Беше ведро, па се заоблачи (18а)

* * *


[Беше ведро, па се заоблачи]

Беше ведро, па се заоблачи,
Ситна роса из облака роси,
Те нароси ајдуци у гору.
Сви ајдуци барјаци завили,
Ајдук Ђура барјак не завио, 5
Дружина му тио говорила:
Што си Ђуро барјак не завијеш?
Нека, нека, пуст га остануја.
Имаја сам деветину браћу,
Сви су девет под њег погинули. 10
Ега бог да и ја да погинем,
Вржете ми коња за крстачу,
Турајте му траву чемерику,
Д’н да једе, а три да болује.

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg


Референце

Напомене

  • Наталија Петровић
  • Загужане

Извор

  • Сергије Димитријевић, Народне песме лесковачког краја, Свеска 2, Лесковац, Народни музеј, 1988., стр. 32.