Бесна коња...

Бесна коња...  (1861)  Писац: Владимир Васић

Бесна коња јашем,
Помамнога ждрала,
А о пасу пашем,
Два пиштоља мала.

Место бритка мача
Сребром окована,
Вјерна друга пењем
Оштра јатагана.

А крај свилна паса
Крај малих пушака
Фишеклија пуна
Црнијех крушака.

Хеј дружино луда!
Што ме питаш: де ћу?
Та зар не видите
У сватове нећу.

Видите ли пламен
На ханџару моме?
Зажеднео крви
Да се гаси њоме.

А што срце бије
О те груди плахо,
Еј за бојем жуди,
Ка’ нигда до јако.

Па у бој ћу брале
Под свилна барјака,
За народ, слободу,
Родила ме мајка!

1861.

Извор

1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 25-26.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 160 година.