Библија (Бакотић) : Псалми

←Јов

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Пословице→

КЊИГА ПРВА (Псалми 1-41)

Псалам 1.

1 Блажен човек који по савету бездушника не ходи и на путу грешника не застане, и у друштву пакосника не седи,

2 већ му закон Господњи омиле и дан и ноћ о закону Господњем мисли.

3 Он је као дрво сађено крај воде живе, које род свој даје кад му време дође, коме лист не вене, и што год уради све му од руке иде.

4 Нису такви бездушници; они су ко плева коју ветар вија.

5 Не одржавају се зато бездушници у дан суда, ни грешници на збору праведних.

6 Јер зна Господ за пут праведника а у пропаст пут грешника води.

Псалам 2.

1 Нашто ове буне по народима, ове луде мисли по племенима?

2 Устају краљеви земље и скупљају се кнезови на Господа и на помазаника његова.

3 Веле: Раскинимо свезе њихове! збацимо са себе ланце њихове!

4 Онај који седи на небесима смеје им се, Господ им се руга.

5 Па им говори у гневу своме и јарошћу својом их збуњује:

6 „Ја сам краља свога помазао на Сиону, на светој гори својој.“

7 Објавићу заповест; Господ ми рече: „Ти си син мој,

8 ја те данас родих! Тражи у мене и даћу ти народе у наслеђе и крајеве земље теби у државу.

9 Ти ћеш их гвозденом палицом саломити, разбићеш их као лонце земљане.“

10 Сада, дакле, краљеви, уразумите се, научите се, судије земаљске.

11 Господу са страхом да служите, и с трепетом да се радујете!

12 Поштовање Сину дајте, да се не разгневи, да на путу свом не изгинете; Јер гнев његов готов је да плане. Благо свима који се у њега уздају.

Псалам 3.

Псалам Давидов. Приликом његовог бекства испред Авесалома, сина његовог.

1 Многи ли су, Господе, непријатељи моји! Многи ли што усташе на мене!

2 Многи ли што говоре за душу моју: „Нема јој спаса од Бога“ Села.^[1]

3 Али ти си, Господе, штит који ме заклања, ти си слава моја, ти подижеш главу моју.

4 Гласом својим ка Господу вапијем, и чује ме он са свете горе своје. Села.

5 Ја лежах и спавах; али устах! Јер ме Господ чува.

6 Не бојим се миријада народа који са свих страна наваљују на ме.

7 Устани, Господе! Спаси ме, Боже мој! Јер ти непријатеље моје у образ удараш, јер ти бездушнима зубе разбијаш.

8 Од Господа је спас! Нека је твој благослов на народу твоме! Села.

Псалам 4.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Псалам Давидов.

1 Кад те зовем, чуј ме, Боже правде моје! Ти што си ми у тескоби мојој помогао, смилуј ми се и услиши молитву моју!

2 Докле ће се, витезови, слава моја ружити? Докле ћете љубити таштину и за лажима трчати? Села.

3 Знајте да је Господ побожника изабрао. Чује Господ кад га зовем.

4 Дрхтите и не грешите више! Размислите у срцима својим, на одрима својим и утолите. Села.

5 Принесите жртву праведну и уздајте се у Господа.

6 Многи говоре: „Ко ли ће нам срећу показати!“ Окрени на нас, Господе, светлост лица свога!

7 Ти ми већу радост срцу дајеш, но што је они имају кад им обилује пшеница и вино.

8 Ја ћу мирно лежати и мирно ћу заспати, јер ми ти, Господе, спокоја у моме дому чиниш.

Псалам 5.

Управитељу збора певача. Уз фруле. Псалам Давидов.

1 Чуј, Господе, речи моје, чуј говор мој!

2 Слушај вапај мој, краљ мој и Боже мој, јер се теби молим, Господе!

3 Јутром чуј глас мој, Господе, јутром ти ја молитву своју упућујем, и у тебе гледам.

4 Јер си ти Бог који неће безакоња; рђавоме нема места код тебе.

5 Не одржава се бездушник пред очима твојим, ти мрзиш све оне који неправду чине.

6 Ти потиреш лажљивце. На крвнике и на варалице мрзи Господ.

7 Али ја по великој милости твојој улазим у дом твој, и са страхом пред тобом се клањам у светоме храму твоме.

8 Води ме, Господе, по правди својој; ради непријатеља мојих пут свој преда мном поравни.

9 Јер у устима њиховим нема истине, у срцу им је превара, грло им је гроб отворен, на језику им је подвала.

10 Уништи их, Боже, нек се разбију намисли њихове! За њихова многа неваљалства обори их, јер се на те побунише.

11 Па ће се радовати који се у те уздају, довека веселиће се они које ти заклањаш, дичиће се који љубе име твоје.

12 Јер ти, Господе, благосиљаш праведника, као штитом заклањаш га милошћу својом.

Псалам 6.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. За харфу са осам жица. Псалам Давидов.

1 Не казни ме, Господе, у јарости својој, не осуди ме у гневу своме!

2 Смилуј ми се, Господе, јер сам смалаксао; исцели ме, Господе, јер су кости моје устрептале,

3 и душа се моја уздрхтала. Докле ћеш тако, Господе?

4 Обрати се, Господе, избави душу моју, помози ми, ради милости своје.

5 Јер у смрти нема спомена на тебе; ко ће те у Шеолу славити?

6 Изнемогох уздишући; сваку ноћ плачем, одар свој ја плавим, сузама својим постељу натапам своју.

7 Пресахну око моје од жалости, остаре од зулума непријатеља мојих.

8 Идите од мене ви који неправду чините, јер Господ чу глас плача мога, Господ чу молитву моју, Господ молитву моју прими.

9 Постидеће се и збуниће се сви непријатељи моји, окренуће леђа, и за час ће срамотни постати.

Псалам 7.

Плачна песма Давидова, коју је певао Господу због речи Хуса од племена Венијаминова.

1 Господе, Боже мој, у тебе се уздам; чувај ме од гонитеља мојих, и избави ме,

2 да ме не раздере непријатељ као лав, не раскине, а да нема ко да ме избавља!

3 Господе, Боже мој, ако сам то учинио, ако је неправда на рукама мојим;

4 ако сам зло вратио оном који ми зло учини, ако сам опленио оног који ме ни због чега мрзи,

5 нек ме гони непријатељ мој, и нека ме стигне; нек погази живот мој, и нека славу моју на прашину баци! Села.

6 Устани, Господе! У гневу своме дигни се на бес непријатеља мојих, прени се мени у помоћ и отвори суд!

7 Око себе сабор народа сакупи, и изиђи изнад њега на висину!

8 Господе, ти који народима судиш, суди и мени, Господе, по правди мојој и по чистоти мојој!

9 Прекини злобу бездушника, а праведнога подржавај, ти који испитујеш срца и утробе, Боже праведни!

10 Штит је мени у Бога, који чува људе права срца.

11 Бог је праведан судија, силан и стрпљив, али и на гнев спреман.

12 Ако се бездушник не обрати он оштри мач свој, натеже лук свој и гађа,

13 и запиње стреле своје, стреле своје огњене.

14 Гле, бездушник неправду заче, набрекну злочином и роди лаж.

15 Копа јаму и ископа, паде у јаму коју ископа.

16 Злоба се његова врати на главу његову, насиље његово паде на теме његово.

17 Хвалим Господа за правду његову, и певам имену Господа Свевишњега.

Псалам 8.

Управитељу збора певача. За Гитит. Псалам Давидов.

1 Господе, Боже наш, величанствено ли је име твоје по свој земљи! Изнад небеса уздиже се величанство твоје!

2 Из усана деце и одојчади црпео си славу своју, да се збуне сви душмани твоји, да замукне противник и осветник.

3 Кад небеса твоја гледам, дело прста твојих, и месец и звезде што си поставио,

4 шта је човек да га се опоменеш, син човечји да се о њему бринеш?

5 Ипак си га мало мањег од анђела учинио, и славом и чашћу си га овенчао.

6 Учинио си га господарем дела руку својих, и све си под ноге његове метнуо:

7 овце и волове, све, и звери пољске,

8 и птице небеске, и рибе морске, и све што путеве морске преваљује.

9 Господе, Господе наш, величанствено ли је име твоје по свој земљи.

Псалам 9.

Управитељу збора певача. По мотиву „Гини за сина“. Псалам Давидов.

1 Хвалићу те, Господе, свим срцем својим! Казаћу сва чудеса твоја!

2 Радоваћу се, веселићу се о теби, певаћу имену твоме, Свевишњи!

3 Јер узмичу непријатељи моји, падају и гину пред лицем твојим.

4 Јер си правду моју подигао и одбранио ме, сео си на престо свој, судијо праведни.

5 Казнио си народе, уништио бездушнике, и име си им за све веке затро.

6 Свршио је непријатељ! Вечне су то рушевине... Од градова које ти развали и спомен погибе!

7 Али Господ у вечности живи. Утврдио је престо свој на правди.

8 И судиће свету по правди, по правди ће народима судити.

9 Господ је јако уточиште потиштених, јако уточиште у тескоби.

10 У тебе се уздају који знају име твоје, јер ти не напушташ оне који те траже, Господе!

11 Појте Господу који седи на Сиону, казујте народима дела његова!

12 Јер он крв освећује и памти невољнике, и не заборавља јаука њихових.

13 „Смилуј се на ме, Господе, погледај на патње моје од непријатеља мојих. Избави ме од врата смрти,

14 да бих на вратима кћери Сионске све хвале твоје казивао и спасење твоје славио!“

15 Попадају народи у јаму што ископаше, у замке што поставише хватају се ноге њихове!

16 Показује се Господ и правду чини, у дела руку његових бездушника заплиће. Харфе. Села.

17 Однети ће Шеол бездушнике и народе који за Бога не маре.

18 Јер нису за свагда заборављени убоги, нити нада невољника за навек пропада!

19 Устани, Господе, да се не посили човек, да приме народи суд пред лицем твојим.

20 Пусти страх на њих Господе, нек познају људи да су смртници. Села.

Псалам 10.

1 Што стојиш далеко, Господе? што се кријеш кад невоља стегне?

2 Бездушник у бесу своме немило мучи убоге; падају убоги у замке његове.

3 Јер се бездушник дичи опаким жудњама својим, и грабљивац грди и мрзи Господа.

4 Бездушник у бесу своме каже: „Не истражује Бог! Нема Бога.“ То су све мисли његове.

5 Путеви су његови свагда криви; судови су твоји сувише високи да би о њима мислио, и он се надима на све противнике своје.

6 У срцу своме вели: „Нећу посрнути, неће зло на мене никад доћи.“

7 Уста су му пуна клетви, превара и подвала; под језиком његовим пакост је и злоба.

8 Близу села седи у заседи, из потаје убогог убија, очи његове вребају убоге.

9 Седи у потаји као лав у пећини. Седи у заседи да убоге хвата; убоге у мрежу своју хвата.

10 Притаји се, прилегне, и убоги падају у канџе његове.

11 А у срцу своме каже: „Заборавља Бог! Крије лице своје и никада видети неће!“

12 Устани, Господе! Дигни, Боже, руку своју! Невољнике не заборављај до краја!

13 Зашто да бездушник не мари за Бога? Зашто да у срцу своме каже да ти не истражујеш?

14 Али ти видиш! Ти посматраш увреде и муке, и у своје руке их узимаш. Теби се убоги предаје, ти си помоћ сирочади.

15 Бездушнику сатри ти мишицу и кажњавај злоћу његову, да га нестане испред очију твојих!

16 Господ је краљ од увек и довека. Поражени су народи у земљи његовој!

17 Господе, ти жеље знаш убогих! ти њихово срце учвршћујеш, ти отвараш ухо своје

18 да даш суд сиротом и невољном, па да човек који је од земље престане задати страх.

Псалам 11.

Управитељу збора певача. Давидов.

1 У Господа се уздам. Зашто души мојој ви да говорите: „Одлети у гору своју као птица?“

2 Јер ено грешници натегоше лук, за тетиву стрелу запеше, да из мрака праве срцем прострељају!

3 Када су темељи раскопани, што тад може праведник?

4 Господ је у светом храму своме, Господњи је престо на небесима. Виде очи његове, испитује поглед његов синове човечје.

5 Испитује Господ праведника, а бездушника и ко воли насиље мрзи душа његова.

6 Пустиће он на бездушнике угаљ жив; огањ, сумпор и пламени ветар биће део пехара њиховог.

7 Јер је Господ праведан и он љуби правду, и лице његово видеће праведници.

Псалам 12.

Управитељу збора певача. Уз харфу са осам жица. Псалам Давидов.

1 Помагај, Господе, јер малакшу побожници и нестаје верних међу синовима човечјим.

2 Лаже један другога, на уснама им је ласкање, дволичним срцем говоре.

3 Да истреби Господ сва уста лажљива, сваки језик величави,

4 оне који говоре: „Језиком смо јаки, са нама су уста наша, ко је господар над нама?“

5 „Ради трпљења невољних, ради уздисања убогих, сада ћу устати“, вели Господ, „и даћу спас онима којима они злобе.“

6 Речи су Господње речи чисте, сребро у ватри очишћено од земље, седам пута претопљено.

7 Ти ћеш праведнике, Господе, сачувати, и одбранити од рода овога довека.

8 Бездушници се са свију страна купе када нискост влада код синова човечјих.

Псалам 13.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Докле ћеш ме, Господе, заборавити? докле ли ћеш крити лице своје од мене?

2 Докле ћу имати муку у души својој и немир у срцу своме дан и ноћ? Докле ће се душман мој нада мном подизати?

3 Погледај, услиши ме, Господе, Боже мој! Просветли очи моје, да не заспим на смрт;

4 да не рече непријатељ: „Савладао сам га!“, да не ликују душмани, ако посрнем.

5 Али се ја у милост твоју уздам. Радоваће се срце моје за спасење твоје,

6 певаћу Господу, који ми добро чини.

Псалам 14.

Управитељу збора певача. Давидов.

1 Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога!“ Неваљали су, гадна су дела њихова, никог нема да добро чини.

2 Погледа Господ с неба на синове човечје, да види има ли који разуман који Бога тражи.

3 Сви су застранили, сви се покварили, никог нема да добро чини, нема га ни једног!

4 Ах! осетиће то сви који неправду чине, који народ мој раздиру, и једу хлеб мој не призивајући Господа!

5 Ал' ено их: задрхтали су у страху онде где страха нема, јер је Господ са праведницима,

6 Смејте се ви надању убогога!... Јер је Господ заклониште његово.

7 Ах кад би са Сиона спасење Израиљу дошло! Када Господ врати заробљен народ свој радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ.

Псалам 15.

Псалам Давидов.

1 Господе, ко може седети у шатору твоме? Ко ли наставати на светој гори твојој?

2 Онај који без мане ходи и који правду твори и истину из срца свог говори.

3 Који језиком својим не опада, и не чини другу своме зла; и ближњега свог не ружи.

4 Пред чијим је очима презрен ко је презрив а чашћен који се Бога боји; који заклетву ближњему своме не пориче;

5 који не даје сребра свога на добитак и не прима мита на праведног. Ко овако ради никад посрнути неће.

Псалам 16.

Химна Давидова.

1 Чувај ме ти, Боже, јер се у те уздам!

2 Ја Господу речем: „Ти си Господ мој, ти си ми највеће добро!“

3 А у свеце који су у земљи, у побожан свет ја сву љубав своју метох!

4 Муке своје множе који за туђим боговима трче. Не, ја им не дајем крвавих жртава њихових, и не мећем имена њихова у уста своја.

5 Господе, ти који си добро моје и део мој, ти судбину моју уздржаваш!

6 Срећа ми даде прекрасно наслеђе, лепа је баштина моја!

7 Благосиљам Господа који ме светује, а у тами ноћној и срце ме моје учи.

8 Свагда видим Господа пред собом; док је он код деснице моје, не колебам се.

9 Зато се радује срце моје и весели душа моја, и спокојно тело моје дише.

10 Јер ти нећеш душу моју Шеолу предати, нећеш дати да миљеник твој трулење гледа.

11 Показаћеш ти мени пут живота. Обиље радости пред лицем је твојим, вечне су утехе у десници твојој.

Псалам 17.

Молитва Давидова.

1 Услиши, Боже, правду моју, чуј глас мој; прими у уши молитву моју која не иде из уста лажљивих.

2 Испред лица твога нек изиђе правда моја, очи твоје нек познају правду моју.

3 Испитај ти срце моје, ноћу га обићи, окушај ме и нећеш неправде ти на мени наћи. Речи моје не иду преко мисли мојих.

3 У делима људским ја сам, веран реч'ма уста твојих, чувао се пута насилника.

4 Стопе моје тврдо се држаше стаза твојих, ноге моје не залуташе.

5 Призивам те, јер ме ти услишиш, Боже! Пригни к мени ухо своје и чуј речи моје!

6 Покажи дивну милост своју, ти који десницом својом спасаваш од душмана оне који у те уточишта траже.

7 Чувај ме као зеницу ока; сенком крила својих заклони ме

8 од бездушника који ме гоне, од непријатеља душе моје који ме опколише.

9 Срце своје салом пригушише, устима својим охоло говоре.

10 За нама иду, већ нас опкољују, вребају нас да нас оборе,

11 као лав који хоће да растрже, као лавић који у потаји седи.

12 Устани, Господе! Претеци га, обори га! Одбрани ме мачем својим од бездушника!

13 Руком својом, Господе, од људи ме ослободи, од људи света, овог чији је удео у овом животу, којима добрима својим трбух пуниш, којима су деца сита, и што њима претиче остаје деци њиховој.

14 Али ја ћу у чистоти својој гледати лице твоје, у буђењу своме наситићу се прилике твоје.

Псалам 18.

Управитељу збора певача. Од Давида, слуге Господњега, који изговори Господу речи ове песме, кад га Господ избави из руку свих непријатеља његових и из руке Саулове. Он рече:

1 Љубим те, Господе, снаго моја!

2 Господе граде мој, тврђаво моја, спаситељу мој! Боже мој, заклоне мој, штиту мој, сило избављења мога, високо уточиште моје!

3 Ускликнуо сам: „Хваљен буди Господе!“ и ослобођен сам од непријатеља својих.

4 Мреже смрти обухватише ме, уплашише ме бујице погибли,

5 везе ме Адске окупише, стегоше ме замке гробне.

6 У тескоби својој Господа призвах, к Богу своме завапих. И он чу глас мој из двора свога, вапај мој му дође до ушију.

7 Затресе се и усколеба земља уздрмаше се и померише се темељи гора, јер је он гневан био.

8 Дим изиђе из ноздрва његових, из уста му мавен пламен сукну и усјале искре изврцнуше.

9 Спусти небеса и сиђе, густ му облак под ногама беше.

10 Седе на херувима и подиже се, полете на крилима ветреним.

11 Копрену од мрака око себе баци, и чадор начини од облака црних и од вода тамних.

12 Од севања пред њим распорише се облаци и удари град и угаљ жив.

13 Загрми на небесима Господе, пусти глас свој Свевишњи усред града и угљена жива.

14 Пусти стреле своје и разметну непријатеље моје: силу муња пусти и расу их.

15 Растворише се корита морска и открише темељи васељене од претње твоје, Господе, од силног дихања гнева твога.

16 Пружи Он тад с висине руку своју, и ухвати ме, и извуче ме из воде велике.

17 И избави ме од непријатеља мога силног, од противника мојих јачих од мене.

18 Усташе на ме у дан тескобе моје, али ме Господ подржа;

19 Изведе ме на чистину, избави ме, јер ме воли.

20 Господ ми по правди мојој даде, за чистоту руку мојих дарива ме.

21 Јер се држах путева Господњих, Богу своме не сагреших.

22 Јер сам законе његове под собом држао и његове заповести не одбих од себе.

23 И бих му веран, и чувао се од безакоња свога.

24 Зато ми даде Господ по правди мојој, по чистоти руку мојих пред очима његовим.

25 Милостив према милостивом, према верноме си веран;

26 и чист си према чистоме; али с неваљалим по његовом неваљалству радиш.

27 Јер ти понизне спасаваш, али очи бесне понижаваш.

28 Ти буктињи мојој светлост дајеш. Господ, Бог мој; расветљује таму моју!

29 С тобом ја на целу војску се залетим; с Богом својим и бедеме прескачем.

30 Пут је Божји савршен, реч Господња прекаљена, он је штит онима који се у њ уздају.

31 Јер ко је Бог осим Господа? Ко је тврда стена осим Бога нашега?

32 Бога, који ме снагом опасује и на прави пут изводи?

33 Он ми ноге као у јелена даје, и спокојна ме чини на мојој висини.

34 Руке моје научи на борбу и мишице моје бакрен лук натежу.

35 Ти ми дајеш штит спасења свога, десница ме твоја подржава и великим милост твоја чини.

36 Ти шириш пут пред корацима мојим и ноге се моје не спотичу.

37 Непријатеље своје ја терам и стижем, и не враћам се док их не уништим.

38 Обарам их, да не могу устати, падају под ноге моје.

39 Јер ме ти у боју снагом опасујеш и пода ме савијаш противнике моје.

40 Непријатеље моје ти на бекство испред мене тераш, и тад ја потирем омразнике своје.

41 Они завриснуше али им нико не поможе; завапише ка Господу, али их он не послуша.

42 Мрвим их као прах што ветар вија, као блато улично их газим.

43 Ти мене од буне народа спасаваш, и на чело народа постављаш; народи за које не знах служе ми.

44 Чим ме чују слушају ме, покорни су синови туђински.

45 Синови туђински смалакшу и дрхћу излазећи из градова својих.

46 Живео Господ! Благословен бранич мој! Да је узвишен Бог спасења мога,

47 Бог који ми освету даје и народе ми покорава!

48 Ти ме избављаш од непријатеља, изнад противника мојих ме подижеш и од насилника ме ослобађаш!

49 Зато ћу те хвалити, Господе, пред народима и певаћу имену твоме!

50 Силно краља свога Он избавља и милост Давиду, свом помазанику, чини и колену његовом довека!

Псалам 19.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Небеса славу Божју објављују, дела руку његових небески простор гласи.

2 Дан их дану јавља, ноћ ноћи казује.

3 Нити је то језик, нити су то речи чији глас се свуда не разбира.

4 Њихов звук кроз целу земљу иде, њихов шум до на крај васељене, где но шатор сунцу Бог подиже.

5 И сунце излази као женик из ложнице своје, весело као јунак тече путем.

6 Полазак му је с краја небеса а трка му до краја њихова; ништа се топлоти његовој не крије.

7 Савршен је закон Господњи, - он душу крепи. Сведочанство Господње је верно, - даје мудрост невиноме.

8 Праведне су наредбе Господње, - оне срце веселе. Заповест је Господња светла, - она очи просветљује.

9 Страх од Господа чист је и довека траје. Све су пресуде Господње истините и праведне.

10 Боље су од злата, од многога злата жеженога, и слађе од меда, од меда што се из сата цеди.

11 И слугу су твога оне просветлиле. Ко их држи, велику награду има.

12 Ко ће знати све погрешке своје? Опрости ми оне које су ми тајне!

13 Али од охолих чувај слугу свога, да не обладају мноме. Тако ћу ја цео и чист од великих преступа бити.

14 Нека су ти угодне речи уста мојих, и пред тобом размишљања срца мога, Господе, граде мој и избавитељу мој!

Псалам 20.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Да те услиши Господ у дан тескобе, да те спасе име Бога Јаковљева;

2 да ти пошље помоћ из светилишта и да те са Сиона подржи!

3 Да се свих приноса твојих опомене и да прими жртве твоје. Села.

4 Да ти Господ да по жељама срца твога и намисли твоје да испуни!

5 Певаћемо радосно за победе твоје, и у име Бога свога развићемо заставе своје! Да испуни Бог све молитве твоје!

6 Ја већ знам да ће Господ помазанику своме победу дати, и услишити га са небеског светилишта свога моћним спасењем деснице своје.

7 Једни се уздају у кола своја, други у коње своје, али ми име Господа, Бога свога, призивамо.

8 Они посрћу и падају, ми се држимо и стојимо.

9 Господе, спаси краља! Услиши нас кад те призивамо!

Псалам 21.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Господе! весели се краљ с моћне заштите твоје, и гле, како од радости кличе због помоћи твоје!

2 Испунио си жеље срца његовога, и молитве уста његових ниси одбио. Села.

3 Јер си га дочекао благословима милости своје, и на главу си му венац од жеженога злата ставио.

4 Молио те за живот и дао си му га, дао си му живот који вечно траје.

5 Велика је слава његова помоћу твојом! Покрио си га славом и красотом,

6 благослов си му довека дао. Развеселио си га радошћу лица свога.

7 Јер се краљ узда у Господа, и милошћу Свевишњега не колеба се.

8 Наћи ће рука твоја, краљу, све непријатеље твоје, стићи ће десница твоја оне што те мрзе!

9 Чинићеш их као пећ зажарену када се у гневу свом појавиш. Гнев Господњи ће их уништити, огањ ће их прогутати.

10 Род ћеш њихов истребити из земље и семе њихово измеђ' синова човечјих.

11 Јер зло на те подигоше, смислише, ал' неће извршити;

12 јер ћеш ти њих разбити, и гађаћеш из лукова својих право у лице њихово.

13 Подигни се, Господе, снагом својом! Ми ћемо певати и моћ твоју славити!

Псалам 22.

Управитељу збора певача. По мотиву „Зорина кошуто“. Псалам Давидов.

1 Боже мој, Боже мој, зашто си ме напустио? Зашто се удаљујеш и не спасаваш ме, и не примаш речи јаука мога?

2 О мој Боже, призивам те дању, и ти ми не одговараш, и ноћу, и мира никаквога немам.

3 Ипак си ти Светац који си на престолу своме окружен хвалама Израиљским.

5 У тебе се оци наши уздаваху, уздаваху се и ти их избављаше.

5 Тебе призиваху и спасаваху се; у тебе се уздаваху и не остајаху забуњени.

6 Али ја сам црв а не човек, ругло људима, презрен у народу.

7 Који ме виде сви ми се ругају, пуће се и машу главом, и говоре:

8 „Ослонио се на Господа, - нек му он помогне, нек га он избавља када га милује!“

9 Та ти си ме из утробе материне подигао, и мирио ме на сиси мајке моје.

10 Од рођења свога ја сам теби предан, од утробе мајке моје ти си мени Бог.

11 Не удаљуј се од мене, јер је близу невоља, и никога немам да ми помогне.

12 Многи ме бикови опколише, јаки ме бикови Васански опколише.

13 Развалише на ме жвале своје, као љути лавови који ричу.

14 Ја сам као вода која се разлива, све се кости моје разглобише. Срце моје као восак поста, растопило се у мени.

15 Сасуши се као цреп снага моја, и мој језик за непце приону. У смртни си ме прах бацио.

16 Многи пси ме околише, око мене иде чета зликоваца, прободоше руке моје и ноге моје.

17 Све бих кости своје избројити могао! Они ме гледају и ликују!

18 Хаљине моје међу собом деле и коцке за моју доламу бацају.

19 Али се ти не удаљуј Господе, ти, који си снага моја, похитај ми у помоћ!

20 Душу моју избави од мача, од пасијих шапа јединицу моју!

21 Сачувај ме од жвала лавовских, од рогова биволских избави ме, услиши ме!

22 Прогласићу име твоје усред браће своје, хвалићу те усред скупштине.

23 Ви који се Господа бојите, - хвалите га; славите га, цело племе Јаковљево! Бој га се, цело племе Израиљево!

24 Јер он нити презре нити одби тугу жалоснога. Не одврати лица свога од њега, него га услиши кад га зазва.

25 Хвалићу те на скупштини великој. Завете ћу своје испунити пред онима који те се боје.

26 Убоги ће јести и наситиће се, хвалиће Господа они који га траже; довека ће срце њихово у радости живети.

27 Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земље, и пред њиме ће се сва поклонити племена народа.

28 Јер у Господа је краљевство, он народима влада!

29 Јешће и поклониће се сви силници земље. Пред њим ће се поклонити сви који у прах силазе, и не могу живот свој сачувати.

30 Семе њихово ће њему служити. Казиваће се за Господа роду будућем,

31 и доћи ће и он и казиваће правду његову, и народу који ће се родити јавиће дело његово.

Псалам 23.

Псалам Давидов.

1 Господ је мој пастир, ништа ми не фали!

2 На зеленој паши ми одмор даје, води ме на тихе воде.

3 Душу моју крепи, правим стазама ме води, за љубав имена свога.

4 И када бих ходио долином сенке смрти, не бих се зла бојао, јер си ти са мноме. Штап твој и палица твоја храбре ме.

5 Ти постављаш преда мном трпезу на видику непријатељима мојим; главу си моју уљем помазао и чаша је моја пуна.

6 Да! Милост и срећа пратиће ме у све дане мог живота, и ја ћу у дому Господњем пребивати до краја дана својих.

Псалам 24.

Псалам Давидов.

1 Господња је земља и све што је у њој, васељена и све што у њој живи.

2 Јер је он њу на морима основао и на рекама утврдио,

3 Ко ће изићи на гору Господњу, ко ће стићи до светога места његова?

4 Човек чиста срца и невиних руку, који не управља душу на таштину и који се лажно не закуне.

5 Он ће добити благослов Господњи и милост од Бога спасења свога.

6 То је удео рода који га тражи, који је рад пред лицем твојим да стоји, Боже Јаковљев! Села.

7 Врата, узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде краљ славе!

8 Ко је тај краљ славе? Господ силан и моћан, Господ силан у боју.

9 Врата, узвисите врхове своје, узвисите се врата вечна! Иде краљ славе!

10 Ко је тај краљ славе? Господ над војскама! Он је краљ славе! Села.

Псалам 25.

Давидов.

1 Душу своју к теби, Господе, подижем!

2 Боже мој, у тебе се уздам! Не дај да се осрамотим, да нада мном не ликују непријатељи моји!

3 Не, који се у тебе уздају неће се осрамотити. Осрамотиће се који се беспутно одмећу.

4 Покажи ми, Господе, путеве своје, научи ме стазама својим!

5 Упути ме истини својој, научи ме, јер ти си Бог спасења мога и у тебе се ја увек уздам.

6 Опомени се милосрђа свога, Господе, и милости своје, које су од када је века.

7 Грехова младости моје не помињи ни преступа мојих! По милосрђу своме опомени се мене, по доброти својој, Господе!

8 Добар је и праведан је Господ; зато он показује грешницима пут.

9 Кротке правди упућује, путе своје кроткима казује.

10 Све су стазе Господње милост и истина којим’ држе савез његов и наредбе његове.

11 Ради љубави имена свога, Господе, опрости ми преступ мој, јер је велик.

12 Који се човек боји Господа? Господ њему показује који пут да избере.

13 Душа ће његова у добру почивати, и семе његово земљу ће држати.

14 Љубав Господња за оне је који га се боје, и савез их његов упућује.

15 Очи су ми свагда ка Господу управљене, јер ће он из замке избавити ноге моје.

16 Погледај на ме и смилуј се на ме, јер сам сам и жалостан.

17 Намножише се муке срца мога. Изведе ме из тескобе моје!

18 Види јаде и жалости моје, и опрости ми све грехе моје.

19 Гледај колики су непријатељи моји, и како ме бесном мржњом гоне.

20 Сачувај ми душу моју и избави ме! Не дај да се збуним, кад се у те уздам!

21 Праведност и душевност нека ме чувају јер се ја у тебе уздам!

22 Избави, Боже, Израиља од свих невоља.

Псалам 26.

Давидов.

1 Суди ми, Господе, јер ја право идем, а у Господа се уздам, не колебам се.

2 Испитај ме, Господе, и искушај ме, претопи бубреге моје и срце моје;

3 јер је милост твоја пред очима мојим, и ја ходим по истини твојој.

4 Не седим с лажљивцима, не мешам се са лукавима.

5 Мрзим друштво рђавих, с бездушницима не седим.

6 Невиношћу руке своје мијем, и тако олтар твој обилазим, Господе.

7 Певајући хвалу твоју и казујући сва чудеса твоја.

8 Волим, Господе, стан дома твога и насеље славе твоје!

9 Не захватај душе моје с грешницима, ни живота мога с крвницима,

10 у чијим су рукама злочинства и чија је десница пуна мита.

11 Јер ја ходим у чистоти својој. Избави ме и смилуј се на ме!

12 Чврсто стоји на правоме путу нога моја. Благосиљаћу Господа на скупштинама.

Псалам 27.

Давидов.

1 Господ је светлост моја и спасење моје; кога да се бојим? Господ је бранич живота мога; кога да се плашим?

2 Кад наваљују на ме злобни противници и душмани моји да поједу тело моје, спотичу се и падају.

3 Кад би против мене и читава се војска окупила не би се срце моје уплашило; и кад би се рат на мене дигао ни тад не бих клонуо.

4 За једно само Господа ја молим, и то само иштем: да живим у дому Господњему кроз све дане свог живота, да красоту Господњу ја гледам и дивим се храму његовоме.

5 Јер ће ме он чувати у шатору своме у дан погибије. Склониће ме у заклон шатора свога, попеће ме на камену гору.

6 Тада ће се подићи глава моја над непријатељ'ма који ме опкољују, и ја ћу у шатору његовом принети жртву радости, и запеваћу, и хвалићу Господа.

7 Чуј, Господе, глас мој! Тебе ја призивам! Смилуј се на ме и услиши ме!

8 „Тражите лице моје“ ти си реко, а срце ти моје одговара; „Тражим лице твоје, Господе!“

9 Не заклони ми лица свога, не одбиј у гневу слуге свога! Ти, који си помоћ моја, не одбиј ме и не остави ме, Боже спасења мога!

10 Јер ме и отац и мати моја оставише, али ће ме Господ прихватити!

11 Узми ме на пут свој, Господе, и води ме правом стазом ради непријатеља мојих!

12 Не пуштај ме на вољу душмана мојих, сада кад усташе на ме лажни сведоци из којих злоба једино говори.

13 Ах, да ме не држи вера да ћу доброту Господњу видети на земљи живих!...

14 Уздај се у Господа! Буди јак и нек је срце твоје јако! Да, уздај се у Господа!

Псалам 28.

Давидов.

1 Тебе, Господе, призивам! Граде мој, не оглуши се гласу моме, да не бих од твога ћутања био као они који у гроб силазе.

2 Чуј глас молитве моје када к теби вапијем, када дижем руке своје к светоме храму твоме.

3 Не захватај ме с грешницима, са онима што неправду чине, који са ближњим својим о миру говоре а у срцу злобу крију.

4 Подај им, Господе, по делима њиховим, по злу дела њихових! По делима руку њихових им враћај; дај им што су заслужили!

5 Јер не пазе на дела Господња, на дела руку његових. Да их он обори, и више не подигне!

6 Благословен да је Господ, јер услиши глас молитве моје!

7 Господ је штит мој и снага моја, у њега се узда срце моје и он му поможе. Зато се весели срце моје и песмом га својом славим.

8 Господ је снага народа свога, одбрана и спас помазаника његова.

9 Спаси народ свој и благослови достојање своје! Спаси их и подржи довека!

Псалам 29.

Псалам Давидов.

1 Дајте Господу, синови Божји, дајте Господу славу и част!

2 Дајте Господу славу имена његова! Поклоните се Господу у светој красоти!

3 Глас Господњи тутњи над водама, Бог славе грми, Господ је над водама великим.

4 Силан је глас Господњи, величанствен је глас Господњи!

5 Глас Господњи кедре ломи, чупа Господ кедре Ливанске.

6 Као телад скачу кедри од њега ишчупани, а Ливан и Сирион као млади биволи.

7 Глас Господњи одапиње муње огњене,

8 Глас Господњи потреса пустињу, потреса Господ пустињу Кадес.

9 Глас Господњи чини да се кошуте окоте, а са шума лишће кида! Али у двору његовоме све му кличе: Слава!

10 Господ седе на престолу своме изнад потопа, Господ је на свом престолу Краљ вечни.

11 Господ народу своме силу даје; Господ народ свој благосиља миром.

Псалам 30.

Псалам Давидов. Песма за освећење дома.

1 Узвишавам те, Господе, јер си ме подигао, и не даде непријатељима мојим да се нада мном веселе.

2 Господе, Боже мој, ја завапих к теби, и ти ме исцели.

3 Извео си из Шеола душу моју, Господе, оживео ме далеко од оних који у јаму слазе.

4 Појте Господу, ви верници његови и славите свето име његово!

5 Јер је његов гнев само за тренутак, а милост његова за цео живот. Вечером и плач нам може на конак доћи, али нам јутро радост даје.

6 Ја рекох у срећи својој: „Никад нећу посрнути.“

7 Ти си, Господе, добротом својом, утврдио био гору моју, али ти сакри лице своје и ја се сметох.

8 И тад рекох: „Тебе ћу ја, Господе, зазвати, теби ћу, Господе, упутити молитву своју!

9 Која ти је корист од крви моје, и да учиниш да у гроб сиђем? Хоће ли те прах славити или истину твоју објавити?

10 Чуј, Господе, смилуј се на мене! Господе, буди ми ти у помоћи!

11 И плач мој ти у радост окрену, скиде с мене кострет и опаса ме весељем,

12 да би срце моје теби једнако певало. Господе, Боже мој, до века ћу те хвалити!

Псалам 31.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 У тебе се, Господе уздам! Дај ми да се никад не застидим! Избави ме по правди својој!

2 Пригни к мени ухо своје, похитај, помози ми! Буди мени камен-град, тврда кула мог спасења!

3 Јер си ти мој град и кула моја. За љубав имена свога води ме и управљај са мном.

4 Избави ме из мреже коју ми потајно наместише, јер си ти мој бранич!

5 У твоје руке дух свој ја предајем! Ти си ме избавио, Господе, Боже истине!

6 Презирем оне који се лажним идолима клањају; ја се у Господа уздам.

7 Радоваћу се и веселићу се о милости твојој, јер си муку моју погледао и видео тугу душе моје,

8 и нећеш ме предати непријатељу моме, и ноге ћеш моје поставити на чистину.

9 Смилуј се на ме, Господе, јер сам у жалости! Изнемогоше од јада очи моје, душа моја и срце моје.

10 У жалости живот мој ишчиле и век мој у уздисању. Снага моја ослаби од мука, кости моје сасахнуше.

11 Од многих душмана својих постах ругло суседима својим и страшило свим знанцима својим. Који ме путем виде далеко од мене беже.

12 Заборављен у срцима, као да сам мртав, ја сам као суд разбијен.

13 Од пакости које многи смишљају на мене само страх се око мене шири, док завере они на ме кују и живот хоће да ми ишчупају.

14 Али се ја у те уздам, Господе, и велим: Ти си Бог мој!

15 У твојој су руци дани моји. Отми ме из руку непријатеља мојих и од оних што ме гоне.

16 Нека засја лице твоје пред слугом твојим! Спаси ме милошћу својом!

17 Не дај, Господе, да се застидим кад тебе призивам. Нека се застиде бездушници, нек у Шеолу замукну.

18 Нек онеме уста лажљива која бесно и охоло, с поругом на праведнике говоре.

19 Велика ли је доброта твоја што чуваш за оне који те се боје, и дајеш онима који се уздају у тебе пред синовима човечјим!

20 Ти их склањаш у сенку свог лица далеко од буна људи, у свој шатор их заклањаш далеко од свадљивих језика.

21 Благословен да је Господ, који дивну милост своју ми показа, и у град утврђен ме уведе!

22 Ја рекох у сметњи својој: „Одбачен сам од очију твојих“ -, али ти чу глас молитава мојих, кад те призвах.

23 Љубите Господа, сви свети његови! Господ чува вернике, али охолима увршено враћа.

24 Будите јаки и нека је срце ваше крепко, сви који се у Господа уздате!

Псалам 32.

Давидов. Песма.

1 Блажен човек, коме је проштена кривица, и коме је грех покривен!

2 Блажен човек коме Господ не прима греха, и у чијем духу нема лукавства!

3 Док ја ћутах сасахнуше кости моје од мог уздисања по вас дан.

4 Јер ме рука твоја дан и ноћ тишташе те се осуши сок живота мога као на летњој припеци. Села.

5 Грех свој казах теби, не затајих ти кривице своје. Рекох: „Исповедаћу Господу преступе своје!“ и ти греха мога опрости кривицу. Села.

6 Нека ти се зато сваки верник моли у право време, и неће га стићи потоп воде велике.

7 Ти си заклон мој и чуваш ме од тескобе и окружаваш ме песмама избављења. Села.

8 „Уразумићу те и показаћу ти пут којим да идеш, световаћу те и око ће моје на теби бити.“

9 Не будите као коњ и као мазга који немају разума, које уздом и жвалама обуздати ваља да би послушали!

10 Многе су муке део бездушника, али ко се у Господа узда, милост јесте око њега.

11 Радујте се о Господу и певајте праведници! Веселите се сви који сте права срца!

Псалам 33.

1 Веселите се праведници пред Господом! Праведнима доликује славити га.

2 Славите Господа харфама, ударајте у псалтир од десет жица!

3 Запевајте песму нову лепо ударајте и весело!

4 Јер је права реч Господња и свако се дело његово верно испуни.

5 Он љуби правду и честитост. Пуна је земља доброте Господње.

6 Небеса се речју Господњом створише и духом његових уста сва војска њихова.

7 Као у гомилу сабра воде морске, и као у спреме валове бездана скупи,

8 Нек се боји Господа сва земља, нека стрепи пред њим све што живи у васељени!

9 Јер он рече, и постаде; заповеди, и показа се.

10 Господ намисли народа обара, уништава основе племена;

11 али намисао Господња вечито постоји, мисли срца његова од колена на колено трају.

12 Блажен народ ком је Господ Бог, Благо племену које он себи за наслеђе изабра!

13 С неба гледа Господ и види све синове човечје.

14 С престола на коме седи гледа све који на земљи живе,

15 он који је створио сва срца њихова, и зна сва дела њихова.

16 Не спасава краља велика војска његова, не помаже снага велика јунаку.

17 Коњ је непоуздан спас, не може он никог својом снагом избавити.

18 Али гле, око је Господње на онима који га се боје, и на онима који милост његову очекују,

19 да душу њихову избави од смрти и прехрани у гладне године!

20 Душа се наша узда у Господа. Он је помоћ наша и штит наш.

21 О њему срце наше се весели, јер се ми у свето име његово уздамо.

22 Нек је милост твоја, Господе, на нама, као што се уздамо у тебе.

Псалам 34.

Давидов. Кад се пред Авимелехом учини луд он га отера, те отиде!

1 Благословићу Господа у свако доба; хвала ће његова свагда бити у устима мојим.

2 Нека се Господом хвали душа моја! Нека чују који страдају и нек се радују!

3 Величајте са мном Господа, узвисујмо сви име његово!

4 Ја тражих Господа и он ми одговори, и од свих ме страва мојих избави.

5 Који у њега гледају просветљују се, и лица се њихова неће постидети.

6 Када несрећник завапи, чује њега Господ, и избавља га од свих невоља његових.

7 Анђео Господњи станује око оних који се њега боје, и избавља их.

8 Осећајте и видите колико је Господ добар! Блажен човек који се у њега узда!

9 Бојте се Господа, ви свеци његови! Јер који се њега боје ништа им не недостаје.

10 Лавови су јадни и гладни, али који Господа траже не премиче им се нити једно добро.

11 Дођите, децо, слушајте ме! Научићу вас страху од Господа.

12 Који је човек који воли живот и жели дуге дане да би у добру био?

13 Устављај од зла језик свој, уста своја од преварних речи.

14 Клони се од зла и добро чини, тражи мир и гради мир.

15 Очи Господње су над праведнима, уши његове чују јаук њихов.

16 Али је против злих лице Господње, да истреби из земље спомен њихов.

17 Праведнике чује Господ кад зацвиле, и избавља из земље спомен њихов.

18 Господ је код оних који су скромна срца, и спасава оне који су смерна духа.

19 Многе су невоље праведника, али Господ увек га избавља.

20 Чува он све кости његове, ни једна му се неће преломити.

21 Злобног зло ће убити, а који мрзе праведника казну своју ће носити.

22 Господ искупљује душу слугу својих, и који се у њега уздају неће се преварити.

Псалам 35.

Давидов.

1 Господе! Брани ме од противника мојих, удри оне који на ме ударају!

2 Узми мали и велики штит и дигни се мени у помоћ!

3 Потегни копље и пресеци пут гонитељима мојим. Реци души мојој: „Ја сам спасење твоје!“

4 Нека се постиде и посраме који ми живот отимају; нек' узмакну и нек се постиде који хоће пропаст моју!

5 Нека буду као плева на ветру и анђео Господњи нек их тера!

6 Нек им буде пут таман и клизав и анђео Господњи нек их гони!

7 Јер ни за што мрежом јаму за мене застреше, ни за што ископаше јаму да ми живот отму.

8 Нека дође на њих пропаст изненада, и нек њих саплете мрежа коју наместише. Нека падну у њу и нека пропадну!

9 И душа ће моја радовати се о Господу, и веселиће се за помоћ његову.

10 Све ће кости моје рећи: Господе ко може као ти избавити јадника од онога који је јачи од њега, убогога и невољног од онога који га роби?

11 Устадоше на ме неверни сведоци, што и не знам и о томе ми рачун траже.

12 Враћају ми зло за добро. Сирота је душа моја.

13 А ја сам се у болести њиховој у кострет облачио, душу своју постом сам мучио и сагнуте молио се главе,

14 као да сам пријатеља или брата изгубио; ишао сам оборене главе као онај који за мајком жали.

15 А они се сад радују кад се ја спотакнем, купе се кришом од мене да ме руже.

16 Као дрски и пакосни изелице зубима својим шкргућу на мене.

17 Ох, Господе, докле ћеш ти то гледати? Отми душу моју од њихова нападања, јединицу моју испред лавова!

18 Славићу те на сабору великоме, хвалићу те усред целог народа!

19 Нек се нада мном не радују који ми неправедно злобе, нек ме погледом својим не вређају који мрзе на ме ни зашто.

20 Јер о миру они не говоре већ на мирне у земљи лажним подвалама прете.

21 Разваљују на ме уста своја и говоре: Ха, ха, види око наше!

22 Али и ти видиш, Господе! Немој ћутати, Господе, немој одступати од мене!

23 Пробуди се, устани ради правде моје! Боже мој и Господе мој, одбрани парбу моју!

24 Суди ми по правди својој, Господе и Боже мој! Не дај да се они нада мном веселе!

25 Не дај да у срцу своме говоре: Ха, то смо ми хтели!... Не дај да говоре: „Прождерасмо га!“

26 Нека се постиде и посраме сви који се злу моме радују! Нека их облије стид и срам који се бесно нада мном размећу!

27 Нека певају и веселе се који ми правду желе, и нек једнако говоре: Велик је Господ који жели мира слузи своме!

28 И мој ће језик казивати правду твоју и хвалу теби сваки дан.

Псалам 36

Управитељу збора певача. Од Давида слуге Господњега.

1 Злобна реч бездушника срце ми притиште; нема страха од Бога пред очима његовим.

2 Јер се он дичи пред очима својим да изврши злобу своју, да испуни мржњу своју.

3 Речи уста његових неправда су и подвала и он неће да је разуман и да добро чини.

4 Пакост смишља на постељи својој, на рђавом путу стоји, и на зло не мрзи.

5 До неба је, Господе, милост твоја, до облака је истина твоја!

6 Правда је твоја као горе Божје, судови су твоји као бездана дубоки. Ти Господе чуваш људе и животиње!

7 Драгоцена ли је милост твоја, Боже! Синови човечји склањају се у сен крила твојих.

8 Сите се од изобиља дома твога; из потока их сладости својих ти напајаш.

9 Јер у теби извор је живота и ми светлост преко твоје светлости видимо.

10 Рашири милост своју на оне који те знају и на добра срца правду своју.

11 Не дај да охола нога на ме стане, нити да ме рука злобника заљуља!

12 Већ падају они што неправду чине! Смлаћени су и не могу устати!

Псалам 37.

Давидов.

1 Не жести се због злобника не завиди онима који зло чине.

2 Јер ће се као трава брзо покосити, као зелена ће трава увенути.

3 Уздај се у Господа и чини добро, и у својој ћеш земљи живети, хранићеш се у обиљу мира.

4 Теши се Господом, и даће ти што ти срце жели,

5 Предај Господу судбину своју, и уздај се у њега; и он ће урадити,

6 учиниће да се правда твоја засветли као зора, право твоје као подневно сунце.

7 Ућути пред Господом и надај се у њега. Не жести се на оног који на путу свом успева, на човека који мисли своје зле испуња.

8 Збаци гнев и остави јарост, не дражи се, јер то ка злу води!

9 Јер ће се истребити који зло чине, а који се у Господа уздају држаће земљу.

10 Још мало и нестаће бездушника. Погледаћеш на место његово, и њега већ неће више бити.

11 Али смерни ће чувати земљу и уживаће у изобиљу мира.

12 Зло бездушник мисли праведнику и шкргуће на њ зубима својим.

13 Господ се на њега смеје, јер он види да се дан његов примиче.

14 Мач потежу бездушници и лук свој запињу, да оборе јадног и убогог, и покољу оне који правим путем иду.

15 Мач ће њихов њима у срце продрети, сломиће се лукови њихови.

16 Боље је мало у праведника нег' богатство многих бездушника;

17 јер ће се потрти мишице бездушника, а праведне Господ подржава.

18 Знаде Господ дане праведника; део њихов довека истраје;

19 Неће се у невољи постидети и биће сити у дане глади.

20 Али ће да гину бездушници, а Господњи ће непријатељи као лепота од ливада бити: пролазиће..., као дим ће пролазити.

21 Бездушник узима и не враћа, а праведник смилује се и даје.

22 Које Господ благосиља, они ће држати земљу, а истребиће се они које он прокуне.

23 Господ учвршћује кораке правог човека и мили су њему путеви његови;

24 ако посрне, не пада, јер га Господ за руку прихваћа.

25 Млад бејах, остарео сам, ал' не видех праведника напуштена, нити хлеба деца његова да просе.

26 Увек милосрдан је и даје, и благослов је на породу његовом.

27 Уклони се од зла и добро чини, и довека ћеш у својој постојбини бити.

28 Јер Господ љуби правду и вернике своје не напушта. Увек их он чува, а истребиће се семе бездушника.

29 Праведници ће држати земљу и довека у њој ће остати.

30 Уста праведника мудрост објављују, језик његов правду проглашује.

31 Закон Бога његовога у срцу је његовом, стопала се његова не спотичу.

32 Злобник вреба праведника, гледа да му смрт припреми.

33 Али му га Господ не пушта у руке, и не осуђује га кад му суди.

34 Уздај се у Господа, држи се пута његова, и он ће те уздигнути да земљом владаш, и, било кад, видећеш пропаст бездушника.

35 Видех бездушника у свој сили његовој, узвисиваше се као кедри на Ливану.

36 Прођох опет туда... и њега више не беше, тражих га, и не могох га наћи.

37 Гледај чиста човека и пази на правог човека, јер наслеђе миран човек има;

38 а бездушника сасвим нестаје, наслеђе се бездушника затире.

39 Од Господа је праведнима спас, он је бранич њихов у невољи.

40 Он помаже њима, и избавља, избавља од бездушника и сачува, јер се у њега поуздаше.

Псалам 38.

Псалам Давидов. За спомен.

1 Не казни ме, Господе, у гневу своме, не осуди ме у јарости својој!

2 Јер ме стреле твоје прободоше, и рука ме твоја тишти.

3 На мојој пути ништа здраво није од гнева твога; нема мира у костима мојим од греха мога.

4 Јер безакоња моја изиђоше сврх главе моје, отежаше ми као тешко бреме.

5 Заудараше и загнојише се ране моје од безумља мога.

6 Згрчио сам се и погурио се и вас дан сам у жалости.

7 Изгореше утробе моје, на мојој пути ништа здраво није.

8 Изнемогао сам, сломљен сам; од трзања срца свог јаучем.

9 Господе, пред тобом све су жеље моје, и уздисање моје није ти сакрито.

10 Срце је моје немирно, остави ме снага моја, издаде ме и вид очију мојих.

11 Другови и пријатељи моји побегоше од рана мојих; далеко стоје ближњи моји.

12 Који траже живот мој, замке ми спремају, и који ми о злу раде о погибији зборе и по вас дан о подвали мисле.

13 А ја сам као глух: не чујем; као нем који уста својих не отвара.

14 Ја сам као човек који не чује, и устима својим не да одговора.

15 Али се ја у те, Господе, уздам! Одговарај ми, Господе, Боже мој!

16 Јер ја рекох: „Не дај да се радују који се нада мном размећу када се спотакне нога моја.“

17 Јер ја посрћем, и туга моја свагда је преда мном.

18 Ја признајем сву кривицу своју и дрхтим због греха свога,

19 а непријатељи моји пуни су живота и снаге, и многи су који ме ни због чега мрзе.

20 Враћају ми зло за добро, непријатељи су ми зато што сам за добрим пристао.

21 Не напуштај ме, Господе, Боже мој! Не удаљи се од мене!

22 Похитај ми у помоћ, Господе, спаситељу мој!

Псалам 39.

Управитељу збора певача. Једутуну. Псалам Давидов.

1 Рекох: „Пазићу на путеве своје, да не згрешим ја језиком својим. Зауздаћу уста своја док је бездушник преда мном.“

2 И остадох нем, гласа не испустих; ућутах, и не би ми добро, и туга се моја подиже.

3 Срце моје изгоре у мени, у мислима мојим ватра плану и мој језик проговори:

4 Кажи ми, Господе, крај живота мога, и докле ће дани моји још трајати; дај ми да знам колико сам ништав!

5 Гле по мери длана дао си ми дане, и век мој је као ништа пред тобом.

6 Баш је само дах сваки човек жив! Села. Баш као сенка човек иде. Узалуд се кида, сабира, и не зна ко ће покупити.

7 Чему могу сада да се надам, Господе? Надање је моје у тебе!

8 Избави ме од свих преступа мојих, не дај ме на подсмех бездушнику!

9 Ућутао сам, уста својих не отварам, јер то је твоје дело.

10 Бич свој уклони од мене!

11 Када казном својом човека ти казниш за преступе његове, расточи се као од мољаца све што му је најдраже. Баш је сваки смртник само дах! Села.

12 Слушај молитву моју, Господе, чуј јаук мој, и на сузе моје не буди неосетљив! Јер сам гост ја у тебе, дошљак као и сви стари моји.

13 Немој више да ме гневно гледаш, да одахнем пре него отидем, па да више ме не буде!

Псалам 40.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Поуздах се у Господа, и он се саже к мени и чу вапај мој;

2 и извади ме из јаме пропасти, из дна блатне баре, и на камен ноге ми постави, и утврди стопе моје.

3 И нову песму у уста ми метну, хвалу Богу нашему. Многи то видеше и задрхташе и у Господа се поуздаше.

4 Блажен човек који наде своје у Господа ставља, и не обраћа се охолима и лажљивцима.

5 Многа су чудеса твоја Господе, Боже мој, и старања твоја за нас! Не могу се пред тобом набројити! Хтео бих јавити и казивати их, али им нема броја.

6 „Жртве и приноси не дају ми радост“. Ти си мени уши отворио да чујем; жртве паљенице ни окајнице не тражиш.

7 Зато велим: „Ево ме, ја идем, као што је писано за мене на челу књиге.

8 Извршићу, Боже мој, ја вољу твоју, закон твој је у мом срцу.“

9 Казујем правду твоју на сабору великоме. Ево: Уста својих не затварам; Господе, ти знаш!

10 Правде твоје не сакривам ја у срцу своме, казујем истину твоју и спасење твоје, и не тајим милости твоје и верности твоје од сабора великога.

11 Господе, не ускрати ми милосрђе своје! Милост твоја и истина твоја нека ме увек чувају,

12 јер ме небројена зла опколише, неправде ме моје достигоше, да их не могу гледати. Има их више него косе на глави мојој, и срце ме моје издаде.

13 Удостоји се Господе да ме избављаш, похитај ми у помоћ, Господе!

14 Нека се застиде и посраме који животу моме погибао траже! Нек одступе и нек се застиде који у злу моме уживају!

15 Нек онеме сви у сметњи својој који ми говоре: „Ха! Ха!“

16 Нек се теше и веселе тобом сви који тебе траже, Господе, и који љубе спасење твоје, и нек увек говоре: Хваљен је Господ“

17 Ја сам несрећан и јадан, али се Господ стара за ме. Ти, који си помоћ моја и избављење моје, Боже мој, не часи!

Псалам 41.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Благо ономе који се за сироте брине! њега ће Господ у зли дан избавити.

2 Господ ће га гледати и живот му чувати! Биће у својој земљи, и ти њега нећеш предати непријатељима његовим.

3 Господ ће га болна на одру крепити; оздравићеш га ти од свих болести његових!

4 Ја вапијем: „Господе, смилуј се на ме, исцели ми душу моју, јер теби сагреших!“

5 Непријатељи моји злобно за ме говоре: „Кад ли ће умрети, кад ли ће имена његова нестати?“

6 И ако ко дође да ме види, лаже ме, и срце његово злобу у себи слаже, и чим изиђе разглашује.

7 Шапућу међу собом непријатељи моји о мени, и зло ми мисле.

8 „Зло дође на њега“, кажу, - „легао је и више устати неће!“

9 А и човек с којим сам у миру био, у кога се уздах, и који хлеб мој једе – подиже пету на ме!

10 Али ти, Господе, смилуј се на мене, подигни ме да им по заслугама вратим!

11 По томе ћу познати да сам теби мио ако се не узрадује непријатељ мој нада мном.

12 Ти си ме подржао због чистоте моје, и дајеш ми да пред лицем твојим довека стојим.

13 Благословен Бог Израиљев од века до века. Амин! Амин!

КЊИГА ДРУГА (Псалми 42-72)

Псалам 42.

Управитељу збора певача. Песма синова Корејевих.

1 Као што кошута потоке тражи, тако душа моја за тобом чезне, Боже!

2 Жедна је душа моја Бога, Бога живога. Кад ћу стићи и изићи ја пред лице Божје?

3 Дан и ноћ су сузе мени храна моја, докле они мени једнако говоре; „Где је Бог твој?“

4 Душа моја потресе се кад се опоменем дана када сам на челу силног света улазио у дом Божји усред песама хвале и поклича радости одушевљеног народа.

5 Што клонеш душо моја, и што жалиш у мени? Уздај се у Бога, јер ћу њега ја опет славити, спаситеља мога и Бога мога.

6 Клонула је душа моја у мени, и ја на те мислим из земље Јорданске, са врхова Ермона, са горе Мисарске.

7 Бездана бездану зазива на глас слапова твојих, и сви вали твоји и сви таласи твоји на мене наваљују.

8 Пре је Господ дане моје милошћу својом чувао, а ноћу сам ја славу његову певао и моја се је молитва уздизала Богу живота мога.

9 А сад речем Богу, граду своме: „Зашто си ме заборавио? зашто ја да тужан идем под теретом зулума непријатељскога?“

10 Пребијају ми се кости моје, кад ми се непријатељи моји ругају говорећи ми једнако: „Где ти је Бог твој?“

11 Што клонеш душо моја, и што жалиш у мени? Уздај се у Бога! јер ћу њега ја опет славити, спаситеља мога и Бога мога.

Псалам 43.

1 Суди ми Боже, и одбрани правду моју од народа рђавога! Од човека злобног и лукавог избави ме!

2 Ти мој Боже заштитниче, зашто ме одбацујеш? Зашто ја да тужан идем под зулумом непријатељским?

3 Пуштај светлост своју и истину своју, нек ме оне воде и изведу на свету гору твоју и у дворе твоје!

4 Ох! к олтару Божјем да приступим, к Богу радости и весеља свога, и уз харфу да те славим, Боже, Боже мој!

5 Што клонеш душо моја и што жалиш у мени? Уздај се у Бога: Јер ћу њега ја опет славити, спаситеља мога и Бога мога.

Псалам 44.

Управитељу збора певача. Песма синова Корејевих.

1 Боже, својим ушима слушасмо, оци наши казаше нам дела што си ти у дане њихове чинио, у старе дане.

2 Руком својом изагнао си народе и оцеве наше утврдио; искоренио си племена и њих си раширио.

3 Јер не добише они земљу мачем својим, нити их спасе мишица њихова, него твоја десница и твоја мишица, и светлост лица твога, јер ти бејаху мили.

4 Ох Боже! Та ти си краљ мој! Објави спасење Јаковљево!

5 С тобом ћемо оборити непријатеље своје, у имену твоме сатраћемо противнике своје.

6 Јер се ја не уздам у свој лук, нити ће ме мач мој да спасава;

7 већ си ти који нас избављаш од противника наших, и посрамиш ненавиднике наше.

8 Богом се сваки дан хвалимо, име ћемо твоје довека славити. Села.

9 Али нас сада ти одбијаш и срамотом покриваш, и не идеш више с војском нашом,

10 и испред непријатеља чиниш да бежимо, и који нас мрзе они нас пљачкају.

11 Дајеш нас ко овце, да нас кољу, и по народима си нас расејао.

12 У бесцење народ свој продајеш, не држиш цену његову високо.

13 Дајеш нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и да нас срамоте они који су око нас.

14 Чиниш од нас причу свих народа, гледају нас и главом машу туђинци.

15 Увек је срамота моја преда мном, и стид лице ми покрива

16 када увреде слушам и поругу и кад гледам непријатеља и осветника.

17 Све ово нас снађе који на те не заборависмо, нити савеза твога преступисмо.

18 Не одступи срце наше, стопе наше не скренуше с пута твога,

19 да нас сада у пећине шакалске протераш, и покриваш тамом смрти.

20 Да смо икад име Бога свога заборавили, и склопили руке своје ка богу туђему,

21 не би ли то Бог видео, он који тајне срца зна?

22 А убијају нас с тебе сваки дан, с нама раде као с овцама за клање.

23 Устани! Зашто спаваш Господе? Пробуди се, не одбаци нас за свагда.

24 Зашто кријеш лице своје и невољу и муку нашу заборављаш?

25 Душа наша у прах паде, тело је наше на земљу бачено.

26 Устани, помози нам! Избави нас, ради милости своје!

Псалам 45.

Управитељу збора певача. По мотиву „Љиљани“. Свадбена песма Корејевих синова.

1 Слатка реч из срца мога тече. Рекох: „Песма моја је за краља!“ Нек је језик мој као перо хитрога писара.

2 Најлепши си измеђ' синова човечјих, из уста ти милост тече; зато те Бог довека благослови.

3 Припаши, јуначе, мач свој, и нека те кити слава твоја и красота твоја

4 и у пуном сјају своме ускочи у кола бојна, за истину, за благост и за правду, и десница ће твоја чуда учинити.

5 Оштре су стреле твоје, падаће под снагом твојом народи, - прострелиће срца непријатеља краљевих.

6 Престо је твој вечан, Боже, и скиптар је краљевства твога скиптар правде;

7 Правду љубиш а злобу ти мрзиш, зато и помаза тебе, Боже, Бог твој, уљем радости већма нег' другове твоје.

8 Хаљине твоје миришу смирном, алојем и касијом, у дворима од филдиша харфини звуци те веселе.

9 Краљеви те кћери дворе; с десне ти је стране краљица офирским златом огрнута.

10 „Чуј ме, кћери, гледај и обрати к мени ухо своје; заборави народ свој и дом оца свога.

11 Краљу омиле лепота твоја, он је Господ твој, њему се поклони.

12 Кћи Тирова доћи ће ти с даровима и најмоћнији у земљи од тебе ће милост умолити.“

13 Сва је у сјају кћи краљева у одајама својим. Златом јој је хаљина извезена,

14 У везеној хаљини је краљу воде. За њом иду девојке, другарице њене, и прилазе му.

15 Воде их, и усред весеља и радости улазе у краљев двор.

16 Синови ће твоји доћи ти на место отаца твојих, и ти ћеш их учинити кнезовима у земљи.

17 А ја ћу за навек прославити име твоје, и народи ће те кроз све векове славити!“

Псалам 46.

Управитељу збора певача. Песма Корејевих синова. Уз аламот.

1 Бог је нама уточиште и сила, и помоћ што се увек у невољи нађе.

2 Зато се не бојимо ако се и земља усколеба, и горе се у срцу мора уздрмају,

3 ако и буче и кипе валови морски, и планине се тресу од силе његове. Села. 4 Ал' весели водом својом река једна Божји град, Свевишњега свети стан.

5 Бог је усред њега и он се не колеба. Од ране му зоре Бог поможе.

6 Узбунише се народи, задрмаше се краљевства, али он пусти глас свој, и земља се превија у страху.

7 С нама је Господ над војскама, бранич је наш Бог Јаковљев. Села.

8 Ходите и видите дела Господња, чудеса што учини на земљи!

9 До краја земље ратове прекиде, те лук преби и копље саломи и огњем кола бојна сажеже.

10 „Утолите“, рече, „и признајте да сам Бог. Ја народима владам, ја над земљом владам!“

11 С нама је Господ над војскама, бранич је наш Бог Јаковљев.

Псалам 47.

Управитељу збора певача. Псалам синова Корејевих.

1 Запљештите рукама, сви народи! Покликните Богу гласом радосним.

2 Јер је силан Господ Свемогући, краљ највећи над својом земљом.

3 Народе нам покори, и племена положи под ноге наше.

4 Избра нама наслеђе наше, славу Јаковљеву која му омиле. Села.

5 Уздиже се Бог усред поклича победе, узвисује се Господ усред гласова труба.

6 Појте Богу, појте! појте краљу нашему, појте!

7 јер је Бог краљ над целом земљом. Појте њему песму славе!

8 Бог краљује над народима; Бог на светом свом престолу седи.

9 Скупљају се кнезови народа и пристају уз народ Бога Аврамова. Јер од Бога су штитови земље. Он је Узвишени!

Псалам 48.

Песма. Псалам синова Корејевих.

1 Велики је Господ и хваљен високо у граду Бога нашега, на светој гори својој.

2 Као слава над свом земљом дивно се гора Сионска диже у северну висину. Диван је град краља великога!

3 У дворима његовим Бог се као силан бранич појави.

4 Јер гле, краљеви се сабраше, ал' прођоше сви.

5 Видеше га и запањише се, и у страху побегоше.

6 Трепет обузе их онде; мучише се као породиља.

7 Нестаде их, као да их ветар источни помете који лађе Тарсиске разбија.

8 Што слушасмо то ми и видесмо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега. Бог га за увек утврди. Села.

9 Размишљамо, Боже, о милости твојој усред храма твога.

10 Као што је име твоје, Боже, тако је хвала твоја до крајева земље. Десница је твоја пуна правде.

11 Весели се гора Сионска, радују се кћери Јудејске са судова твојих.

12 Пођите око Сиона, обиђите зидове његове, пребројите куле његове,

13 погледајте бедеме његове, размотрите дворе његове, и реците млађим коленима

14 да је овај Бог, наш Бог на све векове и он ће и преко смрти вођ наш бити.

Псалам 49.

Управитељу збора певача. Псалам синова Корејевих.

1 Слушајте ово ви сви, народи, пазите ви сви житељи света,

2 мали и велики, богати и сиромаси!

3 Уста моја мудро ће говорити, мисли срца мога пуне су разума.

4 Пригнућу ухо своје к причи свога надахнућа, уз харфу ћу песму своју отворити.

5 Чега да се бојим у зле дане, кад ме окупи злоба непријатеља мојих?

6 Они се уздају у имања своја, и хвале се великим богатством својим.

7 Не може човек искупити човека, нити Богу за њ откупа дати.

8 Велика је цена откуп душе њихове, и никада неће достајати;

9 неће они довека живети, неће они јаму да не виде.

10 Јер ће је видети! Умиру мудри а и луди и безумни једнако умиру, и другима добра своја остављају.

11 Они мисле да ће куће њихове довека бити, и од века до века станови њихови, те именима својим земље називају.

12 Али човек који је у части за мало је; он је као и животиње што се кољу.

13 То је њихов пут, то је лудост њихова, и оних који за њим иду хвалећи речи њихове. Села.

14 Терају се као овце у тор смрти, смрт се од њих храни, и ускоро газиће их праведници. Истрошиће се њихова красота, Шеол ће бити њихово насеље.

15 Али ће Бог душу моју избавити из Шеола, јер ће мене себи он примити. Села.

16 Не брини зато кад се ко богати и кад расте благо дома његовога;

17 јер кад умре неће ништа собом он понети, нит ће за њим ићи благо његово.

18 Јер ма колико се срећан он сматрао, и ма колико те хвалили за уживања твоја,

19 ипак ћеш у стан отаца својих ићи, који никад више светлости видети неће.

20 Човек који је у части а разума нема он је као и животиње што се кољу.

Псалам 50.

Псалам Асафов.

1 Силни Бог, Господ, говори и дозива земљу од истока до запада сунчаног.

2 Са Сиона, дивна у лепоти својој, појави се Бог у светлости својој.

3 Иде Бог наш, неће он ћутати! Пред њим је огњени пламен, од њега силан вихор.

4 Дозива небеса горе, и земљу да народу своме суди:

5 „Скупите ми“, рече, „вернике моје који са мном савез чинише на жртви.“

6 И небеса ће његову правду објавити. Јер Бог суди. Села.

7 „Слушај, народе мој, ја ћу говорити; Израиљу! ја ћу те опоменути. Ја сам Бог, твој Бог!

8 Не карам те ја за жртве твоје; жртве твоје паљенице свагда су преда мном.

9 Ја телаца из дома твога нећу узимати, ни јарића из торова твојих.

10 Јер је моје свеколико горско зверје и све животиње на хиљаде по планинама.

11 Знам ја све птице небеске, и све што се по пољима миче преда мном је.

12 Да огладнем, не бих ја то теби рекао, јер је моја цела васељена, и све што је у њој.

13 Зар ја једем месо волујско или крв јарећу пијем?...

14 Богу хвалу принеси на жртву и испуни Свевишњему завете своје.

15 Призови ме тада у невољи својој: и ја ћу те избавити, а ти ћеш ме прославити.“

16 Али бездушнику рече Бог: „Што! Ти законе моје бројиш и мој савез носиш у устима својим,

17 ти који мрзиш опомене, и за леђа речи моје бацаш!

18 Чим крадљивца видиш пристајеш са њиме и с прељубочинцима се дружиш.

19 Уста своја на зло пушташ и језик твој преваре плете.

20 Седиш и опадаш брата свога, сина мајке своје оклевећеш.

21 Ти то учини, и ја ћутах, а ти мисли да ја теби личим. Али ћу те ја казнити и све ћу ти пред очи метнути.

22 Разумите ово ви који Бога заборављате, да вас ја не зграбим и да нико не избавља!

23 Који ми хвалу на жртву приноси тај ме поштује, а који добро свој пут бира томе ћу ја Божје спасење показати.“

Псалам 51.

Управитељу збора певача Псалам Давидов. Кад му дође пророк Натан пошто Давид отиде према Витсавеји.

1 Смилуј се на ме, Боже, по милости својој, по великом милосрђу своме поништи преступе моје!

2 Опери ме сасвим од неправде моје и од греха мога ме очисти.

3 Јер ја признајем преступе своје, и грех мој је једнако преда мном.

4 Самом теби сагреших и починих што је зло пред очима твојим, и ти ћеш праведан у речи својој бити, и чист у суду своме.

5 Гле, у безакоњу се ја родих, у греху сам мајке своје зачет;

6 али ти истину у срцу волиш; улиј, дакле, мудрост ти у мене!

7 Покропи ме исопом и очистићу се, умиј ме и бићу бељи од снега!

8 Дај ми да слушам радост и весеље, да уживају кости што си потро!

9 Поглед свој од греха мога скидај и очисти сва недела моја!

10 Дај ми, Боже, чисто срце и дух прав понови у мени!

11 Не одбиј ме од лица свога, светог духа свога не узми од мене!

12 Врати ми радост спасења свога и дух спреман да ме подржи.

13 Научићу путевима твојим оне што их крше, и грешници ће се к теби обратити.

14 Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога, и твоју ће милост језик мој славити.

15 Уста моја отвори, Господе, и она ће хвалу твоју прогласити.

16 Да си жртве хтео ја бих ти их принео; али ти за жртве паљенице не мариш,

17 Жртва Богу мила дух је скрушен; срца скрушена и смерна ти не одбацујеш, Боже!

18 По доброти својој, Господе, чини добро Сиону! Подигни зидове Јерусалимске!

19 Онда ће ти бити миле жртве правде, приноси и жртве паљенице; онда ће се положити јунци на олтар твој!

Псалам 52.

Управитељу збора певача. Песма Давидова кад дође Доиг Идумејац који рече Саулу: Давид отиде у кућу Авимелехову.

1 Што се хвалиш неваљалством својим, силниче? Милост Божја увек постоји.

2 Само пакост језик твој измишља, он ти је као бритва наоштрена, лукави!

3 Више волиш зло него ли добро, више лаж неголи правду. Села.

4 Љубиш само речи од погибли, преварни језиче!

5 Али ће те Бог за навек оборити, зграбиће те и избациће те из стана твога, и корен ће твој из земље живих ишчупати. Села.

6 Видеће то праведници и бојаће се, подсмеваће се и казаће:

7 „Гле човека који не држаше у Богу крепости своје, већ се у обиље уздаше богатства свога, и злобом се својом утврђиваше!“

8 Али ја сам као маслина зелена у дому Господњему и у милост Божју се уздајем без престанка и довека.

9 Довека ћу те са дела твојих хвалити и уздаћу се у име твоје, јер је благо пред верницима твојим.

Псалам 53.

Управитељу збора певача. Уз фрулу. Песма Давидова.

1 Рече безумник у срцу своме: „Нема Бога“; Проневаљалише се, загрдише у безакоњу: Никог нема да добро чини.

2 Погледа Бог с неба на синове човечје, да види има ли који разуман који Бога тражи.

3 Сви су застранили, сви се покварили, никог нема да добро чини, нема га ниједног.

4 Ах! осетиће то сви који неправду чине, који раздиру мој народ, и једу мој хлеб, Бога не призивајући!

5 Задрхтаће од страха и где страха бити неће. Јер ће Господ расути кости оних који на те усташе, и ти ћеш их посрамити, јер их Бог одврже.

6 Ах! ко ће са Сиона спасење Израиљу дати: Када Бог поврати заробљени народ свој радоваће се Јаков, веселиће се Израиљ!

Псалам 54.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Песма Давидова. Кад Зифеји дођоше к Саулу и казаше му: „Није ли се Давид код нас сакрио?“

1 Спаси ме, Боже именом својим, и крепошћу својом ме одбрани!

2 Услиши, Боже, молитву моју, чуј речи уста мојих!

3 Јер туђини на мене усташе, силеџије главу моју траже, људи који мисли своје Богу не управљају. Села.

5 Гле, Бог је помоћ моја, Господ душу моју крепи.

6 Пашће зло на непријатеље моје. Уништити их верношћу својом.

7 Радосним ћу срцем жртве ти принети; прославићу име твоје, Господе, јер је добро,

8 јер ме од сваке невоље избавља, и око се моје над непријатељима мојим весели.

Псалам 55.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Песма Давидова.

1 Услиши, Боже, молитву моју, и не криј се од мољења мога.

2 Чуј ме и саслушај ме! У свом јаду цвилим и уздишем

3 од вике душманске, од зулума бездушника; јер зло на ме дижу и у гневу ме гоне.

4 Срце моје уздрхта у мени, и страх смртни спопаде ме.

5 Страх и трепет дође на ме, гроза подузе ме.

6 И ја рекох: Ох да су ми крила голубиња па да одлетим и починка нађем!

7 Далеко бих побегао, у пустињи бих се настанио. Села.

8 Похитао бих да утечем брже од вихора, брже од олује.

9 Порази их, Господе, раздели језике њихове, јер видим насиље и свађу у граду.

10 Дању и ноћу бруји по зидовима његовим; злоба је и пакост у њему:

11 Усред њега је погибао. С тржишта његових не одлази превара и подвала!

12 Јер не ружи мене непријатељ мој, - то бих ја поднео - не устаје на ме противник мој, - од њега бих се ја уклонио.

13 Него то ти чиниш, друг мој, ти, друг мој и пријатељ мој!

14 Заједно живљасмо у слатком пријатељству и заједно у дом Божји ми уђосмо кроз сабор народни!...

15 Смрт их уграбила! Живи у Шеол сишли! Јер је бездушност у стану њиховом и у срцу њиховом.

16 Али ја Бога призивам, и Господ ће ме спасити.

17 Вечером и јутром и у подне тужим и уздишем! Чуће он глас мој,

18 и даће мира души мојој; склониће је од нападаја њихових, јер их је много на мене.

19 Чуће Бог те ће их понизити, он, који на свом вечном престолу седи. Села. Јер се не обраћају и Бога се не боје.

20 Дижу руке своје на оне који су с њима у миру били, крше савез његов.

21 Уста су им мекша од масла, али им је рат у срцу. Речи су им блаже од уља, али су голи мачеви.

22 Судбину своју на Господа стави, и он ће те подржати, и неће никад дати да праведник посрне.

23 Ти ћеш их, Боже, свалити у јаму погибли! Варалице и крвопије неће саставити половину дана својих. Ја се у те уздам!

Псалам 56.

Управитељу збора певача. По мотиву „Голубица на далеким чемпресима.“ Кад га Филистеји ухватише у Гату.

1 Смилуј се на ме, Боже мој, јер ме раздиру људи; по вас дан ратују на ме и муче ме.

2 По вас дан ме моји душмани раздиру, и многи су и на мене бесно нападају.

3 Кад ме страх спопада, ја се у те уздам.

4 Божјом ћу се помоћу хвалити, речју његовом; у Бога се уздам и не бојим се. Шта ми може смртник?

5 Непрестано речи моје изврћу, што год мисле о злу ми мисле.

6 Скупљају се, прикривају се, на стопе моје пазе, јер они мој живот траже.

7 Дај им, Боже, по злоћи њиховој; у гневу своме обори народе!

8 Ти бројиш кораке потуцања мога; чувај сузе моје у тулумима својим: нису ли и оне у књизи твојој?

9 Узмичу непријатељи моји кад тебе призивам. Знам да је са мном Бог!

10 Божјом ћу се помоћу хвалити, речју његовом, Господњом помоћу хвалићу се, речју његовом.

11 У Бога се уздам и не бојим се. Шта ми може човек?

12 Испунићу, Боже, завете своје. Теби ћу жртве и хвале принети.

13 Јер си душу моју избавио од смрти и ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим у светлости живих.

Псалам 57.

Управитељу збора певача. По мотиву: „Немој погубити“. Химна Давидова. Кад од Саула утече у пећину.

1 Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме, јер се у те узда душа моја, и под сенку крила твојих склањам се док не прођу невоље.

2 Богу Свевишњему вапијем, Богу који ме чува.

3 Послаће он мени с неба спас, док ме душман мој бесом својим гони. Села. Послаће Бог милост своју и истину своју.

4 Душа је моја међу лавовима. Лежим међу људима који пламеном дишу међу људима чији су зуби копља и стреле, и чији је језик оштар мач.

5 Узвиси се изнад небеса, Боже! По свој земљи нек засјаји слава твоја!

6 Ногама мојим замку наместише и душа моја клону. Ископаше јаму преда мном, сами у њу упадоше! Села.

7 Очврснуло је срце моје, Боже, очврснуло је срце моје! Певаћу ти, заориће се глас струна мојих!

8 Прени се ти душо моја! Прените се, псалтире и харфо! Зору ћу да будим!

9 Хвалићу те по народима, Господе! Певаћу ти по племенима,

10 јер је до неба милост твоја а истина твоја до облака.

12 Узвиси се изнад небеса, Боже! По свој земљи нек засјаји слава твоја!

Псалам 58.

Управитељу збора певача. По мотиву „Немој погубити“. Химна Давидова.

1 Говорите ли заиста праведно, силници, судите ли право, синови човечји?

2 Та недела састављате у срцима својим, а у земљи злочинства руку својих на мерила мећете.

3 Од самога су рођења покварени ти злочинци, од утробе материне тумарају ти лажљивци.

4 У њима је јед као јед од змије; они су као глухе гује које ухо своје затискују,

5 и не чују гласа бајача ни највештијег врачара.

6 Поломи им, Боже, зубе у устима њиховим, разбиј чељусти лавовима, Господе!

7 Разлили се као вода кад прекипи! Само ломне стреле пуштали!

8 Ко пуж који се рашчиња, ишчилели! Као дете што жена побаци, сунца не видели!

9 Пре но што котлови ваши осете топлину потпаљена трња, и сирово и нагорело разнеће вихор.

10 Обрадоваће се праведник кад освету види, опраће ноге своје у крви бездушника.

11 И рећи ће људи: „Заиста има плата праведнику, заиста има Бог који на земљи суди.“

Псалам 59.

Управитељу збора певача. По мотиву „Немој погубити“. Химна Давидова. Кад Саул посла да му опколе кућу да би га убио.

1 Избави ме од душмана мојих, Боже мој, заклони ме од непријатеља мојих!

2 Избави ме од злочинаца, чувај ме од крвопија!

3 Јер, гле вребају ме, скупљају се на ме силеџије, без кривице моје и без греха мога, Господе!

4 На невиност моју стичу се и оружају се. Устани, дођи мени, и погледај!

5 Ти, Господе, Боже над војскама, Боже Израиљев! Пробуди се, казни све ове народе, не пожали одметника! Села.

6 Навраћају свако вече, лају као пси, иду око града.

7 Гле, из уста својих злоћу избацују, мач им је у устима, и веле: „Ко нас чује?“

8 Али ћеш ти, Господе, смејати се њима, и све ћеш те народе посрамити.

9 И која год била сила њихова, ја се у те уздам, јер је Бог мој јаки бранич.

10 Бог ће ме мој својом милошћу сусрести; Бог ће дати да на непријатељ'ма својим гледам испуњену жељу своју.

11 Немој их побити, да не заборави народ мој; распи их силом својом и обори их, Господе, штиту наш!

12 Свака реч уста њихових грех је језика њихових. Нек се ухвате у охолости својој, јер само клетве и лажи говоре.

13 Распи их у гневу своме, распи, да их нема, и знаће се до крајева земље да Бог влада над Јаковом! Села.

14 Навраћају свако вече, лају као пси, иду око града.

15 Тумарају хране тражећ, и проводе ноћи ненасити.

16 Али ћу ја певати силу твоју; милост твоју зором ћу гласити, јер си ти одбрана и уточиште у дан моје невоље.

17 Снаго моја, теби ћу певати, јер је Бог, мој добри Бог, мој јаки бранич.

Псалам 60.

Управитељу збора певача. По мотиву: „Љиљани сведочанства.“ Химна Давидова, за учење. Кад војева са Сирцима Месопотамским и са Сирцима Совским и кад се Јоав поврати и поби дванаест хиљада Идумејаца у Сланој долини.

1 Боже, одбацио си нас, расуо си нас, гневио си се; Поврати нас!

2 Затресо си земљу, развалио си је; стегни раселине њене, јер се раздрмала!

3 Дао си народу своме да невољу љуту позна, напојио си га вином од заноса.

4 Али онима што се тебе боје заставу си дао да се за истину вије. Села.

5 Да се избаве мили твоји помози нам ти десницом својом, и услиши нас!

6 Рече Бог у светости својој: И победићу! Разделићу Силом и долину Сокот размерићу.

7 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је бранич главе моје, Јуда је скиптар мој;

8 Моав је умиваоница у којој се умивам; на Едома бацам обућу своју; а ти земљо Филистејска, певај ми!

9 Ко ће ме у тврди град одвести? Ко ће ме до Едома извести?

10 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш више, Боже, с војскама нашим?

11 Дај нам помоћ у тескоби; јер је узалудна одбрана човечја.

12 С Богом ћемо јаки бити. Прегазиће он душмане наше.

Псалам 61.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Давидов.

1 Чуј, Боже, вапај мој, слушај молитву моју!

2 С краја земље запомажем к теби, јер срце моје клону. Изведи ме на гору коју достићи не могу,

3 Јер ти си уточиште моје, тврди заклон од непријатеља.

4 Да останем у твом стану довека, и склоним се у заклон крила твојих! Села!

5 Јер ти, Боже, услишиш завете моје, и наслеђе ми дајеш оних који се боје имена твога.

6 Додај дане данима краљевим, и продужи године његове од колена на колено,

7 да довека пред Богом пребива! Дај да га чувају милост твоја и истина твоја испуњавајући свагда завете своје.

Псалам 62.

Управитељу збора певача. Једутуну. Псалам Давидов.

1 Само је у Богу мир души мојој, од њега је спасење моје.

2 Само је он град мој и спас мој, и уточиште моје, и ја нећу ни мало посрнути.

3 Докле ћете нападати на једног човека, и тражити сви да га оборите као зид наваљен, као ограду разграђену?

4 Заверише се да га сруше с висине његове. Омиле им лаж; устима благосиљају а у срцу куну! Села.

5 Само се у Богу смири, душо моја, јер од њега је надање моје.

6 Само је он град мој и спас мој и ја нећу ни мало посрнути.

7 У Богу је спасење моје и слава моја; тврди град и уточиште мени је у Богу.

8 Уздајте се, народи, у њ ви свагда! Изливајте пред њим срце своје! Бог је уточиште наше! Села.

9 Баш су ништа људи свиколики, лаж су великаши. На мерилима сви су скупа лакши од даха.

10 Не уздајте се у силу, не мећите наде у отимање, а ако ваше богатство нарасте да за њ не прионе срце ваше!

11 Једном проговори Бог и ја чух две ствари: Да је крепост у Бога,

12 и да је у тебе, Господе, и милост, јер ти дајеш свакоме по делима његовим.

Псалам 63.

Псалам Давидов. Кад беше у пустињи Јудиној.

1 Боже! Ти си мој Бог, тебе од ране зоре тражим; жедна је тебе душа моја, за тобом тело моје чезне у овој земљи голој, сухој и безводној,

2 да бих те као у светилишту твоме гледао дивећи се сили твојој и слави твојој!

3 Јер је милост твоја боља од живота. Уста моја хвале ти певају,

4 и ја ћу те целог свог живота благосиљати, и руке ћу уздизати зазивајући име твоје!

5 Као салом и уљем наситиће се душа моја и радосним гласом хвалиће те уста моја!

6 Кад на тебе мислим на постељи својој, у несаним ноћима размишљам о теби.

7 Јер си ти помоћ моја и у сенци крила твојих веселим се.

8 Душа је моја прионула за те и десница ме твоја држи.

9 Али ови што мој живот траже они ће под земљу ићи;

10 од мача ће изгинути и постаће плен шакала.

11 А краљ ће се у Богу веселити; хвалиће се сваки који се њиме куне, јер ће се лажљивцима затиснути уста.

Псалам 64.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Чуј, Боже, глас мој у јаду моме! Од страшнога непријатеља сачувај живот мој!

2 Склони ме од замке бездушника, од бесне чете злочинаца,

3 који као мач свој језик оштре, и као стреле одапињу речи своје жучне,

4 да праведног из потаје убију. Изненада гађају га и ничега се не боје.

5 Храбре се у злоћи својој, договарају се да му замке кују. Говоре: „Ко ће их видети?“...

6 Измишљају злочинства и говоре: „Готово је, смислили смо своје?“ Скровите мисли и срце њихово провале су.

7 Али ће Бог одапети на њих стреле своје; и ено их: већ су погођени!

8 Обори их језик њихов! Ко их види главом маше.

9 Сви су људи задрхтали и казују дело Божје, и познају дело његово.

10 Веселиће се праведник у Господу, и уздаће се у њега, и хвалиће се сви који су права срца.

Псалам 65.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.

1 Теби, Боже, поштовање и хвала у Сиону! Теби испуњење завета наших у Јерусалиму!

2 Ти слушаш молитве, к теби свака пут прилази!

3 Кад нас бреме безакоња притискује ти преступе наше покриваш.

4 Благо оном кога себи изабираш, и ког примаш да у двору твом пребива! Ах, да се наситимо блаженства дома твога, и светости храма твога!

5 Дивно нас ти услишиш добротом својом, Боже спасења нашега, узданицо свих крајева земље и далеких мора.

6 Он је силом опасан, и он снагом својом горе утврђује,

7 хуку морску уништава, хуку валова његових и буне народа.

8 И који живе у најдаљим крајевима боје се чудеса твојих, и ти радост местима задајеш из којих зора ниче и куда сунце залази.

9 Земљу похођујеш и обиље јој дајеш, богато је ти опремаш. Бујним водама Божје реке жито спремаш, и њу плодном чиниш;

10 бразде јој напајаш равниш груде њене, кишним капљима је размекшаваш, и пупољке благосиљаш.

11 Благодет'ма својим летине крунишеш. Куда кола твоја иду ту обиље расте.

12 Тију паше по пустињама и хумови се радошћу опасују,

13 стадама се брда осипају, долине се пшеницом одевају, свуд је радост, свуд се песма ори.

Псалам 66.

Управитељу збора певача. Песма. Псалам.

1 Покликните сви радосно Богу становници земље!

2 Запевајте славу имена његовога, хвалу и славу му дајте!

3 Реците Богу: „Силна ли су дела твоја!“ Са велике силе твоје нестаје пред тобом непријатеља твојих.

4 Сва се земља теби клања, и поји слави твојој, поји имену твоме Свевишњи. Села.

5 Ходите и видите силна дела Божја! Силан је он у делима својим над синовима људи.

6 Он претвори море у сухо копно, преко воде пешице пређосмо, и ту се у њему веселисмо.

7 Силом својом он вечито влада, очи његове пазе на народе. Бунтовници да се нисте дигли! Села.

8 Благосиљајте, народи, Бога нашега, гласите хвалу њему!

9 Души нашој он живот сачува, не да да поклизне нога наша.

10 Јер си нас ти окушао, Боже; на ватри си нас окушао, као сребро што се куша.

11 Увео си нас у мрежу, метнуо си на леђа наша тешко бреме.

12 На наше си теме људе попео; уђосмо у ватру и у воду. Али си нас извео и обиље нам дао.

13 Са жртвама паљеницама у дом твој ћу ући, испунићу ти завете своје,

14 завете што уста моја обрекоше и језик мој каза у тескоби мојој.

15 Жртве паљенице претилине принећу с претилином овнујском; принећу ти јунце и јариће. Села.

16 Ходите и чујте сви који се Бога бојите, казаћу вам што за душу моју он учини.

17 К њему завапих устима својим и језиком га својим прославих.

18 Да сам ја неправду у срцу имао не би мене Господ услишио.

19 Ал'ме Бог услиши, и он прими глас молитве моје.

20 Благословен Бог који молитве моје не одби, и не остави ме без милости своје.

Псалам 67.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Псалам. Песма.

1 Буди нам, Боже, милостив и благосиљај нас; обасјавај нас лицем својим, Села.

2 да би се на земљи пут твој знао и спасење твоје по свим народима!

3 Да те славе народи, о Боже, да те сви народи славе!

4 Да се веселе и радују сва племена, јер ти право народима судиш и племенима на земљи управљаш. Села.

5 Да те славе народи, о Боже, да те сви народи славе!

6 Земља плод свој даде, благосиља нас Бог, Бог наш.

7 Благосиља нас Бог и боје га се сви крајеви земље.

Псалам 68.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов. Песма.

1 Устаје Бог и распршују се непријатељи његови, и беже од лица његова противници његови!

2 Разгони их као дим што се разгони! Као восак што се од огња топи, тако бездушници нестају испред лица Божјег!

3 А праведници се пред Богом веселе уживају, и радосно славе!

4 Појте Богу, попевајте имену његовом! равните пут пред оним који пустињом иде. Господ му је име! Радујте му се!

5 Отац је сиротама, удовицама судија, Бог у светом храму своме.

6 Напуштенима Бог огњиште даје, сужње изводи и мир њима даје; само непокорни у зажареној пустињи чаме.

7 Боже, када ти изиђе на челу народа свога и преко пустиње крену, Села

8 потресе се земља и растопи се небо пред лицем Божјим. И сам Синај се затресе пред Богом, Богом Израиљевим.

9 Благодетну кишу изливао си, Боже! Крепио си изнемогло наслеђе своје.

10 Народ се твој усели у земљу, коју си добротом својом, Боже, ти за јаднике спремио.

11 Господ реч рече и гласника добре вести велика би чета:

12 „Краљеви с војскама беже, беже, а која остаде да дом чува, та плен дели.

13 И док сте се ви код стада својих одмарали голубичина су крила сребром се покрила, а перје јој жутим златом.“

14 Кад Свемоћни расу краљеве по земљи забели се земља као Селмонски снег.

15 Горо Васанска, Божја горо, хумовита горо Васанска,

16 што завидиш горо хумовита на гору на којој се настани Бог? На њој ће довека Господ становати!

17 Кола су Божја небројена, на хиљаде хиљада. Међу њима је Господ као на Синају, у светилишту своме!

18 Узвисио си се на висину, робље си одвео, људе си као дарове узео, па и они који се буне остаће код Бога вечнога!

19 Благословен Господ! Свагда када бреме на нас прте, Бог нас избавља! Села.

20 Бог је наш Бог спаситељ, и може нас Господ и од смрти спасти.

21 Јест, Господ ће сатирати главу непријатељ'ма својим и космато теме оног који неправду своју тера.

22 Рече Господ: „Од Васане ћу те извести, извешћу те из дубине мора,

23 да ти нога у крви огрезне, и да језик паса твојих добије део непријатеља твојих!

24 Виде они улазак твој, Боже! Улазак Бога мога и краља мога у светилиште.

25 Напред иду певачи а за њима свирачи, усред девојака с даирама.

26 На саборима својим Бога благосиљајте! Благосиљајте Господа, који сте од извора Израиљева!

27 Ено младог Венијамина који над њима влада, ено кнезова Јудиних и војске њихове, ено кнезова Завулонових и кнезова Нефталимових.

28 Бог твој крепи силу твоју. Утврди, Боже, ово што за нас учини!

29 Са храма свога ти Јерусалимом владаш; краљеви ће теби даре приносити.

30 Запрети звери у риту и крду бикова с теоцима народа, који се клањају шипке носећи од сребра. Распи народе који ратове хоће!

31 Великаши долазе из Египта, и Етиопија руке своје Богу пружа.

32 Краљевства земље појте Богу, попевајте Господу, Села

33 који седи на небесима, на небесима вечним! Ено грми глас његов, силан глас његов!

34 Дајте славу Богу! Величанство је његово над Израиљем, сила његова на небесима.

35 Силан си ти Боже у светилишту своме! Бог Израиљев даје народу своме силу и крепост. Благословен Бог!

Псалам 69.

Управитељу збора певача. По мотиву: „Љиљани.“ Давидов.

1 Спаси ме Боже, јер ми вода дође до душе!

2 Пропадам у дубокоме блату, где ми нога не може да стане. Упадох у воду велику, и дави ме струја њена.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, истрошише ми се очи Бога гледајући.

4 Оних који ни за што ме мрзе има више него косе на глави мојој. Јаки су они који ме гоне, неверни непријатељи моји. И што нисам отимао, и то морам ја да вратим.

5 Ти знаш, Боже, безумље моје, и кривице моје нису ти скривене.

6 Да се не постиде зарад мене који се у тебе уздају, Господе, Господе над војскама! Да се не посраме због мене који тебе траже, Боже Израиљев!

7 Јер ради тебе ружење подносим и срамота лице моје спопаде.

8 Туђ постадох браћи својој, незнан синовима мајке своје.

9 Јер ме ревност за твој дом изједе, и ружења оних који те руже на мене падају.

10 Плачем и постом своју душу морим, и то ми се на зло прима.

11 Од кострети хаљине сам кројио и постадох ругло њихово.

12 О мени говоре који пред вратима седе, пијанице ми се песмама ругају.

13 Ал' ја теби, Боже, управљам молитву своју! По великом милосрђу своме дај да јој је ово право време! Услиши ме, Господе, по истини спасења свога!

14 Дигни ме из блата, да не пропаднем! Чини да с' избавим од душмана својих и од воде велике!

15 Да ме валови не даве, да ме вртлог не прогута, да не склопи јама ждрела свога нада мном!

16 Услиши ме, Господе, јер је милост твоја пуна доброте; по великом милосрђу своме погледај на ме!

17 Не сакривај лица свог од слуге свога, јер сам у невољи. Похитај, услиши ме!

18 Приближи се души мојој, избави је! Због душмана мојих избави ме!

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред тобом су сви противници моји.

20 Срамота поломи срце моје. Изнемогох. Чекам хоће ли се коме сажалити, али нико ме не жали; хоће ли ме ико утешити, али нико ме не теши.

21 Жуч ми за храну дају и оцтом ме у жеђи мојој поје.

22 Трпеза им њихова замка била, и кад се не надају, шчепала их!

23 Очи им потамнеле, да не виде; бедра се њихова непрестано тресла!

24 Изли на њих јарост своју, и пламен гнева твога да их захвати!

25 Опустео стан њихов и у шаторима њиховим нико жив не био.

26 Јер ког си ти поразио они гоне, разглашују јаде оних што си ти ранио.

27 Додај им кривицу на кривицу, да не дођу до милосрђа твога!

28 Нека се избришу из књиге живота, и с праведнима да се не запишу.

29 Ја сам јадан и болан! Помоћ твоја, Боже, нека ме подигне!

30 Песмом ћу ја име Божје славити, величаћу га хвалама својим,

31 које ће Богу милије бити од говеда и од телета с роговима и с папцима раздвојеним.

32 Видеће то невољници и радоваће се. А ви који Бога тражите, да оживи срце ваше!

33 Јер Бог чује убоге, и не напушта сужања својих.

34 Нека га хвале небеса и земља и мора и све што се у њима миче!

35 Јер ће Бог спасти Сион, президаће градове Јудине. Његов ће народ у њима седети и држаће их,

36 и деца ће слуга његових добити наслеђе у њима, и који љубе име његово наставаће у њима.

Псалам 70.

Управитељу збора певача. Давидов за спомен.

1 Боже, похитај да ме избавиш! Господе, хитај да ми поможеш!

2 Нека се постиде и посраме који траже живот мој, нек одступе и збуне се који зло ми желе.

3 Са стидом нек се врате који ми веле: Ха! ха!

4 Нек се теше и веселе тобом који тебе траже и који твоје спасење љубе, - и нек једнако говоре: велики је Бог!

5 Али ја сам јадан и убог; Боже похитај к мени! Ти који си помоћ моја и избављење моје, Боже, не часи!

Псалам 71.

1 У тебе се, Господе, уздам; не дај да сам никад под срамотом!

2 Ради правде своје избави ме и опрости ме! Пригни к мени ухо своје и спаси ме!

3 Буди ми ти град и уточиште, где бих свагда заклон наћи могао! Ти си и уредио спасење моје, јер си ти град мој и тврђава моја.

4 Боже мој, избави ме из руку бездушника, и из руку злобних и насилних!

5 Јер си ти надање моје, Господе Боже, поуздање моје од младости моје.

6 Ти си од рођења мога помоћ моја био. Од утробе мајке моје ти си ме подигао; теби је свагда хвала моја управљена.

7 Чудо сам ја многима, али си ти моје јако уточиште.

8 Нек су уста моја пуна хвале твоје и славе твоје сваки дан!

9 Не одбаци ме под старост, не напуштај ме кад ме снага моја издаје!

10 Јер непријатељи моји решавају о мени и који живот мој вребају договарају се,

11 говорећи: „Оставио га Бог, потерајте и ухватите га, јер нема ко да га избави.“

12 Боже, не удаљи се од мене! Боже мој, похитај ми у помоћ!

13 Нека се застиде и униште противници душе моје! Нек попадне и стид и срамота на оне који ми зла траже!

14 А ја ћу се свагда у те уздати и хвале ћу теби понављати.

15 Уста моја свагда ће казивати правду твоју и доброчинства твоја којима ја броја не знам!

16 Казиваћу дела твоја силна, Господе велики, и славићу правду твоју, само твоју!

17 Ти си мене, Боже, од младости моје учио, и до данас казујем чудеса твоја.

18 А ни у седој старости мојој не остави ме, Боже, док не казујем колену овоме славу твоју, силу твоју колену будућему.

19 Правда је твоја, до неба висока; велика су дела твоја, Боже: Ко је теби раван?

20 Ти који си на нас велике и љуте невоље бацао, опет ћеш нам живот дати, из бездана земље опет нас извадити.

21 Ти ћеш величину моју подигнути и утеху опет мени дати,

22 а ја ћу те уз псалтир хвалити и твоју ћу верност славити, Боже мој! Теби ћу уз харфу ја певати, Свече Израиљев!

23 Радоваће се уста моја када теби певам и душа моја коју си спасао.

24 И језик ће мој свагда казивати правду твоју, јер су постиђени и посрамљени они који ми траже зла.

Псалам 72.

Саломонов.

1 Дај, Боже, краљу правду своју, суд свој дај сину краљеву.

2 Дај му да суди народу твоме по правди и невољницима твојим по правици!

3 Нек роде народу горе и хумови по правди његовој!

4 Нек суди невољнима у народу, нек помогне синовима убогих, нек обори насилника!

5 Нек те се сви боје док је сунца и месеца, од колена до колена!

6 Нека буде он као киша што на покошену ливаду пада, као пљусак који земљу натапа!

7 Процветао у дане његове праведник, и мир био све док месец тече!

8 Владао он од мора до мора и од реке до крајева земље!

9 Пред њим попадаће људи из пустиње, а душмани ће његови прашину лизати.

10 Краљеви Тарсиски и острва данак ће му плаћати, Шавски и Савски краљеви даре ће му давати.

11 Клањаће се њему сви народи, сви народи њему ће служити.

12 Јер ће он избавити убогога који цвили, и невољнога који помоћи нема.

13 Смиловаће се јадницима и убогима, и душе ће сиромаха спасти.

14 Од преваре и насиља искупиће душе њихове, и скупа ће крв њихова бити пред очима његовим.

15 Они ће оживети и донеће му злато из Шаве, и свагда ће за њега се молити и сваки дан га благосиљати.

16 Биће пшенице у земљи изобиља, до наврх гора! Лелујаће се класје као шума Ливанска, и по градовима цветаће људи као трава на земљи!

17 Име ће његово вечно бити благословено! Докле тече сунца рашће име његово, и благосиљаће се у њему сви људи и сви ће га народи блаженим звати!

18 Благословен Господ, Бог Израиљев, који једини чудеса чини!

19 И благословено славно име његово увек! Славе његове нека се сва земља напуни! Амин! Амин!

20 Свршетак молитава Давида, сина Јесејева.

КЊИГА ТРЕЋА (Псалми 73-89)

Псалам 73.

Псалам Асафов.

1 Јесте, добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.

2 ...Али нога моја у мало не клону, у мало се не спотакоше кораци моји;

3 јер завидех безумнима гледајући срећу бездушника.

4 Јер их ништа до смрти не мучи, и тело њихово здраво је и гојно;

5 не муче се као други људи и не трпе као други људи;

6 охолост их као ђердан кити; обест их ко хаљина покрива.

7 из очију њихових злоба вири, и измишљања срца њиховога кипе.

8 Ругају се, пакосно говоре, бесно о насиљу зборе.

9 Уста своја против неба дижу, и земљу пролази језик њихов.

10 Зато се њима и навраћа народ и пије воду из пуног извора њиховог,

11 и говоре: „Како ће то разабрати Бог?... Зар Свевишњи зна?“

12 Такви су ето бездушници: и срећни су на свету, и множе богатства своја.

13 Зар сам, дакле, узалуду очистио срце своје и безазленошћу умио руке своје?

14 јер ја сваки дан допадам рана, и муке се моје свако јутро обнављају!

15 Кад бих рекао: „Говорићу као и они“, изневерио бих род синова твојих.

16 Кад стадох размишљати да бих те разумео, тешко то беше у очима мојим;

17 док не уђох у светилиште Божје, и крај њихов не посматрах.

18 Та на клизаво си их место поставио и у пропаст их ти бацаш!

19 Гле, како за час пропадају, гину и нестају од ненадне страхоте.

20 Као сан, кад се човек пробуди, тако ти, Господе, када се пробудиш, у ништа обраћаш прилику њихову.

21 Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,

22 тада бејах без ума и без разума, као животиња бејах пред тобом.

23 Ал' ја хоћу да сам свагда код тебе; ти си ми десну руку прихватио,

24 и саветом ћеш ме својим водити, а после ћеш ме у славу примити.

25 Кога имам ја на небу осим тебе? А кад тебе имам, ја на земљи ништа друго ни не желим.

26 Тело моје и срце моје могу да смалакшу, ал' је Бог град срца мога и део мој до века.

27 Јер ево гину они који од тебе одступају и ти истребљујеш сваког одметника.

28 А мени је добро бити близу Бога. На Господа ослањам наду своју, да казујем сва чудеса његова на вратима кћери Сионове.

Псалам 74.

Песма Асафова.

1 Зашто нас, Боже, једнако одбацујеш? Зашто си гневан на стадо паше своје?

2 Опомени се народа свога, који си од старине стекао и искупио себи као народ свог наслеђа! Опомени се горе Сиона, на којој пребиваш.

3 Управи корак свој на те вечне развалине. Све разруши непријатељ у светилишту твоме.

4 Зарикаше непријатељи твоји на месту сабора твојих; своје знаке као знамење поставише.

5 Изгледаху као људи који су секире дигли на густу шуму;

6 тако они секирама и брадвама сву резбарију оборише.

7 Потпалише светилиште твоје, порушише и оскврнише стан имена твога.

8 Рекоше у срцу своме: „Потримо их сасвим!“ Потпалише сва места сабора Божјих у земљи.

9 Знамења својих више не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле...

10 докле ће се, Боже ругати насилник, докле ли ће противник пркосити имену твом једнако!

11 Зашто устављаш руку своју, десницу своју? Вади је из недара својих и истреби их,

12 Боже, краљу мој, ти који од старине спасење на земљи твориш,

13 ти си силом својом море разделио и аждајама морским главу сатро.

14 Ти си разбио главу левијатану и дао га зверима из пустиње да једу.

15 Ти си створио изворе и потоке и исушио реке обилате.

16 Твој је дан и твоја је ноћ, ти си и сунце и месец поставио.

17 Ти си утврдио све крајеве земље; лето и зиму ти си уредио.

18 Опомени се да непријатељ Господа вређа, да народ безуман презире име твоје.

19 Не дај зверима душе грлице своје! Не заборављај стада страдалаца твојих за свагда!

20 Опомени се савеза! Јер су све пећине у земљи пуне станова хајдучких.

21 Невољник да се не врати срамотан, ништи и убоги да хвале име твоје!

22 Устани, Боже, брани правду своју! Спомени се како ти се бездушник једнако руга!

23 Не заборави обест непријатеља својих, вику што једнако дижу противници твоји!

Псалам 75.

Управитељу збора певача. По мотиву „Немој погубити.“ Псалам Асафов. Песма.

1 Хвалимо те, Боже, хвалимо те, име је твоје у устима нашим. Проглашујемо чудеса твоја!

2 „Када дође време по правди ћу ја судити.“

3 Тресе ли се и земља са свим што живи у њој, ја утврђујем стубове њене. Села.

4 Ја охолима кажем: „Не хвалите се!“ а бездушницима: „Не подижите главу!“

5 Не подижите главе своје, не говорите против Бога бесно.

6 Јер помоћ не долази ни од истока ни од запада, ни од пустиње;

7 не, него Бог је који суди: једнога понизује а другога узвисује.

8 Јер у руци својој Господ пехар држи у коме се пени вино помешано. Он га точи..., и сви ће га бездушници на земљи испити, и прогутаће и талог његов.

9 Ја ћу то довека објавити и певаћу у славу Бога Јаковљева. -

10 Сву ћу силу бездушника сломити и ојачаће сила праведника.

Псалам 76.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице. Псалам Асафов. Песма.

1 Зна се Бог у Јудеји, велико је у Израиљу име његово.

2 У Салиму је шатор његов, стан је његов у Сиону.

3 Онде је он поломио стреле, штит и мач и све оружје бојно. Села.

4 Силнији си ти, Боже, и јачи од гора хајдучких!

5 Избезумљени беху ти силни јунаци, последњим сном својим заспаше; не умеше да се бране, ти срчани људи!

6 Од претње твоје, Боже Јаковљев, и кола и коње смртни дрем обузе.

7 Силан си ти! Ко ће се пред лицем твојим одржати када гнев твој плане?

8 Суд свој јавио си са висине неба; и земља се препаде и ућута

9 када Господ устаде на суд, да помогне свима који страдају на земљи. Села.

10 И бес људски обраћа се у славу теби, када се ти једном целим гневом својим опашеш.

11 Положите и извршујте завете Господу, Богу своме! Сви који сте око њега даре носите Силноме!

12 Он силу кнезовима скрха, он је трепет краљевима земље.

Псалам 77.

Управитељу збора певача. Једутуну. Псалам Асафов.
1 Глас се мој к Богу диже, ја њега призивам; глас се мој к Богу диже, и он ће ме услишити.
2 У дан туге своје ја Господа тражим, руке моје ноћу су дигнуте и не сустају, душа моја неће да се утеши.
3 Помињем ја Бога и уздишем; размишљам и трне дух у мени.
4 Ти веђе очију мојих будне држиш; а у својој забуни говорити не могу.
5 Старе дане ја пребрајам, године што давно беху.
6 Песме своје ја ноћу спомињем, са срцем својим разговарам и дух мој премишља:
7 „Зар ће се једнако гневити на нас Господ и неће нам више милост своју дати?
8 Зар за свагда преста милост његова, и реч се његова за сва времена прекину?
9 Зар је заборавио Бог на милосрђе? Зар је у гневу затворио милосрђе своје?“ Села.
10 И рекох: „Жалост је моја што десница Свевишњега није више као пре...
11 Спомињаћу ја дела Господња; спомињаћу твоја дела стара.
12 Казиваћу ја сва дела твоја, спомињаћу све подвиге твоје.“
13 Свет је пут твој, Боже! Који је бог велик као Бог?
14 Ти си Бог што учини чудеса; показао си силу своју међу народима.
15 Мишицом си својом народ свој одбранио, синове Јаковљеве и Јосифове. Села.
16 Видеше те воде, Господе! видеше те воде и устрепташе, бездане се задрмаше.
17 Запљушташе из облака воде, затутњише у облацима муње, и одасвуд стреле твоје летеше
18 и громови твоји у вихору загрмеше. Муње твоје расветлише васељену; затресе се и уздрхта земља.
19 Пут свој усред мора си пробио, стазе своје усред вода великих, а траг твој се не познаваше.
20 Водио си народ свој као стадо руком Мојсијевом и Ароновом.

Псалам 78.

Песма Асафова.
1 Чуј, народе мој, наук мој, пригни ухо своје к речима уста мојих.
2 Отварам уста своја да причам причу, казаћу мудрост времена старих.
3 Што слушасмо и сазнасмо, што нам оци наши казаше
4 то нећемо крити од деце њихове; колену будућем јавићемо славу Господњу, силу његову и чудеса што учини.
5 Сведочанство подиже у Јакову, а у Израиљу закон постави, који он даде оцима нашим да га деци својој предају;
6 да би знало и идуће колено, деца која ће се тек родити, а и она својој деци да казују,
7 да у Бога своје надање полажу, и да дела Божја не забораве; и да држе заповести његове,
8 да не буду као оци њихови, род упоран и бунтован, род у срцу свом несталан и неверан Богу духом својим.
9 Синови Јефремови, људи ратници, ваљани стрелци, узмакнуше у дан боја.
10 Не чуваше Божјега савеза и по закону његову не хтеше ходити; заборавише дела његова
11 и чудеса што им он показа.
12 Он чудеса пред оцима њиховим учини у земљи Египатској, на пољу Соанском.
13 Раздвоји море и проведе их, и од воде зид начини,
14 и води их дању облаком својим и сву ноћ пламеном светлим.
15 Раскида стене у пустињи и напоји их као на виру.
16 Изводи потоке из камена и проведе воду као реку.
17 Али они једнако њему грешише, у пустињи Свевишњега гневише.
18 И кушаше Бога у срцу своме, иштући јела по вољи својој.
19 И викаше на Бога и рекоше; „Може ли Бог трпезу у пустињи спремити?
20 Ево, он удари у камен и потече вода, и пођоше реке: али може ли он и хлеба дати, хоће ли и меса народу своме поставити?“
21 Господ чу и разгневи се јако; и запламти огањ на Јакова; и подиже се гнев на Израиља;
22 јер не вероваше Богу, и не уздаше се у помоћ његову.
23 А он заповеди облацима одозго и небеска отвори врата,
24 и пусти да им падне мана за јело, и даде им пшеницу са неба.
25 Хлеба небеског изеде човек; посла им да се насите.
26 Пусти тад источни ветар с неба и наведе силом својом ветар с југа,
27 и засу их месом као прашином, и као песком морским птицама крилатим;
28 и пусти их усред логора њихова, око шатора њихових.
29 И поједоше, и наситише се. Даде им Бог што желеше.
30 Али их још не прође жеља, јело беше још у устима њиховим,
31 и гнев Божји се на њих подиже, и помори најјаче међ' њима, младе људе у Израиљу поби.
32 Преко свега тога још грешише, и не вероваше чудесима његовим.
33 И он истроши дане њихове таштином и године њихове изненадним крајем.
34 Кад их смрћу удараше притицаху к њему, обраћаху се, и тражаху Бога.
35 Сећаху се да је Бог одбрана њихова, да је Свевишњи спаситељ њихов;
36 и ласкаху му устима својим, и језиком му својим лагаху.
37 Али срце њихово не беше му верно, и не беху верни савезу његовом.
38 Али он беше милостив и покриваше грехе, и не уништи их. Често устављаше гнев свој и не подизаше све јарости своје.
39 Спомињаше се да су само пут, дах који пролази и који се не враћа.
40 Колико га пута расрдише у пустињи, колико га пута увредише у самоћи!
41 Не престаше да Бога кушају, надражише Свеца Израиљева.
42 Не сећаше се руке његове, ни дана кад их он од душмана избави,
43 кад чудеса своја у Египту учини, и подвиге своје на пољу Соану.
44 Проврже у крв реке и потоке њихове, да не могоше пити.
45 Посла на њих мухе отровне да их кољу и жабе да их море.
46 Гусеницама даде летину њихову, скакавцима муку њихову.
47 Градом поби винограде њихове, сланом смокве њихове.
48 Граду преда стоку њихову, муњи стада њихова.
49 Посла на њих огањ гнева свога, јарост, срдњу и мржњу, чету злих гласника.
50 Равни стазу гневу своме, не сачува душе њихове од смрти; живот њихов предаде помору.
51 Све првенце у Египту поби, први пород по Хамовим шаторима.
52 Али поведе народ свој ко овце, и води их као стадо преко пустиње.
53 Води их поуздано и од сваке погибли сачува, а непријатеље њихове затрпа море.
54 И доведе их до свете међе своје, на гору што десница његова задоби.
55 Одагна испред њих народе, раздели им земљу у достојање, и по шаторима њиховим насели племена Израиљева.
56 Али они још кушаше и срдише Бога Свевишњега, и не чуваше уредбе његове.
57 Устукнуше, одвргоше се као и оци њихови, слагаше као рђав лук.
58 Увредише га висинама својим, раздражише га идолима својим.
59 Бог то чу и разгневи се, и одби Израиља јако.
60 И напусти насеље своје у Силому, шатор што међ' људима разапе.
61 И пусти у ропство славу своју, красоту своју у руке душмана.
62 Народ свој предаде мачу, наљути се на достојање своје.
63 Младиће његове изеде огањ, девојке његове немаше песама.
64 Свештеници његови од мача падоше, а удовице његове не проплакаше!
65 Тад се као иза сна Господ пробуди, прену се као јунак кад се напије вина,
66 и поби с леђа непријатеље своје, и вечној их предаде срамоти.
67 И Јосифова шатора не хте, не изабра колена Јефремова,
68 него изабра колено Јудино, гору Сион, која му омиле.
69 И сагради своје светилиште високо, вечно као земља коју за навек утврди.
70 И изабра Давида, слугу свога, узе га од торова,
71 и од дојилица доведе га да пасе народ његов, Јакова, и наслеђе његово, Израиља.
72 И он их пасе чистим срцем и води их мудром руком.

Псалам 79.

Псалам Асафов.
1 Ох Боже! Уђоше народи у наслеђе твоје, оскврнуше свети храм твој, Јерусалим у рушевине претворише.
2 Лешеве слуга твојих дадоше птицама небеским да једу, тела светих твојих зверима земаљским.
3 Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да их сахрани.
4 Постадосмо ругло суседа својих; смеју нам се и понизују нас сви који су око нас.
5 Докле ћеш, Господе, једнако гневан бити? Хоће ли јарост твоја као ватра горети?
6 Излиј гнев свој на народе који не знају за те и на краљевства која име твоје не призивљу!
7 Јер прождреше Јакова, и насеље опустише његово.
8 Не помињи прошла безакоња наша! И нек нас брзо пресрете милосрђе твоје! Јер смо ми пропали, јадни!
9 Помози нам, Боже спасења нашега, ради славе имена свога! Избави нас и очисти од греха, ради имена свога!
10 Зашто да говоре народи: „Па где је Бог њихов?“ Нека се покаже пред очима нашим освета над народима за пролиту крв слуга твојих!
11 Нека изиђу пред лице твоје уздаси сужањски! Силом руке своје сачувај оне којима се смрт припрема!
12 Седам пута врати у недра суседима нашим ружења којима те ружише, Господе!
13 А ми, народ твој, стадо паше твоје, до века ћемо те славити, и од колена до колена казивати хвалу твоју!

Псалам 80.

Управитељу збора певача. По мотиву: „Љиљани сведочанства“. Псалам Асафов.
1 Пастире Израиљев, чуј! Ти који синове Јосифове као стадо водиш, који седиш на херувимима, објави славу своју!
2 Пред Јефремом, Венијамином и Манасијом пробуди силу своју, дођи да нас спасеш!
3 Боже, поврати нас! нека засја лице твоје на нас, и бићемо спасени!
4 Господе, Боже над војскама, докле ћеш се гневити на молитву народа свога?
5 Сузним их ти хлебом храниш и сузама појиш пуном мером.
6 Учинио си од нас свађу суседа наших, и непријатељи наши смеју се на нас.
7 Боже над војскама, поврати нас! Нека засја лице твоје на нас, и бићемо спасени!
8 Из Египта лозу си пренео, изагнао си народе и посадио си је.
9 Искрчио си земљу за њу, и она пусти жиле и сву земљу заузе.
10 Горе се покрише сенком њеном, а гране јој беху као кедри Божји.
11 Пусти гране своје до мора, а огранке до реке.
12 Зашто развали ограду њену, да је кида ко год прође?
13 Горски је ветар подгриза и пољска је звер једе.
14 Боже над војскама, обрати се; погледај с неба и види и обиђи овај виноград,
15 сад овај који је десница твоја садила, и расад који си ти себи изабрао.
16 Попаљен је огњем, исечен! Испред страшнога погледа твога пропаде народ!
17 Нека буде рука твоја над човеком деснице твоје, над сином човечјим ког си себи утврдио!
18 И нећемо одступити од тебе! Оживи нас и зазваћемо име твоје!
19 Господе Боже над војскама, поврати нас! Нека засја лице твоје на нас, и бићемо спасени!

Псалам 81.

Управитељу збора певача. На гитеји. Асафов.
1 Појте радосно Богу, снази нашој! Покликните Богу Јаковљеву!
2 Запевајте песме, ударајте у цимбале, и у слатке харфе и псалтире!
3 Затрубите о мени у трубе, о уштапу, о празнику нашему!
4 Јер је таки закон у Израиља, наредба од Бога Јаковљева.
6 Јосифу је као наредбу остави, кад иђаше из земље египатске... Глас непознат чујем који говори:
7 „Уклонио сам рамена твоја од бремена, Израиљу, и руке се твоје опростише котарица.
8 Зазвао си ме у невољи и избавих те, услиших те усред грома, и на води искушах Мериви. Села.
9 Слушај мој народе и научићу те: О Израелу, онако ме послушао!
10 Не било у тебе туђег Бога, богу страном не клањај се.
11 Ја сам, Господ, Бог твој који сам те из земље египатске извео. Отвори ти уста своја и ја ћу их напунити.
12 Ал' мој народ не послуша гласа мога, Израел ме не послуша.
13 Тад их пустих тврђи срца њиховога, и они по својим мислима ходише.
14 Ох, кад би ме народ мој слушао, кад би Израел ходио путевима мојим!
15 У час бих забунио непријатеље његове, на противнике његове дигао бих руку своју.
16 Који мрзе на Господа ласкали би му, и срећа Израиљева до века би била.
17 Најбољом бих га пшеницом хранио, и медом из сата ситио“.

Псалам 82.

Псалам Асафов.
1 Устаје бог у сабору Божјему, суд свој усред богова изриче.
2 Докле ћете недушевно судити и бездушницима угодити? Села.
3 Судите убогоме и сироти дајте право несрећноме и бедноме,
4 избављајте јаднога и ништега и из руке бездушника отимајте.
5 Ништа не знају нити разумеју, по тами лутају. Задрмаше се сви темељи земље.
6 Рекох: богови сте и синови Свевишњега сви;
7 али ћете као и остали људи ви умрети, и пашћете као што сваки кнез пада!
8 Устани, Боже, суди земљи, јер су сви народи твоји.

Псалам 83.

Песма. Псалам Асафов.
1 Боже, немој заћутати! Немој онемети и непомичан остати, Боже!
2 Јер гле узавреше непријатељи твоји, и који на те мрзе главу подигоше.
3 Зло по народ твој наумише, на изабране твоје договарају се,
4 „Дођите“ - рекоше - „да их истребимо из народа, да се име Израиљево више не спомене.“
5 Сложно присташе и супрот тебе веру ухватише
6 шатори Едомови и Исмаилови, Моави и Агарени,
7 Гевах, Амон, Амалик, и Филистеји са Тирцима.
8 И Асур се њима придружи, помоћ даје синовима Лотовим. Села.
9 Учини им као што учини Мадијаму, као Сисари и Јавину на потоку Кисону.
10 Који су у Ен-Дору истребљени, и собом су земљу нагнојили.
11 Уради с кнезовима њиховим као с Оривом и са Зивом, и са свим главарима њиховим, као и са Завејем и Салманом!
12 Јер они говоре: „Освојимо Божја насеља!“
13 Направи их, Боже, као прах у вихору, као плеву у вртлогу!
14 Као што шуму огањ сажиже, као што пламен горе запаљује,
15 тако их ти олујом својом гони и вихором својим смети!
16 Покриј лице њихово срамотом, нека траже име твоје, Господе!
17 Нек се стиде и сраме до века, нек се смету и изгину!
18 И нек знају да си ти сам, коме је име Господ, Свевишњи над целом земљом.

Псалам 84.

Управитељу збора певача. На гитеји. Псалам синова Корејевих.
1 Мили ли су станови твоји, Господе над војскама!
2 Гине душа моја и уздише за дворима Господњим. Срце моје и пут моја радосно кличу Богу живоме.
3 И врабац кућу нађе и ластавица гнездо себи, где но птиће своје леже... Ја за олтарима твојим уздишем, Господе над војскама, краљу мој и Боже мој!
4 Благо онима који су у дому твоме! Они те још могу хвалити. Села.
5 Благо онима који се на твоју помоћ ослањају; они у свом срцу налазе путеве твоје!
6 Идући долином плача, у изворе је претварају, и киша је јесења благословима залива.
7 И док иду расте њима снага и долазе пред Бога у Сиону.
8 Господе, Боже над војскама, услиши молитву моју! Услиши је, Боже Јаковљев! Села.
9 Боже, штиту наш, погледај и види лице помазаника свога!
10 Та бољи је један дан у дворима твојим од хиљада на другоме месту. Волим бити на прагу дома Бога свога, него живети у шаторима бездушника.
11 Јер је Господ Бог, сунце и штит. Господ милост и славу даје. Онима који ходе у чистоти он ни једнога добра не украћује.
12 Господе над војскама, благо човеку који се у те узда!

Псалам 85.

Управитељу збора певача. Псалам синова Корејевих.
1 Смиловао си се Господе, на земљу своју, повратио си робље Јаковљево;
2 опростио си неправду народу своме, покрио си све грехе његове. Села.
3 Оставио си сву јарост своју, ублажио си жестину гнева свога.
4 Поврати се нама, Господе спасења нашега! Прекини срдњу своју на нас!
5 Зар ћеш се довека гневити на нас, и протегнути гнев свој од колена на колено?
6 Зар се нећеш повратити и оживети нас, да се народ твој радује о теби?
7 Покажи нам, Господе, милост своју, дај нам помоћ своју!
8 Послушаћу што Бог, Господ, говори, јер он мир народу своме и вернима својим казује. Али да не буду опет бесни!
9 Да, близу је оних који га се боје помоћ његова, да би опет у нашој земљи населила се слава!
10 Милост и верност срешће се, правда и мир пољубиће се.
11 Верност ће из земље изникнути, а правда ће с неба приникнути.
12 И Господ ће дати срећу, и земља ће наша плод свој дати.
13 Правда ће пред њиме ићи и стопе ће своје на пут утиснути.

Псалам 86.

Молитва Давидова.
1 Пригни, Господе, ухо своје и услиши ме, јер сам невољан и јадан.
2 Сачувај душу моју, јер сам ја твој поклоник. Спаси, Боже, слугу свога, који се у те узда!
3 Смилуј се на ме, Господе, јер ја тебе по вас дан призивам!
4 Обвесели душу слуге свога, јер ја к теби, Господе, подижем душу своју.
5 Јер си ти, Господе, добар и опрашташ, и пун си милости за све који те призивљу!
6 Чуј, Господе, молитву моју, слушај глас молитве моје!
7 У дане туге своје призивам те, јер ме ти услишиш.
8 Нико међу боговима није као ти, Господе, и нема дела такових као што су твоја дела.
9 Сви народи које си створио доћи ће и поклониће се пред тобом, Господе, и славиће име твоје.
10 Јер си ти велики и чудеса чиниш; само си ти Бог!
11 Покажи ми, Господе, пут свој, и ићи ћу по истини твојој. Учини да се срцу моме мили бојати се имена твога.
12 Славићу те, Господе, Боже мој, свим срцем својим, славићу име твоје довека;
13 јер је милост твоја велика нада мном, и душу си моју из дубине Шеола извео.
14 Охоли људи усташе на ме, Боже, чета насилника тражи главу моју, и немају тебе пред собом.
15 Али ти, Господе, Боже милостиви и благи, стрпљиви и богати добротом и истином,
16 погледај на ме и смилуј ми се; дај снаге слузи своме, помози сину слушкиње своје,
17 Покажи ми знак доброте своје, да душмани моји виде и збуне се, што ме ти, Господе, помажеш и тешиш.

Псалам 87.

Псалам синова Корејевих. Песма.
1 Господ га утврди на горама светим.
2 Он Сионска врата воли више од свих станова Јаковљевих.
3 Славно за те кажу граде Божји! Села.
4 „Међу оне који ме знају бројим Египат и Вавилон, гле, и Филистеји а и Тир с Етиопском родише се у Сиону!“
5 О Сиону се говори: „Сви се они у њему родише сам Свевишњи га утврди.“
6 Господ у препису народа помиње: „И овај се у њему роди!“ Села.
7 И сви који певају и играју кличу: Сви су моји извори у теби.

Псалам 88.

Песма. Псалам синова Корејевих. Управитељу збора певача, да се пева уз фрулу. Песма Емана од племена Зарина.
1 Господе, Боже спасења мога, дању тужим и ноћу пред тобом!
2 Нек изиђе преда те молитва моја, пригни ухо своје к јауку моме,
3 јер је душа моја пуна јада и живот мој се Шеолу примаче.
4 Бројим се у оне који у гроб одлазе, постах као човек без снаге.
5 Међу мртве бачен сам, као убијени који у гробу леже, којих се ти више и не сећаш, и који су далеко од руке твоје.
6 Метнуо си ме у јаму дубоку, у таму, у бездану.
7 Отежа ми гнев твој, удараш ме свим валима својим. Села.
8 Удаљио си од мене пријатеље моје, њима си ме омразио; затворен сам и изићи не могу.
9 Очи моје усахнуше од јада. Зовем те, Господе, сваки дан к теби пружам руке своје!
10 Да ли ти за мртве чудеса чиниш? Устају ли мртви да те славе? Села.
11 Приповеда ли се у гробу милост твоја и истина твоја у бездану?
12 Познају ли се у тами чудеса твоја, правда твоја, у земљи заборава?
13 Господе! твој спас ја молим, и већ с рана јутра молитва се моја теби диже.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју и одвраћаш лице своје од мене?
15 Мучим се и издишем још од младости своје, подносим терет страха твога, сметен сам!
16 Гнев твој стиже ме, страх твој раздире ме;
17 оптиче ме свагда као вода, стеже ме од свуда.
18 Удаљио си од мене другове и пријатеље; неста познаника мојих с невоље моје!

Псалам 89.

Песма Етана од племена Зарина.
1 Милости Господњој увек ћу певати. Од колена на колено јављаћу верност твоју устима својим.
2 Јер ја рекох: Милост твоја има вечите темеље, на небесима си верност своју утврдио?
3 Учиних савез с изабранима својим, рече Господ, и заклех се слузи своме Давиду:
4 „За навек ћу утврдити потомство твоје и престо ћу твој заувек учврстити.“ Села.
5 Небеса казују чудеса твоја, Господе, и истину твоју сабор светих.
6 Јер ко је на небу раван Господу, ко је налик Господу међу синовима Божјим?
7 Силан је Господ у сабору светих, силнији од свију око њега.
8 Господе, Боже над војскама, ко је моћан као ти, Господе? Верност те твоја окружује.
9 Ти бес морски савлађујеш; кад подигне море вале своје, ти их кротиш.
10 Ти си охоли Египат као на смрт рањенога оборио; крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Твоја су небеса и твоја је земља. Ти си саздао васељену и све што је у њој.
12 Север и Југ ти си створио; Тавор и Ермон у твом се имену радују.
13 Крепка је мишица твоја, силна је рука твоја и висока десница твоја.
14 Правда и правичност темељи су твог престола, пред твојим су лицем милост и истина.
15 Блажен народ који поклич радости зна; у светлости лица твог он ходи, Господе.
16 Именом се твојим увек радује и правдом твојом узвисује.
17 Јер си ти слава и сила његова, и милост твоја узвисује силу нашу.
18 Та од Господа је сва одбрана наша! Израиљев Светац је краљ наш!
19 Једном си у виђењу верноме своме говорио и рекао: Послах помоћ јунаку, узвисих из народа младога човека;
20 нађох Давида, слугу свога, уљем својим помазах га.
21 Рука ће га моја подржати, крепиће га мишица моја.
22 Непријатељ га неће надвладати ни бездушник притиснути.
23 Потрћу пред њиме душмане његове, поразићу ненавиднике његове.
24 Верност моја и милост моја са њиме ће бити, и у име моје узвисиће се сила његова.
25 Пружићу на море руку његову и на реке десницу његову.
26 Он ће мене овако призивати; - Ти си отац мој, Бог мој, град спасења мога! -
27 И ја ћу га учинити првенцем својим, највећим међу краљевима земље.
28 Довека ћу му милост своју хранити, и савез мој ће са њим веран бити.
29 Учинићу потомство његово вечним, и престо његов као дане небеске.
30 Ако и синови његови оставе мој закон и не иду по заповестима мојим;
31 ако погазе уредбе моје и не чувају заповести моје,
32 покараћу их бичем за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 али милост своју нећу узети од њих нити ћу се изневерити верности својој.
34 Нећу погазити савеза свога и нећу порећи оно што је из уста мојих изишло.
35 Једном се заклех светошћу својом, хоћу ли Давиду слагати?
36 Потомство ће његово довека трајати, а престо његов као сунце преда мном.
37 Он ће као месец вечно стајати. Веран је сведок на небесима. - Села.
38 А сад си ме одбио, одбацио си ме, разгневио си се на помазаника свога!
39 Презрео си савез са слугом својим, збацио си и скврнио венац његов!
40 Развалио си све бедеме његове и градове његове разрушио.
41 Плене га сви који му прилазе, ругло својих суседа постаде.
42 Узвисио си десницу противника његових, обрадовао си све непријатеље његове!
43 Завратио си оштрице мача његовога и ниси га у боју укрепио.
44 Узео си му светлост његову и престо си његов на земљу оборио.
45 Скратио си дане младости његове, срамотом си га покрио. Села.
46 Докле ћеш се, Боже, једнако одвраћати? Докле ће ко пламен гнев твој пламтети?
47 Опомени се краткоће века мога и како си ни на шта створио све синове човечје!
48 Који је човек који може живети а смрти да не види, и из Шеола душу своју да избави? Села.
49 Где су раније милости твоје, Господе, за које си се верношћу својом Давиду заклео?
50 Опомени се, Господе, срамоте слугу својих, опомени се од коликих народа ја увреде носим.
51 Опомени се увреда непријатеља својих, Господе, и увреда њихових на стопе помазаника свога!
52 Благословен Господ увек! Амин! Амин!

КЊИГА ЧЕТВРТА (Псалми 90-106)

Псалам 90.

Молитва Мојсијева, човека Божјега.
1 Господе, ти си нам уточиште од колена до колена био.
2 Пре него се горе родише, и пре него си земљу саздао и васељену, од искона и довека ти си, Боже!
3 Ти претвараш човека у прах, и говориш: „Вратите се синови човечји!“
4 Јер је хиљада година пред очима твојим као дан јучерашњи кад мине, као стража ноћна.
5 Ти их као сан односиш; они су као трава која у зору ниче,
6 у јутро се зелени и цвета, а у вече покоси се и сасуши.
7 Нестаје нас од гнева твога, сметени смо с јарости твоје.
8 Ставио си преда се безакоња наша, тајне грехе наше на светлост лица свога.
9 Од срдње твоје нестају сви дани наши, године наше као уздисаји пролазе.
10 Дана година наших има до седамдесет година, а у јачега до осамдесет година, и сав је понос њихов мука и невоља; јер брзо теку и ми одлећемо.
11 Ко зна силу гнева твога и јарост твоју, да би те се ко што треба бојао?
12 Научи нас тако бројити дане наше да бисмо срце мудро стекли.
13 Поврати се, Господе!... Докле ћеш?... Смилуј се на слуге своје!
14 С јутра нас насити доброте своје, и радоваћемо се и веселићемо се у све дане своје.
15 Обрадуј нас према данима у које си нас мучио, и годинама кад смо невољу гледали.
16 Нека се покаже на слугама твојим дело твоје, и слава твоја на синовима њиховим.
17 Нек буде милост Господа, Бога нашега, са нама, и дело руку наших доврши нам, дело руку наших доврши!

Псалам 91.

1 Који настава у заклону Свевишњега он у сени Свемоћног почива.
2 Говорим Господу: „Ти су уточиште моје, бранич мој, Бог мој, у кога се уздам.“
3 Он ће те избавити из замке птичареве и од љуте куге.
4 Перјем својим покриће те, и под крилима ћеш се његовим заклонити. Верност је његова штит и оклоп.
5 Нећеш се бојати страхоте ноћне, нити стреле која дању лети,
6 нити куге која мраком иде, ни помора који у подне бесни.
7 Пашће поред тебе хиљада и десет хиљада с десне твоје стране, а тебе се неће дотицати.
8 Само ћеш очима својим гледати и видећеш плату бездушника.
9 Јер кад си ти Господа, који је заклон мој, кад си Свевишњега изабрао за уточиште своје
10 неће тебе ни једно зло снаћи, нити ће ударац стићи до шатора твога;
11 јер ће анђелима својим он заповедати да те чувају по свим путевима твојим.
12 И они ће тебе на руке узети да где ногом својом за камен не запнеш.
13 Наступићеш на лава и на змију, погазићеш лавића и змаја. -
14 Кад постави у ме љубав своју избавићу га, узвисићу га; јер име моје зна.
15 Зазваће ме и услишићу га; с њим ћу бити у невољи; избавићу га и прославићу га.
16 Наситићу га дугим животом и спасење ћу му своје показати.

Псалам 92.

Псалам. Песма за суботу.
1 Лепо је хвалити Господа, славити име твоје, Свевишњи!
2 Јављати јутром милост твоју а ноћу верност твоју,
3 уз гитару од десет жица и уз псалтир, и уз харфин слатки звук!
4 Развеселио си ме, Господе, делима својим; дела руку твојих радосно ја певам!
5 Велика ли су дела твоја, Господе, и дубоке ли су промисли твоје!
6 Безумник у њима ништа не познаје а лакомислени не пази.
7 Ако бездушници као трава ничу и цветају сви који зло чине, то је зато да се за навек истребе.
8 Али ти, ти си Свевишњи, за навек, Господе!
9 Јер гле, непријатељи твоји, Господе, јер гле, непријатељи твоји пропадају, расипају се сви који зло чине.
10 Али ти мени дајеш снагу од бивола; ја сам новим уљем намазан.
11 Уживају очи моје гледајући судбину непријатеља мојих, и уши моје слушајући опаке противнике моје.
12 Праведници као палме цветају, као кедри Ливански се узвисују.
13 Засађени у дому Господњему цветају у дворима Бога нашега;
14 и род још и у старости носе, и једри су и зелени,
15 од објаве да је Господ праведан! Он је стена моја и нема у њему неправде.

Псалам 93.

1 Господ краљује! Обучен је у величанство, Обучен је Господ, силом опасан. Зато је васељена тврда и не помера се.
2 Престо је твој од искона утврђен, од увек Ти си.
3 Подижу реке, Господе, подижу реке глас свој, подижу реке хучне валове своје.
4 Али је и од хујања вода великих и силних, од бесних валова морских, силнији Господ на висини неба.
5 Сведочанства су твоја тврда, дому томе светост припада, Господе, за навек.

Псалам 94.

1 Боже од освете, Господе, Боже од освете, покажи се!
2 Подигни све, судијо над земљом, враћај охолима по делима њиховим!
3 Докле ли ће бездушници, Господе, Докле ће се бездушници хвалити?
4 Руже и дрско говоре, хвале се сви који зло чине!
5 Газе народ твој, Господе, и муче наслеђе твоје;
6 удовицу и странца кољу а сироте убијају,
7 и говоре: „Не гледа то Господ, не мари зато Бог Јаковљев.“
8 Пазите се, о прелуди људи! А ви бездушници, кад ли ћете памет стећи?
9 Који је ухо створио зар не чује? Зар не види који је око начинио?
10 Неће ли казнити онај који и народе кажњава? Он, који је човеку разум дао?
11 Зна Господ мисли човечје, зна да су ништаве.
12 Блажен човек, Господе, кога ти уразумљујеш и законима својим учиш,
13 да би му мир у зле дане дао, док се јама безумнику копа.
14 Јер не одбацује Господ народа, свога и не оставља наслеђа свога;
15 јер ће суд по правди бити, и одобриће га сви који су права срца.
16 Ко ће за ме против злих устати? Ко ће стати за ме против оних који зло чине?
17 Кад ми Господ не би у помоћи био, брзо би се душа моја у предео ћутања преселила!
18 Када рекох: „Спотиче се нога моја!“ прихвати ме, Господе, милост твоја.
19 Кад се у срцу моме умноже бриге, утехе твоје ублажују душу моју.
20 Зар ће те крвници на свој престо поставити, који против закона насиља измишљају?
21 Наваљују на душу праведничку, и крв праву окривљују.
22 Али је Господ моје заклониште јако, Бог је мој тврдо уточиште моје.
23 Он ће њима вратити безакоње њихово, за злоћу њихову он ће њих истребити, истребиће их Господ, Бог наш.

Псалам 95.

1 Дођите! Запевајмо радосно Господу! Покликнимо граду спасења свога!
2 Изиђимо пред лице његово са хвалом, песмама му ускликнимо!
3 Јер је Господ велики Бог и велики краљ над свим боговима.
4 У његовој су руци дубине земље и његове су висине гора,
5 његово је море, он га је створио, његова је и суха земља, његове су је руке начиниле.
6 Дођите! Поклонимо се, припаднимо, клекнимо пред Господом, творцем својим!
7 Јер је он Бог наш и ми народ паше његове, стадо које руке његове воде. Ах, кад бисте данас глас његов слушати хтели!...
8 Да не одрвени срце ваше као у Мериви, као у дан Масе, у пустињи,
9 кад ме оци ваши искушаше, испиташе, и видеше дело моје!
10 Четрдесет се година на род онај срдих, и рекох: „Тумара народ овај срцем и путева мојих не зна.“
11 Зато се у гневу своме заклех:. „Неће они у мој мир никада ући!“

Псалам 96.

1 Певајте Господу песму нову, Певајте Господу, сви који сте на земљи!
2 Певајте Господу, благосиљајте име његово, јављајте свагда спасење његово!
3 Казујте по народима славу његову, по свим племенима чудеса његова.
4 Јер је велик Господ и достојан хвале, силан изнад свих богова.
5 Јер су сви богови народа ништави, а Господ је небеса створио.
6 Слава је и величанство пред лицем његовим, сила и лепота у светилишту његовом.
7 Дајте Господу, племена народа, дајте Господу славу и част!
8 Дајте Господу славу имена његова! Носите даре и идите у дворе његове!
9 Поклоните се Господу у красном светилишту, стрепите пред њим сви који сте на земљи!
10 Реците народима: „Господ краљује! Зато је васељена тврда и не помера се. Свевишњи суди народима право.“
11 Нек се веселе небеса и нек се радује земља, нек попљеска море и све што је у њему.
12 Нека слави поље и све што је у њему и нек покликују сва дрвета шумска,
13 пред лицем Господњим! Јер иде, иде он да земљи суди; васељеној ће судити по правди а народима по истини својој.

Псалам 97.

1 Господ краљује! Нек се радује земља! Нек се многа острва веселе!
2 Облак је и мрак около њега, праведност и правда темељи су престола његовога.
3 Пламен пред њим иде и унаоколо пали противнике његове.
4 Муње његове севају по васељеној. Земља га види и стрепи;
5 горе се као восак топе пред лицем Господњим, пред лицем Господа целе земље.
6 Небеса казују правду његову, сви народи виде славу његову.
7 Збуњени су сви који киповима служе, који се идолима хвале. Сви се богови клањају пред њиме.
8 Слуша га и радује се Сион, и кћери се Јудејске веселе ради судова твојих, Господе!
9 Јер си ти Господе, Свевишњи над целом земљом, узвишен над свим боговима.
10 Ви који Господа љубите, мрзите на зло! Он верника својих душе чува и из руку бездушника избавља.
11 Светлост се за праведника сеје а весеље за оне који су права срца.
12 Радујте се праведници у Господу, славите, свети, име његово!

Псалам 98.

1 Појте Господу песму нову, јер чудеса учини. Поможе му десница његова и света мишица његова.
2 Показа Господ спасење своје, откри пред народима правду своју.
3 Опомену се милости своје Јаковљеву и верности своје к дому Израиљевом! Видеше сви крајеви земље спасење Бога нашега!
4 Ускликните Господу сви становници земље, покликујте и попевајте!
5 Попевајте Господу уз харфе, уз харфе песме попевајте!
6 Уз поклич труба и уз звук рогова покликујте краљу, Господу!
7 Нек одјекне море и што је у њему, нек покликује васељена и све што у њој живи!
8 Нек пљескају реке и све горе нек радосно певају
9 пред лицем Господњим! Јер иде он да земљи суди. Судиће он васељеној по правди а народима по правици.

Псалам 99.

1 Господ краљује; стрепе народи; седи на херувимима; дрма се земља!
2 Велик је Господ у Сиону, узвишен над свим народима.
3 Нек се слави велико и силно име твоје! Он је свет!
4 Нек се слави сила краља који правду љуби! Ти си правду утврдио, суд и правду ти си у Јакову уредио!
5 Узвисујте Господа, Бога нашега, клањајте се испред подножја његовог! Он је свет!
6 Мојсије и Арон, свештеници његови, и Самуило с онима који име његово призиваху, призваше Бога, и он их услиши.
7 Са стуба од облака говораше њима; и они чуваше заповести његове и закон који им даде.
8 Господ, Боже наш, ти си их услишио, ти си њима био Бог који прашта, али си казнио грехе њихове!
9 Узвисујте Господа, Бога нашега, клањајте се светој гори његовој, јер је свет Господ, Бог наш!

Псалам 100.

Псалам хвале.
1 Дижите радосне гласове Господу сви ви становници земље!
2 Служите Господу радосно, с песмама идите пред лице његово!
3 Знајте да је Господ Бог! Он нас је створио, његови смо; његов народ и његове паше стадо.
4 Са хвалом улазите на врата његова, с песмом у дворе његове. Славите и благосиљајте име његово!
5 Јер је Господ добар; милост је његова вечна и верност његова за сва покољења.

Псалам 101.

Псалам Давидов.
1 Милост и правду певаћу, тебе ћу, Господ, славити!
2 Правог ћу се пута држати, - ах, кад ћеш ми доћи?... Чуваћу чистоту срца свога у дому своме.
3 Нећу ништа зла пред очи своје метнути; јер ја мрзим на дела грешника и она неће за мене прионути.
4 Срце покварено биће далеко од мене, бездушника нећу да познајем.
5 Истребићу оне који тајно ближњега свог клевећу, и нећу ока презирног трпети, ни срца надутог.
6 Очи моје на верне ће у земљи пазити, да би са мном седели. Ко правим путем ходи тај ће мени служити.
7 Неће који лукаво ради у мом дому седети, неће који лаж говори пред очима мојим стајати.
8 Свако ћу јутро затирати бездушнике у земљи, да бих свеколике који зло чине истребио из града Господњег.

Псалам 102.

Молитва невољника када клоне и пред Господом излива тугу своју.
1 Господе, чуј молитву моју, вапај мој нека до те дође!
2 Не сакриј лица свог од мене у дан невоље моје, пригни к мени ухо своје када те призивам! Похитај, услиши ме!
3 Јер ми дани као дим пролазе и кости ми као угарци горе.
4 Покошено је као трава и посахло срце моје; и хлеб свој ја јести заборављам.
6 Од уздисања мога кости ми за кожу прионуше.
7 Постадох као гем у пустињи, као сова на зидинама.
8 Немам ни сна, те сам као птица без друга на крову.
9 Сваки дан ме руже непријатељи моји и именом се мојим помамни душмани моји уклињу.
10 Једем пепео као хлеб, и са сузама пиће своје ја помешам,
11 зарад гнева твога и срдње твоје. Јер си ме ти уздигао па ме далеко одбацио.
12 Дани су моји као сенка пред мраком, ја се као трава сушим.
13 Али ти, Господе, вечито остајеш, и спомен твој од колена на колено иде.
14 Ти ћеш устати и на Сион ћеш се смиловати, јер је време да му се смилујеш, јер је дошло време!
15 Јер слуге твоје воле и камење његово, и прашину његову љубе.
16 Тада ће се народи бојати имена Господњега, и краљеви земље славе твоје.
17 Јест, Господ ће президати Сион и у слави јавиће се својој.
18 Он молитву несретника слуша, не презире он молитве његове.
19 За будући род је то написано, и народ на ново створен хвалиће Господа!
20 Јер је погледао са свете висине своје, погледао је Господ с неба на земљу,
21 да сужања издисање чује, и одреши оне који у смрт иду,
22 да се на Сиону прогласи име Господње и хвала његова у Јерусалиму,
23 кад се сви народи и краљевства скупе да Господу служе.
24 Сломио је снагу моју на мом путу, скратио је дане моје!
25 Рекох: Боже мој, не узми ме у половини дана мојих, ти, чије су године вечне.
26 Давно си ти, Господе, земљу основао, а и небеса су дело руку твојих.
27 То ће све да прође, али ти остајеш; све ће се то као хаљина истрошити, као хаљину променићеш их и промениће се,
28 али ти си увек исти, и године твоје неће истећи.
29 Синови ће слуга твојих седети у земљи својој, и семе ће се њихово пред лицем твојим утврдити.

Псалам 103.

Давидов.
1 Благосиљај, душо моја Господа, и све што је у мени нека благослови свето име његово!
2 Благосиљај, душо моја, Господа, и не заборављај ни једно доброчинство његово!
3 Он ти све грехе опрашта, све болести исцељује твоје.
4 Он избавља живот твој од гроба, крунише те милосрђем и добротом.
5 Живот твој он добрима испуња и подмлађује те као орла.
6 Господ правду чини, пониженим право даје.
7 Он показа Мојсију путеве своје, дела своја синовима Израиљевим.
8 Господ је милостив и добар, спор на гнев и богат у доброти.
9 Не правда се без престанка нити се довека срди;
10 не поступа с нама по гресима нашим, нити враћа по неправдама нашим.
11 Колико је небо од земље високо, толика је милост његова к онима који га се боје;
12 колико је исток далеко од запада, толико он удаљује преступе наше од нас.
13 Као што отац синове своје жали, тако жали Господ оне који га се боје;
14 јер он зна за грађу нашу, памти да смо прах.
15 Човек!... Дани су његови као трава. Као цвет у пољу, тако и он цвета;
16 дуне ли на њ ветар, нестаје га, и не познаје га више место где је био.
17 Али милост Господња довека остаје на онима који га се боје, а правда његова на синовљевим синовима
18 оних који држе савез његов и његове заповести памте, да их извршују.
19 Господ на небесима престо свој постави и краљевство његово свиме влада.
20 Благосиљајте Господа, анђели његови, који сте силни и јаки, и извршујете реч његову, слушајући глас речи његове!
21 Благосиљајте Господа, све војске његове! слуге његове, који чините вољу његову!
22 Благосиљајте Господа, сва дела његова, по свим местима господства његовог! Благосиљај, душо моја, Господа!

Псалам 104.

1 Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, неизмерно си велик! Обучен си у светлост и у величанство!
2 Обукао је светлост као плашт, разапео небо као шатор;
3 на водама простора небеских подигао је дворе своје. Од облака чини кола своја, лети на крилима ветра.
4 Гласнике своје од ветрова чини, слуге своје од пламена огњених.
5 Утврдио си земљу на темељима њеним, и она се никад поместити неће;
6 морима си је као хаљином оденуо, - поврх гора воде протекоше.
7 На претњу твоју устукнуше, од громовног гласа твога у страху побегоше.
8 Подигоше се горе и спадоше долине на места која си им утврдио.
9 Поставио си међу да је воде не прелазе и не враћају се да земљу покрију.
10 Ти изворе на долине изводиш, који током својим измеђ гора теку.
11 Из њих се све звери пољске напајају, и дивљи магарци жеђу своју гасе.
12 До обала њихових птице небеске станују и глас се њихов кроз гране разлеже.
13 С висина станова својих ти горе заливаш; плодовима дела твојих сити се земља.
14 Ти дајеш да расте трава стоци и биље човеку, да земља храну изводи и вино
15 које срце човека весели, и од ког се лице као уље сјаји, и хлеб који снагу човеку крепи.
16 Сите се дрвета Божја, кедри Ливански, које он посади.
17 На њима птице гнезда вију, станак роди је на чемпресима.
18 Горе високе дивокозама, камен је уточиште даманима.
19 Створио си месец да време показује, и сунце које запад свој познаје.
20 Стереш таму и бива ноћ, кад све шумско зверје изилази.
21 Лавићи ричу за пленом и од Бога храну себи траже.
22 Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
23 Тад излази човек на свој посао, на рад свој до вечера.
24 Много ли је дела твојих, Господе! сва си их ти мудро уредио. Пуна је земља блага твога!
25 Ено море велико и широко: ту врве без броја животиње мале и велике;
26 ту и лађе плове и Левијатан, кога си створио да се у валовима игра.
27 Сва су та створења у тебе уздају да на време храну њима дајеш.
28 Ти им дајеш и она примају: отвараш руку своју и она се добра насите.
29 Одвраћаш ли лице своје, смету се; узмеш ли им дах, гину, и у прах се свој враћају.
30 Пошљеш дах свој, и она постају, и ти земљи лице понављаш.
31 Нек је вечна слава Господу! Нек се весели Господ у делима својим!
32 Кад он земљу погледа, тад се она тресе; дотакне ли се гора, тад се оне диме.
33 Певаћу Господу докле сам год жив, хвалићу ја Бога свога докле год постојим.
34 Нек му буде мила песма моја! Веселићу се о Господу!
35 Нек нестане грешника са земље, и бездушника да не буде више!
36 Благосиљај душо моја, Господа!
Алилуја[1]!

[1] Алилуја, Халелујах значи: Хвалите Господа.

Псалам 105.

1 Хвалите Господа, призивајте име његово, јављајте по народима велика дела његова!
2 Певајте му и славите га, казујте сва чудеса његова!
3 Хвалите се светим именом његовим, нек се весели срце оних који Господа траже!
4 Тражите Господа и помоћ његову, тражите лице његово једнако!
5 Памтите чудеса његова, знаке његове и судове уста његових,
6 ви, семе Аврамово, слуге његове, синови Јаковљеви, изабрани његови!
7 Он, Господ, он је Бог наш, судови се његови у целој земљи врше.
8 Савез свој он увек памти, обећање на хиљаду колена,
9 савез који са Аврамом учини и заклетву којом се Исаку заклео.
10 Он њу потврди Јакову за закон а Израиљу за савез вечни,
11 говорећи: „Земљу Хананску даћу теби у наслеђе.“
12 Мало их је тада било, врло мало и беху дошљаци у земљи,
13 и иђаху од народа до народа, од једног краљевства ка другом племену;
14 ал' не даде Господ ником да их понизи, него казни због њих краљеве.
15 „Не дирајте“ - рече - „у помазанике моје, пророцима мојим не чините зла!“
16 И пусти глад на земљу, и потра сав хлеб за храну.
17 Посла пред њима човека, Јосифа, који би у робље продан.
18 Оковима ноге стегоше његове, метнуше га у гвоздене вериге,
19 док се не испуни реч његова. И реч Господња га окуша и призна га.
20 Краљ нареди да се одреши, господар га над народима пусти.
21 Постави га господарем у дому своме и управником над свим имањем својим,
22 да над кнезовима његовим по својој вољи влада, и старешине његове да уразумљује.
23 Тада дође Израиљ у Египат, и Јаков се насели у земљи Хамовој.
24 И намножи Бог свој народ и учини га јачег од непријатеља његових.
25 И преврну срце њихово те на народ његов омрзоше, и напакостише слугама његовим.
26 Посла Мојсија, слугу свога, и Арона, изабраника свога.
27 Они испунише међу њима чудеса по моћи његовој, и знаке у земљи Хамовој.
28 Пусти мрак и доведе таму, и не противише се речи његовој.
29 У крв воду њихову претвори и помори рибу њихову.
30 Провре земља њихова жабама, па и одаје краљева њихових.
31 Рече и дођоше мухе отровне и обади по свим крајевима њиховим.
32 Место кише посла на њих град, и жив огањ на земљу њихову.
33 Поби им лозе њихове и смокве њихове, и потра дрвеће у крајевима њиховим.
34 Рече и дођоше скакавци и гусенице небројене,
35 и потраше сву траву у земљи њиховој и род поједоше у пољу њиховом.
36 Поби све првенце у земљи њиховој и првине сваког труда њиховога.
37 И изведе Израиља са сребром и златом, и нико не суста у племенима његовим.
38 Обрадова се Египат изласку њиховом, јер страх од њих беше пао на њега.
39 Разастре Господ облак да их покрије, и запали огањ да им ноћу светли.
40 Молише га, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
41 Отвори камен, и протекоше воде, као реке протекоше по пустињи сухој.
42 Јер се опомену свете речи своје и Аврама, слуге свога;
43 и свој народ у радости изведе, изабранике своје у весељу.
44 Даде им земљу народа, труд народа у наслеђе,
45 да би заповести његове чували, и законе његове пазили.
Алилуја!

Псалам 106.

Алилуја!
1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је довека милосрђе његово!
2 Ко ће исказати силна дела Господња, ко ће објавити сву славу његову?
3 Благо онима који држе закон и правду свагда чине!
4 Опомени ме се, Господе, по милости што имаш к народу своме, походи ме помоћу својом,
5 да видим срећу изабраника твојих, и веселим се у весељу народа твога, и хвалим се наслеђем твојим.
6 Згрешисмо и ми и оци наши, кривци постадосмо, зло учинисмо.
7 Оци наши у Египту не пазише на чудеса твоја, не опомињаше се великог милосрђа твога, бунише се крај мора, крај мора Црвенога.
8 Али им он поможе ради имена свога, да покаже своју моћ.
9 Запрети мору Црвеном и оно пресахну, и проведе их преко бездана као преко пољане.
10 Сачува их од руке ненавидника, избави их из руке непријатеља.
11 Покри вода непријатеље њихове, ниједан од њих не оста.
12 Тада вероваше речима његовим и певаше славу његову.
13 Ал' заборавише брзо дела његова, не почекаше вољу његову.
14 Полакомише се у пустињи и искушаше Бога у самоћи.
15 Он им молбу њихову испуни, ал' погибао посла на главе њихове.
16 Позавидеше Мојсију у логору, и Арону, Свецу Господњему.
17 Отвори се земља и прогута Датана, и затрпа чету Авиронову;
18 и огањ спали сабор њихов, пламен грешнике сажеже.
19 Начинише теле код Хорива, клањаше се кипу ливеноме.
20 И изменише тако славу своју на прилику вола који траву једе.
21 Заборавише Бога, спаситеља свога, који учини дела велика у Египту,
22 дивна дела у земљи Хамовој, силна дела на мору Црвеном.
23 И он хтедне да их истреби; ал' Мојсије, изабраник његов, стаде пред њим ко у раселини, да одврати јарост његову, да их не истреби.
24 И презреше земљу благодети, не вероваше речи Господњој.
25 Побунише се у шаторима својим, не слушаше гласа његова.
26 Подиже он тад руку своју на њих, да их побије у пустињи,
27 и расеје им семе по народима, и растури по племенима.
28 Они присташе за Велфегором и једоше жртве мртвима принесене.
29 Расрдише Бога делима својим, и удари у њих погибао.
30 Ал' устаде Финес да измоли милост, и престаде погибао;
31 и то му се у правду прими од колена до колена и довека.
32 Разгневише Господа на води Мериви, и Мојсије пострада с њих;
33 јер дотужише духу његовом и он устима својим погреши.
34 Не истребише народе као што им Господ заповеди,
35 већ се помешаше с народима и њихова дела научише.
36 Служише идолима њиховим, и они им замка постадоше.
37 Синове и кћери своје принесоше ђаволима,
38 и крв праву пролише, крв синова и кћери својих, што идолима Хананским приношаху. И земља се крвним делима оскврни.
39 Оскврнише се делима својим, осрамотише се поступањем својим.
40 Тада плану гнев Господњи на народ његов, и омрзну му наслеђе његово;
41 предаде их у руке народа; који њих мржаху посташе им господари.
42 Досадише им непријатељи њихови, и власти њиховој беху покорени.
43 Много их је пута избављао, ал' га они срдише намерама својим, и с безакоња свога пропадаху.
44 Ал' он опет погледа, на невољу њихову чувши тужење њихово.
45 Опомену се савеза свога с њима, смилова се по великом милосрђу своме.
46 и учини те их стадоше жалити сви који их беху заробили.
47 Спаси нас, Господе, Боже наш, и покупи нас из народа, да славимо свето име твоје, да се твојом славом хвалимо!
48 Благословен Господ, Бог Израиљев, од века до века, и сав народ нека рече: Амин!
Алилуја!

КЊИГА ПЕТА (Псалми 107-150)

Псалам 107.

Алилуја.
1 Хвалите Господа, јер је добар, јер је за навек милосрђе његово!
2 Тако нека реку избављени које избави Господ из руке непријатеља,
3 и скупи их из свих земаља, од истока и запада, од севера и од мора.
4 Луташе по пустињи, по стазама пустим, и не находише града да их прими.
5 Беху гладни и жедни и душа њихова изнеможе у њима.
6 Ал' завапише ка Господу у муци својој, и он их избави из невоље њихове,
7 и изведе их на прави пут да би стигли у град насељени.
8 Нека хвале Господа за доброту његову, за чудеса његова ради синова човечјих!
9 Јер он насити душу клонулу, и напуни добра душу гладну.
10 Седеше у тами и у сенци смрти, оковани у беду и у гвожђе,
11 јер се противише речи Божјој, и за вољу Свевишњег не марише.
12 И он срце њихово мукама понизи; спотакоше се и не беше никог да поможе.
13 Ал' завапише ка Господу у муци својој, и он их избави из невоље њихове.
14 Изведе их из таме и из сенке смрти и раскиде окове њихове.
15 Нека хвале Господа за доброту његову, за чудеса његова ради синова човечјих!
16 Јер он разби врата бакрена и гвоздене преворнице сломи.
17 Безумници! Страдаше за путеве своје неваљале, и за неправде своје.
18 Свако им јело беше отужно, дођоше до врата смрти.
19 Ал' завапише ка Господу у муци својој, и он их избави из невоље њихове.
20 Посла им реч своју и исцели их, избави их из гроба њиховог.
21 Нека хвале Господа за доброту његову, за чудеса његова ради синова човечјих!
22 Нек принесу жртву захвалницу и казују дела његова у радости!
23 Пловећи морем лађама, тргујући по водама великим,
24 видеше они дела Господња, чудеса његова на пучини.
25 Он рече, и диже се олуја која морске валове подиже.
26 Дизаху се вали до небеса и спуштаху до бездана, и душа се њихова превијаше у невољи.
27 Посртаху и љуљаху се као пијани, сва им памет њихова узалудна беше.
28 Ал' завапише ка Господу у муци својој, и он их избави из невоље њихове.
29 Он устави олују и поврати тишину, и валови ућуташе.
30 Они се веселише зато што се смирише и он их уведе у луку жељену.
31 Нека хвале Господа за доброту његову, за чудеса његова ради синова човечјих!
32 Нека га на сабору народа узвисују, и славе га на скупштини старешинској!
33 У пустињу реке он претвара, у сухоту изворе водене,
34 родну земљу у слану пустару, због неваљалства становника њезиних.
35 У језера пустињу претвара, суху земљу у изворе воде,
36 и онамо гладне насељава, и они зидају град за становање,
37 сеју поља, саде винограде, и летине сабирају обилате.
38 Он их благосиља, и они се јако множе, а ни стоке им не умаљује.
39 Ако ли су умањени од зла, од невоље и од туге,
40 ако ли срамоту на кнезове сипа и чини да лутају по пустињи беспутној,
41 избавља он убогога из невоље, и племена као стада множи.
42 Добри виде то и радују се, али свако неваљалство уста затискује.
43 Ко је мудар нек ово запамти и нек позна доброту Господњу.

Псалам 108.

Песма. Псалам Давидов.
1 Очврснуло је срце моје, Боже, очврснуло је! Певаћу и славићу; то је моја слава!
2 Прените се псалтире и харфо! Зору ћу да будим!
3 Славићу те, Господе, по народима, појаћу ти по племенима,
4 јер је изнад небеса доброта твоја и верност твоја до облака.
5 Узвиси се изнад небеса, Боже! по свој земљи нек засјаји правда твоја!
6 Да се избаве мили твоји помози нам ти десницом својом, и услиши нас!
7 Рече Бог у светости својој: „Победићу! Разделићу Сихем и долину Сохот размерићу.
8 Мој је Галад, мој је Манасија, Јефрем је бранич главе моје, Јуда је скиптар мој,
9 Моав је умиваоница моја у којој се умивам, на Едома бацам обућу своју, а над Филистејском земљом радосно ја кличем.“
10 Ко ће ме у тврди град увести? Ко ће ме до Едома извести?
11 Зар нећеш ти, Боже, који си нас одбацио, и не идеш више, Боже, с војскама нашим?
12 Дај нам помоћ у тескоби, јер је узалудна одбрана човечја.
13 С Богом ћемо јаки бити, прегазиће он непријатеље наше!

Псалам 109.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.
1 Боже хвале моје, немој ућутати!
2 Јер се уста бездушника и лукава на мене отворише. Лажљивим ми језиком говоре,
3 речма ме злобним опкољују, рат на мене дижу ни за што.
4 За љубав што за њих имам устају на мене, али се ја само молим.
5 Враћају ми зло за добро, и мржњу за љубав моју.
6 Бездушника постави над њиме, тужитеља с десне стране њему.
7 Кад му суде крив он изишао; и молитва његова у грех му се примила!
8 Кратки били дани његови, власт његову други добили,
9 Сирочад деца његова била, његова жена удовица!
10 Потуцала се и просила деца његова, и далеко од разваљеног дома свога хлеба тражила!
11 Све што има каматник му узео, разграбио туђин муку његову!
12 Не нашао се нико да га воли, нико се на сироте његове не смиловао!
13 Затрло се потомство његово, у другом колену нестало имена његова!
14 Запамтио Господ безакоње отаца његових, не избрисао се грех матере његове!
15 Свагда пред Господом били, и истребио он успомену његову на земљи!
16 Јер се он није сећао милосрђа, већ је гонио ништега и убогога, и тужном је срцу смрт тражио.
Клетву је љубио, - стигла га! Није за благослов марио, - побегао он од њега!
18 Обукао се у клетву као у хаљину, ушла она у њ као вода, и као уље у кости његове!
19 Хаљина му била у коју се облачи и појас којим се свагда паше!
20 Таква плата, од Господа била онима који ме ненавиде и говоре зло на мене!
21 А мени, Господе Боже мој, буди у помоћи због имена свога. Велика је милост твоја! Избави ме,
22 јер сам несрећан и јадан, и срце је моје рањено у мени.
23 Нестаје ме као сенке кад с' одмиче, терају ме као скакавца.
24 Колена моја изнемогоше од поста, тело моје пропаде и омрша.
25 Ја постадох ругло њима: гледају ме и главом машу.
26 Помози ми, Господе Боже мој! Спаси ме по милости својој!
27 И нека познају да је то твоја рука, и ти, Господе, да си то учинио.
28 И нека они куну, само ти благосиљај! Ако устану, биће застиђени, а слуга ће се твој радовати.
29 Нека се противници моји обуку у срамоту, и као хаљином стидом својим се покрију!
30 Хвалићу Господа гласно устима својим, славићу га усред народа;
31 јер он стоји с десне стране убогоме, да га спасе од оних који му главу траже.

Псалам 110.

Псалам Давидов.
1 Рече Господ Господу моме: "Седи мени с десне стране, док положим непријатеље твоје за подножје ногама твојим."
2 Силу скиптра твога Господ ће ти са Сиона дати: “Владај усред непријатеља својих!"
3 У дан рата твога народ твој је спреман за те. Украшена светошћу, као роса из зорина крила, младост твоја ка теби прилази.
4 Господ ти се закле и неће се покајати: "Ти си свештеник на све векове по реду Мелхиседекову."
5 Господ, који ти је с десне стране, побиће у дан гнева свога краљеве,
6 судиће народима, напуниће земљу лешева. Сатраће главу непријатељу на земљи широкој.
7 Из потока ће на путу пити, ал ће зато узвисити главу!

Псалам 111.

Алилуја!
1 Хвалићу Господа од свег срца на већу праведних и на сабору.
2 Велика су дела Господња, драга свима који га љубе.
3 Дело је његово слава и лепота, а вечна је правда његова.
4 Чудеса је своја учинио, да се не забораве; добар је и милосрдан Господ.
5 Храну даје онима који га се боје, увек памти савез свој.
6 Силу дела својих јавио је народу своме, кад му даде наслеђе народа.
7 Дела су руку његових истина и правда, верне су све заповести његове,
8 тврде за све векове, на истини и на правди основане.
9 Избављење посла он народу своме, утврди за навек савез свој; свето је и силно име његово.
10 Почетак је мудрости страх од Господа. Добра су разума сви који држе закон његов. Слава његова вечно постоји.

Псалам 112.

Алилуја!
1 Блажен човек који се Господа боји и коме су омилеле заповести његове!
2 Семе ће његово силно бити на земљи, благословен биће род праведника.
3 Обиље је и богатство у дому његовом, а правда његова довека траје.
4 Праведнима, добрима, милосрднима и правима и у тами светлост сјаје.
5 Блажен који је милосрдан и даје и по правди дела своја управља,
6 јер он неће никад посрнути. Успомена праведника довека траје.
7 Не боји се зла гласа; срце му је мирно, узда се у Господа.
8 Мирно му је срце и без страха, и он ће над непријатељима својим видети жељу своју.
9 Издашан је, даје убогима, правда његова вечно постоји, сила се његова узвисује у слави.
10 Бездушник га гледа и једи се, шкргуће зубима и превија се. Пропадају жеље бездушника!

Псалам 113.

Алилуја!
1 Хвалите, слуге Господње, хвалите име Господње,
2 Нек је име Господње благословено од сад и довека!
3 Од истока сунчанога до запада да се слави име Господње!
4 Узвишен је над свим народима Господ, и изнад небеса је слава његова,
5 Ко је као Господ, Бог наш, који седи на престолу на висини,
6 и поглед свој спушта на небо и на земљу?
7 Он из праха убогог подиже, ништега из блата узвисује
8 и посађује га с кнезовима, с кнезовима у народу његовом.
9 Нероткињи кућу насељава, чини је мајком радосном међу синовима. Алилуја!

Псалам 114.

1 Кад изиђе Израиљ из Египта, дом Јаковљев из народа туђег,
2 Јудеја поста светилиште Божје а Израиљ област његова.
3 Море га виде и побеже, Јордан се натраг окрену
4 Поскакаше горе као овнови а хумови као јагањци.
5 Што ти би, море, те побеже, и теби, Јордане, те се натраг окрену?
6 Горе, што скакасте као овнови и ви хумови, као јагањци?
7 Дрхти земљо пред лицем Господњим, пред лицем Бога Јаковљева,
8 који претвара стену у језеро и литицу у извор водени!

Псалам 115.

1 Не нама, Господе, не нама него свом имену славу дај, ради доброте своје, ради верности своје!
2 Зашто да говоре народи: „Где ли је Бог њихов?“...
3 Бог је наш на небесима и земљи, и твори све што хоће!
4 Идоли су њихови сребро и злато, дело руку човечјих!
5 Уста имају а не говоре, очи имају а не виде,
6 уши имају а не чују, нос имају а не миришу,
7 руке имају, а не хватају, ноге имају, а не ходе, и из грла свога гласа не пуштају.
8 Такви ће постати они који граде и сви који у њих се уздају.
9 Израиљу, уздај се у Господа! Он је помоћ твоја и штит твој.
10 Доме Аронов, уздај се у Господа! Он је помоћ твоја и штит твој.
11 Који се бојите Господа, уздајте се у Господа! Он је помоћ ваша и штит ваш.
12 Господ помиње нас и благосиљаће нас, благосиљаће дом Израиљев, благосиљаће дом Аронов,
13 благосиљаће оне који се Господа боје, мале и велике.
14 Умножио вама Господ милости своје, вама и синовима вашим!
15 Благословио вас Господ, творац неба и земље!
16 Небо је небо Господње, а земљу је синовима човечјим дао.
17 Не хвале те мртви, Господе, нити они који силазе у место ћутања, него ћемо ми живи благосиљати Господа од сада и довека! Алилуја.

Псалам 116.

1 Љубим Господа, јер услиши глас мој и молитве моје;
2 јер он пригну к мени ухо своје, и ја ћу га призивати целог свог живота,
3 опколише ме везе смрти, заокупише ме јади Шеола, наиђох на тугу и на муку,
4 али призивах име Господње: „Господе избави душу моју!“
5 Добар је Господ и праведан, милосрдан је Бог наш.
6 Чува Господ људе смерна срца. У невољи бејах и он ме избави.
7 Врати се душо моја у свој мир, јер те Господ обасу добротом.
8 Да, ти си душу моју од смрти избавио, око моје од суза и ногу моју од спотицања.
9 Ходићу ја пред лицем Господњим по земљи живих.
10 Уздах се кад говорих: „у тешкој сам невољи!“
11 Рекоху сметњи својој: „Сваки је човек лажа.“
12 Како ћу вратити Господу за сва добра што ми учини?
13 Узећу пехар спасења и призваћу име Господње;
14 извршићу завете своје Господу пред свим народом његовим.
15 Скупа је пред Господом смрт верника његових.
16 Јест, Господе, јер сам слуга твој, слуга твој, син слушкиње твоје, расковао си с мене окове моје.
17 Принећу ти жртву захвалницу и призваћу име Господње;
18 испунићу завете своје Господу пред свим народом његовим,
19 у двору дома Господњега, усред тебе, Јерусалиме! Алилуја.

Псалам 117.

1 Хвалите Господа, сви народи, славите га, сва племена!
2 Јер је велика милост његова ка нама, и верност његова довека постоји. Алилуја!

Псалам 118.

1 Хвалите Господа јер је добар, јер је за навек милосрђе његово!
2 Нека рече Израиљ: да, за навек је милосрђе његово!
3 Нека рече дом Аронов: да, за навек је милосрђе његово!
4 Нека реку сви који се боје Господа: да, за навек је милосрђе његово!
5 У тескоби својој завапих ка Господу, и услиши ме Господ и изведе на чистину.
6 Господ је са мном; не бојим се; шта ми може човек?
7 Господ је са мном, он је помоћ моја, видећу шта желим на непријатељима својим.
8 Боље је ослањати се на Господа него уздати се у човека.
9 Боље је ослањати се на Господа него уздати се у кнезове.
10 Сви ме народи опколише, али их разбих у име Господње!
11 Оптекоше ме, опколише ме, али их разбих у име Господње.
12 Опколише ме као пчеле, угасише се као огањ у трњу; у име их Господње ја разбих!
13 Јако си ме одгурнуо да ме срушиш, али ме Господ прихвати.
14 Господ је снага моја и хвала моја, он је спас мој био.
15 Гласови се радости и спасења чују у шаторима праведника: „Десница Господња чуда чини!
16 Десница Господња високо је уздигнута, десница Господња чуда чини!“
17 Нећу ја умрети; жив ћу бити и казиваћу дела Господња.
18 Казнио ме је Господ, али ме смрти не даде.
19 Отворите ми врата правде! Ући ћу ја на њих, Господа ћу славити!
20 Ево врата Господња, на њих праведни улазе.
21 Хвалим те, јер си ме услишио и јер си ми спасење дао.
22 Камен који зидари одбацише постаде глава од угла.
23 То би од Господа, и дивно је у очима нашим.
24 Ово је дан који Господ створи; радујмо се и веселимо се у њ!
25 Ох, Господе, помози нам! Господе, напретка нам дај!
26 Благословен који иде у име Господње! Благосиљамо вас из дома Господњега.
27 Господ је Бог и он нас осветљује. Жртву празничну привежите ужама и водите к углу од олтара.
28 Ти си Бог мој, тебе ћу ја хвалити, Боже мој, тебе ћу узвисити.
29 Хвалите Господа, јер је добар, јер је за навек милосрђе његово.

Псалам 119.

Овај је псалам писан у акростику. Сваки стих сваке поједине строфе у јеврејском оригиналу почиње истим словом по реду јеврејске азбуке.

Алеф
1 Благо онима који су чисти на свом путу, који ходе по закону Господњему!
2 Благо онима који чувају наредбе његове и свим срцем га траже;
3 који не чине безакоња и његовим путевима ходе!
4 Ти си дао заповести своје да се добро чувају.
5 Били путеви моји на добро управљени, да наредбе твоје чувам!
6 Тада се нећу застидети пазећи на све заповести твоје.
7 Хвалићу те правим срцем, учећи се праведним законима твојим.
8 Чуваћу наредбе твоје! Не напуштај ме сасвим!

Вит
9 Како ли ће младић пут свој чист да држи? Пазећи на њ по речима твојим.
10 Свим те срцем својим тражим, не дај да зађем од заповести твојих!
11 У срце своје твоју реч затворих, да ти не грешим.
12 Благословен да си, Господе! Научи ме наредбама својим!
13 Устима ја својим јављам све законе уста твојих.
14 У вршењу наредаба твојих радујем се као да је све благо у рукама мојим.
15 Размишљам о заповестима твојим и пазим на путеве твоје.
16 Наредбама твојим се тешим, речи твоје не заборављам.

Имел
17 Чини милост слузи своме, да живим и реч твоју чувам!
18 Отвори ми очи моје да чудеса твог закона видим.
19 Гост сам ја на земљи, не сакриј од мене заповести своје!
20 Изнеможе душа моја од жеље што је законима твојим једнако води.
21 Ти охолима претиш, тим проклетим који застрањују од заповести твојих.
22 Одврати од мене ругло и срамоту, јер ја чувам наредбе твоје.
23 Нека седе кнезови и говоре против мене, слуга твој размишља о наредбама твојим.
24 Наређења твоја утеха су моја, и наређења твоја саветници моји.

Далет
25 Душа је моја за прах прионула; оживи ме по речи својој!
26 Казујем ти путеве своје и ти ме услишиш; научи ме наредбама својим!
27 Уразуми ме о путу заповести својих, и размишљаћу о чудесима твојим.
28 Сузе лије душа моја од туге; окрепи ме по речи својој!
29 Пут лажни уклони од мене и закон свој даруј ми по милости својој!
30 Пут верности сам ја изабрао, законе твоје пред очима држим.
31 За наредбе твоје прионух, Господе, Господе, не дај да се осрамотим!
32 Ићи ћу путем заповести твојих, јер ти шириш срце моје.

Хе
33 Покажи ми, Господе, пут наредаба својих, да га до краја држим.
34 Уразуми ме, да се закона твог држим и свим срцем да га чувам!
35 Води ме стазом заповести својих, јер је ја волим.
36 Приклони срце моје к наредбама својим а не ка лакомству.
37 Одврати очи моје од лажних сујета и дај да на путу твом оживим.
38 Слузи своме своју реч испуни, која је за оне који се тебе боје.
39 Уклони од мене срамоту, које се ја плашим, јер закони твоји пуни су доброте.
40 Миле су ми заповести твоје, правдом својом оживи ме!

Вав
41 Нека дође на ме милост твоја Господе, и спас твој по речи твојој;
42 и одговорићу оном који ме ружи, јер се у реч твоју уздам.
43 Реч истине не узми од уста мојих, јер се ја уздам у законе твоје.
44 Чуваћу законе твоје стално, свагда и за навек.
45 Ходићу слободно, јер ја тражим заповести твоје.
46 Пред краљевима ћу о наредбама твојим говорити и нећу се постидети.
47 Тешићу се заповестима твојим, јер их љубим.
48 Руке своје пружићу к заповестима твојим љубљеним, и размишљаћу о наредбама твојим.

Заин
49 Опомени се речи своје к слузи своме, јер си ти мени наду дао.
50 Утеха ми је то у невољи мојој, јер реч твоја живот даје.
51 Ругају ми се охоли, али ја не одступам од закона твога.
52 Опомињем се давних судова твојих и тешим се.
53 Гнев ме на бездушнике обузима, који закон твој напуштају.
54 Наредбе су твоје песме моје у путничком стану моме.
55 Ноћу име твоје помињем, Господе, и закон твој чувам.
56 То је моје: да заповести твоје чувам.

Хет
57 Део мој, Господе, то кажем, тај је да речи твоје чувам.
58 Молим ти се свим срцем својим, смилуј се на ме по речи својој!
59 Размишљам о путевима својим и обраћам ноге своје к наредбама твојим.
60 Хитам, не затежем се у чувању заповести твојих.
61 Мреже ме бездушника дохватају, али закона твог не заборављам.
62 Усред ноћи ја устајем да те славим за законе правде твоје.
63 Пријатељ сам свима који се тебе боје и чувају заповести твоје.
64 Доброте је твоје, Господе, пуна земља; научи ме наредбама својим!

Тет
65 Учинио си добра слузи своме, Господе, по речи својој.
66 Здравом разуму и памети научи ме, јер ја верујем заповестима твојим.
67 Лутао сам пре страдања свога, али сада твоју реч ја чувам.
68 Ти си добар и ти добро чиниш; научи ме наредбама својим!
69 Лаж на мене охоли плетоше, али се ја свим срцем држим заповести твојих.
70 Задригло је срце њихово као сало, али се ја тешим заповестима твојим.
71 Добро ми је што пострадах, да се научим наредбама твојим.
72 Милији ми је закон уста твојих него хиљаде злата и сребра.

Јод
73 Руке су ме твоје створиле и начиниле, дај ми разум да се научим заповестима твојим!
74 Који се тебе боје виде ме и радују се, јер се у реч твоју уздам.
75 Знам да су судови твоји, Господе, праведни, и по правди си ме унизио.
76 Нек доброта твоја буде утеха моја, као што си слузи своме обећао!
77 Нека дође на ме милосрђе твоје, да живим, јер је закон твој утеха моја.
78 Нек се застиде охоли, јер су с' лажима правду моју покварили; али ја размишљам о заповестима твојим.
79 Нек се к мени обрате који се тебе боје и који твоје наредбе познају.
80 Срце моје нек је савршено у наредбама твојим, да се не бих срамотом покрио.

Каф
81 Душа моја чезне за спасењем твојим, у реч се твоју уздам.
82 Очи моје чезну за обећањем твојим; говорим: „Када ћеш ме утешити?“
83 Постах као мехур на диму, ал' не заборављам наредаба твојих.
84 Колики су дани слуге твога? Кад ћеш судити гонитељима мојим?
85 Јаме испред мене ископаше охоли, они који не раде по закону твоме.
86 Све су заповести твоје истините; без кривице ме они гоне; помози ми!
87 У мало ме не уништише на земљи, ал' ја заповести твојих не напуштам.
88 Оживи ме по милости својој и чуваћу наредбе уста твојих.

Ламед
89 За навек је, Господе, утврђена твоја реч на небесима.
90 Од колена на колено иде верност твоја. Ти си земљу поставио и она тврдо стоји.
91 По твојој наредби све постоји сада, јер све теби служи.
92 Да ми није закон твој био утеха моја, погинуо бих у невољи својој.
93 Заповести твоје никад нећу заборавити, јер ме њима оживљујеш.
94 Ја сам твој; помози ми, јер ја тражим заповести твоје!
95 Бездушници ме вребају да ме убију, ал' су безграничне заповести твоје.
96 Крај ја видех свему савршеном, ал' су безграничне заповести твоје.

Мем
97 Него љубим закон твој! Вас дан ја о њему мислим.
98 Заповести твоје чине ме мудријег од непријатеља мојих, јер су оне увек са мном.
99 Разумнији постах од свих учитеља својих, јер наредбе твоје предмет су мисли мојих.
100 Мудрији сам од стараца, јер ја твоје заповести чувам.
101 Од свакога злога пута уклањам ја ноге своје, да бих твоју реч чувао.
102 Не одступам од наредаба твојих јер ме ти учиш.
103 Слатке ли су речи твоје мом језику! слађе су од меда устима мојим.
104 Од заповести твојих постадох разуман, зато и мрзим на сваки пут лажни.

Нун
105 Реч је твоја жижак нози мојој, светлост стази мојој.
106 Заклех се чувати наредбе правде твоје и чуваћу.
107 У великој сам жалости; оживи ме, Господе, по речи својој!
108 Прими, Господе, искрене приносе уста мојих и научи ме законима својим!
109 У опасности је увек живот мој, али закона твог не заборављам.
110 Бездушници замке ми подмећу, ал' од заповести твојих не застраних.
111 Наредбе су твоје вечно наслеђе моје, јер су оне радост срцу моме.
112 Срце своје сам ја приволео да наредбе твоје твори увек и до краја.

Самех
113 Мрзим људе колебљиве, а закон твој љубим.
114 Ти си заклон мој и штит мој; у реч твоју се ја уздам.
115 Идите од мене бездушници, да заповести Бога свога чувам!
116 Укрепи ме по речи својој да биh живео, не дај да се у нади твојој осрамотим.
117 Подржи ме и бићу спасен, и наредбе ћу твоје увек пред собом држати!
118 Ти презиреш све који одступају од наредаба твојих, јер су подвале њихове лажне.
119 Као пену избацујеш бездушнике из земље; зато ја наредбе твоје љубим.
120 Дрхти од страха твога тело моје и судова твојих бојим се.

Аин
121 Закон и правду вршим, не пуштај ме непријатељима мојим!
122 Зајемчи добро слузи своме, не дај да ме охоли задаве.
123 Очи моје чезну за спасењем твојим и за речју правде твоје.
124 Слузи свом учини по милости својој, научи ме наредбама својим!
125 Ја сам слуга твој, уразуми ме, да познам наређења твоја.
126 Време је да Господ делује, јер закон твој ови оборише.
127 Зато љубим заповести твоје већма него злато, већма нег жежено злато.
128 Зато знам да су праве заповести твоје, и мрзим на сваки лажни пут.

Пе
129 Дивне су наредбе твоје. Зато их душа моја чува.
130 Објављење речи твоје просветљује, даје разум простима.
131 Уста своја отварам и уздишем, јер сам жељан заповести твојих.
132 Погледај ме и смилуј се на ме, као што чиниш с онима који љубе име твоје.
133 Стопе моје утврди у речи својој и не дај никаквом безакоњу да облада мноме!
134 Избави ме од насиља људског, да бих чувао заповести твоје.
135 Светлошћу свог лица обасјавај слугу свога, научи ме наредбама својим!
136 Потоке суза очи моје лију што се закон твој не чува.

Саде
137 Праведан си, Господе, и прави су судови твоји.
138 На правди су основане наредбе твоје и на вечној истини!
139 Ревност моја једе ме, јер противници моји заборављају речи твоје.
140 Реч је твоја чиста и љуби је слуга твој.
141 Ја сам мален и презрен, али не заборављам заповести твоје.
142 Правда је твоја правда вечна а закон је твој истина.
143 Снађоше ме туга и невоља, али су утеха моја заповести твоје.
144 Наредбе твоје вечна су истина; дај ми разум да бих живео!

Коф
145 Призивам те из свег срца; услиши ме, Господе, да наредбе твоје чувам!
146 Призивам те; помози ми, да наредбе твоје испуним.
147 Ја претечем зору и вапијем: У реч твоју се ја надам!
148 Очи моје претичу страже ноћне да о речи твојој размишљам.
149 Чуј глас мој по милости својој, Господе, оживи ме по правди својој!
150 Близу су они што безакоња воле, који се од твог закона удаљују.
151 Али си и ти близу, Господе, и твоје су заповести истина.
152 Знам одавна за наредбе твоје које си за навек поставио.

Реш
153 Погледај невољу моју и избави ме, јер закона твога ја не заборављам!
154 Правде моје прими се и одбрани ме; по својој ме речи ти оживи.
155 Од бездушника далеко је спасење, јер се они не држе наредаба твојих.
156 Велико је твоје милосрђе Господе! По правди ме својој ти оживи!
157 Много је гонитеља и противника мојих, али не одступам од наредаба твојих.
158 Згадим се на одметнике који речи твоје не чувају.
159 Гледај како љубим заповести твоје! Оживи ме Господе, по милости својој!
160 Основа је речи твоје истина, и сваки је суд правде твоје вечан.

Син
161 Кнезови ме гоне ни за што, ал' се срце моје боји само речи твоје.
162 Радујем се речи твојој као онај који велико благо нађе.
163 Мрзим на лаж и гадим се на њу, а љубим закон твој.
164 Седам пута на дан те ја хвалим за законе правде твоје.
165 Велики мир имају који твој закон љубе; у њих нема спотицања.
166 Уздам се, Господе, у спасење твоје и све твоје заповести вршим.
167 Душа моја чува наредбе твоје и веома их ја љубим.
168 Чувам заповести и наредбе твоје, јер су сви путеви моји пред тобом.

Тав
169 Вапај мој нек преда те изиђе, Господе! По речи ме својој уразуми!
170 Нек молитва моја теби дође! По речи ме својој избави!
171 Уста моја теби хвалу нек певају, јер ти мене учиш наредбама својим.
172 Нека језик мој твоју реч казује, јер су заповести твоје све праведне.
173 Нек ми буде рука твоја у помоћи, јер ми омилеше заповести твоје!
174 Чезнем за спасењем твојим, Господе, и закон је твој утеха моја.
175 Нека живи душа моја да те хвали, а правда твоја нека ме подржи.
176 Лутам као овца изгубљена. Тражи слугу свога, јер ја заповести твоје не заборављам.

Псалам 120.

Песма хаџијска.
1 У невољи својој ка Господу завапих, и он ме услиши.
2 Душу моју избави Господе од уста лажљивих, од језика поганога.
3 Што ће ти се дати и што ли додати погани језиче?
4 Оштре стреле ратничке са смрековим угљем живим.
5 Тешко мени у Месеху код шатора Кидарских!
6 Душа моја доста је живела! с онима што на мир мрзе!
7 Ја мир желим, али чим проговорим они рат спремају.

Псалам 121.

Песма хаџијска.
1 Очи своје ка горама дижем. Откуд ће ми помоћ доћи?
2 Помоћ је мени од Господа који је небо и земљу створио.
3 Нек ти да он да не клизне нога твоја, да чувар твој не задрема!
4 Не, не дрема, нити спава Чувар Израиљев.
5 Господ тебе чува. Господ је сенка твоја, а он ти је с десне стране.
6 Дању неће те убити сунце, нити месец ноћу.
7 Чуваће те Господ, од свакога зла, сачуваће Господ душу твоју.
8 Господ ће твој улазак и излазак чувати, од сад и довека.

Псалам 122.

Песма хаџијска. Давидова.
1 Обрадовах се кад ми рекоше: „Хајдемо у дом Господњи!“
2 Ноге наше ево стоје на вратима твојим, Јерусалиме!
3 Јерусалиме, који си сазидан као град у једну зграду сливен,
4 куд иду племена, - племена Господња, - по закону Израиљеву да славе име Господње.
5 Јер су онде престоли правде, престоли дома Давидова.
6 Измолите мира Јерусалиму! У миру били сви који те воле!
7 Мир нека је около зидова твојих и срећа у дворима твојим!
8 Ради браће своје и ради пријатеља својих говорим: „Мир теби!“
9 Ради дома Господа, Бога нашега, завете за срећу твоју чиним.

Псалам 123.

Песма хаџијска.
1 Теби очи своје ја подижем, к теби који на небесима седиш!
2 Гле, као што су очи слуге упрте у руку господара његова, и очи слушкиње у руку госпође њене, тако очи наше упрте су у Господа, Бога нашега, док се на нас смилује.
3 Смилуј се на нас, Господе, смилуј се на нас, јер смо се срамоте сити наситили.
4 Довољно се душа наша наситила руга од поносних и срамоте од охолих.

Псалам 124.

Песма хаџијска. Давидова.
1 Да није био Господ с нама, - нека рече Израиљ,
2 да са нама није био Господ кад усташе на нас људи,
3 живе би нас прогутали кад се гнев њихов на нас распали;
4 вода би нас потопила, река би преко душе наше прешла;
5 прешла би преко душе наше бесна вода!
6 Благословен Господ који нас не даде зубима њиховим!
7 Душа се наша избави као птица из замке ловачке; замка се раскиде и ми се избависмо!
8 Помоћ је наша у имену Господњем, који је небо и земљу створио.

Псалам 125

Песма хаџијска.
1 Ко се у Господа узда он је као гора Сион која се не помера, но довека стоји.
2 Око Јерусалима су горе а Господ је око свог народа од сад и довека.
3 Јер неће скиптар бездушника остати над делом праведника, да не би праведници руке своје к безакоњу пружали.
4 Учини, Господе, добро добрима и онима који су права срца;
5 а који на криве путе сврћу тераће Господ с онима који неправду чине. Мир Израиљу!

Псалам 126.

Песма хаџијска.
1 Кад Господ робље Сионско поврати тад бејасмо као у сну.
2 Тада уста наша беху пуна веселих усклика и наш језик радосних песама. Тада се по народима рече: "Велико дело учини Господ на њима!"
3 Велико дело учини Господ на нама! Развеселисмо се.
4 Враћај, Господе, робље наше, као потоке на земљу јужну!
5 Који су у сузама сејали, нека певајући жању.
6 Који плачући иде када носи своје семе за сејање, са песмом се враћа носећи снопове своје.

Псалам 127.

Песма хаџијска. Соломонова.
1 Ако Господ не сагради дома, узалуд се муче који га граде; ако Господ не чува града узалуд су страже будне.
2 Узалуд раните и доцкан лежете и уморни хлеб једете; милим својим благослов он даје и у сновима њиховим.
3 Ево деца су наслеђе које од Бога долази; награда је плод утробе материне.
4 Као што су стреле у руци јунаку, таква су деца из младости.
5 Блажен човек који је њима тул свој напунио! Неће се пред прагом својим збунити када с непријатељем разговара.

Псалам 128.

Песма хаџијска.
1 Благо сваком који се Господа боји и који његовим путевима ходи!
2 Ти уживаш тад од труда руку својих, срећан си и напредујеш;
3 жена је твоја као родна лоза усред дома твога; синови су твоји као гране маслинове око трпезе твоје.
4 Гле, тако је благословен човек који се Господа боји.
5 Благословиће те Господ са Сиона, и гледаћеш срећу Јерусалима у све дане свог живота,
6 и видећеш синове синова својих! Мир Израиљу!

Псалам 129.

Песма хаџијска.
1 Много ме угњеташе у младости мојој, - нека рече Израиљ -,
2 Много ме нападоше у младости мојој, али ме не савладаше!
3 На леђима мојим ораше орачи и водише дуге бразде своје.
4 Господ је праведан, искида уже бездушника.
5 Да се постиде и одбију сви који Сион мрзе!
6 Да буду као трава на крововима, која се сасуши пре него процвета!
7 Од ње руке своје жетелац не пуни, ни наручја своја који снопове веже,
8 и који пролазе не кажу: „Благослов Господњи на вама!“
9 А ми вас именом Господњим благосиљамо!

Псалам 130.

Песма хаџијска.
1 Из бездана вапијем к теби Господе:
2 Господе, чуј глас мој, нека чују уши твоје глас мољења мога!
3 Ако би ти, Господе, безакоња памтио, Господе, ко би могао опстојати?
4 Али код тебе је смиловање да би те се бојали.
5 Ја се уздам у Господа, уздаје се душа моја; у његову реч се уздам.
6 Душа моја чезне за Господом више него страже ноћне што за зором чезну, више него за зором ноћне страже.
7 Надај се Господу, Израиљу! Јер је у Господа милост и обилан откуп је у њега.
8 Израиљ ће он откупити од свих безакоња његових.

Псалам 131.

Песма хаџијска. Давидова.
1 Господе, не надима се срце моје, нити се узносе очи моје, нити идем на велико, ни на веће од себе.
2 Смирио сам и укротио душу своју као чедо одбијено од сисе у крилу материну; као чедо одбијено од сисе, тако је душа моја у мени.
3 Уздај се у Господа, Израиљу, од сада и довека!

Псалам 132.

Песма хаџијска.
1 Опомени се, Господе, Давида, и свих мука његових!
2 Он се закле Господу, завет овај учини Богу Јаковљеву:
3 „Нећу ући у шатор дома свога, нити ћу на одар одмора свога лећи,
4 нећу дати сна очима својим ни одмора веђама својим,
5 докле места Господу не нађем, стана Богу Јаковљеву.“
6 Ево чусмо о њему у Ефрати, и нађосмо га на пољима Јаримским...
7 Уђимо у стан Господњи, поклонимо се подножју ногу његових!
8 Устани, Господе, дођи на место одмора свога, ти и ковчег величанства твога!
9 Свештеници твоји нек се обуку у правду а верници твоји нека покликују!
10 Ради Давида, слуге свога, не одбијај свог помазаника!
11 Господ се Давиду закле у истини од које он неће одступити: „Плод утроба твојих на престо ћу твој ја поставити
12 Ако синови твоји савез мој чувају и наредбе којим ћу их научити, онда ће и синови њихови седети довека на престолу твоме.“
13 Јер је Господ Сион изабрао, омиле му седети у њему:
14 „Ово је моје одмориште вечно, овде ћу се населити, јер сам то желео.
15 Храну ћу његову благосиљати, убоге његове хлебом наситити;
16 свештенике његове у спасење обући и верници ће се његови радовати.
17 Ту ћу подићи силу Давидову, спремићу кандило свом помазанику.
18 Непријатеље његове срамотом ћу покрити, а круна ће се његова сјајити на њему.“

Псалам 133.

1 Како је лепо и красно кад су браћа заједно!
2 То је као скупоцено уље на глави које се стаче на браду, на браду Аронову, која му се на прсима одежде таласа.
3 То је као роса Ермонска која слази на горе Сионске! Ту је Господ утврдио благослов и живот за навек!

Псалам 134.

Песма хаџијска.
1 Благосиљајте сад Господа, све слуге Господње које ноћу служите у дому Господњем, у одајама дома Бога нашега!
2 Подигните руке своје к светилишту и благосиљајте Господа!
3 Благословио те Господ са Сиона који је небо и земљу створио!

Псалам 135.

Алилуја.
1 Хвалите име Господње, хвалите га, слуге Господње
2 који сте у дому Господњем, у дворима дома Бога нашега!
3 Хвалите Господа, јер је Господ добар, појте имену његовом, јер је благо.
4 Јер Јакова избра себи Господе, избра Израиља за наслеђе своје.
5 Ја знам да је Господ велик, да је Господ наш изнад свих богова.
6 Све што хоће, све то Господ твори на небесима и на земљи, у морима и у свим безданима.
7 Изводи облаке од крајева земље, муње пушта испред кише и изводи ветар из ризница својих.
8 Он првенце у Египту поби, од човека и од животиња;
9 он показа знаке и чудеса усред тебе, Египте, на Фараону и на свима слугама његовим.
10 Удари народе велике, и краљеве силне поби:
11 Сиона краља Аморејскога, и Ога, краља Васанскога, и све краљеве Хананске;
12 и даде земљу њихову у наслеђе, у наслеђе Израиљу, народу своме.
13 Господе, име је твоје вечно; Господе, спомен је твој од колена на колено.
14 Јер ће Господ судити народу своме, и на слуге своје смиловаће се.
15 Идоли су народа сребро и злато, дело руку човечјих.
16 Уста имају, а не говоре, очи имају, а не виде,
17 уши имају, а не чују, нити има дихања у устима њиховим.
18 Какви су они такви ће постати и сви они који их граде и сви који се у њих уздају.
19 Доме Израиљев, благосиљај Господа! Доме Аронов, благосиљај Господа!
20 Доме Левијев, благосиљај Господа! Који се бојите Господа, благосиљајте Господа!
21 Благословен са Сиона Господ који седи у Јерусалиму! Алилуја.

Псалам 136.

1 Славите Господа, јер је добар, јер је довека милосрђе његово!
2 Славите Бога над боговима, јер је довека милосрђе његово!
3 Славите Господара над господарима, јер је довека милосрђе његово!
4 Који једини чини чудеса велика, јер је довека милосрђе његово!
5 Који је створио небеса мудро, јер је довека милосрђе његово!
6 Утврдио земљу над водама, јер је довека милосрђе његово!
7 Створио светлила велика, јер је довека милосрђе његово;
8 сунце да управља даном, јер је довека милосрђе његово;
9 месец и звезде да управљају ноћу, јер је довека милосрђе његово!
10 Који поби Египат у првенцима његовим, јер је довека милосрђе његово!
11 Изведе из њега Изрaиља, јер је довека милосрђе његово;
12 руком силном и мишицом пруженом, јер је довека милосрђе његово!
13 Који раздвоји море Црвено, јер је довека милосрђе његово!
14 и проведе Израиља посред њега, јер је довека милосрђе његово;
15 а Фараона и војску његову рину у море Црвено, јер је довека милосрђе његово!
16 Који проведе народ свој кроз пустињу, јер је довека милосрђе његово
17 Који поби краљеве силне, јер је довека милосрђе његово;
18 и погуби краљеве силне, јер је довека милосрђе његово;
19 Сиона, краља Аморејскога, јер је довека милосрђе његово;
20 Ога, краља Васанскога, јер је довека милосрђе његово;
21 и даде земљу њихову у наслеђе, јер је довека милосрђе његово!
22 у наслеђе Израиљу слузи своме, јер је довека милосрђе његово!
23 Који нас се спомену у понижењу нашему, јер је довека милосрђе његово;
24 и избави нас од непријатеља наших, јер је довека милосрђе његово!
25 Који даје храну свакоме створењу, јер је довека милосрђе његово!
26 Слави Бога небескога, јер је довека милосрђе његово!

Псалам 137.

1 На обалама река Вавилонских сеђасмо и плакасмо спомињући се Сиона.
2 О врбе крај обала повешасмо харфе своје.
3 Тамо нам победиоци наши искаху да певамо и мучиоци наши да се веселимо, велећи нам: „Певајте нам песме Сионске!“
4 Како ми песме Господње да певамо у земљи туђој?
5 Ако на те заборавим, Јерусалиме, нек ме десница моја заборави!
6 Нек прионе језик мој за непце моје ако на те престанем мислити, ако не уздржим Јерусалима изнад сваке радости своје.
7 Спомени се, Господе, синова Едомових, који у дан Јерусалимски говораху: „Раскопајте, раскопајте га до темеља!
8 Кћери Вавилонска, на пропаст осуђена, благо оном који ти врати зло што нама учини!
9 Благо оном који зграби и смлати децу твоју о камен!

Псалам 138.

Давидов.
1 Славим те, Господе, свим срцем својим, пред анђелима певам хвалу твоју.
2 Клањам се пред светим храмом твојим, славим име твоје за доброту твоју и за верност твоју, јер си изнад сваке славе реч своју подигао.
3 У дан кад те зазвах ти си ме услишио, у душу моју храброст си улио.
4 Славиће те, Господе, сви краљеви земље када чују речи уста твојих,
5 и певаће путеве Господње, јер је велика слава Господња.
6 Висок је Господ и он види пониженог и охола из далека познаје.
7 Кад ме туга хвата, ти ми живот дајеш, руку своју на бес непријатеља мојих истежеш, и десница ме твоја заклања.
8 Господ ће делати за ме. Милост је твоја Господе довека! Дела руку својих не напуштај!

Псалам 139.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.
1 Окушао си ме и знаш ме, Господе.
2 Знаш кад седим и када устајем, ти знаш мисли моје из далека.
3 Када ходим и кад се одмарам ти ме гледаш и ти видиш све путеве моје.
4 Још не дође реч на језик мој, а ти је, Господе, већ сву знаш.
5 С лица и са леђа ти ме заклањаш и постављаш на ме руку своју.
6 Чудно за ме јесте знање твоје, високо, не могу га докучити.
7 Куда бих отишао од духа твога, куда бих од лица твог утекао?
8 Да на небо изиђем, ти си онде; да у Шеол сиђем, и онде си!
9 Да се дигнем на крилима зоре и преселим се до на крај мора,
10 и ту ће ме водити рука твоја, и стићи ме десница твоја.
11 Да речем да ће ме мрак сакрити, светло ће около мене бити;
12 ни сам мрак не може ништа крити од тебе, и ноћ светла је као дан, и мрак је као светлост за те.
13 Ти си утробе моје створио, и саставио ме у утроби мајке моје.
14 Хвалим те што сам тако дивно саздан. Дивна су сва дела твоја, добро зна то душа моја.
15 Ни једна се кост моја није сакрила од тебе кад сам тајно саздан, откан у утроби земље.
16 Заметак мој видеше очи твоје, и у књизи твојој сви су записани били дани судбине моје, пре но што и један од њих освану.
17 Скупоцене ли су ми промисли твоје, Боже! Велик ли је број њихов!
18 Да их бројим, више их је него песка. Пренем се и јоште сам са тобом.
19 Да хоћеш, Боже, убити бездушника! Крвопије, идите од мене!
20 Они злобно за те говоре; због лажи узимају непријатељи твоји име твоје!
21 Зар да ја не мрзим оне који те мрзе Господе? и да се не гадим на оне који на те устају?
22 Пуном мржњом мрзим на њих: то су непријатељи моји.
23 Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме и познај помисли моје,
24 и види јесам ли на злу путу и изведи ме на пут вечни.

Псалам 140.

Управитељу збора певача. Псалам Давидов.
1 Избави ме, Господе, од човека злога, сачувај ме од насилника,
2 који зло у срцу свом смишљају и увек рат подижу.
3 Оштре језик свој као змија, јед је гујин на устима њиховим. Села.
4 Сачувај ме, Господе, од руку бездушника, сахрани ме од насилника који хоће ноге моје да поткину.
5 Охоли ми замке и пругла наместише, метнуше ми мрежу на пут, пређу ми разапеше. Села.
6 Речем Господу: Ти си Бог мој, услиши, Господе, глас мољења мога!
7 Господе, Господе, сило спасења мога, ти, који главу моју у дан рата заклањаш,
8 не испуњај, Господе, жељу бездушника, не дај да постигне што је наумио, да се не узнесе. Села.
9 Злоба оних што су око мене и погибао уста њихових нека на њих падне!
10 Нека на њих живи угљен падне; нека се у огањ баце, у пропаст из које више устати неће!
11 Човек поганог језика неће се утврдити на земљи, силеџију ће злоћа његова у погибао бацити!
12 Знам да ће Господ правду дати невољноме и освету убогоме.
14 Да! Праведници ће име твоје славити, прави ће пред лицем твојим стати.

Псалам 141.

1 Призивам те, Господе. Похитај к мени! Чуј глас молбе моје када к теби вапијем!
2 Нек молитва моја изиђе као тамјан пред лице твоје, и дизање руку мојих као принос вечерњи!
3 Постави, Господе, стражу језику моме, чувај врата уста мојих!
4 Не дај срцу моме да на зло застрани, да чини дела грешна с људима који неправду чине, а на гозби њиховој да ме нема!
5 Нек ме бије праведник; то је милост; нек ме казни; то је мелем за главу моју, глава га моја неће одбацити, али ће се молитва моја опет дизати против злоће њихове.
6 Расуће се по каменим врлетима судије њихове, ал' слушаће се речи моје, јер су благе.
7 Као кад се земља оре и крчи, расуше се кости наше пред вратима Шеола.
8 Али су к теби, Господе Боже, управљене очи моје, у тебе се уздам. Не напуштај душу моју!
9 Сачувај ме од замке што ми метнуше и од лукавства оних који зло чине!
10 Нек падају у мреже своје бездушници. Ја ћу један проћи!

Псалам 142.

Песма Давидова, кад беше у пећини. Молитва.
1 Гласом својим Господа призивам, гласом својим Господу се молим.
2 Изливам пред њим јаде своје, тугу своју пред њим казујем.
3 Када дух мој изнемогне у мени, ти знаш стазу моју. На путу којим ја ходим сакрише ми замку.
4 Погледај ми ти на десно и види! Нико ме не познаје, нестаде ми сваког уточишта, нико за душу моју не мари!
5 К теби, Господе, вапијем! Велим: „Ти си уточиште моје, део мој на земљи живих!“
6 Чуј тужење моје! Ја се много мучим. Избави ме од гонитеља мојих, јер су јачи од мене.
7 Избави ми душу из тамнице да славим име твоје. Око мене скупиће се праведници кад ми добро чиниш.

Псалам 143.

Псалам Давидов.
1 Господе услиши молбу моју, прими ми молитву моју! По истини својој и по правди својој услиши ме!
2 Не направи суд са слугом својим, јер нико жив није прав пред тобом.
3 Гони душман душу моју, гази у прах живот мој, као давно помрле у мрак ме тера.
4 Трне дух мој у мени, нестаје у мени срца мога.
5 Помињем дане старе, пребрајам сва дела твоја, размишљам о делима руку твојих.
6 Пружам к теби руке своје; уздише за тобом душа моја као суха земља, жедна пред тобом. Села.
7 Похитај, услиши ме, Господе! Нестаје духа мога. Не одвраћај лица свога од мене! Да не будем као они што у гроб силазе.
8 Зором ми милост своју јави, јер се у те уздам. Покажи ми пут којим да идем, јер ја к теби подижем душу своју.
9 Избави ме од непријатеља мојих, Господе, јер ја заклон у теби тражим!
10 Научи ме творити вољу твоју, јер си ти мој Бог. Дух твој благи нек ме правом стазом води.
11 Ради имена свога, Господе, оживи ме! По правди својој изведи из муке душу моју,
12 и по милости својој истреби непријатеље моје. И погуби све који муче душу моју, јер сам ја слуга твој.

Псалам 144.

Псалам Давидов.
1 Благословен Господ, град мој, који учи руке моје боју, прсте моје рату,
2 добротвор мој и град мој, уточиште моје и избавитељ мој, штит мој у кога је нада моја, који ми народ мој покорава!
3 Господе, шта је човек да знаш за њега, и син човечји да на њега пазиш?
4 Човек је као дах. Дани његови као сенка пролазе.
5 Господе! спусти небеса своја и сиђи! Дотакни се гора да се диме!
6 Севни муњом и разагнај непријатеље моје! Пусти стреле своје и распи их!
7 Пружи руке своје с висине, избави ме и извади ме из воде велике, из руку туђинаца,
8 чија уста лаж говоре и чија је десница преварна десница.
9 Песму нову певаћу ти, Боже, у псалтир од десет жица удараћу ти!
10 Теби који краљевима спасење дајеш, и Давида, слугу свога, од љутог мача избављаш!
11 Избави ме и отми ме из руку туђинаца, чија уста лаж говоре и чија је десница преварна десница.
12 Синови су наши као биље у младости својој неговано, кћери наше као стубови истесани, који палате красе;
13 житнице су наше пуне и обилне сваким житом; овце се наше на хиљаде и на десет хиљада по становима нашим множе;
14 говеда наша плодна су. Нема страдања ни робовања, нити има вике по улицама нашим.
15 Благо народу у кога је све овако! Благо народу чији је Бог Господ.

Псалам 145.

Хвала Давидова.
1 Узвисићу те, Боже мој, краљу мој, благословићу име твоје за све векове.
2 Сваки ћу те дан благосиљати и хвалићу име твоје за све векове.
3 Велик је Господ и достојан хвале, величанство се његово не може достићи.
4 Нек сва колена хвале дела твоја и силу твоју казују!
5 Ја ћу славну светлост величанства твога казивати и дивна ћу дела твоја певати.
6 Приповедаће људи силну моћ твоју а ја ћу казивати величанство твоје.
7 Нек се хвали велика доброта твоја и слави правда твоја.
8 Милостив је и милосрдан Господ, спор на гнев и пун доброте.
9 Добар је Господ свима и жалостив на сва дела своја.
10 Славиће те, Господе, сва дела твоја, и верници твоји благосиљаће те.
11 Казиваће славу краљевства твога и проповедаће силу твоју,
12 да би јавили синовима човечјим силу твоју и високу славу краљевства твога.
13 Краљевство је твоје краљевство свих векова а господство твоје на сва колена.
14 Господ прихвата све који падају и исправља све погнуте.
15 Свачије су очи к теби управљене, и свакоме на време храну дајеш.
16 Отвараш руку своју, и обилно ситиш све што живот има.
17 Праведан је Господ у свим путевима својим и милосрдан у свим делима својим.
18 Господ је близу свих који га призивају, који га у истини призивају.
19 Жељу испуња онима који га се боје, вапај њихов чује и помаже им.
20 Чува Господ све који га љубе, а све бездушнике истребљује.
21 Хвалу Господу нека говоре уста моја нек благосиља свако тело свето име његово кроз све векове!

Псалам 146.

1 Алилуја! Хвали душо моја, Господа!
2 Хвалићу Господа целог живота свога; певаћу Богу своме докле год постојим.
3 Не уздајте се у кнезове ни у смртника од кога помоћи нема.
4 Излази ли дух из њих, враћају се у прах свој, и тад пропадају све помисли њихове.
5 Благо оном коме је Бог Јаковљев у помоћи, коме је надање у Господу, Богу његовому,
6 створитељу неба и земље, мора и свега што је у њима, и који увек веру храни,
7 даје право онима којима се криво чини, а гладнима храну дели. Господ сужње дреши,
8 Господ очи слепима отвара. Господ оборене подиже, Господ љуби праведнике,
9 Господ чува странце, помаже сироти и удовици, а превраћа пут бездушника.
10 Господ у вечности краљује. Бог твој, Сионе, од колена до колена краљује. Алилуја!

Псалам 147.

1 Хвалите Господа, јер је угодно славити Бога нашега, јер благоме приликује хвала.
2 Господ презида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве.
3 Исцељује оне који су срца скрушена и превија ране њихове.
4 Избраја звезде многе и све их по имену зове.
5 Велик је Господ наш и велика је моћ негова, и неизмеран је разум његов.
6 Прихвата смерне Господ а бездушнике до земље понижава.
7 Певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашему у харфе!
8 Он застире небо облацима, спрема земљи кишу и чини да ниче по горама трава.
9 Даје стоци храну њезину и вранићима који циче к њему.
10 Не мари Господ за силу коњску ни за брзину трке човечје;
11 мили су Господу они који га се боје, који се уздају у милост његову.
12 Слави, Јерусалиме, Господа! Хвали Бога свога, Сионе!
13 Јер он утврђује преворнице врата твојих и синове твоје благосиља у теби.
14 Он мир на међама твојим утврђује и једре те пшенице сити;
15 Шаље наредбе своје на земљу. Брзо тече реч његова;
16 пушта снег као вуну, иње као пепео сипа,
17 баца град свој као залогаје, мразу његовоме ко одолети може?
18 Пошље своју реч и лед се раскрави, дуне ветром својим и потеку воде.
19 Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и законе своје Израиљу.
20 То није учинио ни једном другом народу, и наредаба његових они не знају. Алилуја!

Псалам 148.

1 Алилуја! Хвалите Бога на небесима, хвалите га на висини!
2 Хвалите га сви анђели његови, хвалите га све војске његове!
3 Хвалите га сунце и месече, хвалите га све звезде сјајне!
4 Хвалите га небеса над небесима, хвалите га воде над небесима!
5 Нека хвале сви име Господње, јер он заповеди и створише се,
6 и постави их за свагда, за све векове, даде наредбу која неће проћи.
7 Хвалите Господа са земље ви морске аждаје и сва мора велика,
8 огањ и град, снег и магла, и ти вихоре силни, вршиоче речи његове,
9 и ви горе и сви хумови, родна дрвета и сви кедри,
10 звери и све животиње, црви и птице крилате,
11 и ви краљеви земаљски и сви народи, кнезови и све судије земаљске,
12 момци и девојке, старци и деца!
13 Нек сви хвале име Господње, јер је само његово име узвишено, и слава је његова изнад земље и неба.
14 Он је вратио силу народу своме, славу свих верника својих, синова Израиљевих, народа који је близу срца његова. Алилуја!

Псалам 149.

1 Алилуја! Појте Господу песму нову, хвала да му је на збору верника!
2 Нек се весели Израиљ створитељу своме, нек се Сионски синови радују краљу своме!
3 нека хвале име његово играјући, у даире и у харфе нек ударају!
4 Јер је мио Господу народ његов, украшава смерне и спасава.
5 Нек се веселе верници славом овенчани, нека покликују у местима својим!
6 Хвала Богу нек је у устима њиховим и мач дворезни у руци њиховој,
7 да се свете народима и племена да казне,
8 да свежу краљеве њихове у ланце, властелу њихову у окове гвоздене,
9 и изврше на њима суд написани. То је част свима вернима његовим! Алилуја!

Псалам 150.

1 Алилуја! Хвалите Бога у светилишту његовом, хвалите га на своду славе његове!
2 Хвалите га ради силних дела његових, хвалите га по високом величанству његовом!
3 Хвалите га уз глас труба, хвалите га уз псалтир и харфе!
4 Хвалите га с даирама и игром, хвалите га уз жице и свирале!
5 Хвалите га уз звучне цимбале, хвалите га уз громке цимбале!
6 Све што дише нека хвали Господа! Алилуја!

---

1. Села: Реч која означује паузу колико у певању толико и у читању.