Беседа у Великој Кикинди

Беседа у Великој Кикинди Писац: Јован Грчић Миленко

Хеј, Косово, туго наша!
Место наших горких рана!
Неће дуго српска слава
Бити у те закопана!

Плаво небо српског живота, српске среће, осуло
се сићанiм звездама. Звездице трепере, светлуцају
све лепше, све дичније злате будућност српскоме
роду. А те сићане сјајне звезде, што Србину златна
живота обричу, зову се Српска Омладина. У колу
ових поносних звездица светлуца, трепери и једна
мала звездица; зове се »Слога«. Да лепа имена!
Ал’ и заслужује га: та при сваком иоле важнијем
подузећу сложно се рукују и грле »Слогина« млада
деца, сложно мети xите, на којој знају да ће среће
роду наћи.
Међу предузећа »Слогина« уврстићемо и српску
беседу. Задруга »Слоге« претрпела је више препона
док се до ове цељи дошло није, но ни најмање није
духом клонуло, јер је ствар на корист народну опре-
дељена. А ту српску беседу намислила је »Слога«
давати у гнезду косовских соколова, у Кикинди!
Намера је брзо у дело приведена, честити Кикин-
ђани одазваше се братски. Први дан Духова при-
спела је дружина »Слоге« у Кикинду. Не изискујте
да вам опишем како дружиницу честити Кикинђани
дочекаше; доста да знате да су Кикинђани доче-
кивали.
Други дан Духова освануо је. Време је рђаво
било, да не може горе бити, чега ради морамо изви-
нити публику због незнатне посете.
Беседа се отворила песмом »Девојка се у Дре-
новцу купа«, коју хор лепо и на опште задовољство
отпева, на чему имамо благодарити брату нашем
Бранку Богдановићу, који није труда жалио око
»Слогиног« певачког друштва.
Затим је декламовао Ђорђе Јеремијин »Муче-
ницу« Јакшићеву. Тежак је то задатак, Јакшићева
дела добро декламовати, а особито »Мученицу«; но
Јеремијин добро је своме позиву одговорио.
За овим свирала је на гласовиру г-ђица Мила
Виловска »Ја сам млада Српкиња«. Венци су летели
честитој Српкињи. На родољубију њеном нек јој
и пред светом хвала буде изречена.
Но ко нам сад на позорницу изађе? Гајдаш!
Да дивна госта! Све нек нам је мило, али наше
нек је најмилије! Сватовац је дрхтао по срцима
нашим и трипут се морао почињати. Жао нам је што
не дочекасмо милога госта Страхињу.
Затим је декламовао Паја Павловић »Падајте,
браћо!« од Ђ. Јакшића. Да је ову песму Павловић
добро схватио, сведочи му чисто осећање при декла-
мовању, које је са вештином спојено било.
»Ја сам Србин«, пева хор на опште задовољство.
Затим нам отсвира на гласовиру г—ђица Марија
Лаковића: »Сватосавски кум«. Кићени венци нек јој
остану као спомен да је на »Слогиној« беседи очарала
све слушаоце.
Сад нам изађе Ђена Бранковачки и декламује
Владислављев »Грахов-Лаз«. Песма нашег одличног
песника позната је. Многи су је имали прилике чути
на беседама декламовати, ал’ овако не. Венци су
крунисали свршетак вештачког декламовања.
Г-ђица Мила Виловска отсвира затим на гла-
совиру »Вариације из српских мелодија«. Kићени
венци бацани младој Српкињи посведочавају опет
задовољство слушалаца.
Први део српске беседе завршио се песмом
»Напред«, коју је хор трипут на захтевање слуша-
лаца отпевао.
После тога следовала је игранка све до зоре.
Српске игре највише су игране: та српска је беседа
била!
Трећи дан Духова отпраћена би дружиница
»Слога« до колодвора од браће Кикинђана, која
нека приме с родољубивим Кикинђанкама братску
благодарност од дружине »Слоге«, којој су у свему
на руци били, како само свој своме бити може.
Така је била »Слогина« беседа у Кикинди.

Извор

• Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 445-447

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Грчић Миленко, умро 1875, пре 149 година.