Библија (Бакотић) : Авакум

←Наум

БИБЛИЈА Писац: Лујо Бакотић

Софонија→

Глава 1.

1 Пророчанство које се објави пророку Авакуму.

2 Докле Господе?... завапих, али ти не слушаш! Завапих ја к теби због насиља, али ти не избављаш!

3 Зашто чиниш да ја злобу гледам, и неправду зашто гледаш? Мучење и грабеж зашто су преда мном? Свађе бесне и распре се дижу.

4 И закон је без живота а ни правда снаге нема; јер обара бездушник праведног и судови се недушевни дају.

5 На народе погледе бацајте и гледајте, чудите се и зграњавајте се! Јер ћу ја за ваших дана учинити дело које не бисте веровали да вам га се каже.

6 Јер ево ћу подигнути Халдејце, љут и нагао народ, који иде земљом широком да осваја насеља која нису његова.

7 Жесток је и страшан; право и власт његова од њега самога излазе.

8 Коњи су му бржи од леопарда и љући од вукова у вече; бесно јуре коњаници његови, витезови његови из далека иду, лете као оро када се на плен залети.

9 Сав тај народ на плен иде; очи његове лакоме право напред гледају, и он робље као песак купи.

10 Руга се краљевима, подсмех су му кнезови, смеје се свакоме граду, насипа га земљом и узима га.

11 Тада још жешћи постаје, напред иде и разбесни се. Сила његова, то је њему бог.

12 Ниси ли ти од искона, Господе, Боже мој и свече мој? Нећемо ми умрети. Ти си, Господе, народ свој утврдио да твој суд испуни. Ти си њега, Стено моја, подигао да изврши казну твоју.

13 Очи твоје сувише су чисте да би зло гледати могле; ти не можеш бездушност гледати. Зашто ти да гледаш бездушнике и да ћутиш кад бездушник правијега од себе прождире?

14 Хоћеш ли ти дати да се људи као рибе морске посматрају, као гмизавци који немају господара?

15 Све их удицом хвата и ка мрежи својој вуче, згрће их пређом својом и весели се и радује се.

16 Зато он и жртву мрежи својој приноси и тамјан пређи својој пали; јер је са њих масан део његов и храна његова сочна.

17 Сме ли он једнако испразнити мрежу своју, и једнако без милости затирати народе?

Глава 2.

1 На стражи својој бејах, на кули стајах; бдио сам да чујем што ће Господ да ми каже, и што ћу му после тужбе моје говорити.

2 Проговори Господ и рече ми: Напиши пророчанство, изрежи га на плочама, да се лакше чита.

3 Јер то је пророчанство коме је већ време утврђено, оно иде крају своме и неће слагати; ако одоцни, чекај га, јер ће се испунити, зацело ће се испунити.

4 Гле, душа се његова понесе, није она права у њему; али ће од вере своје праведник живети.

5 Као онај који је и пијан и бесан, тако и охоли није никад миран; уста своја као Шеол разваљује, као смрт је незајажљив; к себе он све народе збира, к себи сва племена скупља.

6 Неће ли он увек свима предмет ругања подсмеха и чуда бити? Рећи ће се: Тешко оном који згрће што његово није! Докле ли? Тешко оном који множи терет својих дугова!

7 Неће ли одједном тражиоци твоји устати? Неће ли се и твоји тлачитељи пробудити? И ти ћеш тада њихов плен постати.

8 Што си многе народе пленио сав ће те остатак народа пленити, јер си људску крв пролио, и насиља у земљи чинио краљу и свима житељима њеним.

9 Тешко оном који за кућу своју неправедну добит згрће да би гнездо своје на високом месту поставио, да себе од руке погибије сачува!

10 Срамоту си куће своје ти решио затирући многе народе, и противу себе си згрешио.

11 Јер камен из самога зида виче, и дрво му од греда одговара.

12 Тешко оном који град са крвљу гради, који неправдом град оснује!

13 Гле, кад Господ над војскама реши, за огањ се тад труде народи и племена утаман се муче.

14 Јер ће земља напунити се знања славе Господње, као дно вода морских што га покривају.

15 Тешко оном који ближњега свог опије, - теби који мех свој излијеш, и опијаш га, да његову голотињу гледаш!

16 Срамоте ћеш се ти више него славе наситити. Пиј и ти и откривај се! К теби ће се чаша из деснице Господње окренути, и славу ће твоју срамота опоганити.

17 Јер ће на те пасти насиља над Ливаном, и ужаснуће те пустошење звери, јер си људску крв пролио и насиље у земљи чинио и граду и свима житељима његовим.

18 Чему резан лик што га уметник изреже, чему ливен лик, који лаж шири, служи, да уметник наду своју у њега постави док идоле неме гради?

19 Тешко оном који дрвету вели: Прени се! И камену немом: Пробуди се! Хоће ли он наук дати? Гле, златом је и сребром окићен, ал’ у њему нема даха да би га оживео.

20 Али Господ је у светом храму своме; нек умукне пред њим цела земља!

Глава 3.

1 Молитва пророка Авакума (по мотиву нарицаљки).

2 Чух, Господе, што си објавио, и у страху сам. Дело своје изврши, Господе, у току година! У току година објави га! Ал’ се у јарости својој сети милосрђа свога!

3 Иде Бог из Темана, иде Светац с горе Фарана. Села. Величанство његово небеса покрива а слава његова земљу испуњава.

4 Она је као севање светлости, зраци се из његове руке сјају; ту му сила стоји.

5 Пред њим иде куга, за стопама његовим помор иде.

6 Застаје, и погледом својим земљу мери. Гледа, и дрхћу народи, померају се вечне горе, стари се брегови слежу, давне стазе пред њим се отварају.

7 У муци шаторе видим Етиопске, гроза хвата шаторе Мадијанске земље.

8 Је ли Господ зар на реке гневан? Је л’ на реке запламтела јарост његова, ил’ на море љутина његова, да на коње своје ти узјаха, на победна своја кола бојна?

9 Појави се лук твој, проклетства су стреле речи твојих... Села Ти земљу раздиреш, да ток рекама дајеш.

10 Пред тобом задрхћу горе; потоци воде јуре, бездана глас свој пушта и у вис руке своје диже.

11 Застају и сунце и месец у стану своме са севања стрела твојих које лете, са блистања сјајног копља твога.

12 Земљу у срдњи својој преваљујеш, у свом гневу народе затиреш.

13 Ти излазиш да свој народ ослободиш, помазаника свога да избавиш; ти разбијаш кров дому бездушника, затиреш га од врха до земље... Села.

14 Стрелама својим прострељујеш главу кнезова његових, који као град наваљују да ме скрхају, дижући вику весеља, као да већ невољног у заклону његову прождиру.

15 Коњима својим море газиш, гомиле вода великих.

16 Чуо сам... и утробе моје устрепташе. Усне моје на тај глас задрхћу, тресу се кости моје, клецају колена моја. У ћутању дан тескобе морам да очекујем, дан у који ће се кренути затирач на народ.

17 Јер неће смоква процветати нити лоза род свој дати, неће бити плода маслинова, нити ће њиве храну дати, нестаће оваца с паше, и неће говеда у шталама бити;

18 али ћу се ја радовати у Господу, радоваћу се у Богу спаса мога.

19 Господ је, Вечни је снага моја, он ми даје ноге као у јелена, и води ме по висинама мојим.

Управитељу збора певача. Уз инструменте на жице.