Бено Поплесија (Робиња)2/4
| ←Шена трећа | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена четврта |
Шена пета→ |
БЕНО: Био сам на Плочам за њеке моје интересе и одоцнио сам се. Сада ми ваља отит виђет је ли ми Лнмица довео моју душицу; ма хоћу прије виђет ко је ово.
КАПЕТАН: Не страши се, о срећна Елено, ер, ако тко ардишка погледати те, ево овди твога Менелаа, који ће чинит да те свак респета [поштује]. Не бој се ништа, срећа је велика, и доста је назват се слуга а неголи божица могућега капетана Громињала.
МАРГАРИТА: Тако сам сметена, да не умијем ни одговорити ни захвалити.
БЕНО: (Cazzo, што је ово? робиња и капетан?! Tradimento in bottega! ајмех, пречинитан сам [пропадох]! ајмех, асасинан сам! per vita mia Лимица ме традишко. Отићу делонго виђет како је ово пасало. Ајмех, ајмех!)
КАПЕТАН: Жо ми је да нејмаш милијун непријатеља, ер бих те ја осветио на суху con la mia cavalaria e fantaria [е мојом коњицом и пјешадијом], а на мору не само с мојом нумерозом [бројном] и тремендом арматом [страшном војском], ма јоштера и с овијем галијам које су у Гружу.
МАРГАРИТА: Молим те, драги капетане, отиди се на овијем галијам ииформат [обавијестити] једа се на њима находн један младић у име Пијеро, који је био скјав на турској галији.
КАПЕТАН: Отићу делонго, ма пошљи и ти Ждера, мога дјетића, нека он оне скјаве узбуде упитат, зашто се мени не конвења. Утолико пођи дома и стој весело.
Референце
уреди
