* * *
[Бела Дано, не пој тол’ко рано]
Бела Дано, не пој тол’ко рано, и!,
остале ми овце немлжене,
остала ми ведра непарена,
остала ми пцета не’рањена
од теј твоје тол’ко лепе песне. 5
|
|
Певач, место записа и напомена
За песму с овим мотивом Властимир Станимировић је у својој рукописиој збирци (која се чува у Архиви Етнографског одбора САНУ, ред. бр. 363) оставио податак да се пева за време окопавања кукуруза (види и „Развитак“, Зајечар, бр. 2, 1963, стр. 46). Слушао сам је у више варијанти и од више певача. Ова је доста подударна с оном коју је од Тодорке Д. Јотић из Крупца записао Коста П. Манојловић („Народне мелодије из Источне Србије“, Београд, САН, 1953, ки>. ССХП, бр. 119, стр. 82).
Референце
Извор
- Здравац миришљавац - народне песме и бајалице из Тимочке крајине, сакупио Љубиша Рајковић Кожељац, "Зајечар", Зајечар, 1978., стр. 13.