Београд-Земун
| Београд-Земун Писац: Бранислав Нушић |
Данас је то необично лака ствар и необично кратак пут прећи из Београда у Земун.
А како је то био и дуг и тежак пут некада. Путовало се на чамцима и тај пут трајао је по два, два и по, па и три сата. Не могу данашњи Београђани, који сад за неколико минута прелећу преко моста у Земун, ни замислити како су доцкан пристали пароброди уз београдску обалу, а колико је доцније joш заведена редовна пловидба између Београда и Земуна.
Тек 26. августа 1838. године упловио је први пароброд у Саву не nристајући уз нашу обалу. То је био пароброд "Софија", коме је био циљ да испита Саву је ли и докле је пловна. Бележећи овај догађај тадање "Новине српске" веле: "Ово је први пароплов који се на Сави досад видео". Резултат овога покушаја није био врло повољан, те после поновљених покушаја на већој води, почиње пловидба на Сави тек августа месеца 1844. године и то од Сиска до Земуна, не додирујући српску обалу.
Уз нашу је обалу на Сави први пут приспео пароброд 12. јуна 1841. год. То је био "Херц-херцог Лудвик" на коме се довезао гроф Сечењи враћајући се са Ђердапа.
Гроф Сечењи је сишао са пароброда и начинио је посету како кнезу, тако и паши у граду.
Пристанак тога пароброда уз српску обалу био је читав догађај за српску престоницу. Маса света је поврвела доле на Саву и гроф Сечењи је дозволио да свет може разгледати пароброд. Долазили су чак и Турци, који иначе не воле те европске манзафларије, и дивили су се овој новој сили. Најзад, чак и пашин харем из града сишао је и улазио у лађу, разгледао је и дивио јој се.
Тада се већ врло много говорило о томе како би ваљало паробродом успоставити везу између Београда и Земуна. А 1844. године, 30. октобра, доплови у Београд један мали пароброд (24 коњске снаге) и пристаде уз нашу обалу. Тај пароброд је био својина некога Франца Маркарда и одржавао је везу на Тамишу између Бечкерека и Темишвара. Маркард је дошао у намери да са овим паробродом предузме саобраћај између Београда и Земуна.
"О овом целисходном и заиста нужном предпријатију - пишу тадање "Новине српске" - још ништа опредељено казати не можемо, зашто од стране власти никакво к тому решеније издано није. Међутим, чујемо да трговац овдашњи и правителствени банкар г. Кумануди хоће речени пароплов да купи и тако сво саобраштаније међу Београдом и Земуном на себе узме".
Али се овај Маркард већ 6. новембра вратио одакле је и дошао, јер дозволу није добио да сам предузме саобраћај а лађу није могао продати Куманудију јер је врло много тражио за свој брод који је већ био "стар и трошан".
Изгледа по свему да се у то доба и сама држава носила мишљу да купи један брод ради саобраћаја између Београда и Земуна и вероватно да је Кумануди као "правителствени банкар" за рачун државе и покушавао да купи Маркардов брод. Јер, 1847. год. попечитељство финансија поднело је предлог влади да сама влада створи паробродску везу између Београда и Земуна, или да да концесију каквом акционарском Друштву које би се тога ради основало и које би могло, сем Београда и Земуна, вршити саобраћај и дуж Саве и Дунава. Тај предлог канда је за дуже времена негде заспао а уз београдску и земунску обалу и даље су пристајали чамци .
И даље још увек биоје читав догађај кад би какав пароброд пристао уз српску обалу. Тако је, на пример, 1848. године, дошао паробродом из Карловаца патријарх Рајачић у посету кнезу Александру, па се марта месеца 1849. године вратио Стеван Книћанин са својим "самовољцима" опет на пароброду. И оба ова доласка колико су по политичком своме значају привлачила свет на савску обалу, толико и по томе што је свет масама јурио да види "пароходе".
Тек 1850. године појављује се из архиве онај владин предлог и књаз га усваја решењем својим од 1З. априла ВН. 708, с тим да министарство финансија узме иницијативу за образовање акционарског друштва. И већ 13. маја исте године "правителствени банкар" Јован Кумануди позива преко новина на упис акција и објављује правила акционарског друштва.
Као одговор на све то бр. 72 "Српских новина", од 22. јуна исте године, доноси овакву белешку: "Из достовјерног извора разумели смо да аустријско дунавско паробродско друштво намерава још у теченију месеца јуна о. г. предузети возидбу између Земуна, Београда и Панчева ... " итд., додајући на то ради утехе: "Ова пароводна возидба није ни у каквом сајузу с оним паробродским друштвом које се код нас установљава, нити што смета установљењу његовом".
И, доиста, 26. јула 1850. године, агенција Првог ц. жр. аустријског пароброд. друштва објављује да ћe почети редовну пловидбу између Земуна, Београда и Панчева. А новине из тога доба бележе: „Агенција ц. аустријског подунавског паробродсхог друштва дала је ономадне у суботу (29. јула 1850) једну увеселителну пловидбу на оном пароброду кои намерава редовно саобраштење између Земуна, Београда и Панчева обдржавати".
И тако је после те "увеселителне" пловидбе, закускe и здравица, одмах сутрадан, отпочела редовна пловидба која је правила Српског акционарског друштва затурила за дуги низ година у архиву.
Извори
уреди- Бранислав Нушић, Из полупрошлости,1935.,Београд.