Београдски пастел

Београдски пастел

На калдрми је киша Начинила баре
И песник један иде и чело таре
И чује се негде музика жаба тиша, све тиша

И песник н.пр. скочи
И легне на мокру клупу, Затвори очи,
Заузме позу врло глупу
И скине панталоне.

Поједе, тј. прогута три или четири бонбоне,
Зине,
Кине,
Прогута две-три муве
      итд.

Па онда оде кући
И на пример се прући,
Па захрче;
И кад попци зацврче,
Он се сети с болом
(И лупи по челу шаком голом)
Да нема панталона,
Па онда и капут скине,
И кине.

                                                        По Ћурчину

На поклон г. М. К. Главинићу у месту (1912)