Бик и јелен
←Орлић и сова | Бик и јелен Писац: Езоп, преводилац: Доситеј Обрадовић |
Магарац и Езоп→ |
Басну је написао Езоп а Доситеј ју је превео и написао наравоученије. |
Ови два пасаху на једној ливади. Бик почне, једном, јелену говорити: „Знаш ли што је? Рогове обојица имамо здраве, 'ajдe да се договоримо: ако по несрећи удари на нас лав или медвед, да се не одустајемо, него да се заједно бранимо.“ Јелен му на то овако одговори: „Да ти право кажем — што је фајда лагати! — какви су год моји рогови, опет' се ја већма у моје ноге могу поуздати, јер добро знам д утећи могу; а од противстајања и битве не знам шта се може случити. Зато ти пре кажем да се у мене не уздаш.”
Совјетује нас ова басна да не иштемо помоћи од онога ко је није кадар дати. Бик овде греши против политике, хотећи да учини сојуз са јеленом, који је добро за страшива познат. Јелен пак учи нас двема лепим вештма: прво, чистосердечности, исповедајући управ то што јест, нити ласкајући бику с сујетном надеждом; фторо, учи нас предострожности, да всегда она средства у нужди избирамо која су нам извеснија и безбеднија. Гди видимо и познајемо да нисмо нипошто кадри противстати, а можемо се уклонити и спасти, ту није нимало потреба двоумити да последње ваља изабрати. Искуство добра официра состоји се колико да зна гди и како ваља на непријатеља ударити и победити га, толико гди је потреба разумно уклонити се и избегнути.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Езоп, умро -560, пре 2584 године.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Доситеј Обрадовић, умро 1811, пре 213 година.
|