Библија (Бакотић) : Прва Павлова посланица Коринћанима
| ←Римљанима | БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић |
2. Коринћанима→ |
Глава 1.
уреди1 Павле, вољом Божјом позвани апостол Исуса Христа и брат Состен,
2 Цркви Божјој која је у Коринту и освећенима у Исусу Христу, позваним да постану свети, са свима који призивљу име Господа нашега Исуса Христа, на свакоме месту и њиховоме и нашему:
3 Милост вам и мир од Бога Оца нашега и Господа Исуса Христа!
4 Захваљујем свагда Богу својему за вас, за милост Божју која вам је удељена у Исусу Христу.
5 Јер вам по њему обилова свако богатство речи и познања,
6 пошто се Христово сведочанство темељито утврди међу вама,
7 тако да вам не фали ни један дар милости у очекивању вашему откривења Господа нашега Исуса Христа.
8 Он ће вас и до самога краја утврдити, да будете савршени у дан Господа нашега Исуса Христа.
9 Веран је Бог који вас позва у заједницу Сина свога, Исуса Христа, Господа нашега.
10 Молим вас, браћо, именом Господа нашега Исуса Христа, да сви ви једно говорите и да не буду међу вама распре, него да будете потпуно сложни у једном духу и у једном осећању.
11 Јер сам чуо за вас, браћо моја, од Хлојиних људи, да су настале распре међу вама.
12 Хоћу да кажем да се код вас говори: "ја сам Павлов", "ја сам Аполов", "ја сам Кифин", "ја сам Христов".
13 Је ли Христос раздељен? Је ли Павле био за вас разапет, или сте ви у име Павлово крштени?
14 Хвала Богу што ја ни једнога од вас не крстих осим Криспа и Гаја,
15 да не рече ко да сте ви у моје име крштени.
16 Крстио сам и Стефанинов дом; даље не знам јесам ли кога другога крстио.
17 Христос не посла мене да крстим, него да проповедам јеванђеље, и то не премудрим речима, да се не би крст Христов упразнио.
18 Јер је реч крстова лудост онима који пропадају, али је она нама, који се спасавамо, сила Божја.
19 Јер је писано: "Уништићу мудрост мудрих, и разумних разум укинућу."
20 Где је мудри? Где је књижевник? Где је препирач овога века? Није ли Бог показао да је мудрост овога света лудост?
21 Јер пошто мудрошћу својом свет не позна Бога у Божјој мудрости, била је Божја воља да лудошћу проповедања спаси оне који верују.
22 Јудеји знаке ишту а Грци траже мудрост;
23 а ми проповедамо Христа разапета, Јудејима дакле саблазан а паганцима лудост,
24 али онима који су позвани, и Јудејима и Грцима, Божју силу и Божју мудрост.
25 Јер је лудост Божја мудрија од људи, и слабост је Божја јача од људи.
26 Посматрајте, браћо, да међу вама који сте позвани нема ни много мудрих по пути, ни много моћних, ни много племенитих.
27 Али је Бог изабрао оно што је лудо пред светом да тиме збуни мудре, а оно што је слабо пред светом изабрао је Бог да тиме збуни оно што је јако;
28 и незнатне и презрене ствари пред светом изабрао је Бог, па и оно што није ништа, да тиме упразни оно што јесте нешто,
29 да се ни јадна пут пред Богом не хвали.
30 Али сте ви по њему у Исусу Христу, који нам од Бога поста и мудрост и правда и освећење и избављење,
31 да, као што је написано, "Ко се хвали, нека се Господом хвали".
Глава 2.
уреди1 И ја, дошавши к вама, браћо, не дођох с великим речима или премудрошћу да вам јављам сведочанство Божје.
2 Јер нисам мислио да знам што међу вама, осим Исуса Христа, и то Исуса Христа распетога.
3 И ја сам бејах међу вама у слабости и у страху и великом дрхтању;
4 и реч моја и проповедање моје не темељаху се на убедљивим говорима мудрости, него на доказивању Духа и силе,
5 да се вера ваша не темељи на мудрости, него на сили Бога.
6 Али оно што ми проповедамо то је ипак мудрост за савршене, мада то није мудрост овога века, ни кнезова овога века који пропадају.
7 Ми проповедамо мудрост Божју тајну и сакривену, коју Бог одреди пре векова за славу нашу,
8 коју ни један од кнезова овога века не позна; јер да су је познали не би Господа славе разапели.
9 Али, - као што је писано -, "то су ствари које око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дођоше, а које спреми Бог за оне који га љубе."
10 А нама их је Бог Духом својим открио. Јер Дух све испитује, па и дубине Божје.
11 Јер ко од људи зна ствари човечје, осим духа човечјега који је у њему? Тако и ствари Божје нико не зна осим Духа Божјега.
12 Али ми не примисмо духа овога света, него Духа који је од Бога, да познамо што нам је Бог милошћу својом даровао.
13 И ми о томе говоримо не речима људске мудрости, него науком Духа Светога, и о духовним стварима духовним језиком говоримо.
14 Али телесни човек не прима ствари које су од Духа Божјега, јер је њему то лудост, и он их не може познати, јер оне треба духовно да се разгледају.
15 Духовни пак човек све разгледа, а њега сама нико не разгледа.
16 Јер "Ко познаје мисао Господњу, да га поучи?" Али ми мисао Христову имамо.
Глава 3.
уреди1 И ја, браћо, не могох с вама говорити као с духовнима, него као с путенима, као с малом децом у Христу.
2 Млеком вас нахраних а не јачим јелом, јер га још не могасте, и ни сад још не можете поднети,
3 јер сте још путени. Јер кад су међу вама зависти и свађе и неслоге, нисте ли путени, и не поступате ли по човеку?
4 Јер кад говори ко: "ја сам Павлов", а други "ја сам Аполов", - нисте ли путени?
5 Ко је дакле Павле, и ко ли Аполо, до саме слуге које сте веровали, како коме Господ даде?
6 Ја посадих, Аполо зали, а Бог даде те узрасте.
7 Тако нити је онај што који сади, ни онај који залива, него Бог који даје да расте.
8 Онај који сади и онај који залива једнаки су, и сваки ће примити своју награду по своме труду.
9 Јер смо ми Божји посленици, а ви сте Божја њива, Божја грађевина.
10 По милости Божјој која ми је дана, ја као добар неимар поставих темељ, а други зида на њему; али сваки нека гледа како зида.
11 Јер темеља другога нико не може поставити осим онога који је постављен, а то је Исус Христос.
12 Ако ли ко зида на томе темељу златом, сребром, драгим камењем, дрвом, сеном, сламом,
13 свачије ће дело изићи на видело, јер ће га дан показати, јер ће се оно огњем окушати, и огањ ће показати какво је чије дело.
14 А ако дело које је неко на том темељу подигао остане, тај ће примити награду,
15 а онај коме дело изгори имаће штету: он ће се сам спасти, али као кроз огањ.
16 Не знате ли да сте ви храм Божји, и да Дух Божји пребива у вама?
17 Ако руши ко храм Божји, срушиће њега Бог, јер је храм Божји свет, а то сте ви.
18 Нико нека се не вара: ако ко међу вама мисли да је мудар по овоме свету, нека буде луд, да би постао мудар.
19 Јер је мудрост овога света лудост пред Богом. јер је писано: "Хвата мудре у лукавству њихову."
20 и још: "Зна Господ помисли мудрих, зна да су ништаве."
21 Зато да нико не заснује славе своје на људима: јер је све ваше,
22 био Павле, или Аполо, или Кифа, или свет, или живот, или смрт, или садашње или будуће ствари. Све је ваше,
23 и ви сте Христови, а Христос је Божји.
Глава 4.
уреди1 Тако нека нас држе људи као слуге Христове и настојнике тајна Божјих,
2 а од настојника се тражи да је веран.
3 Ја мало марим да ми судите ви или да ми суди који људски суд, а ни сам себи не судим,
4 јер се не осећам у ничему крив; али зато нисам још оправдан, а онај који мени суди Господ је.
5 Зато не судите ништа пре времена, докле не дође Господ, који ће изнети на светлост што је сакривено у тами, и објавиће намисли срца. Тада ће сваки примити од Бога хвалу која му припада.
6 А ово, браћо, приметих за себе и за Апола вас ради, да се од нас научите да не идете даље од онога што је написано, и да се не надимате због једнога а против другога.
7 Јер ко тебе одликује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш, као да ниси примио?
8 Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас почесте да краљујете! О да бисте у истини краљевали, да бисмо и ми с вама краљевали!
9 Јер је Бог, чини ми се, од нас апостола направио последње међу људима, као оне који су смрти предани, јер постадосмо чудо и свету и анђелима и људима.
10 Ми смо луди Христа ради, а ви сте мудри у Христу. Ми слаби, а ви јаки; ви чашћени а ми презрени!
11 До овога часа трпимо и глад и жеђ и голотињу, и мучимо се, и потуцамо се,
12 и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас грде, благосиљамо; кад нас гоне, трпимо;
13 кад хуле на нас, смерно говоримо. Постасмо као сметлиште света, измет свију до сад.
14 Не пишем ја ово да вас изгрдим, него вас опомињем као своју љубљену децу.
15 Јер и кад бисте имали и десет хиљада учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Исусу Христу јеванђељем родих.
16 Молим вас, дакле, угледајте се на мене.
17 Зато послах к вама Тимотеја, који ми је син љубљени и веран у Господу. Он ће вам казати који су путеви моји у Христу, и како ја свуда у свакој Цркви учим.
18 Неки се надуше, као да ја нећу доћи к вама.
19 Али ћу вам доћи ускоро, ако Бог да, па ћу да испитујем не речи него моћ оних који су се надули.
20 Јер краљевство Божје није у речи него у моћи.
21 Шта ви хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубављу и духом благости?
Глава 5.
уреди1 Много се говори да је међу вама настао блуд како се ни међу паганцима не чује. Наиме да један од вас има жену оца свога.
2 И ви се још надимате уместо да сте жалосни, па да се уклони од вас онај који је учинио то дело.
3 Ја пак, који и ако нисам код вас телом, али сам духом с вама, већ осудих, као да сам тамо, онога који је такво дело учинио.
4 У име Господа нашега Исуса Христа, кад се саберете ви и мој дух са силом Господа нашега Исуса Христа,
5 да се тај човек преда сотони на уништење пути, да би се дух спасао у дан Господа Исуса.
6 Немате права да се хвалите. Не знате ли да мало квасца цело тесто укисели?
7 Скините стари квасац, да будете ново тесто, јер сте ви бесквасни, јер је Пасха наша, Христос, жртвован за нас.
8 Зато да празнујемо не у староме квасцу, ни у квасцу пакости и лукавства, него у бесквасном хлебу чистоте и истине.
9 Писах вам у посланици да се не мешате с блудницима.
10 Ја то не рекох уопште за блуднике овога света, за похлепне или грабљивце, или идолопоклонике, јер бисте иначе морали изићи из света.
11 А сад, оно што вам писах то је да се не мешате с оним који се назива брат, па постане блудник, или похлепан, или идолопоклоник, или језичав, или пијаница, или грабљивац. С таквим да и не једете.
12 Јер шта ја имам да судим онима који су напољу? Немате ли ви да судите онима који су унутра?
13 А онима који су напољу судиће Бог. Избаците злога из своје средине.
Глава 6.
уреди1 Сме ли који од вас, кад има тужбу на другога, ићи на суд неправеднима, а не светима?
2 Не знате да ће свеци судити свету? Кад ћете дакле ви свету судити, јесте ли недостојни да судите и о мањим стварима?
3 Не знате ли да ћемо и анђелима судити? И нећемо ли тим пре судити о стварима овога света?
4 И ви кад имате тужбе за ствари овога света, узимате ли за судије оне које у цркви не броји нико у што?
5 На срамоту вашу говорим. Зар нема међу вама ни једнога мудра, који може расудити међу браћом својом?
6 Него се брат с братом суди, и то пред невернима!
7 И то је већ срамота за вас да имате тужбе међу собом. Зашто радије не трпите неку неправду? Зашто радије не прегорите штету?
8 Него ви сами чините неправду и штету, па још браћи!
9 Или не знате да неправедници неће наследити краљевства Божјега? Не варајте се: ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубочинци, ни мекушни, ни погрдни,
10 ни лупежи, ни лакомци, ни пијанице, ни кавгаџије, ни грабљивци, неће наследити краљевства Божјега.
11 И такви бејасте неки; али се опрасте и посветисте, и оправдасте именом Господа нашега Исуса Христа и Духом Бога нашега.
12 Све ми је слободно, али није све за корист, све ми је слободно, али нећу да било што овлада мноме.
13 Јела су за трбух и трбух за јела, и Бог ће и једно и друго уништити. Али тело није за блуд. Оно је за Господа и Господ за тело.
14 И Бог који Господа ускрсе, ускрснуће и нас силом својом.
15 Не знате ли да су телеса ваша уди Христови? - Хоћу ли дакле узети уде Христове, и од њих начинити уде блудничке? Нипошто!
16 Или не знате да ко се с блудницом свеже, једно тело с њом постане? Јер је речено: "Биће њих двоје једна пут."
17 Али ко се Господа држи, један је дух с Господом.
18 Бежите од блуда! Сваки други грех који човек чини изван тела је, али који блуд чини, своме телу греши.
19 Или не знате да су телеса ваша храм Духа Светога који пребива у вама, кога имате од Бога, и да не припадате себи самима?
20 Јер сте ви скупо откупљени. Прославите дакле Бога у телесима својим и у душама својим, јер је то све Божје.
Глава 7.
уреди1 У погледу онога што ми писасте, мислим да је добро ако човеку да се не додирне жене.
2 Али ради избегавања блуда сваки да има своју жену, и свака жена да има свога мужа.
3 Муж нека даје жени оно што је дужан да јој да, а тако исто и жена мужу.
4 Жена нема власти над својим телом, него муж, а тако исто ни муж нема власти над својим телом, него жена.
5 Не забрањујте се једно од другога, ако то није по договору и за неко време, кад постите и када се молите; и опет да се састанете, да вас сотона не искуша преко ваше неуздржљивости.
6 Ово говорим у име попустљивости, а не у име заповести.
7 Ја бих хтео да сви људи буду као ја; али сваки има свој дар милости од Бога: један на један, а други на други начин.
8 Неожењенима и удовицама велим: Добро им је ако остану као ја што сам.
9 Али ако нису уздржљиви, нека се жене и удају, јер је боље женити се него упаљивати се.
10 Ожењенима заповедам, не ја него Господ, да се жена од мужа не раздваја,
11 (ако ли је пак раздвојена, да се више не удаје или нека се помири са својим мужем). И муж да не отпушта жене.
12 Осталима говорим ја а не Господ: ако који брат има жену која није верница, и она се приволи живети с њим, да је не оставља.
13 И жена ако има мужа који није верник, и он се приволи живети с њом, да га не оставља.
14 Јер се посвети муж који није верник женом која је верница, и посвети се жена која није верница мужем који је верник; јер би иначе деца ваша била нечиста, а сад су света.
15 Ако ли се онај који није верник раздваја, нека се раздвоји, јер брат или сестра у том случају нису везани. Бог нас позва да у миру живимо.
16 Јер шта знаш, жено, да ли ћеш ти мужа спасити? - или шта знаш, мужу, да ли ћеш ти жену спасити?
17 Само како је коме Господ уделио онако нека живи, по позиву што је од Бога примио. Тако ја по свим црквама учим.
18 Је ли ко позван као обрезан, нека остане обрезан; ако ли је ко позван као необрезан, нека се не обрезује.
19 Обрезање је ништа и необрезање је ништа, - него је све у држању заповести Божјих.
20 Сваки нека остане у оном стању у којем је био кад је позван.
21 Јеси ли био позван као роб, не узнемируј се за то, али ако можеш постати слободан, користи се тиме;
22 јер ко је позван у Господу као роб, слободњак је Господњи, а тако и ко је позван као слободан, роб је Христов.
23 Скупо сте откупљени; не постаните робови људима.
24 Сваки, браћо, у стању у коме се налазио кад је позван, у ономе нека остане пред Богом.
25 За девице немам заповести Господње, него дајем савет, као онај који сам добио милост од Господа да будем веран.
26 Ево дакле што ја мислим да је добро због тешких времена која се приближују: добро је човеку тако бити.
27 Јеси ли се привезао за жену, не тражи да разрешиш ту везу; ниси ли се привезао за жену, не тражи жене.
28 Ако си се оженио, ниси сагрешио: и девојка ако се удала, није сагрешила; - али ће имати такови невоље телесне, и ја бих хтео да вас избавим од њих.
29 Ево, што ја говорим, браћо, то је да је време кратко; и сад који имају жену нек буду као да је немају,
30 који плачу као да не плачу, који се радују као да се не радују, који купују као да немају,
31 и који овај свет уживају као да га не уживају - јер пролази обличје овога света.
32 Ја бих хтео да сте без бриге. Ко је неожењен, брине се за Господње, како ће угодити Господу,
33 а ко је ожењен брине се за светско, како ће угодити жени. И опет има и разлике између жене и девице.
34 Која је неудата брине се за Господње, како ће угодити Господу, да буде света и телом и духом, а која је удата брине се за светско, како ће угодити мужу.
35 Ово говорим на корист вама самима, не да вам подметнем замку, него да вас водим ономе што је пристојно и способно да вас привеже да служите Господу без сметње.
36 Ако ли пак ко мисли да је срамота за његову кћер да остане неудата и не може друкчије бити, нека чини шта хоће, неће грешити, нека се уда.
37 Али који је тврдо решио, не силом, већ од своје воље, и у срцу своме одлучио да му кћер остане девица, добро чини.
38 Тако и онај који удаје своју кћер добро чини, а који не удаје боље чини.
39 Жена је привезана законом док јој живи муж, а ако јој умре муж, слободна је за кога хоће да се уда, само у Господу.
40 Али је блаженија ако остане као што јест, по мом савету. А мислим да и ја имам Духа Божјега.
Глава 8.
уреди1 Што се тиче јела које се жртвује идолима, знамо да сви о томе имамо познање. Познање надима, а љубав уздиже.
2 Ако ли ко мисли да што зна, тај није још познао као што треба познати.
3 Али ако ко љуби Бога, Бог њега познаје.
4 А за јела која се жртвују идолима знамо да идоли нису ништа на свету, и да нема него само један Бог.
5 Јер ако и има створења која се зову богови, било на небу или на земљи, ако и има више богова и више господа,
6 ипак је нама само један Бог, Отац, од кога је све и чији смо ми, и један Господ, Исус Христос, крог кога је све и кроз кога смо и ми.
7 Али нема сваки то познање; јер неки по начину како још посматрају идоле, једу жртве као да су идолима посвећене, и савест њихова, слаба будући, погани се.
8 Али није то јело које нас приближује Богу; - ако га једемо не добијамо ништа више, а ако га не једемо немамо ништа мање.
9 Свакако пазите да ваша слобода не би како постала повреда за слабе.
10 Јер ако тебе који имаш познање, види ко у идолском храму где седиш за трпезом, неће ли његова савест, слаба будући, навести га да једе јела жртвована идолима?
11 И тако ће с твог познања пропасти слаби брат твој, за кога Христос умре!
12 Грешећи тако према браћи, и вређајући њихову слабу савест, Христу грешите.
13 Зато ако неко јело саблажњава брата мога, нећу никад јести меса да не саблазним брата свога.
Глава 9.
уреди1 Нисам ли ја слободан? Нисам ли ја апостол? Не видех ли ја Исуса, Господа нашега? Нисте ли ви моје дело у Господу?
2 Ако и другима нисам апостол, али вама јесам, јер сте ви печат мога апостолства у Господу.
3 То је обрана моја од оних који ме туже. 4 Да ли немамо власти јести и пити?
5 Да ли немамо власти да водимо са собом сестру која би нам била жена, као што то чине и остали апостоли и браћа Господња и Кифа?
6 Или зар само ја и Варнава да немамо права да не радимо?
7 Ко служи кад у војсци о свом трошку? Или ко сади виноград, а од плода његова да не једе? Или ко пасе стадо, а млека од стада да не пије?
8 Ово што говорим је ли само у обичајима људи? Не говори ли то и закон?
9Јер је у Мојсијеву закону написано: "Не мећи брњицу волу који врше". Брине ли се Бог за волове,
10 или не говори ли он само ради нас? - Јест, ради нас се написа да који оре, треба у надању да оре, и који врше, у надању да ће добити свој део.
11 Кад ми вама духовна добра сејасмо, је ли то што велико ако вам световна добра пожњемо?
12 Ако други уживају то право над вама, а како не бисмо ми? Али ми то право не употребисмо, него напротив све трпимо да не бисмо никакве сметње учинили јеванђељу Христову.
13 Не знате ли да се они који служе у храму, од храма се хране? и који олтару служе, с олтаром деле?
14 Тако и Господ заповеди онима који јеванђеље проповедају, да од јеванђеља живе.
15 Али ја не употребих ни једно од тих права. И не пишем то да бих се на њих у своју корист позвао, јер бих волео умрети него ли пустити да ми се та слава узме.
16 Ако проповедам јеванђеље, није то за мене разлог хвале, јер ми је то дужност, и тешко мени ако не јеванђеља не проповедам!
17 Ако дакле ово добре воље чиним, награду имам, а ако ли чиним за невољу, служба ми је предата.
18 Каква је дакле награда моја? Да дам без плате јеванђеље Христово које проповедам, и без употребљавања свог права проповедника јеванђеља.
19 Јер и ако сам слободан према свакоме, свима себе учиних робом, да их више придобијем.
20 С Јудејима био сам као Јудејин, да Јудеје придобијем; с онима који су под законом био сам као под законом (и ако нисам под законом), да придобијем оне који су под законом;
21 с онима који су без закона био сам као без закона (и ако нисам Богу без закона, кад сам под законом Христовим), да придобијем оне који су без закона.
22 Са слабима био сам слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год кога спасем.
23 А ово све чиним за јеванђеље, да бих имао део у њему.
24 Не знате ли да они што трче на тркалишту, сви трче, а један награду добије? Тако трчите да је добијете.
25 Сви који се на утакмицама боре, уздржавају се од многих ствари, и они то чине да добију распадљив венац; а ми да чинимо то за венац нераспадљив.
26 Ја дакле тако трчим, не као на0 непоуздано, и тако се борим, а не као онај који ветар бије,
27 него морим тело своје и уздржавам га, да не будем ја сам избачен пошто сам другима проповедао.
Глава 10.
уреди1 Нећу, браћо, да не знате да оцеви наши сви под облаком беху и сви кроз море прођоше;
2 и сви се у Мојсију крстише у облаку и мору,
3 сви једно јело духовно јеђоше,
4 и сви једно пиће духовно пише, јер пијаху из духовне стене која их пратијаше, а та стена беше Христос.
5 Али многи од њих не бејаху по Божјој вољи, јер пропадоше у пустињи.
6 То су примери нама, да немамо злих жеља, као они што их имаше.
7 Не постаните идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: "Седоше људи да једу и да пију, па усташе да играју."
8 Не предајмо се блуду, као неки од њих што се предаше и паде у један дан двадесет и три хиљаде.
9 Не искушавајмо Господа, као што га неки од њих искушаваше, и од змија изгибоше.
10 Не мрмљајте као неки од њих што мрмљаше, изгибоше од пустошника.
11 То се њима све догађаше, да би служило за пример, а написа се за науку нама, на које су последња времена дошла.
12 Тако дакле ко мисли да стоји, нека пази да не падне!
13 Друго искушење не дође на вас осим човечјега, а Бог који је веран неће допустити да се преко снаге ваше искушате, него ће с искушењем спремити и средства да бисте му могли одолети, да изиђете из њега.
14 Зато љубљена браћо моја, бегајте од идолопоклонства.
15 Као паметним људима вам говорим; судите ви сами о ономе што говорим.
16 Чаша благослова, коју благослиљамо, није ли заједница у крви Христовој? Хлеб који ломимо није ли заједница у телу Христову?
17 И како има само један хлеб, то смо ми који смо многи, само једно тело, јер сви у једноме хлебу имамо заједницу.
18 Гледајте Израиљце по пути: који једу жртве нису ли заједничари с олтаром?
19 Шта дакле говорим? Да је месо жртвовано идолима нешто или да је идол нешто?
20 Није: него ја кажем да што се жртвује, злим духовима се жртвује, а не Богу, а ја нећу да сте ви заједничари са злим духовима.
21 Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске, не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
22 Или хоћемо да изазивамо гнев Господњи? Јесмо ли ми јачи од њега?
23 Све је слободно, али није све на корист; све је слободно, али све не иде на добро.
24 Нико да не гледа на своју корист, него сваки корист другога нека тражи.
25 Све што се продаје на тргу једите, и ништа не испитујте ради савести;
26 јер је Господња и земља и што она садржи.
27 Ако вас ко од неверника позове, и хоћете му ићи, једите све што се пред вас донесе, и не испитујте ништа ради савести.
28 Али ако вам ко рече: Ово је на жртву принесено! -, не једите и ради онога који вас на то опомиње и ради савести.
29 Не говорим за вашу савест, него за савест другога, јер зашто да мојој слободи суди туђа савест?
30 Ако ја једем, хвалу дајући, зашто да ме коре за оно ради чега ја хвалу дајем?
31 Ако дакле једете, ако пијете, или ако што друго чините, све на славу Божју чините.
32 Пазите да не будете на саблазан ни Јудејима, ни Грцима, ни цркви Божјој,
33 као што и ја у свачему настојим да угађам свима, не тражећи своје користи, него корист многих, да се спасу.
Глава 11.
уреди1 Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
2 Хвалим вас пак, браћо, што се у свачему мене сећате, и што држите упутства моја као што сам вам их предао.
3 Али хоћу да знате да је сваком човеку поглавар Христос; а човек је поглавар жени, а Бог је поглавар Христу.
4 Сваки човек који се с покривеном главом моли или пророкује, срамоти поглавара свога;
5 и свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти поглавара свога, као да је обријана.
6 Ако се дакле не покрива жена, нека се стриже; ако ли је срамотно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
7 Али човек да не покрива главе, јер је обличје и слава Божја, а жена је слава мужевљева.
8 Јер није човек од жене, него је жена од човека;
9 јер човек није створен ради жене, него жена ради човека.
10 Зато жена, ради анђела, треба да има на својој глави знак власти од које она зависи.
11 Али нити је човек без жене, нити жена без човека у Господу.
12 Јер како је жена створена од човека, тако је човек извађен из жене, а све је од Бога.
13 Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу.
14 Не учи ли вас и сама природа да је човеку срамота ако гаји дугачку косу,
15 а жени да је дика ако гаји дугачку косу, јер јој је коса дана уместо копрене?
16 Ако ли ко хоће да се препире, ми таквога обичаја немамо, нити га имају цркве Божје.
17 Али док ово напомињем, не могу хвалити што се сабирате не да постанете бољи, него да постанете гори.
18 Прво дакле кад се сабирате, чујем да постоје распре међу вама, и нешто од тога верујем,
19 јер треба да међу вама има и разномишљености, да се они који су признати познају међу вама као такви.
20 Али кад се скупите, није то за то да се једе вечера Господња,
21 јер кад се седне за трпезу сваки узима своје јело, и један гладује а други је пијан.
22 Зар немате кућа да у њима једете и пијете? Или не марите за Цркву Божју, те вређате оне који оскудевају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? У томе вас ја не хвалим.
23 Јер ја примих од Господа што вам и предадох; а то је да Господ Исус оне ноћи кад би предан узе хлеб,
24 и давши хвалу, преломи и рече: "Узмите, једите, ово је тело моје, које се за вас предаје; ово чините мени за спомен."
25 Тако узе и чашу, по вечери, говорећи: "Ова је чаша нови савез у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен."
26 Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу објављујете, докле он не дође.
27 Зато који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
28 Сваки дакле да испитује себе па онда од хлеба да једе и од чаше да пије.
29 Јер ко не препознајући тела Господњега, једе и пије, осуду себи једе и пије.
30 Зато су међу вама многи слаби и болесни и многи су већ мртви.
31 Кад бисмо сами себи судили, не би се нама судило.
32 Али кад се нама суди, кажњава нас Господ да не бисмо заједно са светом осуђени били.
33 Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другога.
34 Ако ли је ко гладан, нека једе код своје куће, да се не састајете тако да осуду против себе изазовете. Остало уредићу кад дођем.
Глава 12.
уреди1 Што се пак духовних дарова тиче нећу, браћо, да останете неупућени.
2 Ви знате да кад сте били паганци прилазили сте к идолима безгласним, како вас други вођаху.
3 Зато вам дајем на знање да нико ко Духом Божјим говори неће рећи: Анатема на Исуса!; и нико не може рећи: Исус је Господ!, ако то није по Духу Светоме.
4 Дарови су различити, али је Дух један.
5 И различита су звања, али је један Господ.
6 И различна су дела, али је један Бог који чини све у свему.
7 А у свакоме се појављује Дух на корист свију,
8 јер једноме се даје духом реч мудрости, другоме реч разумна по истоме Духу,
9 другоме вера, тим истим Духом, другоме дар исцељивања, по том истом Духу,
10 другоме да чини чудеса, другоме пророштво, другоме да разликује духове, другоме различни језици, другоме да тумачи језике.
11 А све то чини један и исти Дух, раздељујући по својој вољи свакоме како хоће.
12 Јер као што је тело једно, а има многе уде, и сви уди једнога тела, и ако су многи, једно су тело, - тако је и са Христом.
13 Јер једним Духом се ми сви крстисмо у једно тело, били Јудеји или Грци, робови или слободни, и сви се једним Духом напојисмо.
14 Тело није један уд, него многи.
15 Ако рече нога: "Ја нисам рука и нисам од тела", - да ли зато није од тела?
16 И ако рече ухо: "Ја нисам око и нисам од тела", - да ли зато није од тела? Кад би све тело било око, где би био слух?
17 Кад би све било слух, где би био мирис?
18 Али Бог распореди све уде у телу како је он хтео.
19 Кад би сви уди били један уд, где би било тело?
20 Сад су дакле многи уди а једно тело.
21 Али око не може рећи руци: "Не требаш ми", или опет глава ногама: "Не требате ми".
22 Него још који се уди тела чине да су најслабији, најпотребнији су.
23 И који нам се чине да су најмање часни на телу, на оне ударамо највећу част. Тако наши мање часни уди највећу част имају,
24 а часни уди то не требају. Бог сложи тело тако да даде највећу част чему недостајаше части,
25 да не буде распре у телу, него да се уди једнако брину један за другога;
26 и ако трпи један уд, с њим трпе сви удови, а ако ли је један уд чашћен, с њим се радују сви уди.
27 А ви сте тело Христово, и сваки је од вас уд целине.
28 И Бог постави у цркви прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим оне који имају дар да чине чудеса, па онда оне који имају дар исцељивања, помагања, управљања, говорења разних језика.
29 Јесу ли сви апостоли? Јесу ли сви пророци? Јесу ли сви учитељи? Имају ли сви дар да чине чудеса?
30 Имају ли сви дар исцељивања? Говоре ли сви разне језике? Тумаче ли их сви?
31 Старајте се, дакле, за веће дарове! А показаћу вам и још бољи пут.
Глава 13.
уреди1 Када бих језицима људи и анђела говорио, а љубави не би имао, био бих као меденица која звечи или цимбал који јечи.
2 Кад бих имао и дар прорицања, и знање свих тајни, и цело познање, и кад бих имао и сву веру, да бих и горе могао да премештам, а љубави не имао, био бих ништа.
3 И кад бих раздао све имање своје да сиромахе нахраним, и предао тело своје да се сажеже, а љубави не имао, ништа ми све то не би помогло.
4 Љубав је стрпљива, пуна доброте; љубав није завидљива, љубав се не узноси, не надима се;
5 не чини што не ваља, није користољубива, не раздражује се, није злослутна;
6 не радује се неправди, а радује се истини;
7 све подноси, увек верује, сваку наду чува, све сноси.
8 Љубав никада не гине, а пророштва ће свршити, и језици ће престати; и познање ће се исцрпсти.
9 Јер је наше познање само делимично и наше је пророковање само делимично,
10 али кад дође оно што је савршено, нестаће оно што је непотпуно.
11 Кад бејах дете, као дете говорах, као дете мишљах, као дете просуђивах, а кад постадох човек нестаде оно што је било детиње.
12 Ми сад гледамо као помоћу огледала у загонетку, а онда ћемо лицем у лице. Сад познајем само нешто, а онда ћу познати као и сам што сам био познат.
13 Сад дакле остаје ово троје: вера, нада, љубав, али је љубав највећа међу њима.
Глава 14.
уредиТражите љубав. Тежите и за духовним даровима, а особито за прорицањем.
2 Јер који (страним)[1] језиком говори, не говори људима него Богу; јер га нико не разуме, и то он духом тајне говори;
3 а који пророкује говори људима, утврђује их, бодри их и теши.
4 Јер који говори (страним) језиком себе уздиже, а који пророкује Цркву уздиже.
5 Ја бих хтео да ви сви говорите језике, али још више да пророкујете, јер је већи онај који пророкује него онај који говори језике, осим ако овај не тумачи, тако да се Црква уздигне.
6 А сад, браћо, кад бих ја дошао к вама језике говорећи, какву бих корист учинио ако вам не говорим по откривењу или по познању, или по пророштву, или по науци?
7 Ако ствари бездушне, које дају неки глас као фрула или харфа, не дају различне гласове, како ће се разумети шта се свира на фрули, или шта на харфи?
8 А ако труба да нејасан глас, ко ће се спремити на бој?
9 Тако и ви ако језиком не изречете реч разумљиву, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.
10 Колико год на свету има различних језика, ни један није без гласова.
11 Ако дакле не знам вредност гласа, бићу туђ ономе коме говорим, и онај који ми говори биће мени туђ.
12 Тако и ви, који за духовним даровима тежите, настојте да се њима обогатите на уздизање Цркве.
13 Зато који (страним) језиком говори, нека се моли Богу да добије дар тумачења.
14 Јер ако се (страним) језиком молим Богу, мој се дух моли, али ум мој остаје бесплодан.
15 Што дакле да се ради? - Молићу се духом али молићу се и умом: певаћу духом али певаћу и умом.
16 Иначе ако хвалу дајеш духом, како ће прост слушалац рећи "амин", по твом давању хвале, кад не зна шта говориш?
17 Ти вршиш, истина, добру службу хвале, али се други са њом не користи.
18 Хвала Богу моме што говорим језике већма од свију вас;
19 али у Цркви волим пет разумљивих речи умом својим рећи, да се и други науче, него десет хиљада речи језиком.
20 Браћо! не будите деца у просуђивању него у лукавству будите деца, а у просуђивању будите зрели људи.
21 У закону пише: "Преко људи другог језика, преко туђинских усана говорићу овоме народу, и ни тако неће ме слушати, говори Господ".
22 Зато су језици знак не за оне који верују, него за оне који не верују, а пророштво је знак не за оне који не верују, него за оне који верују.
23 Ако дакле на једном сабору целе Цркве сви говоре језицима, и дођу прости људи или неверници, неће ли они рећи да сте луди?
24 Али ако сви пророкују и дође какав неверник или какав прост човек, биће уверен од свију и оцењен од свију,
25 и тајне ће се срца његова открити, и он, паднувши на лице своје, поклониће се Богу и прогласиће да је у истини Бог с вама.
26 Шта ће се дакле чинити, браћо? - Кад се сабирате, и сваки од вас има или песму или науку, или језик, или откривење, или тумачење, нека све то буде на уздизање.
27 Ако има ко који говори (страним) језиком, нек то чине двојица или највише тројица, и то по реду, а један да тумачи.
28 Ако ли не буде никога да тумачи, нека ћуте у Цркви, и себи нека говоре и Богу.
29 А пророци два или три нека говоре, а други нек расуђују.
30 Ако ли се открива што некоме који седи, први нека ућути.
31 Јер можете сви један по један пророковати, - да се сви науче, и сви да се теше.
32 Духови пророчки покоравају се пророцима;
33 јер Бог није Бог забуне, него мира.
34 Жене ваше, - као и у свим Црквама светих, - да ћуте у збору, јер се њима не допушта да ту говоре, него треба да су покорне, као што то и закон каже.
35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају, јер се жени не пристоји да говори у Цркви.
36 Да ли од вас реч Божја изиђе? -, или самим вама дође?
37 Ако неко мисли да је пророк, или да је надахнут, нека разуме да оно што вам пишем, то су Господње заповести.
38 Ако ли ко то не зна, нека не зна.
39 Тако, браћо моја, старајте се за прорицање и не забрањујте говорити језицима.
40 Али све нека се уради пристојно и уредно.
Глава 15.
уреди1 Напомињем вам, браћо, јеванђеље које вам објавих, које и примисте, у коме стојите,
2 којим се и спасавате, ако га држите како вам га објавих, јер бисте иначе узалуд веровали.
3 Предадох вам најпре како и сам примих, да Христос умре за грехе наше, по Писму,
4 и да би укопан и да ускрсну трећи дан, по Писму,
5 и да се појави Кифи, а затим дванаесторици.
6 После се појави једанпут пред више од пет стотина браће, од којих су многи још и сад живи, а неки помреше.
7 Затим се појави Јакову, па онда свима апостолима.
8 А после свију њих појави се и мени, као каквом недоношчету,
9 јер сам ја најмањи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних Цркву Божју.
10 Али по милости Божјој јесам што јесам, и милост његова што је у мени не би узалудна, него се потрудих више од свију њих, али не баш ја, него милост Божја која је са мном.
11 Био дакле ја или они, то ми проповедамо и то ви веровасте.
12 А ако се проповеда да Христос ускрсну из мртвих, како говоре неки међу вама да нема ускрсења мртвих?
13 Ако нема ускрсења мртвих, то ни Христос не ускрсну;
14 и ако Христос не ускрсну, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
15 И налазимо се пред Богом и као лажни сведоци, што против Бога сведочимо да ускрсну Христа, кога не ускрсну, кад мртви не ускрсавају.
16 Јер ако мртви не ускрсавају, то ни Христос не ускрсну.
17 Ако Христос не ускрсну, узалуд вера ваша и ви сте још у гресима својим.
18 И зато и они који помреше у Христу, пропадоше.
19 А ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свију људи.
20 Али Христос већ ускрсну из мртвих, и би првенац од оних који умреше.
21 Јер као што по човеку дође смрт, по човеку дође и ускрсење мртвих.
22 И како по Адаму сви умиру, тако ће по Христу сви оживети,
23 али сваки у своме реду: првенац Христос, а затим они који припадају Христу, о његову доласку.
24 Онда ће доћи крај, кад преда краљевство ономе који је Бог и отац, пошто укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
25 Јер он треба да краљује докле не положи све непријатеље под ноге његове.
26 А последњи непријатељ који ће се уништити то ће бити смрт.
27 Јер је све покорно под ноге његове. Али кад вели да је све њему покорено, показује се да је то осим онога који му покори све.
28 А кад му све покори, онда ће се и сам Син покорити ономе који му све покори, да Бог буде све у свима.
29 Шта би иначе чинили они који се крсте ради мртвих? Ако мртви никако не ускрсавају, што се крштавају ради њих?
30 И ми зашто смо сваки час у опасности?
31 Сваки сам дан смрти изложен, тако ми, браћо, ваше славе, којом се дичим у Исусу Христу, Господу нашему.
32 Јер ако сам се за људске ствари борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист од тога? Ако мртви не ускрсавају, "једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети!"
33 Не варајте се! Зла друштва кваре добре обичаје.
34 Отрезните се као што треба, и не грешите, јер неки не знају за Бога. На срамоту вашу вам то кажем!
35 Али ће рећи ко: Како ће ускрснути мртви? и у каквом ће телу доћи?
36 Безумниче! оно што сејеш не оживљује ако не умре.
37 И што сејеш, не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго какво,
38 а Бог му даје тело како је одредио, и сваком семену тело које му приличи.
39 Није свака пут једнака пут, него је друга пут човечја а друга четвороножних животиња, и друга птичја, и друга рибља.
40 И има телеса небеских и телеса земаљских, али је други сјај небеских, а други земаљских.
41 Други је сјај сунца, а други је сјај месеца, и други је сјај звезда; а и звезда се од звезде у сјају своме разликује.
42 Тако и ускрсење мртвих: Сеје се тело распадљиво и оно ускрсава нераспадљиво.
43 Сеје се просто и ускрсава славно; сеје се нејако и ускрсава силно;
44 сеје се тело путено, и ускрсава тело духовно. Ако има тело путено има и тело духовно.
45 Зато је писано: "Први човек, Адам, постаде душа жива". Последњи Адам постаје дух који оживљује.
46 Али оно што је духовно није право, него је прво путено, а духовно после долази.
47 Први је човек од земље, земаљски; други је човек небески.
48 Какав је земаљски такви су и земаљски, и какав је небески такви су и небески.
49 И како носимо обличје земаљскога тако ћемо носити и обличје небескога.
50 А ово што говорим, браћо, то је да пут и крв не могу наследити краљевства Божјега, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
51 Ево вам казујем тајну: Нећемо цели умрети, али ћемо се цели претворити,
52 у једанпут, у тренућу ока, на последњи знак трубе. Затрубиће труба и мртви ће ускрснути нераспадљиви, и ми ћемо се преобразити.
53 Јер ово тело распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно да се обуче у бесмртност.
54 И кад се ово тело распадљиво обуче у нераспадљивост, и ово тело смртно обуче у бссмртност, онда ће се испунити опа реч што је написана: "Победа је смрт прогутала.
55 Где је, смрти победа твоја, где је, смрти, жалац твој?"
56 А жалац је смрти грех. И сила је греха закон.
57 Али Богу хвала, који нам даде победу по Господу нашему Исусу Христу.
58 Зато, браћо моја љубљена, будите чврсти и непоколебљиви, напредујући једнако у делу Господњему, знајући да труд ваш неће бити узалудан у Господу.
Глава 16.
уреди1 Што се тиче прилога који се купе за свете, као што наредих Црквама Галатијским, онако и ви чините.
2 Сваки први дан недеље нека сваки од вас оставља код себе и скупља колико може, да се не чека на мој долазак за збирање поклона.
3 А кад дођем, које ви потврдите, оне ћу с писмима послати у Јерусалим, нека однесу вашу помоћ.
4 А ако буде вредно да и ја идем, поћи ће са мном.
5 К вама ћу доћи кад прођем Македонију, јер ћу проћи кроз Македонију.
6 А код вас може бити да ћу се забавити, или и зимовати, па да ме ви пратите куд пођем.
7 Сад вас у проласку нећу видети, а надам се неко време остати код вас, ако Господ допусти.
8 А у Ефесу ћу остати до Педесетнице[2].
9 Јер ми се отворише велика и за успех приступачна врата, а противника има много.
10 Ако дође Тимотеј, гледајте да буде обезбеђен код вас, јер он ради дело Господње као и ја.
11 Да га нико, дакле, не презре, него га испратите с миром, да дође к мени, јер га чекам с браћом.
12 Што се тиче брата Аполона, вруће сам га молио да пође к вама с браћом, али он никако не хтеде сада поћи. Доћи ће кад му се пружи прилика.
13 Бдите, будите чврсти у вери, мушки се држите, утврђујте се!
14 Све што радите нека буде у љубави!
15 Молим вас пак, браћо, ви знате да је дом Стефанинов првина од Ахаје, и да се одреди на служење светима.
16 Будите дакле сусретљиви према таквима, и према свакоме који помаже и труди се на овом делу.
17 Обрадовах се доласку Стефанину и Фортунатову и Ахајикову; они ми накнадише вашу отсутност,
18 јер умирише дух мој и ваш. Научите се дакле да цените такве људе.
19 Поздрављају вас Цркве Азијске. Поздрављају вас у Господу много Акила и Прискила, с домаћом својом Црквом.
20 Поздрављају вас сва браћа. Поздравите један другога целивом светим.
21 Поздрављам вас ја Павле својом руком.
22 Ако ко не љуби Господа Исуса Христа да буде проклет! Маран ата[3].
23 Милост Господа нашега Исуса Христа с вама!
24 Љубав је моја са свима вама у Исусу Христу.