Бег Јован-бег на кули сјеђаше
Бег Јован-бег на кули сјеђаше,
Мару љубу на крилу држаше,
Мари љуби тихо говораше:
„О Марија, вјеренице љубо!
„Што си тако у лицу блиједа? 5
„Ил’ си бл’једа и код мајке била,
"Ил’ побл’јеђе како к мени дође,
„Ил’ од мене ил’ од мога страха?“—
„Нисам бл’једа ја код мајке била,
„Побл’једила како теби дошла, 10
„Ни од тебе ни од твога страха,
„Већ’ од страха миле твоје мајке,
„Корећи ме јутром и вечером:
„„Ниси, снахо, рода госпоскога!
„„И нијеси руха донијела 15
„„Ни мог Јове рода даривала.""
Онда Јово љубу световаше:
„Чујеш ли ме, вјерна љубо моја!
„Кад ти каже стара мајка моја
„Да нијеси рода госпоскога, 20
„Ти ћеш њојзи ’вако говорпти:
„„Ја сам дошла за господичића,
„„Па ћу бити у двору госпођа.“"
„Кад ти каже моја стара мајка:
„„А што ииси руха донијела, 25
„„Ни Јовина рода даривала?““
„Ти ћеш њојзи ’вако говорити:
„„Он од мене и не тражи дара;
„„Ја сам Јови чудан дар донела:
„„Црне очи и бијело лице.““ — 30
(Од Фочанке)
(Сакупио Милован Ђ. Глишић)
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
|
|
Даница, година ХIII, број 4, Нови Сад, 30. јун 1872, стр. 57
