Библиографија народних бајања
Ова библиографија сачињена је с циљем да укаже на изворе за изучавање народних басми и бајања код Јужних Слодена. Подељена је по језичким подручјима (српскохрватско, македонско, словеначко и бугарско). Због обиља грађе за компаративна истраживања, као и због значајних истраживачких радова из области народних бајања, наводи се као посебан део и списак неких значајнијих извора код Исzочних Слодена. У овом списку има и неколико маргиналних радова; они се наводе зато што су из њих коришћени неки подаци који се помињу у Предговору или Напоменама. И на крају, под насловом Други народи наведено је неколико радова који се тичу Западних Словена и неких других несловенских народа, а који служе за поређења и илустрације.
Највећа пажња је обраћена на обраду српскохрдатског, македонског и бугарског подручја. То је учињено из два разлога: 1) јасно је видљиво распрострањење истих бајалачких форми код ових народа; 2) до сада није учињен покушај да се у јединственом облику систематски представи оваква грађа са ових подручја.
Словеначко подручје је мање представљено због 1) веће сродности његове бајалачке традиције са западнословенском, 2) што на словеначком језику већ постоји монографија Vinko Möderndorfer (501) у којој се наводи и списак најзначајнијих извора за басме и бајања код Словенаца.
Најзначајнији извори са српскохрватског подручја су: Станимировић (377) - рукописна збирка са око 320 басама; Раденковић (338) - 97 басама; Мијатовић (255), Вук (60), Вуковић, (61), Туцаков, (417), Ардалић, (10), Кошутић, (208 -209), Ловретић, (228), Рајковић, (346 - 351) и др.
У листу „Кића" налази се знатан број записа народних бајања; али то су кратке белешке.
Пада у очи несразмера заступљености појединих наших крајева. Најзаступљенија је источна Србија (Јањић, Јовић, Калчић, Кошутић, Пауновић, Првуловић, Раденковић, Рајковић, Станимировић, Туцаков и др.). Ово подручје је до наших дана добро сачувало народну традицију бајања, и овде је уочљива велика разноврсност бајаличких форми.
Код Бугара је највећи број прилога (записа) објављено у Сборнику за народни умотворенија (СНУN), који излази од краја прошлог века у Софији. Поред тога значајна грађа се чува у Архиву Етнографског института и музеја у Софији (№-30 итд.).
Код Источних Словена (Руси, Украинци, Белоруси), најпознатији зборници басама су: Доброкољског (605), Ефименка (607), Коринфског (614), Мајкова (616) и Романова (628). А радови у којима се упућује на литературу и изворе за народна бајања су: Ветухов (598), Виноградов (599), Китајник, (613), Мансика, (619), Павлова (625), Познанскиј (626), Сумцов, (633), Токарев, (636), Фољклор ... (639) и др.
У овој библиографији наведен је и невелик број значајнијих истраживачких радова. То су радови под бројевима: 336 - 337, 494, 591 - 592, 598, 615, 619, 622, 626, 637, 638, 642, 650, 663, и др.
Ова библиографија треба да буде нека основа за даља истраживања ове значајне, али до сада периферне теме. И она је само степен ауторовог познавања области на коју се односи.
Референце
уредиИзвор
уреди- Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 437-438.