. Prvi se ne mogu predati fizički, a drugi nemaju sposobnost za simpatiju. Zato samo zdravi mogu da se potpuno predaju, a to znači da fizičko zdravlje i fizička ljubav sadrže i sve izvore nežnosti i dobrote. Čak je vrlo jasno da telo i duh podjednakom snagom izazivaju simpatiju ili antipatiju: mi se i sa ljudima najpre sprijateljimo fizički, ili najpre jedan drugom postanemo fizički nemogućni. A najbolji dokaz daje fizička ljubav glavna osnova svake ljubavi prema ženi, to je što nema ljubavi gde nema spola. Ne voli se pre puberteta, kao što se ne voli ni posle ugašenog spola, u starosti ili u bolesti. Najveća slast života za snažne i neporočne ljude, to je zdrava fizička ljubav. Čovekovom duhu ostaje samo da fizičkoj ljubavi napravi dekor, a čovekovoj duši ostaje da sve obojadiše i pozlati, i oplemeni, i opeva. Nikad se ljubav ne zadrži samo na fizičkom uživanju, osim kod žena glupih i kod ljudi vulgarnih. Nikad ne postoji perverzija kod ljudi zdravih i fizički silnih. Sve su poro ke izmislili slabi i degenerisani ljudi.