Бећа Пелевић и Вујадинов Гаша

0001 Мала се је чета подизала
0002 Од Нихшића града бијелога,
0003 Чета мала тридесет Турака,
0004 Пред њима је Бећа Пелевићу,
0005 А за њим је Кличковић Хасане.
0006 Отидоше низ питому Жупу,
0007 Увалише зеленом планином,
0008 На пиперске Убле долазили.
0009 Док дођоше у Копилску Страну.
0010 Ту су б’јеле овце уводили,
0011 Б’јеле овце Вујадинов-Гаша.
0012 Бјеху му се примакнули близу,
0013 Ал’ се Гашо с пушком разговара:
0014 "Пушко танка, много јадна била,
0015 "Би ли мене на невољу била,
0016 "Да ми удре од Нихшића Турци?"
0017 Оно Бећа и слуша и гледа,
0018 Не смију му ударити Турци.
0019 Но је Бећа дружби говорио:
0020 "Ја знам, браћо, ка’ ћемо удрити.
0021 "Кад доведе овце на торину,
0022 "Те припушти у овце јаганце.
0023 "Он ће гледат’ у бијеле овце,
0024 "Оте ли му јагњад пристанути,
0025 "Тадер ћемо њему ударити."
0026 Како рекли, тако учинили.
0027 Кад доведе овце у торину,
0028 Па он пушти јагњад у овцама,
0029 Стаде блека овце и јагњета,
0030 Тадер њему Турци ударише.
0031 Одиста га угатит’ хоћаху,
0032 Но их виђе Гашова љубовца,
0033 Па је Гашу ријеч говорила:
0034 "Чека’, Гашо, ударише Турци."
0035 Таде јунак Турке угледао,
0036 Са острве пушку уграбио,
0037 А побјеже пољем зеленијем,
0038 И утече у гору зелену.
0039 А љуба му потрча у Црнце,
0040 Пиперима чисти хабер дала.
0041 Но му Турци овце плијенише,
0042 Ћерају их уз Улицу Врању.
0043 Но им не да Вујадинов Гашо,
0044 Од образа пали џевердара,
0045 Те погоди Бећу буљубашу,
0046 И узе му главу и оружје.
0047 Гашо трчи друму покрај пута,
0048 Од Улице до дно Вукотице,
0049 Седам посијече Турака.
0050 Тада Гашу добар индат дође,
0051 Иду њему педесет Пипера,
0052 И пред њима Јанић Вујадине
0053 На вранчића коња големога.
0054 Потрчаше трагом за Турчином,
0055 Стигоше их наврх Пеар-дола.
0056 Ту с Турцима џанак заметнуше,
0057 Мало боја, млого погибије.
0058 Ту погибе Вујадине стари,
0059 Око њега седам-осам друга,
0060 А од двадест и седам Турака
0061 Не утече друга ниједнога,
0062 Ни да каже како погибоше.