Безимена
| Безимена Писац: Бранко Радичевић |
Безимена
А Мој брате драги, мили,
Ал' ме тиште ране,
Раниле ме девојчице
Гиздаве, млађане.
Ал' ћу им се осветити,
Ао, мили побро,
Док се само поприватим
Своје снаге добро.
Дегод коју дивну ватим,
Дању или ноћу,
Испритискат, ижљубити,
Изгрлит је оћу.
Моме младе, моме лепе,
Трипут лепше биле,
Око мога бела грла
Али, побро, пре ти песму
Ја обећа једну,
Песму трпку и киселу,
Горку па и медну.
И тако ми науснице,
Преварит те нећу,
Седи туна па ослушни,
Ето започећу.
Извори
уреди- Антологија српске књижевности [1]
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранко Радичевић, умро 1853, пре 171 година.
|