Бено Поплесија (Робиња)2/16
| ←Шена петнеста | Бено Поплесија (Робиња) Писац: Непознати аутор Шена шеснаеста |
Шена седамнеста→ |
ЗИЈЕХАЛО (сам): Не знам што ти се од онега мога госпара учинило — ја ти сам мртав гладан; заисто ја држим да од страха, кога сам малоприје оћутио цијећа онега капетана, џенерава [производи] ми апетит, а не иман ти се гдје, сиромах, отит наждријет, зашто у кући није никога.
ПЕРАШТАНИН: Olà, ти побратиме, побратиме!
ЗИЈЕХАЛО (сам): Ово ми се пара глас госпаров! — O, госпару!
ПЕРАШТАНИН: Зијехало!
ЗИЈЕХАЛО: Гдје си? што чиниш?
ПЕРАШТАНИН: Теке не видиш да стојим у овој маледетој [проклетој] тамници! овђе ме је заклопил quella razza korgnudo [она рогата звијер] од онега капетана; а по тило грешње има ми је платит. Ну ти утолико отиђи наћ онега Лимицу и реци му: „Јуначе, тако ти твоје главе, поздрави те патрун Ђуре и рекал ти је: „„Да ти сам ракомандан [препоручен],““ ере, да ти право кажем, нмам један апетит che non ve digho altro [да ти не говорим ништа друго].
ЗИЈЕХАЛО: Ја ћу сад отит; ти лачан, а мени ти се од глада трбух дебото скини присушио; зато ну да’, нека ти што купим, ако ћеш.
ПЕРАШТАНИН: Ја бил ти до, ма немам ни гадзете; corpo del mondo [тако ми свијета] нијесам никада овако бил без муниде! ма почека’, почека’, ну ход’ амо!
ЗИЈЕХАЛО: Ево ме.
ПЕРАШТАНИН: На, узми ови прстен, и ако га не узмоћ будеш продат, а ти га импењај [заложи], и купи ми мало фржопа, чипуле и боцу вина; orsu, ande a buon viaggio [иди и добар ти пут]!
ЗИЈЕХАЛО: Ја отидох. — (Сам:) Ови му је прстен даровала она робиња -— ја га познам; сад ми га је тријеба отит продат. Али ево апунто овега овди; поћу проват, једа га он купи. — О госпару, госпару, хоћ купит ови прстен?
Референце уреди
