Библија (Бакотић) : Бројеви

←Левитска

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Поновљени закони→

Глава 1.

1 Господ говори Мојсију у пустињи Синајској у шатору од састанка у први дан другога месеца друге године по изласку њиховом из земље египатске и рече:

2 Избројите сав збор синова Израиљевих по породицама њиховим, по домовима отаца њихових, бројећи главу по главу имена свих мушких

3 од двадесет година и више, све оне од Израиља који могу носити оружје. Избројићете их по четама њиховим, ти и Арон.

4 С вама ће бити по један човек од свакога племена који је поглавица дома отаца својих.

5 Ево имена људи који ће бити с вама: Од племена Рувимова: Елисур, син Седијуров;

6 Од Симеонова: Саламило, син Сурисадајев;

7 Од Јудина: Насон, син Аминадавов;

8 Од Исахарова: Натанаило, син Согаров;

9 Од Завулонова: Елијав, син Хелонов;

10 Од племена синова Јосифових, - од племена Јефремова: Елисама, син Емиjудов; од Манасијина: Гамалило, син Фадасуров;

11 Од Венијаминова: Авидан, син Гадеонијев;

12 Од Данова: Ахијезер, син Амисадајев;

13 Од Асирова: Фагаило, син Ехранов;

14 Од Гадова: Елисаф, син Рагуилов;

15 Од Нефталимова: Ахиреј, син Енанов;

16 То су они који беху сазвани на збор, кнезови у племенима отаца својих, тисућници Израиљеви.

17 Мојсије и Арон узеше те људе који беху поименце одређени,

18 и сабраше сав збор у први дан другога месеца. Пописаше их по породицама њиховим, по домовима отаца њихових, бројећи главу по главу имена њихова, од двадесет година па на више.

19 Мојсије их преброји у пустињи Синајској, као што беше Господ заповедио.

20 Пописаше се синови Рувима, првенца Израиљева, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих мушких од двадесет година и више, свих оних који могаху носити оружје.

21 Беше их пребројених од племена Рувима: четрдесет и шест хиљада и пет стотина.

22 Пописаше се синови Симеонови по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих мушких од двадесет година и више, свих оних који могаху носити оружје.

23 Беше их избројених од племена Симеонова; педесет и девет хиљада и три стотине.

24 Пописаше се синови Гадови по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

25 Беше их збројених од племена Гадова четрдесет и пет хиљада, шест стотина и педесет.

26 Пописаше се синови Јудини, по породицама својих и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

27 Беше их избројених од племена Јудина седамдесет и четири хиљаде и шест стотина.

28 Пописаше се синови Исахарови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више који могаху носити оружје.

29 Беше их избројених од племена Исахарова педесет и четири хиљаде и четири стотине.

30 Пописаше се синови Завулонови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

31 Беше их избројених од племена Завулонова педесет и седам хиљада и четири стотине.

32 Пописаше се међу синовима Јосифовим: синови Јефремови по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

33 Беше их избројених од племена Јефремова четрдесет хиљада и пет стотина.

34 Пописаше се синови Манасијини, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу, имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

35 Беше их избројених од племена Манасијина тридесет и две хиљаде и двеста.

36 Пописаше се синови Венијаминови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

37 Беше их избројених од племена Венијаминова тридесет и пет хиљада и четири стотине.

38 Пописаше се синови Данови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

39 Беше их избројених од племена Данова шездесет и две хиљаде и седам стотина.

40 Пописаше се синови Асирови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи.главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

41 Беше их избројених од племена Асирова четрдесет и једна хиљада и пет стотина.

42 Пописаше се синови Нефталимови, по породицама својим и по домовима отаца својих, бројећи главу по главу имена свих оних, од двадесет година и више, који могаху носити оружје.

43 Беше их избројених од племена Нефталимова педесет и три хиљаде и четири стотине.

44 То су они које Мојсије и Арон избројише с кнезовима Израиљевим, с дванаест људи, који бејаху по један за сваки дом отаца својих.

45 Свега беше избројених синова Израиљевих по домовима отаца својих од двадесет година и више који могаху носити оружје,

46 свега беше пописаних шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет.

47 Левити по племену отаца својих не бејаху бројени међу њима.

48 Господ говори Мојсију и рече:

49 Племена Левијева нећеш пописати, нити броја глава њихових саставити са синовима Израиљевим.

50 Поверићеш Левитима да се старају о шатору сведочанства, о свом посуђу у њему и о свему што њему припада; они ће носити шатор и све посуђе његово и служиће у њему, и становаће око шатора.

51 Кад се шатор крене сложиће га Левити, а кад шатор стане разапињаће га Левити. Странац који би му се приближио казниће се смрћу.

52 Синови Израиљеви стајаће сваки у свом логору, сваки код своје заставе, по четама својим.

53 А Левити ће стајати око шатора сведочанства, да не дође гнев на збор синова Израиљевих. Левити ће чувати шатор сведочанства.

54 Синови Израиљеви учинише као што Господ заповеди Мојсију; тако они учинише.

Глава 2.

1 Господ говори Мојсију и Арону и рече:

2 Синови Израиљеви стајаће у логору сваки код своје заставе, под знаком дома отаца својих, према шатору од састанка и унаоколо.

3 С истока ће бити логор Јудин са заставом својом и четама својим. Ту ће оити логор кнеза синова Јудиних, Насонома, сина Аминадавова,

4 и војсхе његове од седамдесет и четири хиљаде и шест стотина војника, колико их има избројених.

5 До њега ће бити логор племена Исахарова, кнеза синова Исахарових, Натанаила, сина Согаровим,

6 и војске његове од шездесет и четири хиљаде и четири стотине војника, колико их има избројених;

7 затим племе Завулоново, кнез синова Завулонових Елијав, син Хелонов

8 и војска његова од седам хиљада и четири стотине војмика, колико их има избројених.

9 Свега према попису у војсци Јудиној: сто и осамдесет и шест хиљада и четири стотине војника по четама њиховим. Они ће се први кренути.

10 С југа логор Рувимов са заставом својом и са четама својим. Ту ће бити логор кнеза синова Рувимових, Елисура, сина Седијурова

11 и војске његове од четрдесет и шест хиљада и пет стотина војника, колико их има избројених.

12 До њега ће бити логор племена Симеонова кнеза синова Симеонових, Саламила, сина Сурисадајева,

13 и војске његове од педесет и девет хиљада и три стотине војника, колико их има избројених.

14 Затим племе Гадово, кнсз синова Гадових, Елисаф, син Рагуилов,

15 и војска његова од четрдесет и пет хиљада и шест стотина и педесет војника, колико их има избројених.

16 Свега према попису у војсци Рувимовој: сто и педесет и једиа хиљада и четири стотине и педесет војника по четама њиховим. Они ће ићи други.

17 Затим ће се кренути шатор од састанка с војском синова Левијевих усред остале војске; по реду како су стајале у логору, тим редом ће да се крену под заставом својом.

18 Са запада логор Јефремов са заставом својом и са четама својим. Ту ће бити логор кнеза синова Јефемових, Елисама, сина Емијудова,

19 и војске његове од четрдесет хиљада и пет стотима војника, колико их има избројених.

20 До њега ће бити логор племена Манасијина, и кнеза синова Манасијина, Гамалила, сина Фадасурова,

21 и војске његове од тридесет и две хиљаде и двеста војника, колико их има избројених.

22 Затим племе Венијаминово, кнез синова Венијаминових, Авидан, син Гадеонијев,

23 и војска његова од тридесет и пет хиљада и четири стотине војника, колико их има избројених.

24 Свега, по попису, у војсци Јефремовој: сто и осам хиљада и сто војника ло четама њиховим. Они ће ићи трећи.

25 Са севера логор Данов, са заставом својом и четама својим. Ту ће бити логор кнеза синова Данових, Ахијезера, сина Амисадајева,

26 и војске његове од шездесет и две хиљаде и седам стотина војника, колико их има избројених.

27 До њега логор племена Асирова, кнеза синова Асирових, Фагаила, сина Ехранова,

28 и војске његове од четрдесет и једне хиљаде и пет стотина војника, колико их има избројених.

29 Затим племе Нефталимово, кнез синова Нефталимових, Ахир, син Енанов,

30 и војска његова од педесет и три хиљаде и четири стотине војника, колико их има избројених.

31 Свега, по попису, у војсци Дановој: сто и педесет и седам хиљада и шест стотина војника. Они ће ићи последњи под заставом својом.

32 То су синови Израиљеви који беху избројени по домовима отаца својих. Свега избројених у целој војсци, по четама њиховим, шест стотина и три хиљаде и пет стотина и педесет војника.

33 Левити не беху бројени међу синовима Израиљевим као што Господ беше наредио Мојсију.

34 И синови Израиљеви учинише све како Господ заповеди Мојсију. Тако они стајаху у логору и тако се кретаху, сваки по породици својој и по дому отаца својих.

Глава 3.

1 Ово је потомство Ароново и Мојсијево, кад Господ говори Мојсију на гори Синајској.

2 Ево имена синова Аронових: првенац Надав, Авијуд, Елеазар и Итамар.

3 То су имена синова Аронових, који беху помазани као свештеници и који беху посвећени да врше службу свештеничку.

4 Надав и Авијуд умреше пред Господом, кад принесоше туђ огањ пред Господом у пустињи Синајској; они не имаше деце. Елеазар и Итамар вршише свештеничку службу пред Ароном, оцем својим.

5 Господ говори Мојсију и рече:

6 Учини да приступи племе Левијево и постави га пред свештеника Арона да буде у његовој служби.

7 Они ће пазити на све оно што је њему и целоме збору поверено на чување пред шатором од састанка; они ће вршити службу у шатору.

8 Они ће чувати све посуђе у шатору од састанка и све оно што је поверено на чување синовима Израиљевим; они ће вршити службу у шатору од састанка.

9 Даћеш Левите Арону и синовима његовим; они су даровани њему између синова Израиљевих.

10 Арона и синове његове поставићеш да врше свештеничку службу своју, а странац који би приступио биће кажњен смрћу.

11 Господ говори Мојсију и рече:

12 Ево узех Левите између синова Израиљевих у замену за све првенце, за првенце синова Израиљевих; зато ће Левити битн моји.

13 Јер је мој сваки првенац; од дана кад побих све првенце у земљи египатској посветих себи свакога првенца у Израиљу, од човека до животиње биће моји. Ја сам Господ.

14 Господ говори Мојсију у пустињи Синајској и рече:

15 Изброји синове Левијеве по домовима отаца њихових, по породицама њиховим; изброји све мушке од месец дана и више.

16 Мојсије их изброји по заповести Господњој, као што му би заповедано.

17 Синови Левијеви беху по имену ови: Гирсон, Кат и Мерарије.

18 Ево имена синова Гирсонових по породицама њиховим; Ловеније и Семеј.

19 Синови Катови по породицама својим: Амрам, Исар, Хеврон и Озило.

20 Синови Мераријеви, по породицама својим: Малије и Мусије То су породице Левијеве по домовима отаца својих.

21 Од Гирсона потичу породица Ловенијева и породица Семејева. То су породице Гирсонове.

22 Избројених међу њима кад се пребројише сви мушки од месец дана и више беше свега: седам хиљада и пет стотина.

23 Породице Гирсонове стајаху у логору иза шатора, са запада.

24 Старешина дома отачкога у породицама Гирсоновим беше Елисаф син Даилов.

25 Синови Гирсонови чуваху у шатору од састанка шатор, наслон, покривач његов и завесу на вратима шатора од састанка,

26 завесе од трема и завесу на вратима од трема око шатора и око олтара, и ужа његова за потребу шатора.

27 Од Ката потичу: породица Амрамова, породица Исарова, породица Хевронова и породица Озилова. То су породиие Катове.

28 Свега мушких од месец дана и више беше на број осам хиљада и шест стотина, којима би поверено чување светилишта.

29 Породице синова Катових стајаху у логору поред шатора с југа.

30 Старешина дома отачкога у породицама Катовим беше Елисафан, син Озилов.

31 Они чуваху ковчег, трпезу, свећњак, олтар, посуђе којим се врши служба у светилишту, завесу и све што јој припада.

32 Старешина над старешинама Левитским беше Елеазар, син свештеника Арона: он управљаше над онима који се бављаху службом у шатору.

33 Од Мерарија потичу породица Малијева и породица Мусијева. То су породице Мераријеве.

34 Беше их избројених, кад се пребројише сви мушки од месец дана и више шест хиљада и двеста.

35 Старешина дома отачкога у породицама Мераријевим беше Сурило, син Авихејев; они стајаху у логору поред шатора са севера.

36 Синови Мераријеви чуваху даске од шатора, преворнице његове, стубове његове, стопице његове и све справе његове и све што к њему припада,

37 ступце около трема, стопице, коље и ужа њихова.

38 Пред шатором од састанка, с истока, стајаху у логору Мојсије и Арон и синови његови, чувајући светилиште за синове Израиљеве. Странац који би приступио биће кажњен смрћу.

30 Сви Левити које избројише Мојсије и Арон по заповести Господњој по породицама њиховим, сви мушки од месец дана и више беху двадесет и две хиљаде.

40 Господ рече Мојсију: Изброј све првенце мушке међу синовима Израиљевим од месец дана и више, и сабери број имена њихових.

41 Узми Левите за мене, за Господа, у замену за све првенце међу синовима Израиљевим, и стоку Левитску у замену за све првенце од стоке синова Израиљевих.

42 Мојсије изброји све првенце међу синовима Израиљевим, како му беше заповедио Господ.

43 Сви првенци мушки који се избројише сваки по свом имену, од једнога месеца и више, беху двадесет и две хиљаде и двеста и седамдесет и три.

44 Господ говори Мојсију и рече:

45 Узми Левите у замену за све првенце међу синовима Израиљевим и стоку левитску у замену за стоку њихову. Левити су моји. Ја сам Господ.

46 А за откуп оних двеста и седамдесет и три што има првенаца међу синова Израиљевим више него Левита,

47 узећећеш пет сикли од главе, по мери светог сикла, у коме има двадесет гера.

48 То сребро предаћеш Арону и синовима његовим на име откупа за оне који прелазе број Левита.

49 Мојсије узе откуп од оних који осташе преко оних који беху замењени за Левите.

50 Он узр сребро од првенаца синова Израиљевих: хиљаду триста и шездесет и пет сикли, по мери светог сикла.

51 Мојсије даде тај откуп Арону и синовима његовим по заповести Господњој, чинећи као што Господ заповеди Мојсију.

Глава 4.

1 Господ говори Мојсију и Арону и рече:

2 Изброј синове Катове између синова Левијевих, по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

3 од тридесет година и више, до педесет година, све оне који могу вршити службу у шатору од састанка.

4 Ово ће бити посао синова Катових у шатору од састанка; он ће се односити на пресвето место:

5 при поласку војске доћи ће Арон са синовима својим, скинуће завесу и покриће њом ковчег сведочанства,

6 па ће по њему прострети покривач од кожа јазавчијих, и озго ће прострети простирач од плаве тканине и провући ће полуге од ковчега.

7 Простираће простирач од плаве тканине по трпези за хлебове за представљање и метнуће на њ тањире, купе, чаше и котлиће; хлеба ће свагда бити.

8 Сврх тога простираће црвен простирач и покриће га покривачем од кожа јазавчјих, и провући ће полуге од трпезе.

9 Узеће простирач плав и покриће свећњак и жишке његове, усекаче његове, лопатице његове, и све судове за уље, којима служе око њега.

10 И са свим справама његовим завиће га у покривач од кожа јазавчјих и поставиће га на носила.

11 Простираће плав простирач по златном олтару и покриће га покривачем од кожа јазавчјих, па ће провући полуге од олтара.

12 Узеће све справе којима служе у светилишту и метнуће их на простирач плав и завиће их у покривач, и поставиће на носила.

13 Омешће пепео с олтара и простреће по олтару простирач гримизни.

14 Метнуће на њ све справе његове, којима се обавља служба о њему, клешта, виљушке, лопатице, котлиће, и све справе за олтар покриће покривачем од кожа јазавчјих и провући ће полуге од олтара.

15 Кад то сврше Арон и синови његови, и завију светилиште и све справе за светилиште, приступиће синови Катови да их носе чим се војска крене, али се они неће дотицати ни једне свете ствари да не би умрли. То је посао синова Катових у шатору од састанка.

16 Елеазар, син свештеника Арона стараће се за уље за свећњак и за кад мирисни, за жртву ваздашњу и за уље помазања; он ће пазити на сав шатор и на све што је у њему, на светилиште и на посуђе његово.

17 Господ говори Мојсију и Арону и рече:

18 Не изложите колено Катових породица да се истреби између Левита.

19 Учините им ово, да би остали живи и не умру кад приступају к светилишту. Арон и синови његови долазиће и поставиће свакога од њих на своје место и на своју службу.

20 Они неће улазити да гледају кад се завијају свете ствари, да не умру.

21 Господ говори Мојсију и рече:

22 Изброј и синове Гирсонове по домовима отаца њихових и по породицама њиховим,

23 изброј их од тридесет година и више до педесет година, све који могу обавити службу у шатору од састанка.

24 Ово ће бити посао породице Гирсонових, служба коју ће вршити и ствари које ће носити:

25 Носиће завесе од ковчега и шатор од састанка, покривач његов и покривач од кожа јазавчјих који је озго на њему, завесу на уласку у шатор од састанка,

26 завесе од трема, завесу на вратима од трема око шатора и око олтара, ужа њихова и све посуђе за службу њихову. Они ће вршити сву службу која се на то односи.

27 Сва служба синова Гирсонових вршиће се под заповешћу Арона и синова његових за све што ће они носити и радити; оставићете њима старање за све што имају да носе.

28 То је служба синова Гирсонових у шатору од састанка, коју ће они вршити под управом Итамара, сина свештеника Арона.

29 Изброј и синове Мераријеве по породицама њиховим и по домовима отаца њихових;

30 избројићеш од тридесет година и више до педесет година све оне који могу вршити службу у шатору од састанка.

31 Ево што је њима предано да раде и да носе у својој служби у шатору од састанка: даске од шатора, преворнице њихове, ступце њихове, стопице њихове

32 ступце од трема унаоколо, стопице њихове и коље њихово, ужа њихова и све справе њихове, и све што треба за те ствари. Избројићете поименце све справе што ће они носити.

33 То је служба породице синова Мераријевих коју су дужни вршити у шатору од састанка под управом Итамара сина свештеникка Арона.

34 Мојсије и Арон избројише с кнезовима народа синове Катове по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

35 све оне од тридесет до псдесет година, који су могли да врше службу у шатору од састанка.

36 И беше их избројених по породицама њиховим две хиљаде и седам стотина и педесет.

37 То су избројени из породица Катових, који вршаху службу у шатору од састанка; Мојсије и Арон их избројише као што Господ заповеди преко Мојсија.

38 Синови Гирсонови који се избројише по породицама својим и по домовима отаца својих,

39 од тридесет до педесет година и који могаху да врше службу у шатору од састанка,

40 сви они који се избројише по оородицама својим и по домовима отаца својих беху две хиљаде и шест стотина и тридесет.

41 То су избројени из породица синова Гирсонових, који беху одређени за службу у шатору од састанка; Мојсије и Арон их изоројише по заповссти Господњој.

42 Из породица синова Мераријевих по породицама њиховим и по домовима отаца њихових беше избројених

43 од тридесет до педесет година, свих оних који могаху да врше службу у шатору од састанка,

44 беше их избројених по породицама њиховим три хиљаде и двеста.

45 То су избројени из породица синова Мераријевих. Мојсије и Арон их избројише као што Господ заповеди преко Мојсија.

46 Свега беше избројених Левита које избројише Мојсије и Арон с кнезовима Израиљевим по породицама њиховим и по домовима отаца њихових,

47 од тридесет до педесет година који могаху да врше службу и да што носе у шатору од састанка,

48 свега избројених: осам хиљада и пет стотина и осамдесет.

49 Они беху избројени као што Господ заповеди преко Мојсија, сваки за оно што је имао да ради и да носи; беху избројени по заповести коју Господ даде Мојсију.

Глава 5.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Заповеди синовима Израиљевим да истерају из логора све губаве и све оне који имају слузоток и оне који су се оскврнили о мртваца.

3 Био човек или жена, истерајте, истерајте их из логора, да не скврне логора онима међу којима ја наставам.

4 Синови Израиљеви учинише тако, и истераше их из логора, као што Господ заповеди Мојсију. Тако учинише синови Израиљеви.

5 Господ говори Мојсију и рече:

6 Реци синовима Израиљевим: Човек или жена кад згреши ближњему своме, починивши утају пред Господом и тако постане крив,

7 исповедиће грех свој и вратиће у целини грешно стечену ствар и дометнуће још пети део и предаће ономе коме је скривио.

8 Ако нема никога који би имао право на повратак ствари, ствар припада Господу, свештенику, осим овна за окајање којим ће се вршити окајање за кривца.

9 Сваки принос свих ствари које посвећују синови Израиљеви припашће свештенику, коме ће се оне предати.

10 Ствари које се посвете биће његове; оно што му се преда биће његово.

11 Господ говори Мојсију и рече:

12 Говори синовима Израиљевим и реци им: Ако се која жена одстрани од свог мужа и постане му неверна,

13 ако неко други има односа с њом, а муж њезин то не зна; ако се она тајно оскврни, и нема сведока на њу, нити би се она затекла на делу,

14 а мужа обузме љубомора, и сумња на своју жену, која се је у истини оскврнила, или га обузме љубомора, и сумња на своју жену која се није оскврнила,

15 тад ће муж довести жену своју к свештенику и донеће за њу принос од десетине ефе брашна јечменога. Неће га полити уљем и неће мњрнути на њ када, јер то је принос за љубомору, дар за спомен који опомиње на грех.

16 Свештеник ће њу привести и поставити пред Господа.

17 Свештеник ће узети свете воде у земљани суд. Узеће праха с пода од шатора и усуће га у воду.

18 Свештеник ће наредити жени да стоји пред Господом. Он ће открити главу те жене, и метнуће јој на руке принос за спомен, принос за љубомору. Свештеник ће држати у руци својој горке воде које носе проклетство.

19 Свештеник ће оклети жену и рећи ће јој: Ако нико није лежао с тобом и ако, будући под влашћу свога мужа, ниси застранила да се оскврниш, ове горке воде које носе проклетство неће теби шкодити.

20 Али, ако си, будући под влашћу мужа свога, застранила и оскврнила се, и ако је који други осим мужа твога с тобом лежао -

21 и свештеник ће оклети жену заклетвом проклетства и рећи ће: - да те Господ постави за проклетство и за клетву у народу твоме, учинивши да ти се бедро осуши и трбух отече,

22 и да ти ове проклете воде уђу у утробе да ти отече трбух и да ти се бедро осуши! И жена ће рећи: Амин! Амин!

23 Тада ће свештеник написати те клетве у књигу и брисаће их горким водама.

24 И учиниће да жена испије горке воде које доносе проклетство, и воде кије доносе проклетство ући ће у њу да у њој побуде горчину.

25 Свештеник ће узети из руку жене принос за љубомору, обрнуће принос на једну и на другу страну пред Господом, и приносиће га на олтару.

26 Свештеник ће узети прегршт тог приноса на име спомена и спалиће на олтару. После тога ће дати жени да испије воде.

27 Кад учини да она испије воде догодиће се, - ако, се је она оскврнила и учинила невсру мужу своме - да ће воде проклетства ући у њу да проузрокују горчину, трбух ће њезин отећи, бедро ће јој се осушити, и та жена ће бити проклета у народу своме.

28 Али ако се жена није оскврнила, него је чиста, она ће се признати да је невина и имаће деце.

29 Ово је закон за љубомору кад жена под влашћу свога мужа застрани и оскврни се,

30 и мужа обузме љубомора, и сумња на жену своју: свештеник ће је поставити пред Господа и свршиће јој све по овом закону.

31 Муж ће бити прост од греха, али ће жена носити казну злодела свога.

Глава 6.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад се човек или жена одели од других чинећи завет назирејски да се посвети Господу,

3 он ће се уздржавати од вина и од жестокога пића, и неће пити оцта винскога, ни оцта од жестокога пића, нити каква год пића од грожђа, и неће јести грожђа ни новога ни сухога.

4 За цело време свог назирејства неће јести ништа од винове лозе, ни зрна ни љуске.

5 За цело време његовог назирејства неће бритва прећи преко главе његове докле се не наврше дани за које се посветио Господу; биће свет и оставиће косу да слободно расте на глави његовој.

6 Докле трају дани за које се посветио Господу, он неће приступати к мртвацу;

7 ни за оцем својим, ни за матером својом, ни за братом својим, ни за сестром својом неће се скврнити кад умру: јер је посећење Бога његова на глави његовој.

8 Докле год траје назирејство његово, биће свет Господу.

9 Ако би ко умро до њега на пречац, те би се оскврнила посвећена глава његова, обриће главу своју у дан чишћења свога; у седми дан обриће се.

10 У осми дан донеће свештенику две грлице или два голубића на врата шатора од састанка.

11 Свештеник ће жртвовати једно као жртву окајања а друго као жртву паљеницу, и вршиће за њега окајање греха његовог што је згрешио код мртваца; тако ће назиреј посветити главу своју у тај дан.

12 Он ће опет посветити Господу дане свог назирејства, и донеће јагње од године на жртву за преступ, а пређашњи дани му се неће бројити, јер му се оскврнило назирејство.

13 Ово је закон за назиреје. Кад се наврше дани његовог назирејства, позваће се на врата шатора од састанка.

14 Он ће принети своју жртву Господу: једно јагње мушко од године, без мане, за жртву паљеницу и једно јагње женско од године, без мане, за жртву окајања, и једног овна без мане за жртву захвалницу,

15 котарицу бесквасних хлебова, колача од белога брашна замешених уљем с приносом и наливом њиховим.

16 То ће свештеник принети пред Господом и приносиће његову окајања и његову жртву паљеницу;

17 а овна ће принети на жртву захвалницу Господу, с котарицом бесквасних хлебова свештеник ће принети принос и налив његов.

18 Назиреј ће на вратима шатора од састанка обрити своју главу посвећену и узеће косу своје главе посвећене и метнуће је на огањ који Је под жртвом захвалницом.

19 Свештеник ће узети плеће кухано од овна и један колач бесквасан из котарице и једну погачицу бесквасну и метнуће их на руке назиреју пошто овај обрије своју главу посвећену.

20 Свештеник ће обртати те ствари на једну и на другу страну пред Господом. То је светиња, која припада свештенику осим груди обртаних и плећа подизанога. После тога ће назиреј моћи пити вина.

21 То је закон за назиреја који се заветује и то је принос његов Господу за назирејство његово, осим онога што би више могао учинити. Какав му буде завет којим се заветује, тако нека учини по закону свог назирејства.

22 Господ говори Мојсију и рече:

23 Говори Арону и синовима његовим и реци: Овако ћете благосиљати синове Израиљеве; ви ћете им рећи:

24 Да те благослови Господ и да те чува!

25 Да те обасја Господ лицем својим и буде ти милостив!

26 Да Господ обрати лице своје к теби и даде ти мир!

27 Овако ће они призивати име моје на синове Израиљеве, и ја ћу их благословити.

Глава 7.

1 Кад Мојсије доврши да подиже шатор, он га помаза и освети са свим посуђем његовим, а освети и олтар са свим посуђем његовим; он их помаза и освети.

2 Тада кнезови Израиљеви, старешине домова отаца својих, донесоше свој прилог: то беху кнезови племена који управљаше пописом.

3 Они донесоше прилог свој пред Господа: шестора кола покривена и дванаест волова, то јест једна кола на два кнеза и по једног вола на свакога кнеза, и доведоше их пред шатор.

4 Господ говори Мојсију и рече:

5 Узми то од њих да се уложи на службу шатора од састанка и подај то Левитима, свакоме према служби његовој.

6 Мојсије узе кола и волове и предаде их Левитима.

7 Двоја кола и четири вола даде синовима Гирсоновим, према служби њиховој,

8 а остала четвора кола и осам волова даде синовима Мераријевим, према служби њиховој под управом Итамара сина свештеника Арона.

9 Али ништа не даде синовима Катовим, јер је њихова дужност била да носе свете ствари на раменима.

10 Кнезови донесоше прилоге да се посвети олтар оног дана кад би помазан; кнезови донесоше прилоге своје пред олтар.

11 Господ рече Мојсију: Кнезови ће долазити у разне дане, један по један, да доносе своје прилоге за посвећење олтара.

12 У први дан донесе прилог свој Насон син Аминадавов, од племена Јудина.

13 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један сребрн леген од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

14 једну купу златну од десет сикли, пуну мириса;

15 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

16 једно јаре за жртву окајања;

17 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Насона, сина Аминадавова.

18 Другог дана донесе прилог свој Натанаило, син Согоров, кнез племена Исахарова.

19 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

20 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

21 једно теле, једног овна, једно јагње за жртву паљеницу;

22 једно јаре за жртву окајања;

23 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Натанаила, сина Согорова.

24 Трећег дана донесе свој прилог кнез синова Завулонових, Елијав, син Хелонов.

25 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

26 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

37 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

28 једно јаре за жртву окајања;

29 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елијава, сина Хелонова.

30 Четвртог дана донесе свој прилог кнез синова Рувимових, Елисур, син Седијуров.

31 Он донесе: један тањих сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

32 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

33 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

34 једно јаре за жртву окајања;

35 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет, јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисура, сина Седијурова.

36 Петог дана донесе свој прилог кнез синова Симеонових, Саламило, син Сурисадајев.

37 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

38 једну купу златну од десет сикли, пуну мириса;

39 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

40 једно јаре за жртву окајања;

41 а за жртву захвалницу два вола, пет, овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Саламила, сина Сурисадајева.

42 Шестога дана донесе свој прилог кнез синова Гадових, Елиасаф, син Рагуилов.

43 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

44 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

45 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

46 једно јаре за жртву окајања;

47 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елиасафа, сина Рагуилова.

48 Седмог дана донесе свој прилог кнез синова Јефремових, Елисама, син Амијудов.

49 Он донесе један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

50 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

51 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

52 једно јаре за жртву окајања,

53 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Елисама, сина Амијудова.

54 Осмог дана донесе свој прилог кнез синова Манасијиних, Гамалило, син Фадасуров. 55 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белога брашна замешена с уљем за принос;

56 једну купу златну од десет сикли, пуну мириса;

57 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

58 једно јаре за жртву окајања;

59 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Гамалила, сина Фадасурова.

60 Деветог дана донесе свој прилог кнез синова Венијаминових, Авидан, син Гадеонијев.

61 Он донесе један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

62 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

63 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

64 једно јаре за жртву окајања;

65 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Авидана сина Гадеонијева.

66 Десетог дана донесе свој прилог кнез синова Данових. Ахијезер, син Амисадајев.

67 Он донесе: један тањир сребрн од сто тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

68 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

69 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

70 једно јаре за жртву окајања;

71 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахијезера, сина Амисадајева.

72 Једанаестог дана донесе свој прилог кнез синова Асирових, Фагаило, син Ехранов.

73 Он донесе: један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли, по мери светог сикла обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

74 једну купу златну од десет сикли, пуну мириса;

75 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

76 једно јаре за жртву окајања;

77 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Фагаила, сина Ехранова.

78 Дванаестог дана донесе свој прилог кнез синова Нефталимових, Ахиреј, син Енанов.

79 Он донесе један тањир сребрн од сто и тридесет сикли тежине, један леген сребрн од седамдесет сикли по мери светог сикла, обоје пуно белог брашна замешена с уљем за принос;

80 једну купу златну од десет сикли пуну мириса;

81 једно теле, једног овна, једно јагње од године за жртву паљеницу;

82 једно јаре за жртву окајања;

83 а за жртву захвалницу два вола, пет овнова, пет јараца, пет јагањаца од године. То би прилог Ахиреја, сина Енанова.

84 То беху прилози кнезова Израиљевих за посвећење олтара у дан кад је он помазан: Дванаест тањира сребрних, дванаест легена сребрних, дванаест купа златних;

85 сваки тањир сребрн од сто и тридест сикли тежине, сваки леген од седамдесет сикли. Свега сребра у том посуђу: две хиљаде и четири стотине сикли по мери светог сикла.

86 Дванаест купа златних пуних мириса, свака купа од десет сикли по мери светог сикла. Свега злата у легенима: сто и двадесет сикли.

87 Свега стоке за жртву паљеницу: дванаест телаца, дванаест овнова, дванаест јагањаца од године с приносом својим и дванаест јараца за жртву окајања.

88 Свега стоке за жртву захвалницу: двадесет и четири вола, шездесет овнова, жездесет јараца, шездесет јагањаца од године. То беху прилози за посвећење олтара пошто би помазан.

89 Кад Мојсије улажаше у шатор од састанка да говори с Господом, он чујаше глас који му говораше са заклопца на ковчегу сведочанства између два херувима. И он говораше с Господом.

Глава 8.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Говори Арону и реци му: Кад поставиш жишке на свећњак, жишци ће морати да светле с лица.

3 Арон учини тако и постави жишке на предњу страну свећњака, као што Господ заповеди Мојсију.

4 Свећњак беше од кованога злата; од подножја, до цветова својих, беше од кованога злата. Мојсије беше начинио свећњак по прилици коју му беше показао Господ.

5 Господ говори Мојсију и рече:

6 Узми Левите између синова Израиљевих и очисти их.

7 Ево како ћеш их очистити: покропи их водом очишћења; а они нека обрију цело тело своје и оперу хаљине своје, и очисте се.

8 Они ће затим узети једно теле с обичним приносом од белога брашна замешена с уљем, а ти ћеш узети друго теле за жртву окајања.

9 Довешћеш Левите пред шатор од састанка и сазваћеш сав збор синова Израиљевих.

10 Довешћеш Левите пред Господа, и синови Израиљеви положиће руке своје на Левите.

11 Арон ће учинити да се Левити окрећу на једну и на другу страну пред Господом, као принос синова Израиљевих и они ће се посветити да врше службу Господу.

12 Левити ће положити руке своје на главе телаца, а ти ћеш принети једно теле на жртву окајања, а друго на жртву паљеницу да се врши окајање за Левите.

13 Поставићеш Левите да стоје пред Ароном и синовима његовим и учинићеш да се окрећу на једну и на другу страну као принос Господу.

14 Одвојићеш Левите између синова Израиљевих, и Левити ће бити моји.

15 После тога ће Левити доћи да врше службу у шатору од састанка. Тако ћеш их ти очистити и тако ћеш учинити да се они окрећу на једну и на другу страну као принос Господу.

16 Јер су они између синова Израиљевих сасвим моји; ја их узех у замену за првенце, у замену за све првенце синова Израиљевих.

17 Јер је мој сваки првенац међу синовима Израиљевим, и од људи и од животиња. Оног дана кад побих све првенце у земљи египатској, посветио сам их себи.

18 И узех Левнте за све првенце синова Израиљевих.

19 Ја дадох Левите Арону и синовима његовим између сннова Израиљевих, да врше службу синова Израиљевих у шатору од састанка и да врше окајање за синове Израиљеве, да не би долазио помор на синове Израиљеве кад синови Израиљеви приступају у светилиште.

20 Мојсије, Арон и сав збор синова Израиљевих учинише све што Господ заповеди Мојсију за Левите; тако за њих учинише синови Израиљеви.

21 Левити се очистише и опраше хаљине своје и Арон учини да се они обрћу на једну и на другу страну пред Господом, и изврши за њих окајање, да би се они очистили.

22 После тога Левити приступише да врше службу своју у шатору од састанка пред Ароном и пред синовима његовим, као што Господ заповеди Мојсију, тако им учинише.

23 Господ говори Мојсију и рече:

24 И ово је за Левите: Сваки ће Левит од двадесет и пет година и више ступитм у службу у шатору од састанка.

25 После педесет година излазиће из службе и неће више служити.

26 Он ће помагати браћи својој у шатору од састанка, да надгледа оно што је њима поверено на службу, али сам неће вршити службе. Тако ћеш поступати с Левитима у погледу службе њихове.

Глава 9.

1 Господ говори Мојсију у пустињи Синајској у први месец друге године по изласку њиховом из земље египатске, и рече:

2 Нека синови Израиљеви славе пасху у одређено време.

3 Славићете је у одређено време четрнаестог дана овога месеца у вече; славићете је по свим законима и по свим уредбама њеним.

4 Мојсије говори синовима Израиљевим, да би славили пасху.

5 И они славише пасху четрнаестога дана првога месеца у вече, у пустињи Синајској. Синови Израиљеви учинише све онако како Господ беше заповедио Мојсију.

6 Али је било људи који се оскврнише о мртваца, те не могоше славити пасху у онај дан; и они дођоше тог истог дана пред Мојсија и пред Арона,

7 и ти људи рекоше Мојсију: Ми смо нечисти од мртваца; зашто да нам се ускрати да принесемо жртву Господу у право време заједно са синовима Израиљевим?

8 Мојсије им рече: Чекајте да сазнам што за вас заповеда Господ.

9 Господ говори Мојсију и рече:

10 Говори синовима Израиљевим и реци: Ако би неко од вас или од потомака ваших био нечист од мртваца, или би био на далекоме путу, он ће славити пасху у част Господу.

11 Славиће је другога месеца у вече четрнаестога дана; они ће је јести с бесквасним хлебовима и с горким зељем.

12 Они нече оставити ништа до јутра и неће јој ни једну кост преломити. Славиће је по свим уредбама за пасху.

43 Ко је чист и није на путу, па пропусти да слави пасху, тај ће се истребити из народа свога; што не принесе принос Господњи у право време, тај ће носити казну греха свога.

14 Ако странац који међу вама борави слави пасху Господњу, он ће поштовати законе и наредбе за пасху. Код вас ће бити само један закон за странца и за домородца.

15 У дан у који би подигнут шатор, облак покри шатор, шатор од састанка; и од вечера до јутра тај облак изгледаше као ватра над шатором.

16 Тако беше једнако: облак заклањаше шатор а ноћу изглсдаше као огањ.

17 Кад се облак подизаше изнад шатора тада се кретаху синови Израиљсви а где он застајаше онде се синови Израиљсви устављаху.

18 Синови Израиљеви полажаху по заповести Господњој и устављаху се по заповести Господњој; докле год облак стајаше над шатором они стајаху у логору.

19 Кад облак дуго стајаше над шатором, синови Израиљеви слушаху заповест Господњу и не кретаху се.

20 Кад облак остајаше мало дана над шатором они стајаху у логору ло заповести Господњој и полвжаху по заповести Господњој.

21 Кад облак стајаше од вечера до јутра а у јутро се подизаше, тада они полажаху; кад се облак подизаше после једног дана и једне ноћи, они полажаху.

22 Ако би облак стајао два дана, месец дана или годину дана над шатором, синови Израиљеви остајаху у логору и не полажаху, а кад би се подизао они оолажаху.

23 Они стајаху у логор по заповести Господњој и полажаху по заповести Господњој; они слушаху заповест Господњу, по наредби Господњој преко Мојсија.

Глава 10.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Начини себи две трубе од сребра; начини их од кованога сребра. Њима ћеш сазивати збор и давати знак за кретање војске.

3 Кад обе затрубе тад ће се скупљати к теби сав збор на врата шатора од састанка.

4 Кад затруби само једна тад ће се к теби скупљати кнезови, тисућници Израиљеви.

5 Кад затрубите јако тада ће се кренути логор који лежи на истоку,

6 кад затрубите јако по други пут кренуће се логор који је према југу, јако ће да се труби кад имају да се крену.

7 Трубићете и за сазивање збора али нећете трубити јако.

8 У трубе трубиће синови Аронови, свештеници. То је закон вечни за вас и за потомке ваше.

9 Кад будете у својој земљи и ишли у рат да сузбијете непријатеља који удари на вас, трубићете јако у трубе, и Господ Бог ваш, опоменуће се вас и ослободићете се од непријатеља својих.

10 Трубићете у трубе у дане весеља, на празнике своје, на нов месец, приносећи жртве своје паљенице и жртве своје захвалнице, и оне ће зазвати спомен ваш пред Богом вашим. Ја сам, Господ, Бог ваш.

11 У двадесети дан другога месеца друге године, подиже се облак изнад шатора сведочанства,

12 и синови Израиљеви кренуше се својим редом из пустиње Синајске. Облак се устави у пустињи Фаранској.

13 Тако учинише свој први полазак по заповести Господњој преко Мојсија.

14 Прва се крену застава војске синова Јудиних са четама својим. Војском Јудином заповедаше Насон, син Аминадавов;

15 војском племена синовв Исахарових Натанаило, син Согаров;

16 војском племена синова Завулонових Елијав, син Хелонов.

17 Шатор би сложен; и синови Гирсонови и синови Мераријеви кренуше се носећи шатор.

18 Крену се застава војске синова Рувимових са четама својим. Војском Рувимовом заповедаше Елисур, син Седијуров;

19 војском племена синова Симеонових Саламило, син Сурисадајев;

20 војском племена синова Гадових Елисаф, син Рагуилов.

21 Синови Катови кренуше се носећи светилиште; и шатор се разапињао, чекајући да они стигну.

22 Крену се застава војске синова Јефремових са четама својим. Војском Јефремовом заповедаше Елисама, син Амијудов;

23 војском племена синова Манасијиних Гамалило, син Фадасуров;

24 војском племена синова Венијаминових Авидан, син Гадеонијев.

25 Крену се застава војске синова Данова са четама својим. Она беше последња војска. Војском Дановом заповедаше Ахијезер, син Амисадајев;

26 војском племена синова Асирових Фагаило, син Ехранов;

27 војском племена синова Нефталимових Ахиреј, син Енанов.

28 Тим редом кренуше се синови Израиљеви са четама својим и тако они пођоше.

29 Мојсије рече Ховаву, сину таста свога: Крећемо се ка месту за које Господ рече: вама ћу га дати. Иди с нама и чинићемо ти добро јер је Господ обећао да ће чинити добра Израиљу.

30 Ховав му одговори: Ја нећу ићи, него ћу ићи у своју земљу, у отаџбину своју.

31 А Мојсије рече: Немој нас оставити, јер ти знаш места у којима смо ми у логору у пустињи, и ти ћеш да нам будеш вођ.

32 И ако пођеш с нама имаћеш део у добру које ће нам учинити Господ.

33 Они се кренуше од горе Господње и идоше три дана. Ковчег савеза Господњег крену се испред њих, и иђаше три дана да им наће место за одмор.

34 Облак Господњи бејаше над њима преко дана, кад се они кретаху из логора.

35 Кад се ковчег крсташе, Мојсије говораше: Устани, Господе! и нек се разаспу непријатељи твоји! нек беже испред лица твога они који те мрзе!

36 А кад се устављаше, говораше: Врати се Господе, миријадама хиљадама Израиљевим!

Глава 11.

1 Народ поче мрмљати, и то не би по вољи Господу. Кад то Господ чу, распали се гнев његов; распали се на њих огањ Господњи и сажеже крајњи део логора.

2 Народ завапи к Мојсију. Мојсије се помоли Господу и огањ се угаси.

3 Оно место би прозвано Тавера^[1], јер се на њих распали огањ Господњи.

4 Светина која бејаше међу Израиљевим поста лакома, те и синови Израиљеви почеше кукати и они рекоше: Ко ће нам дати меса да једемо?

5 Опомињемо се риба што јеђасмо у Египту, а за бадава, краставаца и диња и црнога и белога лука.

6 А сад усахну душа наша; нема више ничега! Очи наше не виде ништа осим мане.

7 Мана беше као семе коријандрово, а изгледаше као бдел.

8 Народ излажаше да је купи, мељаше је на жрвњима, или туцаше у ступама, кухаше у котлу или мешаше од ње колаче. Укус јој бејаше као укус колача с уљем.

9 Кад падаше роса на логор ноћу, падаше с њом и мана.

10 Мојсије чу да народ кука, сваки у својој породици, сваки на вратима свога шатора. Господ се јако разгневи. Мојсије се растужи,

11 и он рече Господу: Зашто цвелиш слугу свога, и зашто не нађох милости пред очима твојим, те си на мене метнуо терет целога овога народа?

12 Јесам ли зар ја зачео сав овај народ? Јесам ли га ја родио, да ми кажеш: Носи га у наручју своме као што дојиља дете носи, у земљу за коју си се оцима његовим заклео да ћеш им је дати?

13 Где ћу да узмем меса да га дам целом овом народу? Јер кукају преда мном говорећи: Дај нам меса да једемо!

14 Не могу ја сам цео овај народ да носим, јер је сувише тежак за мене.

15 Ако ћеш тако учинити са мном боље је да ме убијеш. Уби ме, молим те, ако сам нашао милост пред очима твојим, па да не гледам зла свога.

16 Господ рече Мојсију: Сабери седамдесет људи између старешина Израиљевих, које знаш да су старешине народа и управитељи његови, и доведи их к шатору од састанка да онде стану с тобом.

17 Ја ћу сићи и говорићу ти онде. Узећу од духа мога који је на теби и метнућу на њих, да носе и они с тобом терет народа, да га не носиш ти сам.

18 Рећи ћеш народу: Посветите се за сутра, и јешћете меса, јер кукасте на уши Господње, говорећи: Ко ће нас нахранити месом? јер нам добро беше у Египту! - Даће вам Господ меса, и јешћете га.

19 Нећете га јести један дан, ни два дана, ни пет дана, ни десет дана, ни двадесет дана,

20 него цео месец дана, докле вам на нос не удари и не огади вам се, зато што одбацисте Господа који је међу вама и кукасте пред њим говорећи: Зашто изиђосмо из Египта?

21 Мојсије рече: Шест стотина хиљада пешака има народа у коме сам ја, и ти кажеш: Даћу им меса да једу цео месец дана.

22 Хоће ли им се поклати овце и говеда, да им достане? Или ће им се покупити све рибе морске да им буде доста?

23 Господ одговори Мојсију: Зар ће рука Господња кратка бити? Видећеш хоће ли бити оно што ти рекох или неће.

24 Мојсије изиђе и каза народу речи Господње. Он сабра седамдесет људи између старешина народа и постави их око шатора.

25 Господ сиђе у облаку и говори Мојсију. Он узе од духа који беше на њему, и метну га на оних седамдесет старешина; и чим дух дође на њих пророковаше; али не наставише.

26 Два човека, од којих једном беше име Елдад, а другом Модад, беху остали у логору, те и на њих дође дух, јер и они бејаху записани и ако не беху ишли к шатору. И они пророковаше у логору.

27 Један момак дотрча да јави то Мојсију и он рече: Елдад и Модад пророкују у логору.

28 А Исус, син Навинов, слуга Мојсијев од младости своје, узе реч и рече: Мојсије, господару мој, забрани им!

29 Мојсије му одговори: Јеси ли ти ради мене љубоморан? Камо среће да сав народ Господњи буде састављен од пророка, и да Господ пусти дух свој на њих!

30 И Мојсије се врати у логор а и старешине Израиљеве.

31 Господ подиже ветар с мора који потера препелице, и разасу их по логору, скоро на дан хода с једне и на дан хода с друге стране око логора. Било их је скоро на два лакта од површине земље.

32 Целог оног дана и сву ноћ и сав други дан купљаше народ препелице; ко најмање накупи, накупи десет омера. Они их повешаше себи редом око логора.

33 Још им месо бејаше у зубима, још га не беху сажвакали, а гнев се Господњи распали на народ, и Господ удари народ злом великим.

34 То место прозваше Киврот-Атава^[2], јер се онде сахрани народ који се беше полакомио.

35 Од Киврот-Атава народ пође у Асирот, и стаде у Асироту.

Глава 12.

1 Марија и Арон говорише против Мојсија због жене Етиопћанке којом се беше оженио, јер он беше узео за жену једну Етиопћанку.

2 Они рекоше: Зар само преко Мојсија говори Господ? Не говори ли он и преко нас? И то чу Господ.

3 А Мојсије беше човек врло устрпљив, више него ма који други човек на лицу земље.

4 Одједном Господ рече Мојсију, Арону и Марији: Дођите вас троје у шатор од састанка. И отидоше њих троје.

5 Господ сиђе у стубу од облака, и стаде на вратима од шатора. Он зовну Арона и Марију, који обоје приступише.

6 И он им рече: Слушајте добро речи моје! Кад буде ко пророк међу вама, то ћу му се ја, Господ, у виђењу појавити, у сну ћу ја с њим говорити.

7 Али није тако с мојим слугом Мојсијом. Он је веран у свему дому моме.

8 Њему говорим из уста к устима, ја му се без тајни јављам, и он види прилику Господњу. Како се дакле не побојасте говорити против слуге мога, против Мојсија?

9 Гнев се Господњи распали на њих. И он отиде.

10 Облак се повуче са шатора, и гле, на Марију паде губа, бела као снег. Арон погледа Марију, и гле, она имаше губу.

11 Тада Арон рече Мојсију: Молим те, господару, не чини да носим на себи казну греха који ми лудо починисмо, и с којег постадосмо криви!

12 Ах да не буде ова као мртво-рођено дете, коме је месо у пола труло кад излази из утробе матере своје!

13 Мојсије завапи ка Господу говорећи: Боже, молим ти се, исцели је!

14 И Господ рече Мојсију: Да јој је отац њезин пљунуо у лице, не би она била седам дана срамотна? Нека она буде одлучена седам дана из логора, а после нека буде опет примљена.

15 Тако Марија би одлучена из логора за седам дана; и народ се не крену докле Марија не би опет примљена.

16 Затим се народ крену из Асирота, и улогори се у пустињи Фаранској.

Глава 13.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Пошљи људе да уходе земљу Хананску, коју ја дајем синовима Израиљевим. Послаћеш по једног човека од сваког племена отаца њихових; сви нека буду од главних међу њима.

3 Мојсије их посла из пустиње Фаранске по заповести Господњој; сви ти људи беху главари синова Израиљевих.

4 Ово су имена њихова: Од племена Рувимова: Самуило, син Захуров;

5 Од племена Симеонова: Сафат, син Сурин,

6 Од племена Јудина: Халев, син Јефонијин;

7 Од племена Исахарова: Игал, син Јосифов;

8 Од племена Јефремова: Авсије, син Навин;

9 Од племена Венијаминова: Фалтије, син Рафујев;

10 Од племена Завулонова: Гудило, син Судин;

11 Од племена Јосифова: од племена Манасијина: Гадије, син Сусин;

12 Од племена Данова: Амило, син Гамалин;

13 Од племена Асирова: Сатур, син Михаилов;

14 Од племена Нефталимова: Навија, син Савин;

15 Од племена Гадова: Гудило, син Махилов;

16 То су имена људи које Мојсије посла да уходе земљу. Мојсије даде Авсији, сину Навину име Исус.

17 Мојсије их посла да уходе земљу Хананску и рече им: Идите овуда на југ, па изиђите на гору.

18 Посматраћете земљу, видићете каква је и народ који је у њој, је ли јак или слаб, има ли га мало или много;

19 и каква је земља у којој он станује, је ли добра или рћава; какви су градови у којима он настава, јесу ли отворени или утврђени;

20 и какве су њиве, јесу ли родне или слабе, има ли у њима дрвета или их нема. Будите срчани и узмите рода од те земље. Тада беше време првом грожђу.

21 Они пођоше и уходише земљу од пустиње Синске до Реова на путу у Емат.

22 Идоше на југ и дођоше до Хеврона, где бејаху Ахиман, Сесије, и Телиман, синови Ескола. Хеврон беше сазидан на седам година пре Соана у Египту.

23 Затим дођоше до долине Ескола^[3], где одрезаше трс од лозе с једним гроздом и понесоше га двојица на мотки; а убраше и нарова и смокава.

24 Оно се место прозва долина Ескол од грозда који онде одрезаше синови Израиљеви.

25 После четрдесет дана вратише се из земље коју уходише.

26 Кад стигоше, одоше к Мојсију и Арону и к свему збору синова Израиљевих у пустињу Фаранску, у Кадис; и известише њих и цео збор о свему, и показаше им род те земље.

27 Ево што они рекоше Мојсију: Идосмо у земљу у коју си нас послао. У истини тече у њој млеко и мед и ево рода њезина.

28 Али је народ који у њој настава јак и градови су им утврђени и велики; а видесмо онде и синове Енакове.

29 Амаличани живе на јужној страни, Хетеји, Јевусеји и Амореји живе у планини, а Хананеји живе поред мора и уздуж Јордана.

30 Халев умири народ који мрмљаше на Мојсија и рече: Хајде да идемо да узмемо ту земљу, победићемо је.

31 Али други људи који беху ишли с њим говораху: Не можемо ми ићи на онај народ, јер је јачи од нас.

32 И они кудише пред синовима Израиљевим земљу коју уходише, говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, земља је која прождире своје становнике; и људе које видесмо врло су велики.

33 Видесмо онде и дивове, синове Енакове, рода дивовскога, и ми пред њиховима а и пред својим очима изгледасмо као скакавци.

Глава 14.

1 Цео збор подиже глас и поче викати, и народ плака ону ноћ.

2 Сви синови Израиљеви мрмљаху на Мојсија и на Арона, и сав збор рече им: Што не помресмо у земљи египатској, или што не помресмо у овој пустињи!

3 Што нас Господ води у ту земљу да изгинемо од мача, а жене наше и деца наша да постану робље! Није ли боље да се вратимо у Египат?

4 И рекоше међу собом: Изаберимо старешину и вратимо се у Египат.

5 Мојсије и Арон падоше на лице пред свим збором синова Израиљевих.

6 А Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, између оних који уходише земљу, раздреше хаљине своје,

7 и рекоше свему збору синова Израиљевих: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља.

8 Ако нам је наклоњен Господ, он ће нас одвести у ту земљу и даће нам је; то је земља у којој тече млеко и мед.

9 Само се не одмећите од Господа, а не бојте се народа оне земље; јер ћемо ми њих појести. Одступио је од њих закон њихов. С нама је Господ, не бојте их се!

10 Цео збор говораше да ће их каменовати, кад се над шатором од састанка слава Господња показа пред свим синовима Израиљевим.

11 И Господ рече Мојсију: Докле ће ме тај народ вређати? Докле ли ће да ми не верује поред толиких знака које учиних усред њега?

12 Ударићу га кугом и уништићу га; али ћу од тебе учинити народ већи и јачи од њега.

13 Мојсије рече Господу: Чуће то Египћани, из којих си извео овај народ силом својом,

14 и рећи ће то људима ове земље. Они знају да си ти, Господе, усред овог народа; да се ти очевидно објављујеш, Господе; да Је облак твој над њим, и у стубу од облака да идеш пред њим дању и у стубу од огња ноћу;

15 па кад потреш овај народ и побијеш све до једнога, тад ће народи, који су чули о теби, говорити:

16 Није Господ имао моћ да доведе овај народ у земљу коју му је са заклетвом обећао, и зато га поби у пустињи.

17 Али сад нек се покаже моћ Господња у свој величини својој, као што си сам изјавио говорећи:

18 Господ је спор на гнев и обилан добротом, и прашта злоћу и буну; али он не држи кривога за невинога, и кажњава злодела отаца на синовима до трећега и до четвртога колена.

19 Опрости злоћу овоме народу по великом милосрђу своме, као што си овом народу праштао од Египта до овде.

20 И Господ рече: Праштам, као што си тражио.

21 Али сам ја жив!, и слава Господња напуниће сву земљу!

22 Они који видеше славу моју и знаке моје што учиних у Египту и у овој пустињи, а кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје,

23 неће видети земљу коју са заклетвом обећах оцима њиховим; неће је видети ни један од оних који ме увредише.

24 Али слугу свога Халева, који би другим духом надахнут, и који се сасвим држао пута мога, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао и пород ће је његов држати.

25 Али Амаличани и Хананеји седе у долини. Зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к Црвеноме мору.

26 Господ говори Мојсију и Арону и рече:

27 Докле ћу пустити да тај рђави збор мрмља на мене? Чуо сам мрмљање синова Израиљевих, који мрмљају на мене.

28 Реци им: Жив сам ја! - говори Господ, - учинићу вам онако како сте говорили ушима мојим.

29 У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, свих између вас који су избројени у свему броју вашему од двадесет година и више, који мрмљасте на мене.

30 Нећете ви ући у земљу за коју се заклех да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијина, и Исуса, сина Навинова.

31 А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу довести, и они ће познати земљу за коју ви не марите.

32 Лешеви ће ваши попадати у овој пустињи,

33 и деца ће ваша бити пастири у пустињи четрдесет година, и носиће казну неверстава ваших, докле не иструну сви лешеви ваши у пустињи.

34 Као што сте за четрдесет дана уходили земљу, ви ћете четрдесет година носити казну злодела својих: годину дана за сваки дан, и знаћете што то значи бити без мог присуства.

35 Ја, Господ, рекох! и тако ћу учинити том збору рђавоме, који се сабрао против мене. У пустињи ће пропасти и ту ће умрети.

36 Људи које Мојсије беше послао да уходе земљу, и који на повратку побунише сав збор да виче на њега, просувши зле гласове о земљи,

37 ти људи којн просуше зле гласове о земљи, помреше од рана пред Господом.

38 Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, сами осташе живи од оних који беху ишли да уходе земљу.

39 Мојсије каза то свим синовима Израиљевим, и народ паде у велику жалост.

40 Усташе рано и попеше се на врх горе, говорећи: Ево нас! Ићи ћемо на место за које је Господ говорио, јер згрешисмо.

41 Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? То неће испасти на добро.

42 Не пењите се!, јер Господ није међу вама. Немојте да вас побију непријатељи ваши.

43 Јер су Амаличани и Хананеји тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер се одметнусте од Господа, и Господ неће бити с вама.

44 Они ипак навалише да се пењу на гору, али ковчег савеза Господњег и Мојсије не изиђоше из логора.

45 Тад сиђоше Амаличани и Хананеји, који беху настањени на оној гори и разбише их, и тераше их до Хорме.

Глава 15.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу коју вам ја дајем, да се у њој настаните,

3 и приносите жртву огњем спаљену пред Господом, жртву паљеницу, или жртву за испуњење завета, или добровољну, или о празницима својим готовећи од крупне или од ситне стоке угодни мирис Господу,

4 тада ко принесе принос свој Господу, приносиће десетину ефе белога брашна замешена с четвртином ина уља,

5 а са четвртином ина вина, учинићеш налив уз жртву паљеницу или уз другу жртву, на свако јагње.

6 Уз овна приносићеш две десетине белога брашна замешена с трећином ина уља,

7 и учинићеш налив од трећине ина вина хао принос на угодни мирис Господу.

8 Ако приносиш теле на жртву паљеницу, или на жртву за испуњење завета, или на жртву захвалницу Господу,

9 приносићеш уз теле три десетине ефе белога брашна замешена са пола ина уља,

10 и учинићеш налив са пола ина вина; то је жртва огњем спаљена на угодни мирис Господу.

11 Тако ће се учинити уза свакога вола и уза свакога овна и уза свако живинче између оваца или коза.

12 Према броју колико принесете, учинићете тако уза свако, колико их буде.

13 Сваки домородац ће учинити тако, приносећи жртву паљеницу на угодни мирис Господу.

14 Ако неки странац који с вама станује, или који би доцније дошао к вама, приноси жртву огњем спаљену на угодни мирис Господу, он ће је приносити на исти начин као и ви сами.

15 Само ће један закон бити за цео збор, за вас и за странца који је међу вама; то ће бити вечан закон међу потомцима вашим; странац ће бити као и ви пред Господом.

16 Један закон и једна уредба биће и вама и странцу који је међу вама.

17 Господ говори Мојсију и рече:

18 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу у коју вас водим,

19 и станете јести хлеб оне земље, одвојићете принос за Господа.

20 Од првина теста свога приносићете колач; приносићете га као принос који се одваја од гумна.

21 Одвојићете за Господа принос од првина теста свога у сва времена.

22 Кад бисте нехотице погрешили не вршећи све ове заповести које Господ даде Мојсију,

23 све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана кад је Господ дао своје прве заповести, и после у будућа времена;

24 ако се буде нехотице погрешило, а да збор то није приметио, цео ће збор приносити једно младо теле на жртву паљеницу на угодни мирис Господу, са приносом и наливом по утврђеним прописима, и једно јаре на жртву окајања.

25 Свештеник ће очистити сав збор синова Израиљевих, и опростиће им се, јер је погрешка била нехотимична и они донесоше пред Господа свој принос за жртву огњем спаљену и принос свој за окајање греха свога због нехотимичне погрешке своје.

26 Опростиће се свему збору синова Израиљевих и странцу који се бави међу њима, јер је сав народ нехотимично погрешио.

27 Ако једно само лице нехотице згреши, приносиће козу од године дана на жртву окајања.

28 Свештеник ће очистити лице које буде нехотице згрешило пред Господом, и кад га он очисти опростиће му се.

29 И за домородца у земљи синова Израиљевих и за странца који се бави међу вама биће један закон, кад ко нехлтице згреши.

30 Али ко од беса згреши између домородаца или странаца, тај вређа Господа и он ће се истребити из народа свога.

31 Јер он презре реч Господњу и погази заповест његову. То ће се лице истребити; носиће казну злодела свога.

32 Кад синови Израиљеви бејаху у пустињи, они затекоше једног човека који је купио дрва у суботу.

33 Они који га затекоше да купи дрва, доведоше га к Мојсију и к Арону и к свему збору.

34 Метнуше га у тамницу, јер не беше објављено шта је с њим имало да се чини.

35 Господ рече Мојсију: Тај ће се човек казнити смрћу, цео ће га збор изван логора каменовати.

36 И сав збор га изведе из логора и каменова га, као што Господ беше заповедио Мојсију.

37 Господ говори Мојсију и рече:

38 Говори синовима Израиљевим и реци им нека направе ресе по скутовима од хаљина својих, од колена до колена, и на ресе нека мећу плави гајтан.

39 Кад будете имали те ресе, гледајући их опомињаћете се свих заповести Господњих и вршићете их, и нећете се заносити за жудњама срца свога и очију својих, да вас не наведу на неверство.

40 Тако ћете памтити и вршити све заповести моје, и бићете свети Богу своме.

41 Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из земље египатске, да будем ваш Бог. Ја сам Господ, Бог ваш.

Глава 16.

1 Кореј, син Исоре, сина Ката, сина Левијева, и Датан и Авирон, синови Елијавови, и Авнан, син Фалета, синови Рувимови, побунише се,

2 и усташе на Мојсија са још двеста и педесет људи између синова Израиљевих, главара народа, који се сазиваху на збор и бејаху људи виђени.

3 Они се скупише против Мојсија и Арона и рекоше им: Доста је! јер је цео збор, сви су свети, и Господ је међу њима. Зашто се ви подижете изнад збора Господњег?

4 Кад Мојсије то чу, паде на лице своје.

5 Он говори Корњју и свој дружини његовој и рече: Сутра ће показати Господ ко је његов и ко је свет, и тога ће он пустити к себи; пустиће к себи онога кога изабере.

6 Ово учините: Узмите кадионице, ти, Кореј, и сва дружина твоја.

7 Метните сутра у њих огња и када пред Господом, и кога изабере Господ, онај ће бити свет. Доста је, синови Левијеви!

8 Мојсије рече Кореју: Слушајте, дакле, синови Левијеви!

9 Мало ли вам је што вас је Бог Израиљев одвојио од збора Израиљева, пустивши вас к себи да вршите службу у шатору Господњему и да стојите пред збором и служите за њ?

10 Пустио је к себи тебе и сву браћу твоју, синове Левијеве, с тобом, а ви тражите још и свештенство?

11 Зато се ти и сва дружина твоја сабрасте против Господа. Јер шта је Арон да мрмљате на њега?

12 Мојсије посла да дозову Датана и Авирана, синове Елијавове. Али они рекоше: Нећемо да идемо.

13 Није ли доста што си нас извео из земље у којој тече млеко и мед и чиниш да умремо у овој пустињи, него још хоћеш и даље да владаш над нама?

14 И ниси нас одвео у земљу где тече млеко и мед, нити су то њиве и виногради које ти нама дајеш. Хоћеш ли овим људима очи да ископаш? Нећемо да идемо!

15 Мојсије се много расрди, и рече Господу: Немој гледати на принос њихов. Нисам од њих нити магарца једног узео и никоме од њих нисам зла учинио.

16 Мојсије рече Кореју: Ти и сви твоји станите сутра пред Господа и пред Арона.

17 Узмите сваки своју кадионицу у метните у њу када, и станите пред Господа сваки са својом кадионицом; биће ту двеста и педесет кадионица; и ти и Арон узећете своје кадионице.

18 Они узеше сваки своју кадионицу, метнуше у њих огња и када и стадоше на врата шатора од састанка с Мојсијем и с Ароном.

19 И Кореј сабра сав збор против Мојсија и Арона пред вратима шатора од састанка. Тад се слава Господња показа свему збору.

20 И Господ говори Мојсију и Арону и рече:

21 Одвојите се од тога збора, и за час ћу их сатрти.

22 Они падоше на лице своје и рекоше: О Боже, Боже духова и свакога тела! само је један човек згрешио, а ти се на цео збор гневиш?

23 Господ говори Мојсију и рече:

24 Говори збору и реци: Одступите од шатора Корејева, Датанова и Авиронова!

25 Мојсије уста и отиде к Датану и Авирану, и за њим пођоше старешине Израиљеве.

26 Он говори збору и рече: Одступите од шатора тих бездушника и не додевајте се ничега што је њихово, да не изгинете кад се они казне због свих греха њихових!

27 Они одступише са свих страна од шатора Корејева, Датанова и Авиронова. Датан и Авирон изиђоше и стадоше сваки на врата свога шатора са женама својим, са синовима својим и са синовима синова својих.

28 Мојсије рече: По овоме ћете познати да ме је Господ послао да чиним сва ова дела и да ништа од себе не чиним:

29 Ако ови људи умру као што сви људи умиру и ако судбина њихова буде као и свим осталим људима, онда ме није послао Господ;

30 али ако Господ учини нешто ново, ако земља отвори уста своја и прогута их са свим што је њихово и они сиђу живи у гроб, тад знајте да су ови људи увредили Господа.

31 Кад он заврши да изговори ове речи, земља се под њима отвори.

32 Земља отвори уста своја и прогута њих и домове њихове и све људе Корејеве и све благо њихово.

33 И тако они сиђоше са свим што имаху живи у гроб; земља их покри и њих неста из збора.

34 Сви Израиљци који бејаху около њих побегоше од вике њихове; јер викаху: Бежимо, да нас не прогута земља!

35 И изиђе огањ од Господа и сажеже оних двеста и педесет људи који приносише кад.

36 Господ говори Мојсију и рече:

37 Реци Елеазару, сину свештеника Арона, нека покупи кадионице из тог гаришта и нека разбаца угљевље из њих, јер су свете;

38 кадионице оних који огрешише душе своје нека раскују на плоче да се окује олтар. Пошто се приказаше пред Господом и посветише се, то ће они служити као спомен синовима Израиљевим.

39 Свештеник Елеазар покупи бакрене кадионице које беху принели они које огањ прождре и расковаше их на оков за олтар.

40 То је један спомен за синове Израиљеве да нико други који није од рода Аронова не приступа да приноси кад пред Господом, да не буде као Кореј и дружина његова по ономе што је Господ јавио преко Мојсија.

41 Сутрадан промрмља цео збор синова Израиљевих на Мојсија и на Арона, говорећи: Побисте народ Господњи!

42 Како се збор окупљаше око Мојсија и Арона, и како они окренуше поглед на шатор од састанка, гле, облак га покри и појави се слава Господња.

43 Мојсије и Арон дођоше пред шатор од састанка.

44 И Господ говори Мојсију и рече:

45 Уклоните се из тога збора, да их за час потрем. Они падоше на лице;

46 и Мојсије рече Арону: Узми кадионицу и метни у њу огња с олтара; метни када, пожури к збору и врши одмах очишћење за њих; јер се распали гнев Господњи и помор поче.

47 Арон узе кадионицу, као што му Мојсије рече и отрча усред збора; и гле, помор већ беше почео у народу. Он принесе кад и изврши очишћење за народ.

48 Он стаде између мртвих и живих и помор се устави.

49 Од тога помреше четрнаест хиљада и седам стотина људи, осим оних што изгибоше с Кореја.

50 Арон се врати к Мојсију на врата шатора од састанка. Помор беше престао.

Глава 17.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Говори синовима Израиљевим и узми од њих по једну палицу од свакога дома отаца њихових, то јест дванаест палица од свакога од кнезова њихових, по домовима отаца њихових. Написаћеш на сваку палицу име од свакога,

3 а на палицу Левијеву написаћеш име Ароново; јер ће бити по једна палица на сваког поглавицу дома отаца њихових.

4 Оставићеш те палице у шатору од састанка, пред сведочанством, где се састајем с вама.

5 Човек кога ја изаберем биће онај чија ће палица процветати. Тако ћу чинити да престану преда мном мрмљана синова Израиљевих на вас.

6 Мојсије говори синовима Израиљевим, и сви кнезови њихови дадоше му палице, сваки кнез по једну палицу према домовима отаца свој, то јест дванаест палица: палица Аронова беше међу палицама њиховим.

7 Мојсије остави палице пред Господом у шатору сведочанства.

8 Сутрадан кад Мојсије дође у шатор сведочанства, гле, палица Аронова, за дом Левијев, беше процветала, беше напупила, процветала и родила зреле бадеме.

9 Мојсије изнесе све оне палице испред Господа к свим синовима Израиљевим, и разгледавши их узеше сваки своју палицу.

10 Господ рече Мојсију: Донеси опет палицу Аронову пред сведочанство, да се чува као знак непокорнима, да престане мрмљање њихово преда мном, да не изгину.

11 И Мојсије учини тако; учини као што му заповеди Господ.

12 Синови Израиљеви рекоше Мојсију: Помресмо, пропадосмо, сви пропадосмо!

13 Ко се год приближи к шатору Господњему, гине; хоћемо ли сви изгинути?

Глава 18.

1 Господ рече Арону: Ти и синови твоји и дом оца твога с тобом носићете казну злодела почињених у светилишту; ти и синови твоји носићете казну грехова учињених у вршењу свештенства вашега.

2 Узми к себи браћу своју, племе Левијево, племе оца свога, да буду уза те и служе те када ти и синови твоји с тобом будете пред шатором од састанка.

3 Они ће вршити заповести твоје у свему шатору; али к посуђу од светилишта и к олтару неће приступати, да не умру и они и ви.

4 Они ће дакле бити уза те и вршиће оно што треба у шатору од састанка, у свакој служби у њему. Нико стран да не приступи к вама.

5 Ви ћете радити што треба у саетилишту и што треба на олтару, да више не дође гнев на синове Израиљеве.

6 Јер ево ја узех браћу вашу Левите између синова Израиљевих и, даровани Господу, они су вама предани да врше службу у шатору од састанка.

7 А ти и синови твоји с тобом вршићете свештеничку службу своју у свему што припада к олтару и што се ради иза завесе то је служба коју ћете ви вршити. Свештенство ја дадох вама. Странац који би приступио биће погубљен.

8 Господ рече Арону: Ево, између свих ствари које посвећују синови Израиљеви дајем ти оне које се приносе подизањем; дајем их теби и синовима твојим, као право помазања, законом вечним.

9 Ево што ће бити твоје од ствари посвећених које се сажижу: Сваки принос њихов, сви дарови њихови, сви приноси за окајање греха и сви приноси за преступ које ми принесу, све те пресвете ствари биће за те и за синове твоје,

10 На пресветом ћете их месту јести, свако мушко ће од њих да једе; сматраћете их као свете ствари.

11 Ево што ће још бити твоје: Све дарове које синови Израиљеви приносе подизањем и обртањем на једну и на другу страну, ја дајем теби и синовима твојим, и кћерима твојим с тобом, законом вечним. Ко је год чист у дому твоме нека од њих једе. Дајем ти првине које они приносе Господу:

12 најбоље од уља, најбоље од вина и од жита.

13 Први род земље њихове, који ће они донети Господу, биће твој. Ко је год чист у дому твоме јешће од њега.

14 Све што буде заветовано и посвећено у Израиљу, биће твоје.

15 Што је год прворођено, од свакога тела, које приносе Господу, и између људи и између стоке, биће твоје, али првенац човечји учинићеш да се откупљује.

16 За откуп ћеш узети, кад буде од месец дана, по својој процени, пет сикли сребра, по сиклу светом, који износи двадесет гера.

17 Али нећеш дати да се откупљује првенац од краве, ни првенац од овце, ни првенац од козе; то су свете ствари. Крвљу њиховом покропићеш олтар и сало ћеш њихово спалити; то ће бити жртва огњем спаљена на мирис угодни Господу.

18 Месо од њих биће твоје, као груди што се обрћу и као десно плеће.

19 Све приносе од посвећених ствари, које синови Израиљеви приносе подизањем, дајем теби и синовима твојим, и кћерима твојим с тобом, законом вечним. То је савез неповредив и вечан пред Господом за те и за потомство твоје с тобом.

20 Господ рече Арону: Ти нећеш поседовати ништа у земљи њиховој и нећеш имати дела за себе међу њима. Ја сам део твој и баштина твоја међу синовима Израиљевим.

21 Синовима Левијевим дајем све десетке Израиља за службу што служе у шатору од састанка.

22 Синови Израиљеви нека више не приступају к шатору од састанка, да се не огреше и не изгину.

23 Левити ће вршити службу у шатору од састанка, и они ће носити терет грехова њихових. Они неће имати поседа међу синовима Израиљевим. То је закон вечни за потомке ваше.

24 Десетке синова Израиљевих које ће се приносити Господу подизањем дајем Левитима. Зато рекох: Они неће имати баштине међу синовима Израиљевим.

25 Господ говори Мојсију и рече:

26 Говори Левитима и реци им: Кад узмете од синова Израиљевих десетак који вам дадох да буде ваш, тад ћете од њега приносити Господу подизањем десето од десетога;

27 и примиће вам се принос ваш као жито с гумна и као вино из бадња.

28 Тако ћете и ви одвојити принос који се подиже Господу од свих десетака својих, које ћете узимати од синова Израиљевих, и даћете од њих принос Господњи свештенику Арону.

29 Од свега што вам се да одвојићете део за принос Господу, од свега што је најбоље одвојићете део који има да се посвети.

30 И реци им: Кад одвојите оно што је најбоље, тад ће се остатак предати Левитима као доходак од гумна и као доходак од бадња.

31 Јести можете га на сваком месту и ви и породице ваше, јер вам је то награда за службу вашу у шатору од састанка.

32 И нећете за то навући на себе грехе, јер ћете бити већ одвојили оно што је најбоље, и нећете оскврнити светих ствари синова Израиљевих, и нећете умрети.

Глава 19.

1 Господ говори Мојсију и Арону и рече:

2 Ево што наређује закон који прописа Господ говорећи: Говори синовима Израиљевим и нека ти они доведу јуницу црвену без пеге и без телесне мане и која још није била у јарму.

3 Предаћете је свештенику Елеазару, који ће је извести изван логора, те ће се она пред њим заклати.

4 Елеазар ће узети крви њезине на прст свој и покропиће крвљу седам пута према шатору од састанка.

5 Јуница ће се спалити пред његовим очима; спалиће се кожа њезина и месо њезино и крв њезина с балегом.

6 Свештеник ће узети дрвета кедрова, исопа и гримиза, и бациће их на огањ на коме гори јуница.

7 Свештеник ће опрати хаљине своје и тело своје водом, па ће ући у логор, и биће нечист до вечера.

8 Онај који је спалио јуницу опраће лице своје и тело своје водом, и биће нечист до вечера.

9 Чист ће човек покупити пепео од јунице и изручиће га изван логора на чисто место, да се чува збору синова Израиљевих за воду очишћења. То је жртва окајања.

10 Онај који покупи пепео од јунице опраће хаљине своје, и биће нечист до вечера. То ће бити вечан закон синовима Израиљевим и странцу који међу њима настава.

11 Ко се дотакне мртва тела човечјега биће нечист седам дана.

12 Он ће се очистити оном водом у трећи дан и у седми дан биће чист, али ко се не очисти у трећи и у седми дан неће бити чист.

13 Ко се дотакне мртва тела човечјега па се не очисти, оскврњује шатор Господњи; он ће се истребити из Израиља. Како он није покропљен водом очишћења, он је нечист, нечистота је његова још на њему.

14 Ево закона. Кад човек умре у шатору, ко год уђе у тај шатор, биће нечист седам дана.

15 Сваки суд откривен, који нема причвршћеног заклопца, биће нечист.

16 Ко се год дотакне у пољу човека убијеног мачем, или мртвог човека, или кости човечјих, или гроба, биће нечист седам дана.

17 За нечистога узеће се пепела од јунице спаљене на окајање, и излиће се поврх њега живе воде у један суд.

18 Чист ће човек узети исопа, замочиће у ону воду и покропиће њом шатор и све суде и људе који су у њему; и тако исто и онога који се је дотакао кости убијеног или умрлог човека или гроба.

19 Чисти ће покропити нечистога трећега и седмога дана, и кад га очисти у седми дан опраћe хаљине своје и себе водом, и биће чист у вече.

20 Ако је ко постао нечист па се не очисти, тај ће се истребити из збора, јер је оскврнио светилиште Господње и није покропљен водом очишћења: нечист је.

21 Ово ће им бити вечни закон. Онај који покропи водом очишћења опраће хаљине своје, и ко се год дотакне воде очишћења биће нечист до вечера.

22 Чега се год дотакне онај који је нечист, то ће бити нечисто; и ко се њега дотакне биће нечист до вечера.

Глава 20.

1 Сав збор синова Израиљевих дође у пустињу Синску првог месеца, и народ стаде у Кадису. Онде умре Марија и онде је сахранише.

2 Онде збор немаше воде и побуни се на Мојсија и на Арона.

3 Народ се посвади с Мојсијом. Они рекоше: Што нисмо помрли кад помреше браћа наша пред Господом!

4 Што доведосте збор Господњи у ову пустињу, да изгинемо овде ми и стока наша?

5 Што нас изведосте из Египта, да нас доведоте на ово зло место, које нити може да се засеје нити у њему има ни смокава, ни грожђа ни нарова, а нема ни воде да се пије?

6 Мојсије и Арон уклонише се из збора и пођоше на врата шатора од састанка. Они падоше на лице и слава Госнодња показа се њима.

7 Господ говори Мојсију и рече:

8 Узми штап и сазови збор, ти и брат твој Арон. Проговорите стени пред вама, и она ће дати воду своју. Извешћеш за њих воду из стене и напојићеш збор и стоку његову.

9 Мојсије узе штап који беше пред Господом, као што му Господ заповеди.

10 Мојсије и Арон сазваше збор пред стену, и Мојсије им рече: Слушајте бунтовници! Хоћемо ли вам из ове стене извести воду?

11 И Мојсије диже руку своју и удари два пута у стену штапом својим, и изиђе обилна вода, и напоји се народ и стока његова.

12 Тада Господ рече Мојсију и Арону: Што ни не веровасте да ме прославите пред очима синова Израиљевих, зато нећете ви одвести збора тога у земљу коју им дајем.

13 То је вода Мерива^[4], где се синови Израиљеви препираше с Господом, који се посвети у њима.

14 Из Кадиса посла Мојсије гласнике краљу Едомскоме да му поруче: Овако говори брат твој Израиљ: Ти знаш све невоље хоје нас снађоше.

15 Оци наши сиђоше у Египат, и ми бејасмо тамо дуго времена. Али Египћани злоставише и нас и оце наше.

16 Заваписмо ка Господу, и Господ чу глас наш. Он посла анђела и изведе нас из Египта; и ево смо у Кадису, граду на граници твоје земље.

17 Пусти нас да прођемо кроз твоју земљу; нећемо ићи преко поља ни преко винограда, нити ћемо пити воде из којега студенца; ићи ћемо краљским путем; нећемо свртати ни на десно ни на лево док не пређемо твоју земљу.

18 Едом му рече: Не иди преко моје земље, јер ћу ја преда те с мачем изићи.

19 Синови Израиљеви му рекоше: Ићи ћемо великим друмом, и ако се напијемо воде твоје, ми или стока наша, платићемо је; само да пешице прођемо и ништа више.

20 Он одговори: Нећете проћи. И Едом изиђе пред њих с много народа и чврстом руком.

21 Тако Едом не хте допустити Израиљу да прође преко земље његове, и Израиљ отиде од њега.

22 Цео збор синова Израиљевих крену се из Кадиса и дође на гору Ор.

23 Господ рече Мојсију и Арону на гори Ору, на граници земље Едомске.

24 Арон ће да се прибере к роду своме, јер он неће ући у земљу коју ја дајем синовима Израиљевим, јер се ви бунисте против мојих заповести на води Мериви.

25 Узми Арона и Елеазара, сина његова, и изведи их на гору Ор.

26 Скини с Арона одежде његове и обуци их Елеазару, сину његовом. Онде ће се Арон прибрати и умреће.

27 Мојсије учини како Господ заповеди. Они се попеше на гору Ор пред очима целог народа.

28 Мојсије свуче с Арона одежде његове и обуче их Елеазару сину његовом. Арон умре, онде на врх горе.

29 Цео збор виде да Арон умре, и сав дом Израиљев плака тридесет дана за Ароном.

Глава 21.

1 Краљ Арадски, Хананејац, који наставаше на југу, чу да Израиљ иде путем Аваримским^[5]. Он се поби с Израиљем и одведе робље.

2 Тад се Израиљ заветова Господу и рече: Ако ми даш овај народ у руке до темеља ћу раскопати градове његове.

3 Господ услиши глас Израиљев и даде му Хананеје, и он затра њих и градове њихове, и прозва оно место Орма^[6].

4 Они се кренуше од горе Ора к Црвеноме мору, обилазећи земљу Едомску.

5 Путем се народ узнемири и повика на Бога и на Мојсија: Зашто нас изведосте из Египта да изгинемо у овој пустињи? јер нема ни хлеба ни воде, а ова се никаква храна већ огадила души нашој.

6 Тада Господ пусти на народ змајеве огњене, који их уједаху, те помре много народа у Израиљу.

7 Народ дође к Мојсију и рече: Згрешисмо што викасмо на Господа и на тебе! Моли Бога нека уклони од нас ове змајеве. Мојсије се помоли за народ.

8 Господ рече Мојсију: Начини змаја огњеног и метни га на једну мотку, и који год буде уједан и погледа у њега, сачуваће живот свој.

9 Мојсије начини змаја од бакра и метну га на једну мотку, и кога год уједе змај он погледа у змаја од бакра, и сачува живот.

10 Синови Израиљеви кренуше се и стадоше у логор у Овоту.

11 Отидоше из Овота и стадоше у логор на брдима Аваримским, у пустињи која је према Истоку, с истока сунчаног.

12 Пођоше оданде и стадоше у логор у долини Зареду.

13 Одатле се кренуше и стадоше у логор с друге стране Арнона који тече посред пустиње излазећи из земље Аморејске. Јер је Арнон граница Моавска, између Моаваца и Аморејаца.

14 Зато се каже у књизи о ратовима Господњим... Вајев у Суфи.

15 и потоци Арнонски и воде од потока које теку до места Ара, до границе Моавске.

16 Отуда пођоше у Вир^[7]. То је студенац за који Господ беше рекао Мојсију: Скупи народ и даћу им воде.

17 Тада Израиљ пева ову песму: Извири студенче! Песмом га поздравите!

18 Студенче који отворише кнезови и главари народа ископаше скиптром и палицама својим!

19 Из пустиње отидоше у Мантанаил; из Мантанаила у Надил; из Надила у Вамот,

20 а из Вамота у долину која је у пољу Моавском, код горе Фазге, према пустињи.

21 Израиљ посла гласнике Сиону, краљу Аморејском, да му поруче:

22 Пусти да прођемо кроз твоју земљу; нећемо свртати ни у поља ни у винограде, нити ћемо пити воде из студенца: ићи ћемо краљским путем докле не прођемо земљу твоју.

23 Али Сион не даде Израиљу да прође кроз његову земљу, него сабра сав свој народ и изиђе на Израиља у пустињу, те дође у Јахаз и поби се с Израиљем.

24 Али га Израиљ исече оштрим мачем и освоји његову земљу од Арнона до Јавока, до границе синова Амонових јер граница синова Амонових бејаше утврђена.

25 Израиљ узе сва она места и насели се у свим градовима Аморејским, у Есевону, и у свим градовима његовим.

26 Јер Есевон беше град Сиона, краља Аморејскога. Он беше завојштио на пређашњег краља Моавскога и беше му узео сву земљу његову до Арнона.

27 Зато кажу песници: Дођите у Есевон! Да се прегради и утврди град Сионов!

28 Јер изиђе огањ из Есевона, пламен из града Сионова, и он спали Ар-Моав и властелу висова Арнонских.

29 Тешко теби Моаве! Пропао си, народе Хамосов^[8]! Од синова својих избеглице учини, а у робље даде кћери своје Сиону, краљу Аморејскоме.

30 На њих, стреле своје одапесмо и погибе семе њихово. Од Есевона до Девона све потрсмо, све чак до Нофе, све до пустиње!

31 Израиљ се настани у зeмљи Аморејској.

32 Мојсије посла да уходе Језир, и они заузеше градове његове, и изагнаше Аморејце који беху онде.

33 Затим променише правац и кренуше се у Васан. Ог, краљ Васански, изиђе пред њих са свим народом својим да их сузбије у Едрајин.

34 Господ рече Мојсију: Не бој га се; јер сам дао у твоје руке сав народ његов и сву земљу његову. Учини му као што си учинио Сиону, краљу Аморeјскоме, који наставаше у Есевону.

35 И они побише и њега и синове његове и сав народ његов, да не оста ни један, и освојишe земљу њeгову.

Глава 22.

1 Синови Израиљеви пођоше даље и стадоше у логор у пољу Моавском, преко Јордана, према Јерихону.

2 Валак, син Сефоров, виде све што Израиљ учини Аморејима.

3 Моав се уплаши од народа толико бројног, обузе га страх пред синовима Израиљевим.

4 Моав рече старешинама Мадјамским: Сад ће ово мноштво појести све што је око нас, као во траву у пољу. Валак син Сефоров, беше у оно време краљ Моавски.

5 Он посла гласнике к Валаму, сину Веорову у Фатуру на реци, у земљу синова народа његовог, да га зову и да му кажу: Гле, народ изиђе из Египта, прекрилио је сву земљу, и стоји према мени.

6 Дођи, молим те, прокуни ми овај народ, јер је јачи од мене, да бих му одолео и побио га, и истерао из земље. Јер знам да кога ти благословиш тај ће бити благословен, а кога прокунеш биће проклет.

7 Старешине Моавске и старешине Мадјамске отидоше носећи дарове за врача; и дођоше к Валаму, и казаше му речи Валакове.

8 Валам им рече: Останите овде ову ноћ и одговорићу вам како ми Господ каже. И старешине Моавске осташе код Валама.

9 Бог дође к Валаму и рече му: Који су ти људи који су код тебе?

10 Валам одговори Богу: Валак, син Сефоров, посла их к мени да ми кажу:

11 Гле, изиђе народ из Египта и прекрили земљу; дођи, дакле, и прокуни ми га, да бих га надбио и отерао га.

12 Бог рече Валаму: Не иди с њима, нити куни тог народа, јер је благословен.

13 У јутро Валам уста и рече старешинама Валаковим: Вратите се у своју земљу, јер ми Бог не да да идем с вама.

14 Старешине Моавске усташе и вратише се Валаку и рекоше: Валам не хте доћи с нама.

15 Валак посла опет више старешина и веће од првих.

16 И они дођоше к Валаму и рекоше му: Овако говори Валак, син Сефоров. Немој се затезати, молим те, него дођи к мени;

17 Јер ћу те много почастити, и што ми год речеш учинићу. Зато дођи, молим те, прокуни ми овај народ.

18 Валам одговори и рече слугама Валаковим: Да ми да Валак кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао ништа учинити, ни мало ни велико, против заповести Господа, Бога мога.

19 А сад вас молим, останите овде ову ноћ, да видим шта ће ми сад казати Господ.

20 Бог дође к Валаму оне ноћи и рече му: Кад су дошли ти људи да те зову, устани, иди с њима, али што ти ја кажем, оно ћеш чинити.

21 У јутро Валам уста, оседла своју магарицу и пође са старешинама Моавским.

22 Гнев се Божји распали зато што он пође; и анђео Господњи стаде да му забрани пут. Валам јахаше магарицу своју и имаше са собом два момка своја.

23 Магарица виде анђела Господњега где стоји на путу с голим мачем у руци, те сврну с пута и пође преко поља. Валам је стаде бити, да је врати на пут.

24 Али анђео Господњи стаде на стазу између винограда, где бејаше с обе стране зид.

25 Магарица виде анђела Господњега, приби се уз зид н притиште ногу Валаму о зид. Валам је опет удари.

26 Анђео Господњи отиде даље и стаде у теснацу, где не бејаше места да се сврне ни на десно ни на лево.

27 Магарица виде анђела Господњег и паде под Валамом. Валам се наљути и стаде бити магарицу штапом.

28 Господ отвори уста магарици и она рече Валаму: Шта сам ти учинила да ме бијеш већ по трећи пут?

29 Валам одговори магарици: Што ми пркосиш? Да имам мач у руци, сад бих те убио.

30 Магарица рече Валаму. Нисам ли ја твоја магарица коју си увек јашио до данас? Јесам ли ти икад тако учинила? А он рече: Ниси.

31 Господ отвори очи Валаму, и Валам виде анђела Господњег, који је стојао с голим мачем у руци на путу; и он сагну главу и поклони се лицем својим.

32 Анђео Господњи му рече: Зашто си био магарицу своју већ три пута? Ево ја изиђох да ти се испречим, јер је испред мене пут пропадања.

33 Магарица ме виде, и она се уклони испред мене већ три пута. Да се није уклонила испред мене, тебе бих већ био убио, а њу бих оставио живу.

34 Валам рече анђелу Господњему: Згрешио сам, јер нисам знао да ти стојиш преда мном на путу. Ако теби то није по вољи, ја ћу се вратити.

35 Анђео Господњи рече Валаму: Иди с тим људима, али говори само оно шту ђу ти ја казати. И Валам пође са старешинама Валаковим.

36 Кад Валак чу да иде Валам, изиђе му на сусрет у град Моавски на међи Арнона, на крајњој граници.

37 Валак рече Валаму: Нисам ли слао к теби и звао те? Зашто ми ниси дошао? Зар те не могу довољно почастити?

38 Валам рече Валаку: Ево сам ти дошао, а сад хоћу ли ја моћи све говорити? Што ми Бог метне у уста, то ћу говорити.

39 Валам отиде с Валаком и они дођоше у Киријат-Узот.

40 Валак накла волова и оваца и посла Валаму и старешинама који бејаху с њим.

41 У јутро Валак узе Валама и одведе га на висину Валову, одакле Валам виде један део народа.

Глава 23.

1 Валам рече Валаку: Начини ми овде седам олтара, и спреми ми овде седам телаца и седам овнова.

2 Валак учини како му рече Валам, и Валак принесе с Валамом на сваком олтару по једно теле и по једног овна.

3 Валам рече Валаку: Стој код своје жртве паљенице, а ја ћу да се удаљујем. Може бити да ће ми Господ доћи на сусрет, па што ми он јави казаћу ти. И он отиде на једну висину.

4 Бог срете Валама, и Валам му рече: Подигох седам олтара и принесох по теле и овна на сваком олтару.

5 Господ метну речи у уста Валаму, и рече: Врати се к Валаку и тако говори.

6 Он се врати к њему; и гле, Валак стајаше код жртве своје паљенице, он и све старешине Моавске.

7 Валам каза пророштво своје и рече: Доведе ме Валак из Арама, краљ Моавски с источне планине. "Ходи" рече "прокуни ми Јакова! Ходи и наружи Израиљ!"

8 Како ја да кунем кога није Бог проклео? Како ја да ружим кога није Бог наружио?

9 С врха стена га ја гледам, са висина хумова га видим; гле, за себе овај народ стоји и са другим народима се не броји.

10 Ко ли ће прах избројити Јаковљев и мноштво народа Израиљског? Умро ја смрћу праведника, и крај мој као и његов био!

11 Валак рече Валаму: Шта то радиш од мене? Ја те позвах да прокунеш непријатеља мога, а гле, ти га благосиљаш!

12 Он одговори и рече: Зар нећу пазити да говорим оно што ми је Јехова у уста метнуо?

13 Валак му рече: Ходи са мном на друго место, одакле ћеш га видети. Видећеш му само један део, нећеш га свега видети. Оданде ми га прокуни. 14 Он га одведе у поље Зофим, наврх Фазге, те начини седам олтара, и принесе на сваком олтару по једно теле и по једног овна.

15 Валам рече Валаку: Стој ту код жртве своје паљенице, а ја идем на сусрет Господу.

16 Господ срете Валама, метну му речи у уста, и рече: Врати се к Валаку, и тако говори.

17 Он се врати к њему и гле, Валак стајаше код жртве своје паљенице са старешинама Моавским. Валак рече: Шта каза Господ?

18 Валам каза пророштво своје и рече: Устани, Валаче, послушај! Пригни к мени ухо своје, сине Сефоров!

19 Није Бог човек, па да би слагао, нити син човечји, да би се покајао. Што он рече, неће ли учинити? што обећа, неће ли извршити?

20 Гле, ја налог примих да бдагосиљам. Ако је он благословио не могу ја то порећи.

21 Нико у Јакову злодела не виде, нико у Израиљу неправде не назре. Господ је, Бог његов, са њим; Израиљ га краљем својим назива.

22 Бог је њега из Египта извео, и он као биво се залети!

23 Нема чини на Јакова ни врачања на Израиља, и у своје ће се време говорити за Јакова и за Израиља: "Велика ли дела Бог учини!"

24 То је народ који као лавица устаје, који као лавић скаче; и он неће лећи докле лова свога не поједе и попије крви од жртава својих.

25 Валак реч Валаму: Немој га ни клети ни благосиљати.

26 Валам одговори и рече Валаку: Нисам ли ти казао да ћу учинити све што ми Господ каже?

27 Валак рече Валаму: Ходи, одвешћу те на друго место: да ако Богу буде воља да ми га оданде прокунеш.

28 Валак одведе Валама наврх Фегора, који гледа у пустињу.

29 Валам рече Валаку: Начини ми овде седам олтара, и спреми ми овде седам телаца и седам овнова.

30 Валак учини како му рече Валам, и принесе на жртву по теле и овна на сваком олтару.

Глава 24.

1 Валам виде да је Божја воља да благосиља Израиља, и не хте више ни ићи као пре по надахнуће, него се окрете лицем к пустињи.

2 Валам подиже очи и виде Израиља улогорена по племенима својим. И дух Божји дође на њ.

3 Валам каза пророштво своје, и рече: Реч Валама, сина Веорова, реч човека коме су очи отворене,

4 реч онога који речи Божје чује, који појаву Свемоћнога види, који се клања, али су му очи отворене.

5 Дивни ли су твоји шатори, Јаковс, и станови твоји, Израиљу:

6 Пружили се ко долине, као баште уз обале речне, ко алоје које Господ сади, као кедри поред воде живе.

7 Тече вода из ведара његових, обилном је водом семе његово залито. Краљ ће његов већи од Агага бити, узвисиће се краљевство његово.

8 Из Египта њега Бог изведе и он ко биво налеће. Прождреће народе који му пркосе, кости ће им саломити, стрелама ће их прострелити.

9 Колена савија, леже као лав, као лавица: Ко ће њега истерати? Благословен ко те благосиља, проклет био ко тебе приклиње!

10 Гнев Валаков распали се на Валама; он плесну рукама и рече Валаму: Позвах те да прокунеш непријатеље моје, а ти си их ето већ три пута благословио.

11 Бежи сад, иди у своје место! Рекао сам да ћу те почастити, али ти Господ не да да то примиш.

12 Валам одговори Валаку. Нисам ли и гласнициш твојим, које си к мени послао, рекао:

13 Да ми Валак да кућу своју пуну сребра и злата, не бих могао по себи да учиним ни добро ни ало против заповести Господње; што рече Господ оно казати?

14 И ја сад ево идем к народу своме, али да ти кажем шта ће тај народ учинити твоме народу у будућа времена.

15 Валам каза пророштво своје, и рече: Реч Валама, сина Веорова, реч човека коме су очи отворене;

16 реч онога који речи Божје чује, који наук Свевишњега знаде, који појаву Свемоћнога види, који се клања, али су му очи отворене.

17 Видим га, ал' не као што је сада. Гледам га ја, али не из близа: Излази звезда из Јакова, скиптар се из Израиља диже, који ће Моаву слепоочице смождити и лубању бунтовном народу.

18 Едом ће његова државина бити, његов ће и Сир, душман његов, бити. Израиљ ће чуда учинити!

19 Који излази из Јакова, као краљ он влада, и затире избеглице у граду.

20 Валам угледа Амалика. Он каза пророштво своје, и рече: Амалик је први меду народима, ал' га у пропаст води судбина његова.

21 Валам угледа Кенеје. Он каза пророштво своје, и рече: Тврд је стан твој, и гнездо је твоје на камену.

22 Али ће се затрти Кенеји, кад Асур тебе у робље води.

23 Валам каза пророштво своје, и рече: Јаох! ко ли ће одолети када њега Бог утврди?

24 Ал' ће лађе из Китима стићи и понизиће Асура, понизиће Евера, ал' ће и сам да пропадне.

25 Валам уста, отиде и врати се кући. Валак отиде својим путем.

Глава 25.

1 Израиљ пребиваше у Ситиму; и народ се поче кварити са кћерима Моавским.

2 Оне позиваху народ на жртве својих богова, и народ јеђаше и клањаше се њиховим боговима.

3 Израиљ приону уз Велфегора, и гнев се Господњи распали на Израиља.

4 Господ рече Мојсију: Скупи све поглавице народне и обеси криве пред Господом, према сунцу, да се одврати пламени гнев Господњи од Израиља.

5 Мојсије рече судијама Израиљевим: Побијте сваки своје који су прионули уз Велфегора.

6 И гле, један човек од синова Израиљевих дође и доведе к браћи својој једну Мадијамку, пред очима Мојсију и пред очима целог збора синова Израиљевих, док они плакаху на вратима шатора од састанка.

7 Кад то виде Финес, син Елеазара, сина свештеника Арона, уста усред збора и узе копље у руку.

8 Он уђе у шатор за човеком Израиљцем, и прободе их обоје, човека Израиљца и жену, кроз трбух. И преста погибија међу синовима Израиљевим.

9 Од те погибије изгибе их двадесет и четири хиљаде.

10 Господ говори Мојсију и рече:

11 Финес, син Елеазара, сина свештеника Арона, одврати гнев мој од синова Израиљевих, јер он би надахнут мојом верношћу међу њима; и нисам у свом гневу истребио синове Израиљеве.

12 Зато му кажи: Ево са њим склапам савез мира.

13 То ће бити за њега и за потомке његове савез вечнога свештенства, јер он ревнова за Бога свога и изврши очишћење за синове Израиљеве.

14 Човеку Израиљцу који би убијен с Мадијамком беше име Зимрије; он је био син Салмонов; он бешс поглавица дома отачкога Симеонскога.

15 Убијеној жени Мадијамци беше име Хазвија; она је била кћи Сура; поглавице дома отачкога Мадијамскога.

16 Господ говори Мојсију и рече:

17 Сматрај Мадијамце као непријатеље своје, и убијте их;

18 јер вам се они показаше непријатељи и заведоше вас Велфегором, и Хазвијом кћерју кнеза Мадијамскога, сестром њиховом, која би убијена у дан погибије, која дође с Фегора.

Глава 26.

1 После те погибије Господ говори Мојсију и Елеазару, сину свештеника Арона:

2 Пребројте сав збор синова Израиљевих од двадесет година и више, по домовима отаца њихових, све оне од Израиља који могу носити оружје.

3 Мојсије и свештеник Елеазар говорише им у пољу Моавском на Јордану, према Јерихону, и рекоше:

4 Пребројићете се од двадесет година и више, као што Господ беше заповедио Мојсију и синовима Израиљевим, кад изиђоше из земље египатске.

5 Рувим бејаше првенац Израиљев.

6 Синови Рувимови: Енох, од кога је породица Еноховаца, Фалуј, од кога је породица Фалујеваца; Есрон од кога је породица Есроноваца; Хармије од кога је породица Хармијеваца.

7 То су породице Рувимове; а пребројених беше међу њима четрдесет и три хиљаде и седам стотина и тридесет.

8 Син Фалујев: Елијав.

9 Синови Елијавови: Намуило, Датан и Авирон. То су онај Датан и онај Авирон који бејаху од оних који се сазиваху на збор, и који усташе на Мојсија и на Арона у збору Корејевом, кад се побунише на Господа.

10 Земља отвори уста своја и прогута њих и Кореја, кад изгибоше они који се беху скупили, и огањ спали двеста и педесет људи. Они осташе опомена народу.

11 Синови Корејеви не погибоше.

12 Синови Симеонови, по породицама својим: од Намуила, породица Намуиловаца; од Јамина, породица Јамуиноваца; од Јахина, породица Јахиноваца;

13 Од Заре, породица Заринаца; од Саула, породица Саулових.

14 То су породице Симеонове; од њихн беше двадесет и две хиљаде и две стотине.

15 Синови Гадови по породицама својим: од Сифона, породица Сифоноваца; од Агија, породица Агијеваца; од Сунија, породица Сунијеваца;

16 од Азена, породица Азеноваца; од Ирија, породица Иријеваца;

17 од Арода, породица Ародоваца; од Арилија, породица Арилијеваца.

18 То су породице синова Гадових; међу њима беше пребројених четрдесет хиљада и пет стотина.

19 Синови Јудини: Ир и Авнан; али Ир и Авнан умреше у земљи Хананској.

20 Ево синова Јудиних по породицама њиховим: од Силома, породица Силомоваца; од Фареса, породица Фаресоваца; од Заре породица Заринаца.

21 Синови Фаресови беху: Есрон, од кога је породица Есроноваца; Јамуило, од кога је породица Јамуиловаца.

22 То су породице Јудине. Међу њима беше пребројених седамдесет и шест хиљада и пет стотина.

23 Синови Исахарови, по породицама својим: од Толе, породица Толинаца; од Фуве, породица Фувинаца;

24 од Јасува, породица Јасувоваца; од Амрама породица Амрамоваца.

25 То су породице Исахарове. Међу њима беше избројених шездесет и четири хиљаде и три стотине.

26 Синови Завулонови, по породицама својим: од Сареда, породица Саредоваца; од Алона, породица Алоноваца; од Алила, породица Алиловаца.

27 То су породице Завулонове. Међу њима беше избројених шездесет хиљада и пет стотина.

28 Синови Јосифови, по породицама својим: Манасија и Јефрем.

29 Синови Манасијини: од Махира, породица Махироваца; Махир роди Галада. Од Галада је породица Галадоваца.

30 Ово су синови Галадови: Ахијезер, од кога је породица Ахијезероваца; Хелек, од кога је породица Хелековаца;

31 Есрил, од кога је породица Есриловаца; Сихем, од кога је породица Сихемоваца;

32 Симаера од кога је породица Симаероваца; Офер од кога је породица Офероваца.

33 Салпад, син Оферов, није имао синова него кћери, којима су имена: Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса.

34 То су породице Манасијине, а од њих беше избројених педесет и две хиљаде и седам стотина.

35 Синови Јефремови, по породицама својим: од Сутала, породица Суталоваца; од Вехера, породица Вехероваца; од Тахана, породица Тахановаца.

36 Ово су синови Суталови: од Ерана, породица Ерановаца.

37 То су породице синова Јефремових. Међу њима беше избројених тридесет и две хиљаде и пет стотина. То су синови Јосифови, по породицама својим.

38 Синови Венијаминови, по породицама својим: од Веле, породица Велинаца; од Асвила, породица Асвиловаца; од Ахирама, породица Ахирамоваца.

39 Од Суфама, породица Суфамоваца; од Уфама, породица Уфамоваца.

40 Велини синови беху: Адер и Наман; од Адера, породица Адероваца; од Намана, породица Намановаца.

41 То су синови Венијаминови, по породицама својим. Међу њима беше избројених четрдесет и пет хиљада и пет стотина.

42 Ово су синови Данови, по породицама својим: од Самеја, породица Самејеваца. То је род Данов, по породицама својим.

43 У свим породицама Самејевим беше избројених шездесет и четири хиљаде и четири стотине.

44 Синови Асирови, по породицама својим: од Јамина, породица Јаминоваца; од Јесуја, породица Јесујеваца; од Верије, породица Веријеваца.

45 Синови Веријини: од Ховера, породица Ховероваца; од Мелхила, породица Мелхиловаца.

46 Кћери Асировој беше име Сара.

47 То су породице синова Асирових. Међу њима беше избројених педесет и три хиљаде и четири стотине.

48 Синови Нефталимови, по породицама својим: од Асила, породица Асиловаца; од Гунија, породица Гунијеваца;

49 од Јесера, породица Јесероваца; од Селима, породица Селимоваца.

50 То је род Нефталимов, по породицама својим. Међу њима беше избројених ћетрдесет и пет хиљада и четири стотине.

51 То су избројени међу синовима Израиљевим: шест стотина и једна хиљада и седам стотина и тридесет.

52 Господ говори Мојсрју и рече:

53 Земља ће се између њих поделити, да постане њихова својина, према броју имена.

54 Онима којих има више даћеш већи део, а којих има мање мањи део; свакоме ће се дати део према попису.

55 Али ће се деоба земље извршити коцком, а они ће је примити у својину по именима племена отаца својих.

56 Коцком ће се поделити земља између оних који су у великом броју и између оних који су у малом броју.

57 Ово су Левити пописани по породицама својим: од Гирсона, породица Гирсоноваца; од Ката, породица Катова; од Мерарија, породица Мераријеваца.

58 Ово су породице Левијеве: породица Ловенијеваца, породица Хевроноваца, породица Малијеваца, породица Мусијеваца, породица Корејеваца. Кат је родио Амрама.

59 Жени Амрамовој беше име Јохавета; она је била кћи Левијева, која му се родила у Египту; она роди Амраму Арона, Мојсија и Марију, сестру њихову.

60 Арону се родише Надав и Авијуд, Елеазар и Итамар.

61 Надав и Авијуд умреше кад принесоше туђ огањ пред Господом.

62 Беше их избројених свих мушких од једног месеца и више: двадесет и три хиљаде. Они не беху бројени међу синове Израиљеве; јер њима није дано наслеђе међу синовима Израиљевим.

63 То су они од синова Израиљевих које Мојсије и свештеник Елеазар избројише у пољу Моавском, ка Јордану, према Јерихону.

64 Међу њима не беше ни једног од оних које избројише Мојсије и свештеник Арон, кад пописаше синове Израиљеве у пустињи Синајској.

65 Јер Господ беше рекао: Умреће у пустињи и неће остати ниједан осим Халева, сина Јефонијина и Исуса, сина Навинова.

Глава 27.

1 Кћери Салпада, сина Офера, сина Галада, сина Махира, сина Манасије, од племена Манасије, сина Јосифова, чија имена беху Мала, Нуја, Егла, Мелха и Терса, дођоше

2 и стадоше пред Мојсија, пред свештеника Елеазара, пред кнезове и пред цео збор, на вратима шатора од састанка. Оне рекоше:

3 Отац наш умре у пустињи; он није био у збору оних који се побунише на Господа, у збору Корејевом, него умре за свој грех и не остави синова.

4 Зашто да се избрише име оца нашега из породице његове, зато што није имао синова? Дајте нам део међу браћом оца нашега.

5 Мојсије изнесе ствар њихову пред Господа.

6 И Господ рече Мојсију:

7 Салпадове кћери имају право. Даћеш им у део наслеђе међу браћом оца њихова; на њих ћеш преносити наслеђе оца њихова.

8 Говорићеш синовима Израиљевим и казаћеш им: кад неко умре а нема синова, преносићете наслеђе његово на кћер његову.

9 Ако нема ни кћери, предаћете наслеђе његово браћи његовој.

10 Ако нема ни браће предаћете наслеђе његово браћи оца његова.

11 Ако нема ни браће очине предаћете наслеђе његово ономе који му је најближи род у породици, и он ће га држати. То ће бити за синове Израиљеве и закон и право као што Господ заповеди Мојсију.

12 Господ рече Мојсију: Изиђи на ову гору Аварим и погледај земљу коју дајем синовима Израиљевим.

13 Гледаћеш је, али ћеш се и ти прибрати к роду своме као што се прибрао Арон, брат твој;

14 јер се противисте заповестима мојим у пустињи Сину, у препирању зборном, и не прослависте ме пред очима њиховим приликом воде. То је вода препирања у Кадису, у пустињи Сину.

15 Мојсије говори Господу и рече:

16 Господ Бог духова и сваког тела, нека постави човека над овим збором

17 који ће излазити пред њима и долазити пред њима, који ће их изводити и опет доводити, да не би био збор Господњи као овце које немају пастира.

18 Господ рече Мојсију: Узми к себи Исуса, сина Навинова, човека у коме је Дух и ти ћеш руку своју на њега положити.

19 Извешћеш га пред свештеника Елеазара и пред сав збор, и подаћеш му заповести пред њима.

20 Предаћеш му део свог достојанства, да би га слушао цео збор синова Израиљевих.

21 Он ће да изиђе пред свештеника Елеазара, који ће за њега питати пред Господом по суду Урима; и Исус, сви синови Израиљеви с њим и сав збор излазиће по заповести Елеазаровој и улазиће по заповести његовој.

22 Мојсије учини као што му заповеди Господ. Узе Исуса и постави га пред свештеника Елеазара и пред сав збор.

23 И положи руке своје на њ, и даде заповести као што Господ беше заповедио преко Мојсија.

Глава 28.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Дај ову заповест синовима Израиљевим и реци им: Пазићете да ми у одређено време приносите принос мој, храну жртава мојих огњем спаљених на угодни мирис.

3 Рећи ћеш им: Ово је жртва огњем спаљена коју ћете приносити Господу: Сваки дан два јагњета од године, без мане, као ваздашњу жртву паљеницу.

4 Једно јагње приносићеш у јутро, а друго јагње у вече,

5 а као принос десетину ефе белога брашна замешена с четвртином ина чистога уља.

6 То је ваздашња жртва паљеница, која би принесена на гори Синајској, жртва огњем спаљена на угодни мирис Господу.

7 Налив ће бити четвртина ина на свако јагње; на светом месту приносићеш налив вина Господу.

8 Друго јагње приносићеш у вече, са приносом и наливом као у јутро. То је жртва огњем спаљена на угодни мирис Господу.

9 Суботом приносићете два јагњета од године, без мане, а у име приноса две десетине белог брашна замешена с уљем, с наливом.

10 То је жртва паљеница суботна, сваке суботе, осим ваздашње жртве паљенице и налива.

11 Почетком месеца својих приносићете Господу на жртву паљеницу по два телета, једног овна и седам јагањаца од године, без мане,

12 а у име приноса три десетине белога брашна замешена с уљем на свако теле и две десетине белога брашна замешена с уљем на овна,

13 ипо једну десетину белога брашна замешена с уљем на свако јагње. То је жртва паљеница огњем спаљена на угодни мирис Господу.

14 Налив ће бити: пола ина вина на теле, трећина ина на овна и четвртина ина на јагње. То је жртва паљеница за почетак свакога месеца, свих месеца у години.

15 Приносићете Господу и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице и налива.

16 Првог месеца, четрнаестога дана тог месеца, биће Пасха Господња.

17 Петнаести дан тог месеца биће празник. Седам дана јешће се бесквасни хлебови.

18 У први дан држаће се свети сабор; никаквог ропског посла нећете радити.

19 Приносићете Господу на жртву огњем спаљену: два телета, једног овна и седам јагањаца од године, без мане,

20 и додаћете принос од три десетине белога брашна замешена с уљем на свако теле, две десетине на овна, 21 и по једну десетину на свако од оних седам јагањаца,

22 и једно јаре на жртву окајања, за вршење окајања за вас.

23 То ћете приносити осим јутарње жртве паљенице која је жртва ваздашња;

24 приносићете то сваки дан за оних седам дана, као храну жртве спаљене огњем на угодни мирис Господу, осим ваздашње жртве паљенице и налива.

25 Седмог дана држаћете свети сабор; никаквог ропског посла нећете радити.

26 На дан првина, кад приносите принос Господу на празник својих недеља, држаћете свети сабор; никаквог ропског посла нећете радити.

27 Приносићете на жртву паљеницу на угодни мирис Господу: два телета, једног овна, седам јагањаца од године,

28 и додаћете принос од три десетине белога брашна замешена, с уљем на свако теле, две десетине на овна

29 и по једну десетину на свако од оних седам јагањаца.

30 Приносићете и једно јаре ради очишћења вашега.

31 То ћете приносити осим ваздашње жртве паљенице и приноса. Приносићете јагањце без мане и додаћете наливе.

Глава 29.

1 Седмога месеца, првог дана тог месеца, држаћете свети сабор; никаквог ропског посла нећете радити. Тај ће се дан међу вама трубом огласити.

2 Приносићете на жртву паљеницу на угодни мирис Господу: једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, без мане.

3 Додаћете принос од три десетине белога брашна замешена с уљем на свако теле, две десетине на овна

4 и по једну десетину на свако од седам јагањаца.

5 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, ради окајања вашега.

6 Приносићете ове жртве осим жртве паљенице и приноса у почетку месеца и осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива, по утврђеним прописима. То су жртве огњем спаљене на угодни мирис Господу.

7 Десетог дана тог седмог месеца држаћете свети сабор и смирићете душе своје; никаквог ропског посла нећете радити.

8 Приносићете на жртву паљеницу на угодни мирис Господу: једно теле, једног овна и седам јагањаца од године, без мане.

9 Додаћете принос од три десетине белог брашна замешена с уљем уз теле, две десетине уз овна,

10 и по једну десетину на свако од оних седам јагањаца.

11 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим жртве окајања, ваздашње жртве паљенице и обичних приноса и налива.

12 Петнаестог дана тог седмог месеца држаћете свети сабор, никаквог ропског посла нећете радити. Седам ћете дана празновати празник Господу.

13 Приносићете на жртву паљеницу, жртву огњем спаљену на угодни мирис Господу: тринаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, без мане.

14 Додаћете принос од три десетине белога брашна замешена с уљем на свако од тринаест телаца, по две десетине на сваког од она два овна

15 и по једну десетину на свако од оних четрнаест јагањаца;

16 приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

17 Другог дана приносићете дванаест телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, без мане,

18 и принос и налив уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

19 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

20 Трећег дана приносићете једанаест телаца, два овна и четрнаест јагањаца од године, без мане,

21 и приносе и наливе уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, као што је прописано.

22 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

23 Четвртога дана приносићете десет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, без мане,

24 и приносе и наливе уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

25 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

26 Петог дана приносићете девет телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, без мане,

27 и приносе и наливе уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

28 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

29 Шестога дана приносићете осам телаца, два овна, и четрнаест јагањаца од године, без мане,

30 и приносе и наливе уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

31 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

32 Седмог дана приносићете седам телаца, два овна, четрнаест јагањаца од године, без мане,

33 и приносе и наливе уз теоце, уз овнове и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

34 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

35 Осми дан биће вам празник; никаквог посла ропског нећете радити.

36 Приносићете на жртву паљеницу, жртву огњем спаљену на угодни мирис Господу: једно теле, једног овна, седам јагањаца од године, без мане,

37 и приносе и наливе уз теле, уз овна и уз јагањце, по броју њиховом, како је прописано.

38 Приносићете и једно јаре на жртву окајања, осим ваздашње жртве паљенице, приноса и налива.

39 То су жртве које ћете приносити Господу на празнике своје, осим онога што бисте по завету или од своје воље принели на жртву паљеницу, приноса или налива, и својих жртава захвалница за испуњење завета или у име добровољних приноса.

40 Мојсије каза синовима Израиљевим све што му заповеди Господ.

Глава 30.

1 Мојсије говори поглавицама племена синова Израиљевих и рече: Ево шта је Господ заповедио:

2 Кад који човек учини завет Господу, или се закуне да се обавезом обавезује, он неће прекршити речи своје, ксго ће учинити све што изиђе из уста његових.

3 Кад жена у младости својој учини завет Господу или се обавезом обавезује, док је она у кући оца свога,

4 и отац њезин јој не рече ништа, онда ће важити сви завети њезини и све обавезе којима се она обавезала.

5 Али ако отац њезин не одобри то оног дана кад за то сазна, завети њезини и обавезе којим се обавезала неће имати никакву вредност, и Господ ће јој опростити, јер не доби одобрење оца свога.

6 Кад се она уда пошто је учинила који завет или се обавезала речима које су се измакле из уста њезиних,

7 а муж њезин не рече јој ништа у дан кад за то сазна, онда ће важити завети њени и обавезе којима се обавезала;

8 али ако муж њезин не одобри то оног дана кад за то сазна, он ће укинути завет који је она учинила и речи које су се измакле из уста њених, а којима се беше обавезала, и Господ ће јој опростити.

9 Завет који учини удовица или пуштеница, и свака обавеза којом би се обавезала, важиће за њу.

10 Кад жена у кућу мужа свога учини завет или се заклетвом обавезује,

11 и муж њезин, сазнавши за то, оћути и не порекне, тад ће да важе сви завети њезини и све обавезе којима се обавезала.

12 Али ако то муж њезин укине оног дана кад за то сазна, сваки завет и свака обавеза изишла из усте њезиних, изгубиће сваку вредност, муж је њезин то укинуо, и Господ ће јој опростити.

13 Сваки завет и сваку заклетву којом би се она обавезала да смири душу своју, муж њезин може да одобри и да укида.

14 Ако би муж њезин из дана у дан ћутао, он тиме потврђује све завете и све обавезе којима би се она обавезала; потврђује јер јој не порече у онај дан кад сазна.

15 Али ако он порече посде дана у који сазна, сам ће бити крив за грех жене своје.

16 Ово су закони које прописа Господ Мојсију за мужа и за жену, за оца и за кћер у младости њезиној, докле је у кући оца свога.

Глава 31.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Освети синове Израиљеве на Мадијанцима, па ћеш се онда прибрати к роду своме.

3 Мојсије говори народу и рече: Опремите између себе људе на војску, да иду на Мадијанце да врше освету Господњу на Мадијанцима.

4 Опремићете на војску по хиљаду од племена, од свакога племена Израиљева.

5 Од хиљаду Израиљевих узеше се по хиљаду од свакога племена, то јест дванаест хиљада опремљених за војску.

6 Мојсије посла на војску по хиљаду од сваког племена, и с њима Финеса, сина свештеника Елеазара, који ношаше свете справе и трубе гласне.

7 Они завојштише на Мадијанце, као што Господ заповеди Мојсију и побише све мушке.

8 Побише и краљеве Мадијанске са другима које им побише, Евина, Рокома, Сура, Ура и Ровока, пет краљева мадијанских; убише мачем и Валама, сина Веорова.

9 Синови Израиљеви заробише жене Мадијанхе и децу њихову, и опленише сву стоку њихову, крупну и ситну, и све благо њихово.

10 Места њихова и градове њихове у којима они наставаху све попалише.

11 Покупише сву пљачку и сав плен, људе и стоку,

12 и поведоше робље, пљачку и плен к Мојсију и свештенику Елеазару и к збору синова Израиљевих, у логор на пољу Моавском крај Јордана, према Јерихону.

13 Мојсије и свештеник Елеазар и сви кнезови од збора изиђоше им на сусрет из логора,

14 Мојсије се разгневи на војсковође, на тисућнике и на стотинаре, који се враћаху с боја.

15 Он им рече: Што остависте у животу све ове жене?

16 Гле, то су оне које по речи Валамовој заведоше синове Израиљеве на неверство према Господу, у спору Фегорском, те дође она погибија на народ Господњи.

17 Побијте сад сву мушку децу и побијте све жене које су познале човека,

18 а девојке које не познаше човека оставите у животу.

19 А ви останите седам дана изван логора. Сваки који је кога убио и који се дотакао убијенога, очистиће у трећи и у седми дан себе и робље своје.

20 Очистићете и све хаљине и све ствари кожне и све што је од кострети и све дрвене судове.

21 Свештеник Елеазар рече војницима који бејаху ишли у бој: Ево што наређује закон који је Господ прописао Мојсију:

22 Злато, сребро, бакар, гвожђе, коситер и олово,

23 што год подноси ватру, пропустићете кроз ватру да се очисти; али ће се водом очишћења очистити све што не подноси ватре, и ви ћете то кроз воду пропустити.

24 Седмог дана опраћете хаљине своје, и бићете чисти; и онда ћете моћи да уђете у логор.

25 Господ рече Мојсију:

26 Изброј ти и свештеник Елеазар и поглавице од племена народа цео плен који је заплењен, људе и стоку,

27 и раздели све што је заплењено по половину на војнике који су ишли у бој и на сав збор.

28 Од дела од војника који су ишли у бој узећеш дажбину за Господа, а наиме једно од пет стотина људи, говеда, магараца и оваца.

29 Узећете то од њихове половине и ти ћеш то предати свештенику Елеазару, као принос Господу.

30 А од половине која припадне синовима Израиљевим, узећеш по једно од педесет, од људи, од говеда, од магараца, од оваца, и од сваке стоке и предаћеш то Левитима који чувају шатор Господњи.

31 Мојсије и свештеник Елеазар учинише као што Господ заповеди Мојсију.

32 Плен који оста од пљачке оних који беху у боју би: шест стотина и седамдесет и пет хиљада оваца,

33 седамдесет и две хиљаде говеда,

34 шездесет и једна хиљада магараца,

35 тридесет и две хиљаде женскиња што не беше познало човека.

36 У половини која сачињаваше део оних који бејаху ишли у бој, беше на број три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,

37 а од тога део Господњи беше шест стотина и седамдесет и пет оваца;

38 тридесет и шест хиљада говеда, а од тога део Господњи седамдесет и два;

39 тридесет хиљада и пет стотина магараца, а од тога део Господњи шездесет и један;

40 шеснаест хиљада душа људских, а од тога део Господњи тридесет и две душе.

41 Мојсије предаде свештенику Елеазару део за принос Господу, као што му Господ заповеди.

42 Од друге половине која допаде синовима Израиљевим, коју Мојсије узе од људи који беху ишли у бој,

43 која допаде збору, беше три стотине и тридесет и седам хиљада и пет стотина оваца,

44 тридесет и шест хиљада говеда,

45 тридесет хиљада и пет стотина магараца

46 и шеснаест хиљада душа људских.

47 Од те половине, која допаде синовима Израиљевим, Мојсије узе по једно од педесет, и од људи и од стоке, и предаде Левитима који чувају шатор Господњи као што му Господ заповеди.

48 Војводе, тисућници и стотинари приступише к Мојсију,

49 и рекоше му: Слуге твоје пребројише војнике који бејаху под нашом руком, и ни један не фали.

50 Зато приносимо Господу принос, сваки што је ко задобио златних заклада, копчи, наруквица, прстења, ободаца и ланчића, да се за нас врши очишћење пред Господом.

51 Мојсије и свештеник Елеазар узеше од њих све ствари златом израђене,

52 а беше свега злата принесенога, што принесоше Господу тисућници и стотинари, шеснаест хиљада и седам стотина и педесет сикли.

53 Војници задржаше себи што који беше опленио.

54 Мојсије и Елеазар узеше злато од тисућника и стотинара и унесоше га у шатор од састанка као спомен за синове Израиљеве пред Господом.

Глава 32.

1 Синови Рувимови и синови Гадови имаху врло много стоке, и они видеше да су земља Јазирска и земља Галадска добре земље за стоку.

2 Тад синови Гадови и синови Рувимови дођоше к Мојсију и к свештенику Елеазару и ка кнезовима од збора, и рекоше им:

3 Атарот, Девон, Јазир, Намра, Есевок, Елеалија, Севама, Наван и Веан,

4 та земља коју Господ удари пред збором Израиљевим, добра је за стада, а слуге твоје имају стада.

5 И додаше: Ако смо нашли милост пред очима твојим, нека се та земља додели слугама твојим, и немој учинити да пређемо преко Јордана.

6 Мојсије одговори синовима Гадовим и синовима Рувимовим: Браћа ваша да иду у рат, а ви овде да останете?

7 Зашто хоћете да обарате срце синова Израиљевих да не пређу у земљу коју им Господ даде?

8 Тако учинише оци ваши кад их послах из Кадис-Варне да уходе земљу.

9 Они се попеше до долине Ескола, и, пошто извидеше земљу, оборише срце синова Израиљевих да не иду у земљу коју им Господ даваше.

10 Тог се дана распали гнев Господњи и он се закле говорећи:

11 Ти људи који изиђоше из Египта, од двадесет година и више, неће видети земљу за коју се заклех да ћу је дати Аврааму, Исаку и Јакову, јер се не држаше сасвим пута мога,

12 осим Халева, сина Јефонијина, Кенезеја, и Исуса, сина Навинова, који се сасвим држаше пута Господњега.

13 Гнев се Господњи распали на Израиља, и он учини те се они потуцаше по пустињи четрдесет година, докле не помре сав онај нараштај који чињаше зло пред очима Господњим.

14 А сад ви заузимате место отаца својих као изданак грешних људи, да учините да гнев Господњн буде још жешћи на Израиља.

15 Јер ако се ви одвратите од њега, он ће још оставити Израиља у пустињи, и ви ћете сав овај народ упропастити.

16 Они се приближише Мојсију и рехоше: Ми ћемо овде начинити само торове за стада своја и градове за децу своју.

17 Затим ћемо хитати да се примимо да идемо испред синова Израиљевих, да их одведемо на њихово место, а наша деца остаће у тврдим градовима, ради становника земље.

18 Нећемо се вратити кућама својим док синови Израиљеви не приме сваки своје наслеђе;

19 а ми нећемо с њима ништа држати с оне стране Јордана ни даље, ако нам допадне наслеђе с ове стране Јордана, на истоку.

20 Мојсије им рече: Ако ћете тако учинити и ако ћете под оружјем да се пред Господом борите,

21 ако сви они од вас који узму оружје пређу преко Јордана пред Господом, док не отерају непријатеље његове далеко од лица његовога,

22 и ако се вратите само онда кад се земља покори пред Господом, - ви ћете тад бит непрекорни пред Господом и пред Израиљем, и ова ће земља бити ваша пред Господом.

23 Али ако не учините тако, згрешићете Господу, знајте да ће ваш грех вас стићи.

24 Градите себи градове за децу своју и торове за стада своја и чините оно што су уста ваша рекла.

25 Синови Гадови и синови Рувимови рекоше Мојсију: Слуге твоје учиниће што господар наш заповеда.

25 Деца наша, жене наше, стада наша и сва стока наша остаће овде у градовима Галадским;

27 и слуге ће твоје у ратној опреми ићи да се боре пред Господом, као што господар наш рече.

28 Мојсије даде ову заповест за њих свештенику Елеазару, Исусу, сину Навинову, и поглавицама домова отачких племена синова Израиљевих.

29 Он им рече: Ако синови Гадови и синови Рувимови пређу с вама преко Јордана, сви под оружјем, да се боре пред Господом,и пошто се земља пред вама покори, даћете њима земљу Галадску да је њихова.

30 Али ако не иду с вама под оружјем онда нека се настане усред вас у земљи Хананској.

31 Синови Гадови и синови Рувимови одговорише: Учинићемо што је Господ казао слугама твојим.

32 Прећи ћемо под оружјем пред Господом у земљу Хананску, а наше наслеђе да нам буде с ове стране Јордана.

33 Мојсије даде синовима Гадовим и синовима Рувимовим, и половини племена Манасије, сина Јосифова, краљевство Сиона, краља Аморејскога и краљевство Ога, краља Васанскога, земљу и градове са земљама околних градова.

34 Синови Гадови саградише Девон, Атарот, Ароир,

35 Атрот-Софан, Јазир, Јогвеју, Вет-Нимру,

36 Вет-Харан, градове тврде и торове за стоку.

37 Синови Рувимови саградише Есевон, Елеалију, и Киријатајим,

38 Навон и Велеон, преденувши им имена, и Сибму, и наденуше имена градовима које саградише.

39 Синови Махира, сина Манасијина отидоше у Галад, и узеше га, и изагнаше Амореје који бејаху онде.

40 Мојсије даде Галад Махиру, сину Манасијину, који се насели онде.

41 Јаир, син Манасијин крену се и узе села и прозва их села Јаирова.

42 Навав се крену и узе Кенат са градовима његовим и прозва га Навав, по имену своме.

Глава 33.

1 Ево станишта синова Израиљевих, који изиђоше из земље египатске у четама својим под вођством Мојсија и Арона.

2 Мојсије описа пут њихов од станишта до станишта, по заповести Господњој. И ево станишта њихових на путу њиховом.

3 Они се кренуше из Рамесе првог месеца петнаестог дана првог месеца. Сутрадан после Пасхе изиђоше синови Израиљеви руком подигнутом пред очима свих Египћана.

4 И Египћани сахрањиваху оне које беше ударио Господ, све првенце; Господ вршаше тако суд свој над боговима њиховим.

5 Синови Израиљеви пођоше из Рамесе и улогорише се у Сохоту.

6 Отидоше из Сохота и улогорише се у Етаму, који је накрај пустиње.

7 Кренуше се из Етама, савише ка Ироту који је према Велсефону, и улогорише се пред Магдалом.

8 Од Ирота пређоше преко мора у пустињу, ишавши три дана преко пустиње Етама, улогорише се у Мери.

9 Кренуше се из Мере и стигоше у Елим, где беше дванаест студенаца и седамдесет палмових дрвета, и онде се улогорише.

10 Пођоше из Елима и улогорише се код Црвенога мора.

11 Отидоше од Црвенога мора и улогорише се у пустињи Сину.

12 Пођоше из пустиње Сина и улогорише се у Рафаку.

13 Пођоше из Рафака и улогорише се у Елусу.

14 Пођоше из Елуса и улогорише се у Рафидину, где народ немаше воде да пије.

15 Пођоше из Рафидина и улогорише се у пустињи Синајској.

16 Отидоше из пустиње Синајске и улогорише се у Киврот-Атави.

17 Кренуше се из Киврот-Атаве и улогорише се у Асироту.

18 Кренуше се из Асирота и улогорише се у Ратаму.

19 Пођоше из Ратаме и улогорише се у Ремнон-Фаресу.

20 Пођоше из Ремнон-Фареса и улогорише се у Лемвону.

21 Пођоше из Лемвоне и улогорише се у Ресану.

22 Пођоше из Ресане и улогорише се у Макелату.

23 Пођоше из Макелате и улогорише се код горе Сафера.

24 Пођоше од горе Сафера и улогорише се у Хараду.

25 Пођоше из Хараде и улогорише се у Макидоту.

26 Пођоше из Макидота и улогорише се у Катату.

27 Пођоше из Катата и улогорише се у Тарату.

28 Пођоше из Тарате и улогорише се у Метеку.

29 Пођоше из Метеке и улогорише се у Аселмону.

30 Пођоше из Аселмоне и улогорише се у Мосироту.

31 Пођоше из Мосирота и улогорише се у Ванакану.

32 Пођоше из Ванакана и улогорише се у планини Гададу.

33 Пођоше из планине Гадада и улогорише се у Етевати.

34 Пођоше из Етевате и улогорише се у Еврону.

35 Пођоше из Еврона и улогорише се у Гесион-Гаверу.

36 Пођоше из Гесион-Гавера и улогорише се у пустињи Сину, а то је Кадис.

37 Пођоше из Кадиса и улогорише се ход горе Ора, на граници земље Едомске.

38 Свештеник Арон изиђе на гору Ор по заповести Господњој, и умре онде четрдесете године по изласку синова Израиљевих из земље египатске петог месеца, првог дана тог месеца.

39 Арону беше сто и двадест и три године кад умре на гори Ору.

40 Краљ Арадски, Хананејац, који наставаше на југу земље Хананске, сазна за долазак синова Израиљевих.

41 Затим се кренуше из горе Ора и улогорише се у Селмону.

42 Пођоше из Селмоне и улогорише се у Финону.

43 Пођоше из Финона и улогорише се у Овоту.

44 Пођоше из Овота и улогорише се на хумовима Аваримским, на граници Моавској.

45 Пођоше са хумова Аваримским и улогорише се у Девон-Гаду.

46 Пођоше из Девон-Гада и улогорише се у Гелмон-Девлатаиму.

47 Пођоше из Гелмон-Девлатаима и улогорише се у планинама Аваримским према Нававу.

48 Пођоше из планина Аваримских и улогорише се у равници Моавској на Јордану, према Јерихону.

49 Беху улогорени крај Јордана од Есимота до Вел-сатима, у Моавској равници.

50 Господ говори Мојсију у Моавској равници на Јордану, према Јерихону, и рече:

51 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу Хананску,

52 отераћете испред себе све становнике те земље, уништићете све камене идоле њихове и све ливене ликове њихове, и оборићете све висине њихове.

53 Ви ћете заузети земљу и населићете се у њој; јер сам ја ту земљу вама дао да буде ваша.

54 Ви ћете је коцком разделити на породице своје којих има више, њима ћете дати већи део, а којих има мање, њима ћете дати мањи део. Које место коме коцком допадне то ће бити његово; примићете то по племенима отаца својих.

55 Али ако не отерате испред себе становнике те землл, онда ће они које оставите бити трње у очима вашим и остани у боковима вашим; они ће бити непријатељи ваши у земљи у коју идете да се у њој настаните,

56 и што сам одредио учинити њима, учинићу вама.

Глава 34.

1 Господ говори Мојсију и рече:

2 Дај ову заповест синовима Израиљевим и реци им: Кад дођете у земљу Хананску, та ће земља постати ваше наслеђе, земља Хананска чије су границе ове:

3 Јужни крај почеће од пустиње Сина уз границу Едомску. Тако ће ваша јужна граница ићи од краја Сланога мора на исток;

4 она ће да се савије од Југа Акравимског брега, пролазиће кроз Син, и пружиће се до јужно од Кадис-Варне; ићи ће даље кроз село Адар према Аселмону,

5 од Аселмона савиће се до потока египатскога, па ће да изиђе на море.

6 Западно ће вам граница бити велико море^[9]. То ће вам бити западна граница.

7 Северна ће вам граница бити ова: повућићете је од великога мора до горе Ора;

8 од горе Ора повућићете је кроз Емат до Седада.

9 Она ће даље ићи на Зефрон, па до села Енона. То ће вам бити северна граница.

10 Повућићете своју источну границу од села Енона на Сефам;

11 од Сефама спустиће се ка Ривли с истока од Аина и ићи ће даље к истоку до мора Хинерота^[10];

12 она ће се још даље спустити ка Јордану и излазиће на Слано море. То ће бити ваша земља са границама својим унаоколо.

13 Мојсије говори синовима Израиљевим, и рече: То је земља коју ћете коцком поразделити и коју је Господ решио да је добије девет племена и пола племена.

14 Јер племе синова Рувимових, по породицама отаца својих, и племе синова Гадових, по породицама отаца својих примише наслеђе своје а и половина племена Манасијина прими наслеђе своје.

15 Ова два племена и половина племена примише наслеђе своје с ове стране Јордана, према Јерихону, на истоку.

16 Господ говори Мојсију и рече:

17 Ово су имена људи који ће вам поразделити земљу: Свештеник Елсазар и Исус, син Навинов.

18 Узећете још по једног кнеза из свакога племена, да се изврши подела земље.

19 Ево имена тих људи: Од племена Јудина: Халев, син Јефонијин;

20 Од племена синова Симеонових: Самуило, син Емијудов;

21 Од племена синова Венијаминова: Елдад, син Хаслонов;

22 Од племена синова Данових: кнез Вокор, син Јеклинов;

23 Од синова Јосифових; од племена синова Манасијиних: Кнез Анило, син Суфидов;

24 Од племена синова Јефремових: кнез Камуило, син Сафтанов;

25 Од племена синова Завулонових: кнез Елисафан, син Харнахов;

26 Од племена синова Исахарових: кнез Фалтило, син Озаинов;

27 Од племена синова Асирових: кнез Ахиор, син Селемијин.

28 Од племена синова Нефталимова: кнез Фадаило, син Амијудов.

29 То су они којима је Господ дао заповест да разделе земљу Хананску међу синове Израиљеве.

Глава 35.

1 Господ говори Мојсију у Моавској равници на Јордану, према Јерихону, и рече:

2 Заповеди синовима Израиљевим да од дела свог наслеђа даду Левитима градове у којима ће они становати. Даћете Левитима и предграћа око градова.

3 Они ће имати градове да у њима станују; а предграђа ће им бити за стоку, за имања њихова и за све животиње њихове.

4 Предграђа која ћете дати Левитима обухватиће на хиљаду лаката од зидова градских унаоколо.

5 Измерићете иза свакога града две хиљаде лаката на исток, две хиљаде лаката на југ, две хиљаде лаката на запад и две хиљаде лаката на север, тако да грвд остане у средини. Толика ће бити предграћа градова њихових.

6 Између градова које ћете дати Левитима биће шест градова за уточиште, да у њих утече онај који некога убије, а осим њих четрдесет и два града.

7 Свега градова које ћете дати Левитима: четрдесет и осам градова, сваки са својим предграђем.

8 Градове које ћете дати на имањима синова Израиљевих даће се у већем броју од оних који имају више, а у мањем броју од оних који имају мање; сваки ће дати Левитима од својих градова у сразмери са наслеђем које буде држао.

9 Господ говори Мојсију и рече:

10 Говори синовима Израиљевим и реци им: Кад пређете преко Јордана у земљу Хананску,

11 од градова који вам допадну одредићете градове за уточиште, да у њих утече убица који убије неког нехотице.

12 Ти ће вам градови бити уточишта од крвног осветника, да не погине убица док не стане на суд пред збор.

13 Од градова које дате, шест градова биће вам уточишта.

14 Три таква града даћете с ове стране Јордана а три у земљи Хананској. Ти ће градови бити уточишта.

15 Ти ће градови бити уточишта синовима Израиљевим, странцу и ономе који пребива међу вама, да утече у њих ко нехотице некога убије.

16 Ахо неко гвожђем удари ближњега својега и овај умре, убица је: убица ће се смрћу казнити.

17 Ако га удари држећи у руци камен од кога човек може погинути, и овај умре, убица је: убица ће се смрћу казнити.

18 Ако га удари држећи у руци дрво од кога може човек погинути, и овај умре, убица је: убица ће се смрћу казнити.

19 Крвни осветник учиниће да убица умре; кад га удеси убиће га.

20 Ако неко из мржње гурне ближњега свога или се баци чим на њ хитимице, и он умре,

21 или ако га из непријатељства удари руком и овај умре, онај који удари казниће се смрћу: убица је: крвни ће осветник убити тог убицу кад га удеси.

22 Али ако неко гурне некога нехотице а не из непријатељства, или се баци на њ нечим без зле намере,

23 или с непажње учини да на њ падне камен од кога човек може да погине, па наступи смрт, а да он није имао мржње на њега и није му зло мислио,

24 ево закона по којима ће збор судити између онога који је ударио и крвног осветника.

25 Збор ће избавити убицу из руку крвног осветника и вратиће га у уточиште његово, куд беше утекао. Онде ће он остати док не умре првосвештеник који је помазан светим уљем.

26 Ако убица како год изиђе преко граница града свога уточишта, у који је утекао,

27 и нађе га крвни осветник изван града уточишта његова, и он убије убицу, крвни осветник неће бити крив за убиство.

28 Јер убица треба да остане у свом граду уточишта док не умре првосвештеник, а кад умре првосвештеник он ће моћи да се врати на имање своје.

29 Ово су вам правне одредбе за вас и за потомке ваше у свим местима у којима ћете наставати.

30 Ако неко убије човека, одузеће се живот убици по исказу сведока. Један сведок није доста да се неко осуди на смрт.

31 Нећете узимати откупа за убицу који је заслужио смрт, јер ће се он смрћу казнити.

32 Нећете узимати откупа да би могао утећи у свој град уточишта, па да се врати да станује у земљи пошто умре свештеник.

33 Нећете скврнити земље у којој сте, јер крв скврни земљу, и земља не може окајати крв која се пролије на њој друкчије него крвљу онога који је пролије.

34 Нећете скврнити земљу у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја сам Господ који наставам усред синова Израиљевих.

Глава 36.

1 Старешине породица синова Галада, сина Махира, сина Манасијина од племена синова Јосифових, приступише пред Мојсија, пред кнезове, поглавице домова отачких међу синовима Израиљевим,

2 и рекоше: Господару нашему заповеди Господ да подели коцком земљу у наслеђе синовима Израиљевим, и господар наш има заповест од Господа да да наслеђе Салпада, брата нашега, кћерима његовим.

З Ако се оне удају за кога из другога племена синова Израиљевих, тад ће се наслеђе њихово откинути од наслеђа отаца наших и додаје се наслеђу онога племена у које се удаду, и тако ће се део наш смањити.

4 И кад синовима Израиљевим дође јубиларна година, опет ће остати наслеђе њихово с наслеђем онога племена у које се буду удале, и тако ће од наслеђа племена отаца наших остати одвојено наслеђе њихово.

5 Мојсије предаде синовима Израиљевим заповести Господње. Он рече: Племе синова Јосифових има право.

6 Ево што заповеда Господ за кћери Салпадове: Оне ће се удати за хога оне буду хтеле, али само нек се удају у породици свог племена,

7 да се не би преносило наслеђе синова Израиљевих из једнога племена на друго; јер ће синови Израиљеви држати сваки наслеђе племена отаца својих.

8 И свака кћер коју допадне неко наслеђе у племенима синова Израиљевих, удаће се за некога из породице племена оца свога, да би синови Израиљеви држали сваки наслеђе отаца својих,

9 да се не би преносило наслеђе из једног племена на друго, него сваки из племена Израиљевих да држи своје наслеђе.

10 Кћери Салпадове учинише као што Господ заповеди Мојсију.

11 Мала, Терса, Егла, Мелха и Нуја, кћери Салпадове удаше се за синове стричева својих,

12 удаше се у породице синова Манасијина, сина Јосифова, и наслеђе њихово оста у племену породице оца њиховог.

13 То су заповести и закони које даде Господ преко Мојсија синовима Израиљевим у Моавској равници на Јордану, према Јерихону.

1. Тавера: проистиче из речи која значе: горети, планути.
2. Киврот-Атава: значи: гробље лакомости.
3. 'Ескол' значи: грозд.
4. Мерива значи препирања, свађа.
5. Аварим значи ухода.
6. Орма: долази од речи која значи уништити, раскопати.
7. Вир значи: студенац.
8. Хамос: моавско божанство
9. Средоземно море
10. Генесаретско језеро