Библија (Бакотић) : Друга Књига о Краљевима

←1. Краљевима

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

1. Летописа→

Глава 1.

1 По смрти Ахавовој Моавци дигоше буну против Израиља.

2 Охозија паде на филарету у својој горњој соби у Самарији и разболе се. Он посла гласнике и рече им: Идите питајте Велзевула, бога Акаронскога, хоћу ли озравити од ове болести.

3 Али анђео Господњи рече Илији Тесвићанину: Устани, изиђи на сусрет гласницима краља Самаријскога и реци им: Зар нема Бога у Израиљу те идете да питате Велзевула, бога у Акарону? Зато овако говори Господ: Нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети. И Илија отиде.

5 Гласници се вратиш к Охозији, и он им рече! Што сте се вратили?

6 Они му одговорише: Срете нас један човек и рече нам: Идите вратите се краљу који вас посла, и реците му: Овако говори Господ: Зар нема Бога у Израиљу те шаљеш да питаш Велзевула, бога Акаронскога? Зато се нећеш дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.

7 Охозија им рече: Какав беше на очи тај човек који вас срете и то вам рече?

8 Одговорише му: Беше сав космат и опасан кожним појасом. А Охозија рече: То је Илија, Тесвићанин.

9 Он посла к њему педесетника с његовом педесеторицом. Педесетник отиде к Илији, који сеђаше на врх горе, и рече му: Човече Божји, краљ је заповедио, сиђи!

10 Илија одговори педесетнику: Ако сам човек Божји, нека сиђе огањ с неба и спали тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ с неба и спали њега и његову педесеторицу.

11 Охозија посла к њему другог педесетника с његовом педесеторицом. Педесетник проговори Илији и рече му: Човече Божји, краљ је тако заповедио, пожури да сиђеш.

12 Илија му одговори: Ако сам човек Божји нека сиђе огањ с неба и спали тебе и твоју педесеторицу. И сиђе огањ Божји с неба и спали њега и његову педесеторицу.

13 Охозија посла и трећег педесетника с његовом педесеторицом. Овај трећи педесетник пође, и кад дође клече на колена пред Илијом и, молећи га, рече му: Човече Божји, да ти је драг живот мој и живот ове педесеторице слуга твојих.

14 Ето сишао је огањ с неба и спалио прва два педесетника с њиховом педесеторицом; али сад да ти је драг живот мој.

15 Анђео Господњи рече Илији: Иди с њим, не бој га се. И Илија уста и отиде с њим краљу.

16 И рече му: Овако говори Господ: Зато што си слао гласнике да испитају Велзевула, бога Акаронскога, као да нема Бога у Израиљу кога би могао питати, нећеш се дигнути с постеље на коју си легао, него ћеш умрети.

17 Охозија умре по речи Господњој коју изрече Илија, а на његово место закраљи се Јорам, друге године краљевања Јорама, сина Јосафатова над Јудом; јер он немаше сина.

18 Остала дела Охозијина и што је он чинио, није ли то записано у летописима краљева Израиљевих?

Глава 2.

1 Кад Господ хтедне узети Илију у вихору на небо, Илија пође с Јелисејем из Галгала.

2 Илија рече Јелисеју: Остани ти овде, јер мене Господ шаље до Ветиља. Јелисеј одговори: Жив је Господ, и жива је душа твоја! Нећу те оставити.

3 И они пођоше у Ветиљ. Синови пророка који бејаху у Ветиљу дођоше к Јелисеју и рекоше му: Знаш ли да ће данас Господ узети господара твога од тебе? А он одговори: Знам и ја, ћутите.

4 Илија му рече: Јелисеје, остани ти ту, јер ме Господ шаље у Јерихон. Он одговори: Жив је Господ и жива је душа твоја! Нећу те оставити. И они дођоше у Јерихон.

5 Синови пророка који беху у Јерихону приступише к Јелисеју и рекоше му: Знаш ли да ће данас узети Господ од тебе господара твога? А он одговори: Знам и ја, ћутите.

6 Илија му рече. Остани ти ту, јер ме Господ шаље на Јордан. Он одоговори: Жив је Господ и жива је душа твоја! Нећу те оставити. И они проследише обојица путем својим.

7 Педесет људи од синова пророка дођоше и стадоше према њима из далека, и они обојица уставише се код Јордана.

8 Илија узе свој плашт и савивши га удари њим по води, и она се раздели на двоје, те обојица пређоше сувим путем.

9 Кад пређоше Илија рече Јелисеју: Ишти шта хоћеш да ти учиним, докле се нисам узео од тебе. Јелисеј одговори: Да буде на мени, молим те, двоструки део духа твога.

10 Илија рече: Ти тражиш тешку ствар. Али ако ме видиш кад се узмем од тебе, биће ти и то; ако ли не, неће бити.

11 Како иђаху даље разговарајући се гле, огњена кола и огњени коњи раставише их, и Илија се у вихору узе на небо.

12 Јелисеј гледаше и викаше: Оче мој! Оче мој! Кола Израиљева и коњаници његови! И не виде га више. Узевши затим хаљине своје раздра их на два комада,

13 и подиже плашт Илијин који беше спао с њега. Затим се врати и стаде на обали Јорданској;

14 и узевши плашт Илијин, који беше спао с њега, удари по води и рече: Где је Господ, Бог Илијин? Те и он удари по води и вода се раздели на двоје, и Јелисеј прође.

15 Синови пророка који бејаху у Јерихону, с друге стране, видевши га, рекоше: Дух Илијин почива на Јелисеју! И дођоше му на сусрет и поклонише му се до земље.

16 И рекоше му: Ево има код слуга твојих педесет храбрих људи; хоћеш ли да иду да траже господара твога? Може бити да га је узео дух Господњи и бацио на какво брдо или у какав до. Он одгооври: Не шаљите.

17 Али они наваљиваху дуго на њ и он рече: Пошљите. Они послаше тих педесет људи који тражише Илију три дана, али га не нађоше.

18 Кад се вратише к Јелисеју, који беше у Јерихону, он им рече: Нисам ли вам говорио: Не идите?

18 Становници града рекоше Јелисеју: Гле, добро је наставати у овоме граду, као што господар наш види; али је вода нездрава и земља неродна.

20 Он рече: Донесите ми нов тањир и метните у њ соли. И они му донесоше.

21 Он изиђе на извор и баци у њ со, говорећи: Овако говори Господ: Исцељујем ову воду и од ње неће бити више ни смрти ни неплодности.

22 И вода поста здрава до данашњега дана, по речи коју изрече Јелисеј.

23 Оданде отиде у Ветиљ, и како иђаше путем изиђоше мала деца из града и наругаше му се. Она му говораху: Пењи се ћело! пењи се ћело;

24 Јелисеј се обазре да их види и прокле их у име Господње. Тад изиђоше два медведа из шуме и растргоше четрдесет и двоје деце.

25 Оданде отиде на гору Кармилску, одакле се врати у Самарију.

Глава 3.

1 Јорам, син Ахавов закраљи се над Израиљем у Самарији осамнаесте године краљевања Јосафатова над Јудом, и краљева дванаест година.

2 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, али не као отац његов и као матер његова. Он обори кипове Валове које беше подигао отац његов;

3 али се пода гресима Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на грех Израиља, и не одступи од њих.

4 Меша, краљ Моавски, имаше много стоке и даваше краљу Израиљеву данак од сто хиљада јагањаца и сто хиљада овнова под руном;

5 али кад умре Ахав, краљ се Моавски одметну од Израиља.

6 Краљ Јорам изиђе у то време из Самарије и преброји цео Израиљ.

7 Он се крену и поручи Јосафату краљу Јудином: Краљ Моавски одметну се од мене; хоћеш ићи са мном да нападнемо на Моавце? Јосафат одговори: Хоћу, ја као и ти, мој народ као и твој народ, моји коњи као и твоји коњи.

8 Затим рече: А којим ћемо путем ићи? Јорам рече: Преко пустиње Едомске.

9 Кренуше се краљ Израиљев, краљ Јудин и краљ Едомски; и после седам дана пута немаше више воде ни за војску ни за стоку која иђаше са њима.

10 Краљ Израиљски рече: Јаох! Господ позва ова три краља да их преда у руке Моаваца.

11 Али Јосафат рече: Има ли ту који пророк Господњи, да упитамо Господа преко њега? Један између слуга краља Израиљева рече: Овде је Јелисеј, син Саватов, који је Илији водом руке поливао.

13 И Јосафат рече: У њега је реч Господња. Краљ Израиљев, Јосафат и краљ Едомски отидоше к њему.

13 Јелисеј рече краљу Израиљевом: Шта има између мене и тебе? Иди к пророцима оца свога и к пророцима матере своје. А краљ Израиљев рече му: Не, јер Господ позва ова три краља, да их преда у руке Моаваца.

14 Јелисеј рече: Жив је Господ над војскама! чији сам ја служитељ; да немам обзира према Јосафату, краљу Јудином, не бих марио за те нити бих погледао у те.

15 Доведите ми сад једног свирача харфе. И кад свирач удараше у харфу рука Господња дође на Јелисеја,

16 и он рече: Овако говори Господ: Начините у овој долини јама и јама.

17 Јер овако говори Господ: Нећете осетити ветра, нити ћете видети кише, али ће се долина ова напунити воде, те ћете пити и ви и људи ваши и стока ваша.

18 Али је то мало пред очима Господњим, него ће вам он предати и Моавце у руке.

19 Раскопаћете све тврде градове и све главне градове, посећи ћете сва добра дрвета и заронити све изворе водене и камењем ћете све добре њиве потрти.

20 И у јутро, у часу кад се приноси прилог, гле, вода дође од пута Едомскога и земља се напуни воде.

21 Међутим сви Моавци, чувши да су изишли краљеви да ударе на њих, сазваше све оне који беху у доба да могаху носити оружје и старије и стадоше на граници.

22 Усташе рано и кад сунце обасја воду, Моавци видеше према себи воду црвену као крв.

23 Они рекоше: То је крв! Побили су се краљеви и један другога погубили; а сад на плен, Моавци!

24 И они се кренуше на логор Израиљев. Али Израиљци усташе и ударише на Моавце који побегоше испред њих. И они уђоше у земљу и ударише на Моав.

25 Они раскопаше градове и сваки од њих баци свој камен на сваку добру њиву и засуше их, и заронише све изворе водене и посекоше сва добра дрвета; а праћари опколише и бише Кирарасет, од кога оста само камење.

26 Краљ Моавски видећи да је надвладан у боју, узе са собом седам стотина људи који махаху мачем да пробије себи пут до краља Едомскога, али не успе.

27 Тада узе свог сина првенца који је имао да постане краљ на његово место и принесе га на жртву на зиду. Тада наста велико огорчење у Израиљу, који се удаљи од краља Моавскога и врати се у своју земљу.

Глава 4.

1 Једна између жена синова пророка повика ка Јелисеју говорећи: Слуга твој, муж мој умре, а ти знаш да се слуга твој бојао Господа; и сад дође потраживалац његов да ми узме два сина да од њих чини робове своје.

2 Јелисеј јој рече: Шта ти ја могу? Кажи ми шта имаш у кући. Она одговори: Слушкиња твоја нема у кући ништа осим једног суда уља.

3 А он рече: Иди, ишти празних судова од свих суседа својих, немој мало да иштеш.

4 Кад се кући вратиш затвори врата за собом и за синовима својим, па наливај у све судове и како се који напуни метни га на страну.

5 Она отиде од њега. Она се затвори у кућу са синовима својим; они јој додаваху судове а она наливаше.

6 Кад се судови напунише она рече сину своме: Додај ми још један суд. Али јој он одговори: Нема више. И уље стаде.

7 Она отиде к човеку Божјему, и каза му све то. И он јој рече Иди, продај уље и одужи се; а што претече, оним се храни са својим синовима.

8 Једног дана Јелисеј иђаше кроз Сунам. Онде беше једна отмена жена, која га устави да једе. И сваки пут кад он туда пролажаше увраћаше се к њој да једе.

9 Она рече своме мужу: Гле, ја знам да је онај човек који увек код нас свраћа, Божји човек.

10 Начинимо малу горњу собу, и наместимо му постељу, сто и столицу и један свећњак, па кад дође к нама, нека се ту склони.

11 Вративши се једном у Сунам Јелисеј уђе у горњу собу и почину онде.

12 Он рече момку своме Гијезију: Зови ону Сунамку. Гијезије је зва и она стаде пред њим.

13 Јелисеј рече Гијезију: Кажи јој: Ето стараш се толико за нас, шта може да се учини за те? Имаш ли што да говориш краљу или војводи? Она одговори: Ја наставам усред свог народа.

14 А он рече: Шта бих јој могао учинити? А Гијезије одговори: Гле, она нема синова, а муж јој је стар.

15 И он рече Зови је. Гијезије је зва и она стаде на вратима.

16 Јелисеј рече: До године у ово доба грлићеш сина. А она рече: Немој, господару мој, Божји човече, немој варати слушкињу своју.

17 Та жена затрудне и роди сина друге године у доба као што јој рече Јелисеј.

18 Дете одрасте. И једног дана кад изиђе к оцу своме к жетеоцима,

19 оно рече оцу своме: Јаох моја глава, јаох глава моја! А отац рече момку своме: Носи га матери.

20 Момак га узе и однесе матери његовој. И дете лежа на крилу њезином до подне и умре.

21 Она отиде у горњу собу, намести га у постељу човека Божјег, затвори врата и изиђе напоље.

22 Она зовну мужа свога и рече му: Пошљи ми, молим те, једног момка и једну магарицу да пожурим до човека Божјега, па ћу се вратити.

23 А он рече: Зашто ћеш данас к њему? Није ни младина ни субота. А она рече: Не брини.

24 Она даде да се оседла магарица и рече момку своме: Води и иди, и немој застајати на путу ако ти ја не кажем.

25 Она дакле пође и дође к човеку Божјему на гору Кармилску. Угледавши је из далека, човек Божји рече Гијезију, слузи своме: Ево Сунамке!

26 Трчи сад пред њу и реци јој: Јеси ли здрава? Је ли здрав муж твој и је ли здрав син твој? Она одговори: Здрави смо.

27 А кад дође к човеку Божјему на гору, загрли му ноге. Гијезије приступи да је отера. Али човек Божји рече: Остави је, јер јој је душа у јаду, а Господ то сакри од мене и не јави ми.

28 Тада она рече: Јесам ли искала сина од господара свога? Нисам ли казала: Немој ме варати?

29 Јелисеј рече Гијезију: Опаши се, узми штап мој у руку и иди. Ако сретнеш кога немој га поздрављати, а ако те ко поздрави, немој му одговарати. Метнућеш мој штап детету на лице.

30 Мати детиња рече: Жив је Господ, и жива је душа твоја!, нећу те оставити. Тад он уста и пође за њом.

31 Гијезије отиде напред и метну детету штап на лице; али не би ни гласа ни осећања. Он се врати пред Јелисеја и јави му говорећи: Дете се није пробудило.

32 Јелисеј уђе у кућу, и гле дете беше мртво, на постељи његовој.

33 Јелисеј уђе, затвори се с дететом и помоли се Господу.

34 Он се попе на постељу и леже на дете; он метну уста своја на детиња уста и очи своје на очи његове, и дланове своје на његове дланове и испружи се над њим. И тело се детиње загреја.

35 Јелисеј се удаљи, пређе горе и доле по кући, па се опет попе и пружи се над дететом. И дете кихну седам пута и отвори очи.

36 Јелисеј дозва Гијезија и рече му: Зови Сунамку. Гијезије је зва и она дође к Јелисеју који јој рече: Узми сина свога.

37 Она паде к ногама његовим и поклони му се до земље. И она узе сина свога и изиђе.

38 Јелисеј се врати у Галгал, а у земљи беше глад. Како синови пророка сеђаху пред њим, он рече момку своме: Пристави велики лонац и скухај чорбу за синове пророка.

39 Један од њих изиђе у поље да набере зеља. Он нађе дивљу лозу и набра и дивљих краставаца пун плашт. Кад се кући врати сасече их у лонац где беше чорба, јер они не знаху шта то беше,

40 Дадоше људима да једу, али чим они поједоше од оне чорбе повикаше: Смрт је у лонцу, Божји човече! И не могоше јести.

41 Јелисеј рече: Узмите брашна. И сасу брашно у лонац и рече: Дај људима да једу. И у лонцу не би више ништа рђавога.

42 Један човек дође из Вал-Салисе, Он донесе Божјем човеку двадесет хлебова јечмених, и нове пшенице у класу од првина својих. Јелисеј рече: Дај тим људима да једу.

43 Момак му његов рече: Како ћу да разделим за сто људи? Али Јелисеј рече: Дај тим људима нека једу, јер овако говори Господ: Јешће и претећи ће им. 44 И он постави хлебове пред њих, и они једоше и претече им, по речи Господњој.

Глава 5.

1 Неман, војвода краља Сирскога, беше у милости господара свога и у части; јер је преко њега Господ био дао снагу Сирији. Али тај јаки и ваљани човек беше губав.

2 Из Сирије беше изишла чета која беше одвела као робињу једну малу девојчицу из земље Израиљеве, која беше у служби жене Неманове.

3 И она рече госпођи својој: Ох, кад би господар мој отишао к пророку у Самарију, он би га излечио од губе!

4 Неман отиде к своме господару и рече му: Тако и тако каже довејка из земље Израиљеве.

5 И краљ Сирски рече: Хајде, иди у Самарију, а ја ћу послати књигу краљу Израиљеву. Он отиде, и понесе десет таланти сребра, шест стотина сикли злата и десеторо свечане хаљине.

6 Он преда књигу краљу Израиљеву, у којој је било речено: Ето сад кад ти дође ова књига, знаћеш да шаљем к теби Немана, слугу свога, да га излечиш од губе.

7 Кад краљ Израиљев прочита књигу, он раздре хаљине своје и рече: Зар сам ја Бог да могу да чиним да неко умре и да неко живи, те шаље к мени човека да га излечим од губе? Знајте дакле и разумите да он тражи немир са мном.

8 Кад Јелисеј, човек Божји, чу да је краљ Израиљев раздро хаљине своје, он поручи краљу: Зашто си раздро хаљине своје? Нека он дође к мени да позна да има пророк у Израиљу.

9 И Неман дође с коњима и колима својим, и стаде пред врата дома Јелисејева.

10 Јелисеј му поручи по гласнику: Иди и окупај се седам пута у Јордану, и оздравиће тело твоје и бићеш чист.

11 Неман се расрди и пође говорећи: Гле, ја мишљах он ће изићи к мени, и доћи ће сам главом и призваће име Господа, Бога свога, и метнуће руке своје на место и излечиће губу.

12 Нису ли реке Дамаштанске, Авана и Фарфар, боље од свих вода Израиљских? Не бих ли се могао у њима окупати и очистити? И окренувши се отиде гневан.

13 Али слуге његове приступивши к њему рекоше му: Оче, да ти је пророк тражио нешто тешко не би ли ти то учинио? А зашто не би кад ти рече: Окупај се, па ћеш бити чист?

14 Он онда сиђе и зарони у Јордан седам пута по речи човека Божјега, и пут његова поста као пут малога детета, и он би чист.

15 Неман се врати к човеку Божјему са свом пратњом својом. Кад дође он му се представи и рече: Ево сад признајем да нема Бога нигде на земљи до у Израиљу. И сад, молим те, прими дар од слуге свога.

16 Јелисеј одговори: Жив је Господ чији сам служитељ! нећу примити. Неман наговараше га да узме, али он одби.

17 Тада Неман рече: Кад нећеш, а оно нека се слузи твоме да ове земље колико могу понети две мазге. Јер слуга твој неће више приносити жртава паљеница ни других жртава другим боговима, него Господу.

18 А ево шта ја молим да Господ опрости слузи твоме. Кад господар мој улази у храм Римонов да се онде поклони он се прихваћа за моју руку, тад се и ја клањам у дому Римонову: нека опрости Господ слузи твоме кад се тако будем клањао у храму Римоновом.

19 Јелисеј му рече: Иди с ми-ром. Кад Неман отиде од Јелисеја и би доста далеко,

20 Гијезије, слуга Јелисеја, човека Божјега рече у себи: Гле, господар мој не хте примити из руку тог Немана Сирца оно што му беше донео. Жив је Господ! потрчаћу за њим и добићу што од њега.

21 И Гијезије отрча за Неманом. Видећи га како трчи за њим, Неман скочи с кола својих, пође му на сусрет и рече му: Је ли све добро?

22 А он одговори: Све је добро. Господар мој посла ме да ти кажем: Ево сад баш дођоше к мени два младића из горе Јефремове, синови пророка, дај за њих таланат сребра и двоје свечане хаљине.

23 Неман рече: Узми два таланта. И натера га, и свеза два таланта сребра у два тобоца и даде двоје свечане хаљине које преда двојици момака, да их носе пред њим.

24 Кад Гијезије дође на брдо узе их из руку њихових, сакри их у једну кућу и отпусти људе који отидоше.

25 Затим дође пред господара свога. Јелисеј му рече: Одакле идеш Гијезије? А он одговори: Слуга твој није ишао ни на једну ни на другу страну.

26 Али му Јелисеј рече: Мој дух није био одсутан кад је онај човек враћао се с кола својих да ти иде на сусрет. Је ли ово време да се узме сребро и да се узму хаљине, а затим маслиници, виногради, овце, говеда, слуге и слушкиње?

27 Зато ће губа Неманова за увек прионути за те и за пород твој. И Гијезије отиде од Јелисеја с губом белом као снег.

Глава 6.

1 Синови пророка рекоше Јелисеју: Гле, место где ми пред тобом седимо тесно нам је.

2 Идимо до Јордана; онде ћемо сваки од нас узети по једно брвно и онде ћемо себи начинити место за становање. Јелисеј одговори: Идите.

3 А један од њих рече: Пођи, молим те, и ти са слугама својим. Он одговори: Ићи ћу.

4 И он пође с њима. Дошавши на Јордан исекоше дрва.

5 И како један од њих обараше једно брвно, гвожђе од секире му паде у воду. А он повика: Авај господару, и још је у зајам узето!

6 Човек Божји рече: Где је пало? И он му показа место. Јелисеј одсече тада комад дрва и баци на то место, и учини да гвожђе исплива.

7 Па рече: Дигни га. И човек пружи руку и узе га.

8 Краљ Сирски бејаше у рату с Израиљем, и у једном већу које он држа са слугама својим рече: Моја ће војска бити ту и ту.

9 Али човек Божји поручи краљу Израиљеву: Чувај се да не идеш на то место, јер онде Сирци силазе.

10 Краљ Израиљев посла људе да посматрају то место за које му рече и упозори га човек Божји. И то не би једанпут ни два пута.

11 Краљу Сирскоме смути се срце и он сазва слуге своје и рече им: Хоћете ли ми казати ко је од наших за краља Израиљева?

12 Један од слуга његових одговори: Није нико, краљу, господару мој; него Јелисеј пророк у Израиљу, доказује краљу Израиљеву речи које ти говориш у соби у којој спаваш.

13 И краљ рече: Идите и видите где је он, послаћу да га ухвате Јавише му: Ено га у Дотану.

14 Он посла онамо коње и кола и јаку војску, и они стигоше ноћу и опколише град.

15 Слуга човека Божјега уста рано и изиђе; и гле војска беше опколила град, са коњима и колима. И слуга рече човеку Божјему: Ах, господару мој, шта ћемо сад?

16 Он му одговори: Не бој се, јер оних који су с нама има више него оних који су с њима.

17 Јелисеј се помоли и рече: Господе, отвори му очи да види! И Господ отвори очи слузи који виде гору пуну коња и кола огњених око Јелисеја.

18 Сирци сиђоше к Јелисеју. Он управи онда ову молитву Господу: Ослепи овај народ! И Господ их ослепи по речи Јелисејевој.

19 Јелисеј им рече: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас к човеку кога тражите. И одведе их у Самарију.

20 Кад они уђоше у Самарију, Јелисеј рече: Господе, отвори им очи да виде! И Господ им отоври очи и они видеше да беху усред Самарије.

21 Кад их краљ Израиљев виде рече Јелисеју: Хоћу ли ударити, оче мој?

22 Јелисеј рече: Нећеш ударати. Зар ти побијаш оне које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде да једу и пију, и нека иду господару своме.

23 Краљ Израиљев даде да им се уготови гозба, и они једоше и пише. Затим их он отпусти и они отидоше господару своме. И од тада Сирске чете престадоше да улазе у земљу Израиљеву.

24 После тога Вен-Адад, краљ Сирски, скупи сву своју војску те изиђе и опколи Самарију.

25 У Самарији наста велика глад, толико је беху притисли да је глава магарећа коштала осамнаест сикли сребара, а четврт кала голубињега кала пет сикли сребра.

26 И како краљ иђаше по зидинама, једна жена му повика: Помози, краљу, господару!

27 Он јој одговори: Ако ти Господ не помогне, како ћу ти ја помоћи? да ли плодом с гумна или с муљаонице?

28 И краљ јој још рече: Шта ти је? Она одговори: Ова ми жена рече: Дај сина свога да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мога сина.

29 Скухасмо мога сина и поједосмо га. А сутрадан јој ја рекох: Дај сина свога да га поједемо. Али она сакри сина свога.

30 Кад краљ чу речи женине, раздре хаљине своје идући по зиду, и народ виде кострет оздо на телу његовом.

31 Краљ рече: Нек ме Бог најтеже казни ако глава Јелисеја, сина Сафатова остане данас на њему!

32 Јелисеј сеђаше у својој кући, а старешине сеђаху код њега. Краљ посла некога к њему. Али још пре но што гласник дође к њему, Јелисеј рече старешинама: Видите ли да ми овај разбојнички син посла човека да ми главу узме? Слушајте! кад гласник дође, закључајте врата и одбијте га од врата; не чује ли се бахат господара његова за њим?

33 Он још говораше с њима кад гласник дође к њему и рече: Гле, ово зло од Господа је; чему ли ћу се још надати од Господа?

Глава 7.

1 Јелисеј рече. Чујте реч Господњу! Овако говори Господ: Сутра ће у ово доба мера белог брашна бити за сикал, а две мере јечма за сикал на вратима Самаријским.

2 Војвода на чију се руку краљ ослањаше одговори човеку Божјему: Да Господ начини прозоре на небу, били могло то бити? Јелисеј рече: Ти ћеш то својим очима видети, али нећеш јести.

3 На вратима беху четири човека губава, који рекоше један другоме: Што! Хоћемо ли зар овде остати док не умремо?

4 Ако мислимо да уђемо у град, глад је у њему, те ћемо умрети онде; а да останемо овде опет ћемо умрети; него хајде да ускочимо у логор Сирски! Ако нас оставе у животу, остаћемо у животу, ако ли нас погубе погинућемо!

5 Они дакле пођоше у сумрак у логор Сирски. Дођоше до краја логора, и гле, никога на беше.

6 Господ беше учинио да се у логору Сиркоме чу лупа кола и коња и велике војске, и они рекоше један другоме: Ето краљ је Израиљски најмио против нас краљеве хетејске и краљеве египатске да ударе на нас.

7 И они усташе и побегоше по мраку оставивши шаторе своје и коње своје и магарце своје и логор као што је био, и побегоше да спасе живот.

8 Губавци дошавши на крај логора уђоше у један шатор, те се наједоше и напише и покупише из њега сребро и злато и хаљине које сакрише. Затим се вратише и уђоше у други шатор и покупише из њега ствари које отидоше да сакрију.

9 Па рекоше један другоме: Не радимо добро. Ово је дан, дан добрих гласова, а ако ми ћутимо и чекамо зору стигнуће нас казна. Зато сад да идемо да јавимо дому краљевом.

10 Они отидоше, дозваше вратара градскога и рекоше му: Ми идосмо у логор Сирски, и гле, у њему нема никога нити се у њему гласа човечјега чује, нема него коња повезаних и магараца повезаних и шатора који су остали као што су били.

11 Вратари повикаше и послаше тај глас у дом краљев.

12 Краљ уста усред ноћи и рече слугама својим: Казаћу вам шта нам спремају Сирци. Знају да гладујемо па напустише логор да се сакрију у пољу говорећи: Кад изиђу из града, похватаћемо их живе и ући ћемо у град.

13 Али један од слуга краљевих одоговори: Да узмемо пет коња од оних што су још остали у граду; - та они су као и цело мноштво Израиљево што остаде, они су као цело мноштво Израиљево што пропада, - и пошљимо да видимо шта је.

14 И узеше двоја кола с коњима и краљ посла гласнике за војском Сирском говорећи: Идите и видите.

15 Они отидоше за њима до Јордана, и гле, по свему путу беше пуно хаљина и ствари које Сирци беху у хитњи побацали. Тад се гласници вратише и јавише краљу.

16 Народ изиђе и разграби логор Сирски. И доби се мера белог брашна за сикал и две мере јечма за сикал, по речи Господњој.

17 Краљ постави на врата оног војводу на чију се руку наслањаше, и народ га изгази на вратима, те он умре, по речи човека Божјега коју рече кад краљ к њему дође.

18 Човек Божји беше тад рекао краљу: Две мере јечма за сикал и мера белог брашна за сикал биће сутра у ово доба на вратима Самаријским.

19 А онај војвода беше одговорио човеку Божјему: Да Господ начини прозоре на небу, би ли могло бити оно што ти кажеш? Јелисеј беше рекао: Ти ћеш то очима својим видети, али ти нећеш јести.

20 И то му се и догоди, јер га изгази народ на вратима и он умре.

Глава 8.

1 Јелисеј рече жени којој поврати сина у живот: Устани и иди с домом својим, и склони се где можеш; јер Господ зове глад која ће доћи и биће у земљи седам година.

2 Жена уста и учини како јој рече човек Божји. Она отиде с домом својим и оста седам година у земљи Филистејској.

3 Кад прође седам година, жена се врати из земље Филистејске и отиде да моли краља за кућу своју и за њиву своју.

4 Краљ говораше с Гијезијем, момком човека Божјега и говораше: Причај ми, молим те, сва велика дела која је учинио Јелисеј.

5 И кад он приповедаше како је оживео мртваца, гле, жена којој он беше оживео сина, стаде молити краља за кућу своју и за њиву своју. Гијезије рече: Господару мој, краљу, ово је она жена и ово је син њен кога је Јелисеј оживео.

6 Краљ упита жену, и она му приповеди догађај. Краљ јој даде једнога евнуха коме рече: Поврати јој све што је њезино и све приходе од њива од дана кад је оставила земљу до сада.

7 Јелисеј пође у Дамаск. Вен-Адад, краљ Сирски, беше болестан. И јавише му: Дошао је човек Божји овамо.

8 Краљ рече Азаилу: Узми са собом дар и иди на сусрет човеку Божјему и преко њега питај Господа хоћу ли оздравити од ове болести.

9 Азаило отиде на сусрет Јелисеју, узевши са собом дар, свега што је најбољега било у Дамаску, натоварено на четрдесет камила. Кад дође до њега рече му: Син твој Вен-Адад, краљ Сирски, посла ме к теби да те питам: Хоће ли он оздравити од ове болести?

10 Јелисеј му одговори: Иди и реци му: Оздравићеш! Али ми је Господ показао да ће умрети.

11 Човек Божји управи поглед на Азаила, дуго га гледа и заплака се.

12 Азаило рече: Зашто плаче господар мој? А Јелисеј одговори: Јер знам какво ћеш зло учинити синовима Израиљевим. Градове ћеш им огњем попалити, мачем ћеш им младиће исећи, децу ћеш им згазити а трудне жене растрзати.

13 Азаило рече: Али шта је слуга твој, тај пас, да учини тако велике ствари? И Јелисеј рече: Показао ми је Господ да ћеш ти бити краљ у Сирији.

14 Азаило отиде од Јелисеја и дође ка господару своме, који му рече: Шта ти каза Јелисеј? А он одговори: Рече ми да ћеш оздравити.

15 Сутрадан Азаило узе покривач који замочи у воду и простре га краљу на лице, и краљ умре. И Азаило се закраљи на његово место.

16 Пете године краљевања Јорама сина Ахавова над Израиљем, кад Јосафат беше краљ Јудин, поче краљевати Јорам син Јосафатов, краљ Јудин.

17 Он имаше тридесет и две године кад поче краљевати и краљева осам година у Јерусалиму.

18 Он пође путем краљева Израиљевих, као што беше учинио дом Ахавов, јер му кћи Ахавова беше жена, и он учини оно што је зло пред очима Господњим.

19 Али Господ не хте затрти Јуду ради Давида, слуге свога, као што му беше рекао да ће му дати кандило између синова његових до века.

20 За његова времена побуни се Едом против Јуде и постави себи свог краља.

21 Јорам пређе у Саир са свим својим колима и ноћу потуче Едомце, који га бејаху опколили, и заповеднике од кола, и народ побеже у своје шаторе.

22 Побуна Едомаца против Јуде потраја до данашњега дана. У исто време побуни се и Ливна.

23 Остала дела Јорамова и све што је учинио; није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

24 Јорам почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давидову. На његово место закраљи се његов син Охозија.

25 Дванаесте године краљевања Јорама, сина Ахавова, над Израиљем, поче краљевати Охозија, син Јорамов, краљ Јудин.

26 Охозија имаше двадесет и две године кад се закраљи и краљева годину дана у Јерусалиму. Матери му беше име Готолија; она беше кћи Амрија, краља Израиљева.

27 Он пође путем дома Ахавова и учини оно што је зло пред очима Господњим као и дом Ахавов, јер беше зет дому Ахавову.

28 Он крену с Јорамом, сином Ахавовим, у рат на Азаила, краља Сирскога, у Рамот Галадски. Сирци ранише Јорама.

29 Краљ се Јорам врати да се лечи у Језраелу од рана које му задаше Сирци у Рами, кад се бијаше с Азаилом, краљем Сирским. Охозија, син Јорамов, краљ Јудин, отиде да види Јорама, сина Ахавова у Језраелу, јер он беше болестан.

Глава 9.

1 Јелисеј пророк дозва једнога од синова пророчких, и рече му: Опаши се, узми ову уљаницу и иди у Рамот Галадски.

2 Кад дођеш онамо, тражићеш Јуја, сина Јосафата, сина Нимсијина, и учинићеш да се он одвоји од браће своје и одвешћеш га у осамљену собу.

3 Узећеш уљаницу и излићеш му је на главу, и рећи ћеш: Овако говори Господ: Помазујем те за краља над Израиљем. Затим ћеш отворити врата и бежаћеш не устављајући се нигде.

4 Млади момак, слуга пророков, отиде у Рамот Галадски.

5 Кад он стиже гле, сеђаху заједно заповедници војске. Он рече: Војводо, имам нешто да ти кажем. Јуј рече: Коме између свих нас? А он одговори: Теби, војводо.

6 Јуј уста и уђе у кућу, а млади момак му изли уље на главу и рече му: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Помазујем те краљем над народом Господњим, Израиљем.

7 Ударићеш дом Ахава, господара свога, јер хоћу на Језавељи да окајем крв слуга својих и крв свих слуга Господњих.

8 Сав ће дом Ахавов изгинути и истребићу Ахава и све што је његово, и роба и слободнога у Израиљу.

9 Учинићу с домом Ахавовим као с домом Јеровоама, сина Наватова, и као с домом Васе, сина Ахијна.

10 Језавељу ће изести пси у пољу Језраелском и нико је неће сахранити. Затим млади момак отвори врата и побеже.

11 Кад Јуј изиђе к слугама господара свога, они га запиташе: Је ли све добро? Зашто је тај лудак к теби дошао? Јуј им одговори: Ви знате добро човека и шта је могао казати.

12 Али они рекоше: Није истина! Кажи нам! А он им рече: Тако и тако ми рече: Овако говори Господ: Помазујем те за краља над Израиљем.

13 Тада узеше сваки свој огртач и метнуше пода њ на највишу степеницу, затрубише у трубе и рекоше Јуј је краљ!

14 Тако се Јуј, син Јосафата, сина Нимсијина, одметну од Јорама, - а Јорам са свим Израиљем брањаше Рамот Галадски од Азаила, краља Сирскога.

15 Али се Јорам беше вратио у Језраел, да се лечи од рана које му беху задали Сирци кад се бијаше с Азаилом, краљем Сирским. - Јуј рече: Ако је таква ваша воља нико неће излазити из града да јави ову вест у Језраел.

16 И Јуј седе на своја кола и отиде у Језраел, јер Јорам лежаше онде, и Охозија краљ Јудин, беше дошао да га посети.

17 Стражар који стајаше на кули у Језраелу виде пратњу Јујову где иде и рече: Видим неку војску. Јорам рече: Узми коњаника и пошљи га пред њих да их запита је ли мир.

18 Коњаник отиде преда њ и рече: Овако говори краљ: Је ли мир? И Јуј одговори: Шта је теби до мира? Хајде за мном. Стражар јави: Гласник дође до њих, али се не враћа.

19 Јорам посла другог коњаника, који кад дође к њима рече: Овако говори краљ: Је ли мир? И Јуј одговори: Шта је теби до мира? Хајде за мном.

20 Стражар јави: Дође до њих, али се не враћа. А ход је као ход Јујев, јер иде помамно.

21 Тада Јорам рече: Прежи! И упрегоше му кола његова. Јорам, краљ Израиљев, и Охозија, краљ Јудин, изиђоше сваки на својим колима и отидоше на сусрет Јују, и сретоше га на њиви Навутеја Језраељанина.

22 Чим Јорам угледа Јуја рече му: Је ли мир Јују? Јуј одговори: Какав мир? код толиког блуда Језавеље матере твоје и чарања њезиних!

23 Јорам окрете кола и побеже и рече Охозији: Издаја, Охозија!

24 Али Јуј зграби лук свој и устрели Јорама међу плећи да му стрела прође кроз срце, и Јорам се сруши у колима својим.

25 Јуј рече своме официру Вадекару: Узми га и баци га на њиву Навутеја Језраељанина; јер опомени се кад ја и ти заједно јахасмо за Ахавом, оцем његовим, како Господ изрече овај суд против њега:

26 Видех синоћ крв Навутејеву и крв синова његових, рече Господ, и платићу ти на овој њиви, рече Господ! Узми га дакле сад и баци га на ту њиву по речи Господњој.

27 Охозија, краљ Јудин, видевши то, побеже стазом која води к дому у башти. Јуј га потера и рече: Убијте и њега на његовим колима. И ударише на њега на брду Гуру код Ивлеама. Он утече у Мегидон и онде умре.

28 Слуге његове метнуше га на кола и одведоше га у Јерусалим и сахранише га у гроб његов код отаца његових у граду Давидову.

29 Охозија беше постао краљ Јудин једанаесте године краљевања Јорама, сина Ахавова.

30 Јуј уђе у Језраел. Кад то чу Језавеља намаза лице своје и накити главу своју и стаде гледати с прозора.

31 А кад Јуј улажаше на врата, она рече: Је ли ти добро, Зимрије, убицо господара свога?

32 Он погледа на прозор и рече: Ко је за ме? Ко? И два три евнуха погледаше на њ с прозора.

33 Он им рече: Баците је доле! И они је бацише и крв њена прште по зиду и по коњима. Јуј је погази ногама;

34 па уђе те једе и пи, и рече: Видите ону проклетницу и сахраните је, јер је краљевска кћи.

35 Они отидоше да је сахране, али не нађоше од ње ништа осим лубање, стопала и шака.

36 Дођоше натраг и јавише то Јују, који рече: То је оно што рече Господ преко слуге свога Илије Тесвићанина, говорећи: Пси ће изести месо Језавељино у пољу Језраелскоме,

37 и леш ће Језавељин бити као гној на њиви у пољу Језраелском, тако да се неће моћи казати: Ово је Језавеља.

Глава 10.

1 У Самарији је било седамдесет синова Ахавових. Јуј написа књиге и посла их у Самарију главарима Језраелским, старешинама и старатељима Ахавових синова. У њима беше речено:

2 Како ова књига к вама дође, - како су код вас синови господара вашега и кола и коњи и тврди град и оружје, -

3 гледајте који је најбољи и најумешнији између синова господара вашега, метните га на престо оца његовога, и борите се за дом господара свога!

4 Они се много уплашише и рекоше: Гле, два му краља не могоше одолети, а како ћемо сад ми да му одолимо?

5 И настојник дома и управитељ града и старешине и старатељи деце поручише Јују: Ми смо слуге твоје, чинићемо све што нам кажеш; нећемо никога постављати краљем; чини што се теби чини да је добро.

6 Јуј им написа другу књигу у којој беше рекао: Ако сте моји и слушате мене, узмите главе свих синова госпoдара свога и дођите к мени сутра у ово доба у Језраел. - А седамдесет краљевих синова бејаху код великаша градских који их одгајаху. -

7 Кад им дође књига они узеше краљеве синове и они поклаше тих седамдесет људи, метнуше главе њихове у кошеве и послаше их Јују у Језраел.

8 Гласник дође да му то јави, говорећи: Донесоше главе синова краљевих. А он рече. Сложите их у две гомиле на вратима, до сутра.

9 У јутро изиђе пред народ и рече Ви нисте криви! Ето ја се подигох на господара свога и убих га; али ко поби све ове? Знајте да неће изостати ни једна реч коју Господ рече за дом Ахавов. Господ испуњује оно што је говорио преко слуге свога Илије.

11 И Јуј поби све оне који бејаху остали од дома Ахавова у Језраелу и све великаше његове и доглавнике и управнике његове да ни један не утече.

12 Затим уста и крену да иде у Самарију. Кад дође код колибе пастирске на путу,

13 Јуј нађе браћу Охозије, краља Јудина, и рече им: Ко сте ви? Они одговорише: Ми смо браћа Охозијина и идемо да поздравимо синове краљеве и синове краљичине.

14 Јуј рече: Похватајте их живе. И похваташе их живе и поклаше их на студенцу код колибе пастирске, њих четрдесет. И Јуј не остави ни једнога од њих.

15 Отишавши оданде срете Јонадава, сина Рихавова. Он га поздрави и рече му: Је ли срце твоје право, као што је моје према твоме? Јонадав одговори: Јесте. Ако јест, одговори Јуј, дај ми руку. Јонадав му даде руку и Јуј га узе к себи у кола,

16 и рече: Хајде са мном, и видећеш моју ревност за Господа. И одвезе га на својим колима.

17 Кад Јуј дође у Самарију, поби све што беше остало од дома Ахавова у Самарију, докле га не истреби по речи коју Господ рече Илији.

18 Затим сабра сав народ и рече: Ахав је мало служио Валу, Јуј ће му служити више.

19 Зато дозовите ми све пророке Валове, све слуге његове и све свештенике његове, - ни један да не изостане, - јер хоћу да приредим велику жртву Валу. Јуј поступаше лукаво, да побије слуге Валове.

20 И рече: Огласите празник Валу. И они огласише.

21 Он посла гласнике по свему Израиљу и дођоше све слуге Валове и не изоста ни један. Они уђоше у храм Валов, и храм се Валов напуни од краја до краја.

22 Јуј рече чувару одежда. Изнеси одежде свим слугама Валовим. И тај човек им изнесе одежде.

23 Тада Јуј уђе с Јонадавом, сином Рихавовим, у храм Валов, и рече слугама Валовим: Промотрите и видите да не буде с вама који слуга Господњи, него да буду сви саме слуге Валове.

24 И они уђоше да принесу приносе и жртве паљенице. Јуј беше наместио напољу осамдесет људи којима беше рекао: Ако утече који од ових људи које вам у руке предајем, живот ће ваш бити за живот његов.

25 Кад се сврши жртва Јуј заповеди војницима и официрима: Уђите, побијте их, да не изиђе ни један. И тако их побише оштрицом мача. Војници и официри их бацише ту и отидоше до града храма Валова.

26 Они избацише кипове из храма Валова и спалише их.

27 Изломише кип Валов и развалише храм Валов и од њега начинише нужнике који постоје још до данашњега дана.

28 Јуј истреби Вала из Израиља;

29 али он не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватова, којима наведе на грех Израиља. Он не напусти златне теоце који бејаху у Ветиљу и у Дану.

30 Господ рече Јују: Што си добро свршио оно што је право пред очима мојим, и што си учинио дому Ахавову све што ми је било у срцу, зато ће синови твоји седети на престолу Израиљеву до четвртога колена.

31 Али Јуј не пажаше да ходи по закону Господа, Бога Израиљева, свим срцем својим, и не одступи од грехова којим Јеровоам наведе на грех Израиља.

32 У то време Господ поче крњити земљу Израиљеву; и Азаило их потуче на целој граници Израиљевој.

33 Од Јордана к истоку сунчаном, он потуче сву земљу Галадску, Гадову, Рувимову и Манасијину, од Ариора на потоку Арнону до Галада и Васана.

34 Остала дела Јујева и све што је учинио и сви подвизи његови нису ли записани у летописима краљева Израиљевих?

35 Јуј почину код отаца својих и сахранише га у Самарији, а на његово место закраљи се Јоахаз син његов.

36 Јуј краљева над Израиљем у Самарији двадесет и осам година.

Глава 11.

1 Готолија, мати Охозијина, видевши да јој погибе син, уста и поби сав род краљевски.

2 Али Јосавеја, кћи краља Јорама, сестра Охозијина узе Јоаса, сина Охозијина, и оте га из синова краљевих, кад их убијаху. Она га сакри с дојкињом његовом у собу од постеља. Он се тако оте од очију Готолијиних и не погибе.

3 Он оста шест година с Јосавејом, сакривен у дому Господњему.

4 Седме године Јодај сазва војводе чета Херетејске и улаке, и уведе их к себи у дом Господњи, учини савез с њима, закле их у дому Господњему, и показа им сина краљева

5 и даде им своје заповести говорећи: Учините ово: Трећина од вас који долазите на службу у суботу чуваће стражу у двору краљевском;

6 једна трећина биће на вратима Сирским, а једна трећина на вратима иза уласка. Чуваћете стражу и пазићете да нико не улази у дом.

7 Друге ваше две чете које одлазе са службе у суботу чуваће стражу у дому Господњему око краља;

8 опколићете краља сваки оружјем у руци, и ко год покуша да уђе међу ваше редове погубићете га. Бићете с краљем и кад он излази и кад он улази.

9 Стотиници учинише све како заповеди свештеник Јодај. Они узеше сваки своје људе, оне који долажаху на службу у суботу и оне који излажаху из службе у суботу, и дођоше к свештенику Јодај.

10 Свештеник даде стотиницима копља и штитове краља Давида, који беху у дому Господњему.

11 Војници, сваки с оружјем у руци опколише краља ставши од десне до леве стране дома, према олтару и према дому.

12 Свештеник изведе сина краљева и метну му венац и краљевске хаљине. Они га поставише краљем и помазаше га и пљескајући рукама завикаше: Живео краљ!

13 Готолија чу вику улака и народа и она пође к народу у дом Господњи.

14 Она погледа и гле, краљ стајаше код стуба као што беше по пропису. Кнезови и трубе беху око краља. Цео народ из земље беше радостан и трубе трубљаху. Готолија раздра хаљине своје и повика: Завера! завера!

15 Тада свештеник Јодај даде стотиницима који бејаху на челу војске, ову заповест. Изведите је из редова напоље, и ко пође за њом погубите га мачем. Јер свештеник беше рекао: Да се она не убије у дому Господњему.

16 Начинише јој место да прође и она пође к дому краљевскоме путем коњских врата. Онде је убише.

17 Јодај закључи савез између Господа и краља и народа по коме ће они бити народ Госпдоњи; он закључи и савез између краља и народа.

18 Затим сав народ отиде у храм Валов и развали храм и олтаре, и изломи кипове његове и уби пред олтарима Матана свештеника Валова. Свештеник Јодај опет уреди службу у дому Господњему.

19 Он узе стотинике, Херетеје и улаке и сав народ; и они изведоше краља из дома Господњега и уђоше у дом краљевски путем на врата од улака. И Јоас седе на краљевски престо.

20 Сав се народ обрадова и град би у миру. Готолију убише мачем у краљевском дому.

21 Јоасу беше седам година кад се закраљи.

Глава 12.

1 Јоас поста краљ седме године Јујеве и краљева четрдесет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Сивија; она беше из Вирсавеје.

2 Јоас учини оно што је право пред очиам Господњим докле год послуша напутке свештеника Јодаја.

3 Али висина не нестаде. Народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

4 Јоас рече свештеницима: Све сребро посвећено које се доноси у дом Господњи, сребро које има утврђену вредност, наиме сребро за откуп чељади по процени, и све сребро које неко од своје воље донесе у дом Господњи

5 нека узимају свештеници, сваки од својих познаника и нека га уложе у оправку дома, где год има нешто да се оправи.

6 Али се деси да до двадесет треће године краљевања Јоасова, свештеници не беху још оправили оно што је требало оправити у дому.

7 Краљ Јоас позва свештеника Јодају и остале свештенике, и рече им: Зашто нисте оправили оно што је требало оправити у дому? Сад нећете више узимати сребро од својих познаника, него ћете га предати за оправку дома.

8 Свештеници присташе да више не узимају сребро од народа и да не воде они посао оправке дома.

9 Тада свештеник Јодај узе један ковчег, прореза му рупу на заклопцу и метну га код олтара с десне стране уласка у дом Господњи. Свештеници који чувају врата метаху у њ све сребро које се доношаше у дом Господњи.

10 Кад виђаху да има много сребра у ковчегу, тад долажаше повереник краљев с првосвештеником и бројаху и свезиваху сребро које се налажаше у дому Господњему.

11 Они предаваху већ измерено сребро онима који управллху послом у дому Господњем. И то сребро се употребљаваше за дрводеље и за посленике који оправљаху дом Господњи,

12 за зидаре и каменоресце, за набавку дрва и тесаног камена потребног за дом Господњи, и за све трошкове око оправке дома.

13 Али сребром које се доношаше у дом Господњи не израдише се за дом Господњи ни чаше сребрне, ни усекачи, ни купе, ни трубе, нити било које посуђе златно или сребрно;

14 него се оно предаваше онима који свршаваху посао, да га уложе у оправке дома Господњега.

15 Не тражаху се рачуни од људи којима се предаваше сребро да га предаду онима који свршаваху посао, јер су они били верни.

16 Сребро за жртве за преступе и за жртве за грех не доношаше се у дом Господњи. Оно припадаше свештеницима.

17 Тада се Азаило, краљ Сирски, крену и удари на Гат и узе га. Затим Азаило намисли да иде на Јерусалим.

18 Јоас краљ Јудин, узе све посвећене ствари, што Јосафат, Јорам и Охозија, оци његови, краљеви Јудини, беху посветили, и све што сам беше посветио, и све злато, које се нађе у ризницама дома Господњега и дома краљева, и посла Азаилу, краљу Сирскоме, који се удаљи од Јерусалима.

19 Остала дела Јоасова и све што учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

20 Слуге његове усташе, заверише се, и убише Јоаса у дому у Милону на низбрдици Силиној.

21 Јозахар, син Симеатов, и Јозавад, син Сомиров, слуге његове, ударише на њ и он умре. Сахранише га код отаца његових у граду Давидову. На његово место закраљи се Амасија, син његов.

Глава 13.

1 Двадесет и треће године краљевања Јоаса, сина Охозијина, над Јудом, закраљи се Јоахаз, син Јујев, над Израиљем у Самарији, и краљева седамнаест година.

2 Он учини оно што је зло пред очима Господњим; јер почини исте грехове које почини Јеровоам, син Наватов, који наведе Израиља на грех и не одступи од њих.

3 Гнев Господњи распали се на Израиља, и он их предаде у руке Азаила, краља Сиркога и Вен-Адада, сина Азаилова, за све то време.

4 Јоахаз се помоли Господу. Господ га услиши, јер виде потиштеност у којој краљ Сирски држаше Израиља,

5 и Господ даде Израиљу избавитеља, те се синови Израиљеви ослободише из руку Сирских и становаше у својим шатбрима као пре.

6 Али не одступише од грехова! дома Јеровоамова, који наведе Израиља на грех, него ходише у њима и Астаротин идол још стајаше у Самарији.

7 Од свега народа Јоахазова, Господ му не остави више од педесет коњаника, десет кола и десет хиљада пешака; јер краљ Сирски беше побио Израиљце и направио их као прах који се гази по земљи.

8 Остала дела Јоахазова и све што он учини и подвизи његови, нису ли записани у летописима краљева Израиљевих?

9 Јоахаз почину код отаца својих; сахранише га у Самарији. На његово место закраљи се Јоас, син његов.

10 Године тридесет и седме краљевања Јоахаза над Јудом закраљи се Јоас, син Јоахазов над Израиљем у Самарији, и краљева шеснаест година.

11 Он учини оно што је зло пред очима Господњим; не одступи ни од једнога греха Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на грех, него им се пода исто као и он.

12 Остала дела Јоасова, и све што он учини, и подвизи његови, и рат његов с Амасијом, краљем Јудиним, није ли све то записано у летописима краљева Израиљевих?

13 Јоас почину код отаца својих, а Јеровоам седе на место његово. Јоаса сахранише у Самарији код краљева Израиљевих.

14 Јелисеј се разболе од болести од које и умре; и Јоас, краљ Израиљев дође к њему, плака над његовим лицем и рече: Оче мој! Оче мој! Кола Израиљева и коњица његова!

15 Јелисеј му рече: Узми лук и стреле. И он узе лук и неколико стрела.

16 Тад Јелисеј рече краљу Израиљевом: Натегни лук руком својом. И кад он натеже лук руком својом Јелисеј метну руке своје на руке краљеве,

17 и рече: Отвори прозор с истока. И он га отвори. Јелисеј рече: Одапни. И он одапе. Јелисеј рече: То је стрела избављења од стране Господње, стрела избављенл од Сираца. Ти ћеш потући Сирце у Афеку до истребљења њихова.

18 Још рече Јелисеј: Узми стреле. И он их узе. Јелисеј рече краљу Израиљевом: Удари у земљу. И он удари три пута, па стаде.

19 Човек Божји се расрди на њ, и рече: Требао си ударати пет или шест пута; тад би ти потукао Сирце до истребљења њихова; сад ћеш их само три пута тући.

20 Јелисеј умре, и сахранише га. Идуће године чете Моавске уђоше у земљу.

21 И кад неки људи сахрањиваху неког човека, гле, угледаше једну од тих чета, и бацише човека у гроб Јелисејев. Човек се дотаче костију Јелисејевих, оживи и уста на своје ноге.

22 Азаило, краљ Сирски беше угњетавао Израиља свсга века Јоахазова.

23 Али се Господ сажали за њима те смилова се на њих и погледа на њих ради савеза свога с Аврамом, Исаком и Јаковом, и не хте их истребити и до сада их не одби од лица свога.

24 Азаило, краљ Сирски, умре, и на његово место закраљи се Вен-Адад, син његов.

25 Јоас, син Јоахазов, поврати из руку Вен-Адада, сина Азаилова, градове које Азаило беше узео у рату Јоахазу, оцу његовом. Јоас га потуче три пута и поврати градове Израиљеве.

Глава 14.

1 Друге године краљевања Јоаса, сина Јоахазова, над Израиљем закраљи се Амасија, син Јоасов, над Јудом.

2 Беше му двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Јехолија; она беше из Јерусалима.

3 Он учини оно што је право пред очима Господњим, али не као Давид, отац његов. Он се влада потпуно као и отац његов Јоас.

4 Али висина не нестаде. Народ још приношаше жртве и кађаше на висинама.

5 Кад се краљевство утврди у руци његовој, он поби слуге које беху убиле краља, оца његовога.

6 Али не поби синове тих крвника, и то према ономе што је записано у књизи закона Мојсијева, где Господ даје ову заповест. Неће се чинити да синови умру због отаца, и неће се учииити да оцеви умру због синова; него ће се учинити да сваки умре за свој грех.

7 Он потуче десет хиљада Едомаца у Сланој долини, и у рату узе Селу, и прозва је Јоктеил које јој име оста до данас.

8 Тада Амасија посла гласника к Јоасу, сину Јоахаза, сина Јујева, краљу Израиљевом, и поручи му: Дођи да се огледамо!

9 А Јоас, краљ Израиљев поручи Амасији, краљу Јудину: Трн с Ливана поручи кедру Ливанскоме: Дај своју кћер сину моме за жену! И дивље звери на Ливану прођоше и погазише трн.

10 Ти си потукао Едомце и срце се твоје понесе. Уживај у слави својој, и седи код куће своје. Зашто би се заплео у несрећан посао који би донео пропаст и теби и Јуди?

11 Али Амасија га не послуша. И Јоас краљ Израиљев, крену се, и огледаше се, он и Амасија, краљ Јудин у Вет-Семесу, који је у Јуди.

12 Израиљ потуче Јуду и сваки утече у свој шатор.

13 Јоас, краљ Израиљев, ухвати Амасију, краља Јудина, сина Јоаса, сина Охозијина, у Вет-Семесу. Он дође у Јерусалим и обори зид Јерусалимски у дужини од четири стотине лаката, од врата Јефремових до врата на углу.

14 Он узе све злато и сребро што се нађе у дому Господњему и у ризницама дома краљева; узе и таоце па се врати у Самарију.

15 Остала дела Јоасова, и све што он учини и подвизи његови, и рат његов с Амасијом, краљем Јудиним, није ли то све записано у лепотисима краљева Израиљевих?

16 Јоас почину код отаца својих и би сахраљен у Самарији, код краљева Израиљевих. На његово место закраљи се Јеровоам, син његов.

17 Амасија, син Јоасов, краљ Јудин, поживе петнаест година по смрти Јоаса, сина Јоахазова, краља Израиљева.

18 Остала дела Амасијина нису ли записана у летописима краљева Јудиних?

19 На њега се подиже завера у Јерусалиму, и он побеже у Лахис; али га потераше и убише у Лахису.

20 Оданде га пренесоше на коњима и он би сахрањен у Јерусалиму код отаца својих, у граду Давидову.

21 И сав народ Јудин узе Азарију, коме беше шеснаест година и закраљи га на место оца његова Амасије.

22 Азарија сазида Елат и поврати га под власт Јуде, пошто краљ почину код отаца својих.

23 Петнаесте године краљевања Амасије, сина Јоасова, над Јудом, закраљи се Јеровоам, син Јоасов, над Израиљем у Самарији, и краљева четрдесет и једну годину.

24 Он учини оно што је зло пред очима Господњим и не одступи ни од једнога греха Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на грех.

25 Он поврати границе Израиљеве од Емата до мора уз равницу, по речи Господа, Бога Израиљева, коју изрече преко слуге свога Јоне, сина Аматијина, пророка из Гатефера.

26 Јер Господ виде крајњу жалост Израиља и тешко стање у коме се налажаху и робови и слободни људи, а да никог не беше који би Израиљу у помоћ дошао.

27 А Господ не беше решио да затре име Израиљево под небесима, и он их избави преко Јеровоама, сина Јоасова.

28 Остала дела Јеровоамова, и све што он учини, и подвизи његови у рату и како поврати под власт Изаиљеву Дамаск и Емат, које оеше држао Јуда, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

29 Јеровоам почину код отаца својих, краљева Израиљевих. И на његово место закраљи се Захарија, син његов.

Глава 15.

1 Двадесет седме године краљевања Јеровоамова над Израиљем закраљи се Азарија, син Амасијин над Јудом.

2 Беше му шеснаест година кад се закраљи, а краљева двадесет и две године у Јерусалиму. Матери му беше име Јехолија; она беше из Јерусалима.

3 Он учини оно што је право пред очима Господњим, сасвим као што беше учинио Амасија отац његов.

4 Али висина не нестаде. Народ још приношаше жртве и кађаше по висинама.

5 Господ удари краља, који би губав до смрти своје и становаше у одвојеном дому. Јотам, син Краљев, управљаше двором и суђаше народу у земљи.

6 Остала дела Азаријина и све оно што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

7 Азарија почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давидову; а на његово место закраљи се Јотам, син његов.

8 Тридесет и осме године краљевања Азаријина над Јудом, закраљи се Захарија, син Јеровоамов, над Израиљем у Самарији, и краљева шест месеци.

9 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, као што беху учинили оци његови; и не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на грех.

10 На њ се побуни Селум, син Јависов, удари га пред народом и погуби га, и закраљи се на његово место.

11 Остала дела Захаријина записана су у летописима краљева Израиљевих.

12 Тако се испуни реч коју Господ беше рекао Јују, говорећи: Синови твоји до четвртога колена седеће на престолу Израиљевом.

13 Селум, син Јависов, закраљи се тридесет и девете године краљевања Озијина над Јудом, и краљева месец дана у Самарији.

14 Менајим, син Гадијев из Терсе, уста и дође у Самарију, удари Селума, сина Јависова, у Самарији, и уби га, и закраљи се на његово место.

15 Остала дела Селумова и завера коју учини, то је записано у летописима краљева Израиљевих.

16 Тада Менајим раскопа Тапсу и поби све који беху у њој и у земљи њезиној, почињући од Терсе. Он је удари зато што му не отвори врата своја, и распори све трудне жене.

17 Тридесет и девете године краљевања Азаријина над Јудом закраљи се Менајим, син Гадијев, над Израиљем, и краљева десет година у Самарији.

18 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, и целог века свога не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на грех.

19 Фул, краљ Асирски, уђе у земљу; и Менајим даде Фулу хиљаду таланата сребра да би му помогао да утврди краљевство у својој руци.

20 То сребро узе Менајим од свих оних у Израиљу који имаху нека богатства, да их да краљу Асирскоме; он уцени свакога по педесет сикли. Краљ Асирски се врати и не забави се онда у земљи.

21 Остала дела Менајимова, и све што учини, није ли то записано у летописима краљева Израиљевих?

22 Менајим почину код отаца својих, а на његово се место закраљи Факија, син његов.

23 Педесете године краљевања Азаријина над Јудом, закраљи се Факија, син Менајимов над Израиљем у Самарији, и краљева две године.

24 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, и не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватова који наведе Израиља на грех.

25 Против њега завери се Фекај, син Ремалијин, официр његов, који га уби у Самарији, у краљевском двору, с Арговом и АриЈем и с педесет људи од синова Гадових; и убивши га закраљи се на његово место.

26 Остала дела Факијина, и све што он учини, ено су написана у летописима краљева Израиљевих.

27 Педесет и друге године Азарије, краља Јудина, закраљи се Фекај, син Ремалијин над Израиљем у Самарији, и краљева двадесет година.

28 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, и не одступи од грехова Јеровоама, сина Наватова, који наведе Израиља на грех.

29 У време Фекаја, краља Израиљева, дође Теглат-Феласар, краљ Асирски, и узе Ијон, Авел-Ветмаху, Јанох, Кедес, Асор, Галад и Галилеју, сву земљу Нефталимову, и одведе становнике њихове у ропство у Асирију.

30 Осија, сии Илин диже заверу против Фекаја, сина Ремалијина, и удари га и уби га, и закраљи се на његово место двадесете године Јотама, сина Озијина.

31 Остала дела Фекајева и све што он учини, ено је записано у летописима краљева Израиљевих.

32 Друге године краљевања Фекаја, сииа Ремалијина, над Израиљем закраљи се Јотам син Озијин над Јудом.

33 Беше му двадесет и пет година кад поче краљевати, и краљева шеснаест година у Јерусалиму. Матери му беше име Јеруса; она беше кћи Садокова.

34 Он учини оно што је право пред очима Господњим, сасвим као што чини Озија, отац његов.

35 Али висина не нестаде. Народ још приношаше жртве и кађаше на висинама. Јотам начини горња врата дома Господњега.

36 Остала дела Јотамова, и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

37 У то време поче Господ пуштати на Јуду Ресина, краља Сирскога, и Фекаја, сина Ремалијина.

38 Јотам почину код отаца својих и би сахрањен код отаца својих у граду Давида оца свога; а на његово се место закраљи Ахаз, син његов.

Глава 16.

1 Седамнаесте године Фекаја, сина Ремалијина, закраљи се Ахаз, син Јотамов, краљ Јудин.

2 Ахазу беше двадесет година кад поче краљевати, и краљева шеснаест година у Јерусалиму. Он учини оно што је право пред очима Господа, Бога његовога, као Давид, отац његов.

3 Он пође путем краљева Израиљевих, па и сина свога пусти кроз огањ по гадним обичајима народа које Господ одагна испред синова Израиљевих.

4 Он приношаше жртве и кађаше на висинама, по хумовима и под сваким зеленим дрветом.

5 Тада Ресин, краљ Сирски, и Фекај, син Ремалијин, краљ Израиљски, кренуше на Јерусалим, да га нападну. Они опколише Ахаза, али га не могоше победити.

6 У то исто време Ресин, краљ Сирски, поврати Елат под сирску власт; он изагна Јудеје из Елата и Сирци уђоше у Елат, где су остали до данас.

7 Ахаз посла гласнике к Теглат-Феласару, краљу Асирскоме, и поручи му: Ја сам слуга твој и син твој; крени се и избави ме из руку краља Сирскога и из руку краља Израиљева који се подигоше на мене.

8 И Ахаз узе злато и сребро које се нађе у дому Господњему и у ризницима дома краљевскога, и посла на дар краљу Асирскоме.

9 Краљ Асирски приста, крену се на Дамаск и узе га и одведе становнике његове у ропство у Кир и погуби Ресина.

10 Краљ Ахаз отиде на сусрет Теглат-Феласару, краљу Асирскоме у Дамаск. И видевши олтар који беше у Дамаску, краљ Ахаз посла свештенику Урији слику и тачан опис од тог олтара.

11 Свештеник Урија начини олтар потпуно по слици коју му посла краљ Ахаз из Дамаска, и свештеник Урија га начини још пре него се краљ Ахаз поврати из Дамаска.

12 Кад се краљ врати из Дамаска и виде олтар, приступи к њему и принесе жртву на њему,

13 и запали жртву своју паљеницу и принос свој, и изли налив свој, и покропи олтар крвљу жртава својих захвалница.

14 Он премести бакрени олтар који беше пред Господом, да не стоји између новог олтара и дома Господњега, и намести га покрај новог олтара к северу.

15 Краљ Ахаз даде свештенику Урији ову заповест: На великом олтару пали жртву паљеницу јутрењу, и принос вечерњи, и жртву паљеницу краљеву с прилогом њезиним, и жртву паљеницу свега народа с даровима њиховим и наливима њиховим; и по њему кропи крвљу од свих жртава паљеница и крвљу од свих других жртава; а за олтар бакрени одредићу.

16 Свештеник Урија учини све како му заповеди краљ Ахаз.

17 И краљ Ахаз скиде оплате с подножја и узе с њих умиваонице. Он скиде море с волова бакрених који беху под њим, и метну га на један под камени.

18 Он уклони из дома Господњега, ради краља Асирскога, трем суботни који беху направили на спољном краљевском улазу.

19 Остала дела Ахазова, и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

20 Ахаз почину код отаца својих, и би сахрањен код отаца својих у граду Давидову; а на његово место се закраљи Језекија, син његов.

Глава 17.

1 Дванаесте године краљевања Ахазова над Јудом, закраљи се у Самарији над Израиљем Осија, син Илин, и краљева девет година.

2 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, али не као краљеви Израиљеви који беху пре њега.

3 Салманасар, краљ Асирски, крену се против њега и Осија му би потчињен и плаћаше му данак.

4 Али краљ Асирски откри да се Осија спремаше да се одметне, јер Осија беше послао гласиике к Соју, краљу Египатском, и не даваше годишњи данак краљу Асирскому. Краљ Асирски га даде ухапсити и свезана га баци у тамницу.

5 И краљ Асирски прође сву земљу и крену се на Самарију коју држа под опсадом три године.

6 Девете године Осијине краљ Аисирски узе Самарију и одведе Израиља у ропство у Асирију. Он их насели у Алају и на Авору, реци Гозанској, и у градовима Мидским.

7 То би зато што синови Израиљеви грешише Господу, Богу свому, који их изведе из земље египатске испод руке Фараона, краља египатскога и бојаше се других богова.

8 Они пођоше за обичајима народа које Господ беше одагнао испред синова Израиљевих, и за обичајима које беху увели краљеви Израиљеви.

9 Синови Израиљеви чинише потајно оно што није право пред Господом, Богом њиховим. Они поградише висине по свим градовима својим, од кула стражарских до утврђених градова.

10 Они подигоше кипове и идоле на сваком високом хуму и под сваким зеленим дрветом.

11 Они кађаху онуда по свим висинама, као народи које Господ одагна испред њих, и чињаху зле ствари дражећи Господа.

12 Они служаху идолима за које им Господ беше рекао: Нећете ви то чинити.

13 Господ опомену Израиља и Јуду преко свих пророка и свих виделаца говорећи: Вратите се са злих путева својих и држите заповести моје и наредбе моје, вршећи потпуно закон који сам ја прописо оцима вашим и који сам вам послао по слугама својим пророцима.

14 Али они не послушаше и посташе тврдоврати као и оци њихови који не вероваше у Господа, Бога свога.

15 Они одбацише законе његове, савез који он беше учинио с оцима њиховим, и опомене које им он беше упутио. Они пођоше за ништавим стварима, и посташе и сами ништави, и за народима који бејаху око њих, за које им Господ бејаше заповедио да не чине као они.

16 Они напустише све заповести Господа Бога свога, и начинише себи два телета ливена и идоле Астартине, и клањаху се свој војсци небеској и служаху Валу.

17 Они проводише синове своје и кћери своје кроз огањ и дадоше се на врачање и на гатање и продаше се да чине оно што је зло пред очима Господњим, дражећи га.

18 Зато се Господ много разгневи на Израиља, и одбаци их од себе. И не оста него само племе Јудино.

19 А ни Јуда не држаше заповести Господа, Бога свога, него ходаше по уредбама које беху увели Израиљци.

20 Господ одбаци све племе Израиљево. Он их понизи и предаде их у руке пљачкаша и најзад их отера далеко од лица свога.

21 Јер се Израиљ беше оцепио од дома Давидова, и они беху поставили краљем Јеровоама, сина Наватова, који их беше одбио од Господа и навео Израиља да почини велики грех.

22 Синови Израиљеви беху се подали свим гресима Јеровоамовим. Они не одступише од њих,

23 докле Господ не отера Израиља далеко од лица свога, као што беше објавио преко свих слуга својих, пророка. И Израиљ би одведен у ропство далеко од своје земље, у Асирију, где је остао до данашњега дана.

24 Краљ Асирски доведе људе из Вавилона, из Хуте, из Аве, из Емата и из Сефарвима, и насели их у градовима Самаријским, на место синова Израиљевих. Они заузеше Самарију и настанише се у градовима њезиним.

25 Кад почеше седети онде, не бојаху се Господа, и Господ посла на њих лавове који их растрзаху.

26 Рекоше краљу Асирскоме: Ови народи које си населио по градовима Самаријским не знају како треба служити богу оне земље, и он је послао на њих лавове који их кољу, јер не знају како треба служити богу оне земље.

27 Краљ Асирски даде ову заповест. Одведите онамо једнога од свештеника које сте одвели оданде у ропство; нека он иде и нека их учи како треба служити Богу те земље.

28 Један од свештеника који би одведен у ропство из Самарије дође да се настани у Ветиљу, и он их учаше како ће се бојати Господа.

29 Али ти народи начинише сваки себи своје богове у градовима у којима наставаху, и поставише их у куће висина које беху начинили Самарјани.

30 Вавилонци начинише Сохот-Веноту, Хућани начинише Нергала, Емаћани начинише Асима,

31 Ављани начинише Ниваза и Тартака, Сефаравимци спаљиваху синове своје огњем у част Адрамелеха и Анамелеха, богова Сефарвимских.

32 Они се бојаху и Господа и они поставише себи свештенике висина, које узеше из целог народа. Сви ти свештеници приношаху за њих жртве у домовима висина.

33 Тако се они бојаху Господа а служаху и својим боговима, по обичају народа из којих их преселише.

34 Они се и данас држе својих старих обичаја; не боје се Господа и не поступају ни по својим законима и уредбама, а ни по закону и заповестима које је Господ прописао синовима Јакова, коме надену име Израиљ.

35 Господ беше с њима учинио савез и дао им ову заповест: Нећете се бојати других богова нити ћете им се клањати; нећете им служити и нећете им жртве приносити.

36 Него ћете се ви бојати Господа који вас је извео из земље египатске силом великом и мишицом подигнутом; њему ћете се клањати и њему ћете жртве приносити.

37 Ви ћете држати и увек ћете вршити прописе и наредбе, закон и заповести које је он за вас написао, и нећете се бојати других богова.

38 Нећете заборавити савез који сам с вама учинио, и нећете се бојати других богова.

39 Него ћете се ви бојати Господа, Бога свога, и он ће вас избавити из руку свих непријатеља ваших.

40 Али они не послушаше, него се држаше својих старих обичаја.

41 Ови се народи бојаху Господа и служаху и својим идолима; и синови њихови и синови синова њихових чине до данашњега дана онако као што су чинили оци њихови.

Глава 18.

1 Треће године краљевања Осије, сина Илина, над Израиљем, закраљи се Језекија, син Ахазов, над Јудом.

2 Беше му двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева двадесет и девет година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Авија; она беше кћи Захаријина.

3 Он учини оно што је право пред очима Господњим, сасвим као што беше учинио Давид, отац његов.

4 Он учини да нестане висина, изломи кипове и обори идоле, и разби бакрену змију коју беше начинио Мојсије, јер јој до тада кађаху синови Израиљеви. Беху је прозвали Неустан.

5 Он се поузда у Господа, Бога Израиљева, и између свих краљева Јудиних који дођоше после њега, или који беху пре њега, нико не би као он.

6 Он приону за Господа и не одступи од њега и држа заповести које Господ беше дао Мојсију.

7 И Господ би с Језекијом који успе у свим подхватима својим. Он диже буну на краља Асирскога и не би му више подложан.

8 Он потуче Филистеје све до Газе и пустоши земљу њихову од кула стражарских до утврђених градова.

9 Четврте године краљевања Језекијина, а то је седма година краљевања Осије, сина Илина, над Израиљем, Саманасар, краљ Асирски, крену се на Самарију, и опколи је.

10 После три године је он узе, а то беше шесте године краљевања Језекијина, а шесте године краљевања Осијина над Израиљем: Тада је узета Самарија.

11 Краљ Асирски одведе Израиљце у ропство у Асирију, и насели их у Алају, и на Авору, реци Гозанској, и по градовима Мидским,

12 јер не слушаше гласа Господа, Бога свога, и преступише савез његов, јер не беху слушали ни вршили све што им беше заповедио Мојсије, слуга Господњи.

13 Четрнаесте године краљевања Језекијина Сенахирим, краљ Асирски, крену се на све градове Јудине и узе их.

14 Језекија, краљ Јудин, посла гласнике краљу Асирском у Лахис и поручи му: Погрешио сам! Удаљи се од мене, што ми год наметнеш примићу. И краљ Асирски наметну на Језекију, краља Јудина, триста таланата сребра и тридесет таланата злата.

15 Језекија даде све сребро које се нађе у дому Господњему и у ризницама краљевскога двора.

16 Тада је Језекија расковао плоче златне са врата храма Господњег и с прагова, које беше сам оковао, и даде их краљу Асирскоме.

17 Краљ Асирски посла из Лахиса Тартана, Равсариса и Равсака краљу Језекији у Јерусалим, са јаком војском. Они се кренуше и дођоше у Јерусалим. Пошто се кренуше и стигоше, зауставише се код водовода горњег језера поред пута у пољу бељареву.

18 Они позваше краља, и к њима пође Елијаким, син Хелкијин, поглавица дома краљева, са Сомном, тајником и Јоахом, сином Асафовим, летописцем.

19 Равсак им рече: Кажите Језекији: Овако говори велики краљ, краљ Асирски: Која је то узданица у коју се уздаш?

20 Ти си рекао: У рату треба имати и мудрости и силу. Али су то само празне речи. У шта се дакле уздаш, те си се одметнуо од мене?

21 Гле, уздаш се у Египат, и узео си као наслон свој ту трску сломљену која боде руку свакоме ко се на њу наслони? Таки је Фараон, краљ египатски, свима који се уздају у њ.

22 Ако ли ми речете: Уздамо се у Господа, Бога свога, није ли то онај чије је висине и олтаре уништио Језекија, заповедајући Јуди и Јерусалиму: Пред овим ћете се олтаром клањати у Јерусалиму?

23 А сад погоди се с господарем мојим, краљем Асирским, и даћу ти две хиљаде коња ако можеш добавити коњанике који ће јахати на њима.

24 Како би ти одбио и једног војводу између најмањих слуга годподара мога? Ти се уздаш у Египат за кола и коњанике.

25 Поред тога, јесам ли ја без воље Господње дошао на ово место да га затрем? Господ ми рече: Иди на ту земљу, и затри је.

26 Елијаким, син Хелкијин, Сомна и Јоах, рекоше Равсаку: Говори слугама својим арамејски, јер разумемо и немој нам говорити јудејски да слуша народ на зидинама.

27 Равсак им одговори: Је ли ме господар мој послао ка господару твоме или к теби, да кажем ове речи? Није ли к тим људима који седе на зидинама да једу своју нечист и да пију своју мокраћу с вама?

28 Тада Равсак ступи напред и повика јаким гласом јудејски: Чујте реч великога краља, краља Асирскога!

29 Овако говори краљ: Да вас не вара Језекија, јер вас он не може избавити из мојих руку.

30 Немојте да вас наговори Језекија да се поуздате у Господа, говорећи: Господ ће нас избавити, и овај се град неће предати у руке краљу Асирскоме.

31 Не слушајте Језекију, јер овако говори краљ Асирски: Учините мир са мном, предајте се мени и сваки ће од вас јести са свог чокота и са своје смокве и пиће воду из свог студенца,

32 докле не дођем и однесем вас у земљу као што је ваша, у земљу обилну житом и вином, у земљу обилну хлебом и виноградима, у земљу обилну маслинама и уљем и медом, па ћете живети и нећете умрети. Не слушајте Језекију јер вас он вара говорећи: Господ ће вас избавити.

33 Је ли који од богова других народа избавио своју земљу из руку краља Асирскога?

34 Где су богови Ематски и Арфадски? Где су богови Сефарвиски, Енски и Авски? Јесу ли избавили Самарију из мојих руку? 35 Ко ли су између свих богова ових земаља избавили земљу своју из мојих руку? А Господ ли ће избавити Јерусалим из моје руке?

36 Народ ћуташе и не одговори му ни речи, јер краљ беше дао ову заповест: Нећете му одговорити.

37 И Елијаким, син Хелкијин, поглавица дома краљевскога, Сомна, тајник, и Јоах, син Асафов, летописац, дођоше к Језекији, раздртих хаљина, и казаше му речи Равсакове.

Глава 19.

1 Кад то чу краљ Језекија, он раздре хаљине своје, веза кострет око себе и отиде у дом Господњи.

2 Он посла Елијакима, поглавицу двора, Сомну, тајника и најстарије свештенике, обучене у кострет, к Исаији, пророку, сину Амосову.

3 Они му рекоше: Овако говори Језекија: Овај је дан, дан жалости и казне и срамоте; јер приспеше деца до порођаја, а нема снаге да се роде.

4 Ваљда је Господ Бог твој, чуо све речи које изговори Равсак, кога краљ Асирски, господар његов, посла да ружи Бога живога, и ваљда ће Господ, Бог твој, послати казну своју због речи које је чуо. Управи и подигни дакле молитву за остатак који још оста.

5 Слуге краља Језекије дођоше дакле к Исаији.

6 И Исаија им рече: Ево што ћете рећи господару своме: Овако говори Господ: Не плаши се речи које си чуо, а којима хулише на ме слуге краља Асирскога.

7 Ево ја ћу пустити на њ такав дух да ће он на глас који ће примити вратити се у своју земљу, и учинићу да падне од мача у својој земљи.

8 Равсак, вративши се, нађе краља Асирскога који нападаше на Ливну, јер он беше сазнао да је отишао од Лахиса.

9 Тада краљ Асирски прими једну вест о Тираку, краљу Хускоме. Казаше му: Ево он крену у рат на тебе. И краљ Асирски посла опет гласнике Језекији поручујући:

10 Овако реците Језекији, краљу Јудину: Немој да те вара Бог твој, у кога се ти уздаш, говорећи: Јерусалим се неће предати у руке краља Асирскога.

11 ЕЧо чуо си шта су краљеви Асирски свим земљама учинили, и како су их затрли, а ти ли ћеш се избавити?

12 Јесу ли народе које оци моји сатраше избавили богови њихови: Госанце, Харанце, Ресефе, и синове Еденове који су у Теласару?

13 Где су краљ Ематски, и краљ Арфадски и краљ од града Сефарвима, од Ене и од Аве?

14 Језекија прими књигу из руку гласника и прочита је. Затим отиде у дом Господњи и разви је пред Господом,

15 коме управи ову молитву: Господе, Боже Израиљев, који седиш на херувимима, ти си сам Бог свих краљевства на земљи, ти си створио небо и земљу.

16 Пригни, Господе, ухо своје и чуј. Отвори, Господе, очи своје и види. Чуј речи Сенахирима који посла Равсака да ружи Бога живога.

17 Истина је, Господе, затрли су краљеви Асирски народе и опустошили земље њихове,

18 и побацали богове њихове у огањ; али то не беху богови, него дело руку човечијих, дрво и камен, и они их потраше.

19 А сад Господе, Боже наш, избави нас из руку Сенахиримових, да познају сва краљевства на земљи да си ти, Господе, сам Бог.

20 Тад Исаија, син Амосов, поручи Језекији: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Чуо сам молитву коју си ми управио односно Сенахирима, краља Асирскога.

21 Ево речи које Господ против њега изрече: Руга ти се, подсмејава ти се, девица, кћи Сионска; главом маше за тобом кћи Јерусалимска.

22 Кога си ти ружио и хулио? на кога ли си глас подигао? Подигао си у вис очи своје на Свеца Израиљева!

23 Преко гласника својих ружио си Господа и рекао си: Са мноштвом кола својих стадох на врх гора, на висину Ливанску. Исећи ћу највеће кедре његове и најлепше чемпресе његове, досећи ћу највиши врх његов, шуму његову што ко башта изгледа.

24 Копао сам и пио сам туђу воду и стопама ћу својим све египатске реке исушити.

25 Ниси л' чуо да сам одавна то спремио, од искона да сам тако уредио? Сад сам пустио да се то испуни и у пусте гомиле тврде да превратиш градове.

26 Изнемогоше становници њихови, престрашише се и сметоше се, посташе ко трава пољска, као мека трава, као трава на крововима, као пшеница која се осуши пре него ли сазре.

27 Али знам ја кад ти седиш и када полазиш а знам и када долазиш, и када си бесан на ме.

28 А што бесниш на ме, и обест ми твоја дође до ушију, за то ћу брњицу своју провућ кроз ноздрве твоје и метнућу узду своју у уста твоја, па ћу натраг те водити путсм којим си дошао.

29 А теби ово нека буде знак: Јешће се ове године род од отпалих зрна, а друге године оно што само од себе роди; али ћете треће године сејати и жети и садићете винограде и јешћете плод њихов.

30 Оно што се избави од дома Јудина, оно што остане, опет ће пустити жиле оздо и родити род озго.

31 Јер ће из Јерусалима изићи остатак, и преостатак из горе Сиона. Ево што ће ревност Господа над војскама учинити.

32 Зато овако говори Господ о краљу Асирскоме: Неће он у овај град улазити, нити ће бацити амо стреле; неће се он к њему са штитом примаћи нити око њега опкоп ископати.

33 Вратиће се путем којим дође, а у овај град он неће ући, вели Господ.

34 Ја ћу град твој бранити и сачувати, ради себе и ради Давида, слуге свога.

35 И те исте ноћи изиђе анђео Господњи и поби у логору Асирскоме сто и осамдесет и пет хиљада људи. И кад дође јутро гле, ту беху само мртва телеса.

36 Тад се Сенахирим, краљ Асирски, подиже и отиде; и оста у Ниневији.

37 И како се клањаше у дому Нисрока, бога свога, Адрамелех и Сарасар, синови његови, ударише га мачем и побегоше у земљу Араратску. И на његово место закраљи се Есарадон, син његов.

Глава 20.

1 У то време разболе се Језекија на смрт. К њему дође пророк Исаија, син Амосов, и рече му: Овако говори Господ: Нареди за дом свој, јер ћеш умрети, нећеш више живети.

3 Језекија се окрете лицем к зиду и помоли се Господу говорећи:

3 Ох, Господе, опомени се да сам једнако ходио пред тобом верно и с целим срцем и творио што је теби угодно. И Језекија плака много.

4 Исаија не беше још дошао до средњег дворишта кад се њему реч Господња овако обрати:

5 Врати се и реци Језекији, вођи народа мога: Овако говори Господ, Бог Давида, оца твога: Чуо сам молитву твоју и видео сам сузе твоје. Ево исцелићу те и до три дана ићи ћеш у дом Господњи.

6 Додаћу веку твоме петнаест година, и избавићу тебе и овај град из руку краља Асирскога, и бранићу овај град ради себе и ради Давида, слуге свога.

7 Исаија рече: Донесите груду сухих смокава. Они донесоше и привише му на оток, и Језекија се исцели.

8 Језекија беше рекао Исаији: По којем ћу ја знаку разумети да ће ме Господ исцелити и да ћу до три дана ићи у дом Господњи?

9 И Исаија рече: Ево који ће ти бити од Господа знак по коме ћеш познати да ће Господ испунити реч коју је рекао: Хоће ли сенка да се продуљи за десет степени унапред или да се повуче за десет степени натраг?

10 Језекија одговори: Лако је да се сенка продуљи за десет степени; него нека се она повуче за десет степени.

11 И Исаија пророк зазва тад Господа који врати сенку за десет степени на степенима Ахазовим где беше пала.

12 У то време Веродах-Валадан, син Валаданов, краљ Вавилонски посла Језекији књигу с даром, јер беше чуо за болест Језекијину.

13 Језекија прими посланике и показа им собе у којима бејаху његове драгоцене ствари: сребро, злато, мирисе, скупоцено уље, оружницу, и све што се налажаше у ризницама његовим. И не оста ништа што им Језекија не показа у дому своме и у свим ризницама својим.

14 Исаија пророк дође после тога краљу Језекији и рече му: Шта су говорили ти људи и одакле су дошли к теби? Језекија одговори: Из далеке земље дошли су, из Вавилона.

15 Исаија рече јоште: Шта су они видели у твом дому? Језекија одговори: Видели су све што има у моме дому; није остало ништа у ризницама мојим да им нисам показао.

16 Тад Исаија рече Језекију: Чуј реч Господњу!

17 Гле, доћи ће време кад ће се однети у Вавилон све оно што има у дому твоме, и што су оци твоји данас сабирали. Неће остати ништа, говори Господ.

18 И узеће се и синови твоји који ће изићи од тебе, које ћеш ти родити, да постану евнуси у двору краља Вавилонскога.

19 Језекија одговори Исаији: Добра је реч Господња коју си изрекао. И дода: Неће ли бити мира и безбедности за мог живота?

20 Остала дела Језекијина и сви подвизи његови, и како је начинио језеро и спровео воду у град, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

21 Језекија почину код отаца својих, а на његово место закраљо се Манасија, син његов.

Глава 21.

1 Манасији беше дванаест година кад поче краљевати, и краљева педесет и пет година у Јерусалиму. Матери му беше име Евсива.

2 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, по гадостима народа које Господ одагна испред синова Израиљевих.

3 Он опет начини висине, које беше потро Језекија, отац његов, и подиже олтаре Валу и идоле Астарти, као што беше учинио Ахав, краљ Израиљев, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој.

4 Он подиже олтаре у дому Господњему и ако Господ беше рекао: У Јерусалиму ћу наместити име своје.

5 Он начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњега.

6 Он проведе сина свога кроз огањ, и посматраше облаке и змије да од њих добије знамења, и утврди људе који зазиваху духове и који прорицаху будућност. Он учини све више и више оно што је зло пред очима Господа, да би га надражио.

7 Он постави идола Астартина, који беше учинио, у дом за који Господ беше рекао Давиду и Соломону, сину његовом: У овоме дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу за увек име своје.

8 И нећу више учинити да нога Израиља лута изван земље коју ја дадох оцима његовим, само ако држе и врше све што сам им заповедио и сав закон који им је прописао слуга мој Мојсије.

9 Али они не послушаше, и Манасија би узрок да они застранише и учинише зло још више него ли народи које Господ истреби испред синова Израиљевих.

10 Тад Господ проговори овако преко слуга својих, пророка:

11 Што Манасија, краљ Јудин, учини те гадости, и што учини горе од свега што су чинили пре њега Амореји, и што идолима својим наведе на грех и Јуду,

12 ево што говори Господ, Бог Израиљев: Пустићу на Јерусалим и на Јуду такве невоље да ће заглушити свакога који о њима чује говорити.

13 Притегнућу на Јерусалим узицу Самаријску и висак дома Ахавова, и обрисаћу Јерусалим као што се обрише тањир, па се изврне пошто се обрише.

14 Напустићу остатак наслеђа свога и даћу их у руке непријатељима њиховим, и они ће постати плен и грабеж свих непријатеља својих,

15 јер они чинише оно што је зло пред очима мојим и дражише ме од дана кад оци њихови изиђоше из Египта па до данас.

16 Манасија проли и многу крв праведну да од ње напуни Јерусалим с краја на крај, осим греха које почини и на које наведе Јуду, чинећи оно што је зло пред очима Господњим.

17 Остала дела Манасијина и све што је чинио и греси којима се он пода, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

18 Манасија почину код отаца својих и би сахрањен у башти дома свог, у башти Озиној. И на његово место закраљи се Амон син његов.

19 Амон имаше двадесет и две године кад поче краљевати, и краљева две године у Јерусалиму. Матери му беше име Месулемета; она беше кћи Арусова, из Јотеве.

20 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, као што беше чинио Манасија, отац његов.

21 Он пође сасвим путем којим је ходио отац његов и служаше идолима којима беше служио отац његов и клањаше им се. 22 Он напусти Господа, Бога отаца својих, и не ходи путем Господњим.

23 Слуге Амонове заверише се и убише краља у дому његовом.

24 Али народ поби све оне који се беху заверили на краља Амона; и народ закраљи на његово место Јосију, сина његовог.

25 Остала дела Амонова и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

26 Он би сахрањен у његов гроб у башти Озиној. И Јосија, син његов, закраљи се на његово место.

Глава 22.

1 Јосија имаше осам година кад поче краљевати, и краљева тридесет и једну годину у Јерусалиму. Матери му беше има Једида, кћи Адајева из Воската.

2 Он учини оно што је право пред очима Господњим и пође сасвим путем Давида, оца свога, и не сврну ни на десно ни на лево.

3 Осамнаесте године краљевања Јосијина, краљ посла Сафана, сина Азалије, син Месуламова, тајника, у дом Господњи. Он му рече:

4 Иди ка Хелкији првосвештенику, и нек он покупи сребро донесено у дом Господњи а накупили су га од народа чувари врата.

5 Нека се то сребро преда онима који имају да воде радове у дому Господњему. Они ће га употребити за посленике који раде на оправкама дома Господњега,

6 за дрводеље, аргате, и зидаре, за набавку дрва и тесаног камена потребног за оправке дома.

7 Али се од њих неће тражити рачун сребра које им се преда у руке, јер они раде верно.

8 Првосвештеник Хелкија, рече тада Сафану, тајнику: Нашао сам књигу закона у дому Господњему. И Хелкија даде књигу Сафану, и Сафан је прочита.

9 Сафан, тајник, отиде затим краљу да му то јави, и рече: Спуге су твоје покупиле сребро које се нађе у дому и предаше га у руке онима који имају да воде радове у дому Господњему.

10 Сафан, тајник, рече још краљу: Свештеник Хелкија даде ми једну књигу. И Сафан је прочита пред краљем.

11 Кад краљ чу речи књиге закона он раздре хаљине своје.

12 И краљ даде ову заповест свештенику Хелкији, Ахикаму, сину Сафанову, Ахвору сину Михејину, Сафану тајнику и Асаји слузи краљевом:

13 Идите, упитајте Господа за мене, за народ, и за свега Јуду, ради речи ове књиге која се нађе; јер је велик гнев Господњи који се распали на нас, јер оци наши не слушаше речи ове књиге и не вршише оно што нам је прописано у њој.

14 Свештеник Хелкија, Ахикам, Ахвор, Сафан, и Асаја отидоше к пророчици Олди, жени Салума, сина Текује, сина Араса, чувара одежда. Она становаше у Јерусалиму, у другом крају града.

15 Пошто јој они говорише, она им рече: Овако говори Господ, Бог Израиљев: Кажите човеку који вас је послао к мени:

16 Овако говори Господ: Ево пустићу невоље на то место и на становнике његове, према свим речима књиге коју прочита краљ Јудин.

17 Зато што ме напустише и кадише другим боговима, да би ме дражили свим делима руку својих, зато се гнев мој распали на ово место и он се неће угасити.

18 А краљу Јудину, који вас је послао да упитате Господа, овако кажите: Овако говори Господ, Бог Израиљев, за речи које си чуо:

19 Што је дирнуто срце твоје и понизио си се пред Господом, кад си чуо што сам говорио на ово место и на становнике његове који ће постати предмет ужаса и проклетства, и што си раздро хаљине своје и плакао преда мном, и ја сам то чуо, говори Господ,

20 зато ћу те, ево ја прибрати к оцима твојим и у миру ћеш бити прибран у гроб свој, и нећеш очима својим видети невоље које ћу пустити на ово место.

Глава 23.

1 Краљ Јосија нареди да се скупе к њему све старешине Јудине и Јерусалимске.

2 Затим отиде у дом Господњи и с њим пођоше сви људи из Јуде и сви становници Јерусалима, свештеници, пророци и сав народ, од најмањега до највећега. Он прочита пред њима све речи књиге савеза, која се нађе у дому Господњему.

3 Краљ стајаше код стуба и он склопи савез пред Господом, обећајући да ће ићи за Господом и држати наредбе његове, прописе његове и законе његове, свим срцем својим и свом душом својом, вршећи речи тога савеза написане у тој књизи. И сав народ уђе у савез.

4 Краљ заповеди Хелкији, првосвештенику, свештеницима другога реда и онима који чувају врата да изнесу из храма Господњега све посуђе које беху начинили за Вала, за Астарту и за сву војску небеску, и спали то ван Јерусалима у пољу Кедронском, и нареди да се пепео од њега однесе у Ветиљ.

5 Он истера свештенике идолске, које беху поставили краљеви Јудини да каде по висинама у градовима Јудиним и око Јерусалима, и оне који приношаху кад Валу, сунцу, месецу, зодиаку и свој војсци небеској.

6 Он изнесе идола Астартина из дома Господњега изван Јерусалима на поток Кедрон, и спали га на потоку Кедрону, и сатра га у прах и просу прах на гробове синова народа.

7 Он поруши све куће блудничке које беху у дому Господњему, у којима женске ткаху завесе за Астарту.

8 Он врати све свештенике из градова Јудиних и загади висине на којима су кадили свештеници, од Геве до Вирсавеје; и обори висине на вратима, ону која беше при уласку на врата Исуса, поглавице града, и ону која беше с леве стране градских врата.

9 А свештеници висина не приступаху к олтару Господњему у Јерусалиму, али јеђаху бесквасне хлебове међу браћом својом.

10 Краљ загади Тофет, у долини синова Еномових, да не би нико више водио сина свога или кћер своју кроз огањ у почаст Молоху. Г 11 Он уклони од уласка у дом Господњи коње које краљеви Јудини беху посветили сунцу, до одаје евнуха Натан-Мелеха, који наставаше у предграђу; и кола сунчана сажеже огњем.

12 Краљ обори олтаре који беху на крову високе собе Ахазове, а које бејаху начинили краљеви Јудини,и олтаре које беше начинио Манасија, у оба трема дома Господњега; и пошто их разруши и диже оданде, баци прах од њих у поток Кедрон.

13 Краљ загади и висине које бејаху према Јерусалиму, с десне стране горе Маслинске, а које Соломон, краљ Израиљев, беше начинио Астарти, гаду Сидонскоме, Хемосу, гаду Моавскому и Мелхому, гаду синова Амонових.

14 Он изломи ликове и обори идоле и места њихова напуни костима људским.

15 Он разруши и олтар који беше у Ветиљу и висину коју беше направио Јеровоам, син Наватов, који наведе Израиља на грех. Он је спали, сатра је у прах и спали и идола.

16 Обазревши и видевши гробове који бејаху онде на гори, Јосија посла да се изваде кости из гробова, и сажеже их на олтару и загади га по речи Господњој, коју изрече човек Божји који унапред каза те ствари.

17 Он рече: Какав је то споменик што видим? - Грађани му одговорише: То је гроб човека Божјега који дође из Јуде и унапред каза оно што си ти учинио на олтару у Ветиљу.

18 А он рече: Оставите га; да нико не дира у кости његове! Тако се сачуваше кости његове с костима пророка који беше дошао из Самарије.

19 Јосија уништи и све домове висина по градовима Самаријским, које начинише краљеви Израиљеви дражећи Господа, и учини с њима исто онако као што учини у Ветиљу.

20 Он покла на олтарима све свештенике висииа који ту беху, и сажаже на њима кости људске. Затим се врати у Јерусалим.

21 Краљ даде ову заповест целоме народу: празнујте Пасху Господу, Богу своме, као што пише у књизи савеза.

22 Ни једна Пасха није била празнована тако од времена кад судије суђаху у Израиљу ни за све време краљева Израиљевих и краљева Јудиних.

23 Осамнаесте године краља Јосије празнована је Пасха Господу у Јерусалиму.

24 Јосија учини да нестану и они који сазивају духове, и терафими и идоли и све гадости које се виђаху у земљи Јудиној и у Јерусалиму, да изврши речи закона написане у књизи коју свештеник Хелкија нађе у дому Господњему.

25 Пре Јосије није било другог краља који би као он обратио се Господу свим срцем својим и свом душом својом, и свом снагом својом, сасвим по закону Мојсијеву; нити после њега наста такви као он.

16 Али се Господ не поврати од жестине великога гнева свога, којим се беше распалио на Јуду, због свега онога што беше учинио Манасија да га надражи.

27 И Господ рече: И Јуду ћу одбацити од себе, као што сам одбацио Израиља, и одбацићу и овај град Јерусалим који бејах изабрао, и дом за који рекох: Ту ће бити име моје.

28 Остала дела Јосијина и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

29 У његово време Фараон Нехаон, краљ египатски, крену се на краља Асирскога к реци Еуфрату. Краљ Јосија изиђе преда њ, и Фараон, чим га угледа, уби га у Мегидону.

30 Слуге његове метнуше га мртва на кола и одведоше га из Мегидона у Јерусалим, и сахранише га у његов гроб. И народ узе Јоахаза, сина Јосијина; и они га помазаше и закраљише на место оца његова.

31 Јоахаз је имао двадесет и три године кад поче краљевати и краљева три месеца у Јерусалиму. Матери његовој беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

32 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, сасвим као што беху чинили оци његови.

33 Фараон Нехаон свеза га у вериге у Ривли, у земљи Ематској, да више не краљује у Јерусалиму, и оглоби земљу сто таланата сребра и талант злата.

34 И Фараон Нехаон утврди за краља Елијакима, сина Јосијина, на место Јосије, оца његовог, и предену му име Јоаким. Он узе Јоахаза који отиде у Египат и умре онде.

35 Јоаким даде Фараону сребро и злато разрезавши порез на земљу да би узео то сребро као што беше Фараон наредио. Он одреди део који је сваки имао да да и узе од народа сребро и злато које је морао дати Фараону Нехаону.

36 Јоаким је имао двадесет и пет година кад поче краљевати и краљева једанаест година у Јерсалиму. Матери његовој беше име Завуда, кћи Федајева, из Руме.

37 Он учини оно што је зло пред очима Господњим сасвим као што беху чинили оци његови.

Глава 24.

1 У његово време Навуходоносор, краљ Вавилонски крену се у рат. Јоаким му би подложан три године; али се опет побуни против њега.

2 Тада Господ посла на Јоакима чете Халдејске, чете Сирске, чете Моавске и чете синова Амонових; он их посла на Јуду да га потуку, по речи коју Господ беше изрекао преко слуга својих пророка.

3 То се зби по заповести Господњој, који хтеде да одбаци од себе Јуду због свих грехова које беше починио Манасија,

4 и за крв праву коју Манасија беше пролио и њоме Јерусалим напунио. Зато Господ не хте опростити.

5 Остала дела Јоакимова и све што он учини, није ли то записано у летописима краљева Јудиних?

6 Јоаким почину код отаца својих а на његово се место закраљи Јоахин.

7 Краљ Египатски не изиђе више из своје земље, јер краљ Вавилонски беше узео све што је било краља Египатскога од реке египатске до реке Еуфрата.

8 Јоахин је имао осамнасст година кад се закраљи, и краљева три месеца у Јерусалиму. Матери његовој беше име Неуста, кћи Елнатанова, из Јерусалима.

9 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, сасвим као што беше учинио отац његов.

10 У то време дођоше слуге Навуходоносора, краља Вавилонскога, на Јерусалим, и град би опкољен.

11 Навуходоносор, краљ Вавилонски дође пред град док га слуге његове опседаху.

12 Тада Јоахин, краљ Јудин, изиђе краљу Вавилонскоме с матером својом, са слугама својим, с кнезовима својим и с евнусима својим. И краљ Вавилонски га зароби осме године свог краљевања.

13 Он однесе све благо дома Господњега и благо дома краљевскога, и полупа све посуђе златно које беше начинио Соломон, краљ Израиљев, за храм Господњи, као што беше рекао Господ.

14 Он одведе у ропство цео Јерусалим, све кнезове и све јунаке, десет хиљада робова са свим дрводељима и ковачима. Не оста него само сиромашни део народа.

15 Он одведе Јоахина у Вавилон; и одведе у ропство из Јерусалима у Вавилон и матер краљеву и жене краљеве, евнухе његове и главаре земље,

16 и све ратнике, седам хиљада њих, и дрводеље и коваче, хиљаду, све ваљане људе, способне за војску.

17 И краљ Вавилонски постави краљем на место Јоахиново, Матанију, стрица његова, коме предену име у Седекија.

18 Седекија имаше двадесет и једну годину кад поче краљевати и краљева једанаест година у Јерусалиму. Матери његовој беше име Амутала, кћи Јеремијина, из Ливне.

19 Он учини оно што је зло пред очима Господњим, сасвим као што беше чинио Јоаким.

20 И то се зби због гнева Господњега на Јерусалим и на Јуду, које хтеде да одбаци од себе. И Седекија се одметну од краља Вавилонскога.

Глава 25.

1 Друге године краљевања Седекијина, десетога дана десетога месеца, Навуходоносор, краљ Вавилонски, дође са свом својом војском на Јерусалим. Он се улогори под њим и ископа опкопе око њега.

2 Град би опседнут до једанаесте године Седекијина краљевања.

3 Деветога дана четвртога мессца глад беше ужасна у граду, и не беше хлеба за народ.

4 Тада град би проваљен; и сви ратници побегоше ноћу на врата између два зида уз башту краљевску, док Халдеји бејаху свуда около града. Избеглице се кренуше путем у равницу.

5 Али војска Халдејска потера краља и стиже га у пољу Јерихонскоме, и сва се његова војска разбеже од њега.

6 Они ухватише краља и одведоше га ка краљу Вавилонскоме у Ривлу, и онде му судише.

7 Синове Седекијине поклаше на његове очи, па онда Седекији ископаше очи, свезаше га у двоје бакрене вериге и одведоше га у Вавилон.

8 Седмога дана петога месеца деветнаесте године краљевања Навуходоносорова, краља Вавилонскога, уђе у Јерусалим Невузарадан, заповедник телохранитеља, слуга краља Вавилонскога.

9 Он попали дом Господњи и дом краљевски и све куће Јерусалимске; он попали све веће куће.

10 Сва војска халдејска која беше са заповедником телохранитеља развали зидове који беху около Јерусалима.

11 Невузарадан, заповедник телохранитељa, одведе у ропство и оно народа што беше остало у граду, оне који се беху предали краљу Вавилонскоме, и остатак од мноштва.

12 Заповедник телохранитеља остави само неколико од најсиромашнијих као виноградаре и ратаре.

13 Халдејци изломише стубове бакрене који беху у дому Господњему, подножја и море бакрено које беше у дому Господњему, и бакар од њих однесоше у Вавилон.

14 Узеше и лонце и лопате, усекаче, кадионице и све судове бакрене одређене за службу.

15 Заповедник телохранитеља узе и клешта и котлиће и све предмете од злата и од сребра.

16 Два стуба, море и подножја која Соломон начини за дом Господњи, све те ствари бакрене имаху тежину коју нико није био измерио.

17 Висина једнога стуба беше од осамнаест лаката, а озго на њему беше оглавље бакрено три лакта високо; около оглавља беху мрежице и нарови све од бакра. Исто тако и други стуб с мрежицама.

18 Заповедник телохранитеља узе и Серају првосвештеника, Софонију, другог свештеника, и три чувара врата.

19 И из града узе једног евнуха који заповедаше над ратницима, пет људи који беху краљевски саветници и који се нађоше у граду, тајника заповедника војске који је узимао народ у војску и шездесет људи из народа који се нађоше у граду.

20 Невузарадан, заповедник телохранитеља, их узе, и одведе их краљу Вавилонскоме у Ривлу.

21 Краљ Вавилонски их поби и погуби у Ривли, у земљи Ематској.

22 Тако је Јуда одведен у робље далеко од земље своје. И Навуходоносор, краљ Вавилонски, постави над народом који оста у земљи Јудиној, као заповедника Годолију, сина Ахикама, сина Шафанова.

23 Кад све војводе и људи њихови чуше да је краљ Вавилонски поставио за намесника Годолију, сина Ахикама, сина Шафанова, они одоше ка Годолији у Миспу, а на име: Исмаило, син Нетанијин, Јоанан, син Каријајев, Сераја, син Тануметов, из Нетофата, и Јазанија, син Махатов, они и људи њихови.

24 Годолија се закле њима и људима њиховим и рече: Не бојте се ништа од стране слуга Халдејских, седите у земљи и служите краљу Вавилонскоме и биће вам добро.

25 Али седмога месеца Исмаило, син Нетаније, сина Елисамова, од краљевскога рода, дође с десет људи, и они убише Годолију, а тако исто и Јудеје и Халдеје који беху с њим у Миспи.

26 Тада се подиже сав народ, мало и велико, а и војводе, и отидоше у Египат, јер се бојаху Халдејаца.

27 Тридесет седме године робовања Јоахина, краља Јудина, двадесет и седмог дана дванаестога месеца, Евил-Меродах, краљ Вавилонски, у првој години свога краљевања, исправи главу Јоахина, краља Јудина, и извади га из тамнице.

28 Он му говори лепо и намести му престо више престола других краљева који беху с њим у Вавилону.

29 Он му даде да промени тамничке хаљине и он, Јоахин, једе за његовим столом свега века свога.

30 Краљ се постара за издржавање његово кроз цело време века његовога.