Бела Рада и млад Стојан
Бела Рада од белило,
млад Стојане од орање.
Сретоше се на прелаза,
љубише се у образа.
Дор стојаше, дор думаше, 5
коњи нође заболеше.
Проговара бела Рада:
„О, Стојане, млад Стојане,
не дооди пред вечеру,
че ми дојде срамно госје: 10
матер браћа — мен ућеви,
матер снаје — мене ујне,
матер сестре — мене тетће."
Не слуша ју млад Стојане,
но отиде пред вечеру, 15
па надзрну на прозора:
стоји Рада уз девера!
Ушчуди се млад Стојане:
какво с’га да работи?
Па улезе у градину, 20
па се скута у босиљак...
Т’г излезе бела Рада
да набере бел босиљак.
Увати ју млад Стојане,
одреза вој леву сису, 25
изврте вој десно око!
— Ајде, Радо, с’г куде чеш?
Ајде, Радо, с’г при мене,
моја мати лекарица,
лекарица — биљарица. 30
