Бесмисленост
Бесмисленост
У тренуцима тихе, сетне чежње
моје су непоњатне жеље:
да ти око дубље и црње буде
и да ти груди буду беље;
да си ми често насмејана,
ал' после сунчевог ишчезнућа
да ти у оку покаткад сузу видим;
да ме волиш, као што те волим,
ал' као првог дана,
када смо се срели,
да ми увек тако будеш туђа;
да будеш јака у мојој вери,
и да ме чуваш од будних снова,
који највише теби прете;
да ми поклониш сто синова
и сто белих, теби сличних, ћери; -
ал' да увек, увек останеш
наивно, слатко, плашљиво дете...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|