Бајо Пивљанин и Марић алајбег
0001 Туре младо пије вино ладно,
0002 Туре младо Марић алајбего
0003 У бијелу шехер-Митровицу,
0004 Служи му га Ајкуна ђевојка
0005 Десном руком, купом позлаћеном.
0006 Пошто се напојише вином,
0007 Ного рече Марић алајбего:
0008 „О, Ајкуно, моја синовице,
0009 Досад си ме за све послушала
0010 И за то ме ти послушај, синко,
0011 Биће тебе боље за послијед,
0012 Оди узми од Сријема Муја,
0013 Туре фино и лијепо,
0014 Он има благо без хесапа,
0015 Овце су му Сријем претиснуле,
0016 Пчеле су му сунце премрежиле!”
0017 Кад то зачу Ајкуна ђевојка
0018 А своме је стрицу говорила:
0019 „Што ћеш, стрико, тако говорити,
0020 Ја те за то послушати нећу,
0021 Ја сам чула ђе говоре људи
0022 Да је Сријем земља грозничава
0023 Ту цикају тице од грознице,
0024 А некмоли коњи и јунаци ─
0025 Што ће благо кад остане пусто?
0026 Но ћу узет’ Ришњанина Маха,
0027 Е ме ј’ Туре од мајке просило,
0028 Само лудо од седам година!”
0029 Па скочио од земље на ноге,
0030 Остави вино и ракију,
0031 Прифати дивит и хартију,
0032 Те је ситну књигу накитила,
0033 Па је посла Ришњанину Маху:
0034 „Море, чу ли, мио заручниче,
0035 Мож’ ли знати, јес’ ли запазио
0036 Кад си мене у мајке просио
0037 Само луду од седам година?
0038 Но с’ ођени што можеш најбоље
0039 И ођени [и] себе и ђога,
0040 Па се ђогу у рамена бачи,
0041 Те ти пођи од града до града,
0042 Доклен дођеш шехер-Митровици
0043 На дворове Марић алајбега,
0044 Ту ме ишти бегу и у мајке.
0045 Ако мене тебе не дадоше,
0046 Вјера моја, доћи ћу ти сама!”
0047 Кад је Туре књига допанула
0048 И кад виђе што му књига пише,
0049 Е се Туре књиги посилило,
0050 Хитро Туре на ноге скочило,
0051 Па ођеде себе и дорина,
0052 Па се дору у рамена бачи,
0053 Па он пође од града до града,
0054 Доклен шехер-Митровици дође
0055 На дворове Марић алајбега.
0056 Бего га је добро дочекао
0057 И ту пише за неђељу вино.
0058 Кад се пуна напуни неђеља,
0059 Изведоше на оглед ђевојку.
0060 Фина ли је, јади је убили!
0061 А на њу су три жути кавада,
0062 Два од свиле, трећи од кадифе,
0063 Два лакта штети земља црна,
0064 Руке су јој ка соколу крила,
0065 Тек се дивно була ођенула!
0066 А кад Туре виђело ђевојку,
0067 Кол’ко му се смилила ђевојка,
0068 Он с ђевојке очи не мицаше,
0069 Врже руке у џеп од доламе,
0070 Па извади хиљаду цекина
0071 И јошт другу заброји хиљаду,
0072 Ни мислећи ни руком бројећи,
0073 Кол’ко очи не смеће с ђевојке;
0074 Прстен даде, свадбу уговара:
0075 Да је свадба за годину дана,
0076 Кад пође земан по земану,
0077 Земан пође а Ђурђев-дан дође,
0078 Кад се гора преобуче листом,
0079 А рудина ђетелином травом,
0080 Кад приспјеје јагње за заклање,
0081 За заклање и свата турскога,
0082 Кад издигне Турчин у планину,
0083 Кад пободу Турци лубенице,
0084 А наврну Шокци воденице,
0085 Тадер ће бит’ доба за сватове,
0086 Да доведе свата шест стотина.
0087 Оно рече, на ноге скочио,
0088 Узе коња и оружје,
0089 Дође Туре на своје дворове,
0090 Те весело Туре починуло.
0091 Ал’ га ситна књига запанула
0092 Од његова мила побратима,
0093 Од хајдука Пивљанина Баја:
0094 „Море, чу ли, драги побратиме,
0095 Мож’ ли знати, јес’ ли запазио
0096 Када мене Турци одагнаше
0097 Од Пиве старе постојбине,
0098 Ја се диго’ земљом и свијетом
0099 По Пећи и по Ђаковици,
0100 По Призрену и по Вучитрну,
0101 Ја закупи вељу трговину,
0102 Трговину хиљаду волова.
0103 Ти ме срете на друму цареву,
0104 У тебе ме брацка не поможе,
0105 Узе мене силну самсарину,
0106 Узе мене хиљаду дуката,
0107 Узе моје свијетло оружје,
0108 Узе моје двије пушке мале,
0109 Коване су Самокресу граду,
0110 Откиване Скадру на Бојану,
0111 Узе мене сјајне џефердане,
0112 Бјеше пушке у Млетке коване,
0113 У Котору граду откиване,
0114 Узе мене оковану ђорду,
0115 Бјеше ђорда у Фочу кована!?
0116 Тек ти кажем жалост за послијед,
0117 Но ми врни свијетло оружје!
0118 Ја сам чуо и казали су ми
0119 Да си вјерну љубу запросио
0120 Синовицу Марић’ алајбега,
0121 Ти си, побро, свадбу углавио
0122 Кад се гора преобуче листом
0123 А рудина ђетелином травом
0124 Да се крију у траву хајдуци,
0125 Хоћеш проћи мојом караулом
0126 И да минеш путем хајдучкијем,
0127 Ал’ ми врни свијетло оружје!
0128 Ако ми га поврнути нећеш,
0129 Задајем ти божу вјеру тврду
0130 Водит’ свате уз Корита нећеш!
0131 Окупићу пет стотин’ хајдука
0132 И пред њима тридест харамбаша.
0133 Неке ћу ти по имену казат’ ─
0134 Довешћу ти Вука од Клобука,
0135 Петропољца из Подгоре Дојње,
0136 Свој је Дојњој Гори досадио
0137 И тебе ће, побро, ако Бог да,
0138 И делију, море, Маријана,
0139 Довест’ Рада од Коњица града,
0140 И делију Мињу од Требиња,
0141 И сокола Пловкића Маркића,
0142 И Гаврана испреко Дунава,
0143 И од мора двоје Латинчади,
0144 Који далек’ пушком стријељају,
0145 Стријељају а не гријешају,
0146 Маленицу и Опаљеницу,
0147 И Милића испод Меденића,
0148 У Илића, брата Милићева,
0149 И два друга од Косова луга,
0150 И Лазара од Нова Пазара,
0151 И Тодора од Ерцеговине,
0152 И од мора Познан-капетана,
0153 Кој’ познаје по ноћи дружину
0154 Како не би други усред подна,
0155 И пред њима Плавшу харамбашу,
0156 Који плаши на буљуке Турке ─
0157 Западнућу шњима у Корита,
0158 Без зле среће, побро, да не минеш!”
0159 Кад је Туре књига допаднула
0160 И кад виђе што му књига пише,
0161 Овако се Бају поздравио:
0162 „Не будали, драги побратиме,
0163 Какво тражиш свијетло оружје,
0164 То је мука сиротињска била,
0165 Никад ти га, побро, врнут’ нећу!?
0166 А што пр’јетиш мене с хајдуцима,
0167 Што ће твоји пет стотин’ хајдука
0168 Но мојијех седам стотин’ свата!?”
0169 Кад је Бајо ријеч разумио,
0170 Оно стаде доба по земану,
0171 Доклен дође честит данак Ђурђев.
0172 Тадер Махо покупи сватове,
0173 Све Турчина избрана јунака,
0174 Седам стотин’, мање ни једнога.
0175 А Бајо је скупио хајдуке,
0176 Поведе и’ у ломна Корита
0177 Ту да чека Ришњанина Мају.
0178 Кад дођоше кићени сватови,
0179 Оћа’у и’ ударит’ хајдуци,
0180 Но им не да Пивљанине Бајо:
0181 „Но, хајдуци, ако Бога знате,
0182 Док доведу лијепу ђевојку
0183 И донесу даре из Турака!”
0184 Ту чекаше за неђељу дана,
0185 Кад се пуна напуни неђеља,
0186 Стаде тутањ зеленом планином,
0187 Стоји вриска пјаније’ Турака.
0188 Подиже се Пла[в]ша харамбаша,
0189 Он отиде на пут пред сватима,
0190 Те уводи свате планинама.
0191 Санак снила на коња ђевојка:
0192 Ведро бјеше, па се наоблачи,
0193 Из облака тиха роса нађе,
0194 Она роса паде по сватова,
0195 Проврже се крвцом од јунака.
0196 Они санак никоме не каза,
0197 Но га каза ђеверу Алији.
0198 Алија јој ријеч говорио:
0199 „Муч’, ђевојко, каменом јој било,
0200 Не помењуј крвцу у дружину!”
0201 Кад погледа са коња ђевојка,
0202 А ђевера руком дофатила,
0203 Па је њему ријеч говорила:
0204 „Ну, погледај, ђевере Алија,
0205 Чудно чудо виђу преко пута,
0206 Преко пута он те се превуче
0207 И за собом остру ђорду вуче,
0208 Како да је Пла[в]ша харамбаша!”
0209 Крваво је Туре погледало,
0210 Па [са] страхом говори ђевојци:
0211 „Муч’, ђевојко, дома не виђела!
0212 Не помењуј Плавшу у сватове,
0213 Да не бјеже свати уз планину!”
0214 Па с’ одолен свати подигнули,
0215 Хајдуци и’ дивно западнули,
0216 Су три стране њима ударише.
0217 Фала Богу, бруке од Турака!
0218 Џефердане веље истурише,
0219 А по двије мале доватише
0220 И у Турке огањ сасипаше,
0221 Узимају главе и оружје
0222 И велико с Турака ођело.
0223 Кад погледа хајдук Маленица,
0224 Сметоше се, али не виђеше
0225 Ђе Алија уведе ђевојку.
0226 Па скочио хајдук Маленица,
0227 Брзо стиже Алију ђевера.
0228 Но је Туре ријеч говорило:
0229 „Бог те убио, непознан хајдуче!”
0230 Маленица мали, неугледан,
0231 Створа мала, срца великога,
0232 Па му јопет бесједи Алија:
0233 „Да ђе не би бољега хајдука
0234 Да Турчину посијече главу!?”
0235 Насрчи се хајдук Маленица,
0236 Колико је мали неугледан,
0237 Он не може дофатити главу,
0238 Но удари Туре преко паса,
0239 Па уграби лијепу ђевојку,
0240 Поведе је међ’ хајдуцима.
0241 Али Бајо скупио хајдуке,
0242 Па и’ броји бичем плетенијем ─
0243 Здраво су му од горе хајдуци,
0244 Без мртвога и без рањенога.
0245 Од сватова нико не утече,
0246 До утече младожења Махо
0247 И утече шибљу буковоме.
0248 Па хајдуци шемлук учињели,
0249 А уз Баја сједоше ђевојку,
0250 Па веселу игру заметнуше.
0251 Но се шуња младођења Ма[х]о,
0252 Он се шуња од јеле до јеле
0253 Ка и соко од гране до гране,
0254 Иза јеле пали џефердана,
0255 Те он гађа Пивљанина Баја.
0256 Бог не даде и правда његова,
0257 Но уз Баја погоди ђевојку,
0258 Мртва ју је земља дочекала.
0259 И скочише двоје Латинчади
0260 Ка два мрки од планине вука
0261 И Турчина уфатише жива,
0262 Доведоше Бају побратима.
0263 Е му љуби и ноге и руке,
0264 Па га куми Богом велицијем:
0265 „А, за Бога, драги побратиме,
0266 Врни мене моје несуђење,
0267 Тек што просу моје пусто благо
0268 И Ископа сву турску Крајину,
0269 Врнућу ти свијетло оружје
0270 И врх њега хиљаду дуката!”
0271 А Бајо му ријеч говорио:
0272 „Авај, јадан, драги побратиме,
0273 Ја би тебе врнуо ђевојку,
0274 Моју снају, твоју вјерну љубу,
0275 Она ти је, побро, погинула.
0276 Твојом си је пушком погодио,
0277 Ено ти је насред дола мртва!”
0278 А кад Туре дође до ђевојке,
0279 Кад распучи дуак на ђевојци,
0280 А ђевојци душа испанула,
0281 На њу мртву синуло ођело,
0282 Кад то виђе Ришњанине Махо,
0283 Од појаса анџар извадио
0284 На срце је сам себе удрио,
0285 Мртва га је земља дочекала.
