* * *
[Башта на сина думаше]
Башта на сина думаше:
„Дизај се, сине, стежај се,
днеска је, сине, Туцинд’н,
да ме на лапот поведеш
да више леба не арчим, 5
да више ижу не грозим.”
Диже се Митар, стегну се,
па попи жутку грејану
и узе мотку дељану,
у торбу белу погачу 10
и лапочину пред себе.
Терали тека до поток
па вели Митар баште си:
„Тате, бре, црни, тате ле,
ја не мог цел’ц да газим, 15
мен ми се нође следише!
Дај да те овдек утепам,
у топлу собу да бегам.
Турај погачу на главу!”
Заману с мотку дељану, 20
ал запе мотка за грану
од једну крушку квргаву.
Упита стара старина:
„Је л ме тој ранка спасила?”
„Ако те ранка спасила, 25
ти си ју овде посадил,
ти си ју овде калемил.”
|
|
Певач, место записа и напомена
Песма записана од Стевана Јевтића из Радичевца.
Референце
Извор
- Огрејала сјајна месечина (источносрбијанске лирске народне песме). Записао Љубиша Рајковић. 32/1992, бр. 1-2 (186-187). стр. 53.
