Басме записане између два рата
Данка Ивић: Басме записане између два рата „Расковник", ХIII (1987-1988). бр. 50, с. 62-67.
У свесци коју сам добила од Стевана Врговића из Новога Сада, пензионера и сарадника Рукописног одељења Матице српске. Међу куварским рецептима нашло се и неколико народних басама. Свеску је исписивала Лепосава Младеновић, рођена у Свилајнцу, удата у Крагујевцу, за Мику Младеновића, који је био прилично имућан (имао је кућу на лакат и у њој кафану и дућан). Лепосава је умрла 1943. године, у 50. години живота. Била је нероткиња и изванредна куварица. Те две чињенице истичем јер ми управо оне допуштају да закључим да је Лепосава својеручно записала све што се у свесци налази — и куварске рецепте и друге рецепте који би јој могли користити (међу овим последњим и оне за које се мислило да помажу у отклањању препреке жени да оствари материнство).
Вероватно да је „рецепте“ који се у овом раду наводе Лепосава записала од особе која се бавила бајањем, тј. лечењем, и с којом је Лепосава била врло блиска. Ову претпоставку наводим зато што је језик басама и рецепата врло једначит.
Од времешности и честе употребе, свеска је пожутела и налази се у стању пред распадање. Безмало су јој сви листови искрзани, а неки и недостају. Ћирилично је писана, прилично нечитким рукописом. У тексту је обиље локализама, има непрецизности, недоречености понављања, нарочито у навођењу начина бајања.
Најбројније, и по мом мишљењу најзначајније, међу басмама су оне од милостивнице. Можда је назив „милостивница" еуфемизам за добру коб (судбину), или је ознака својства које треба да добије особа којој се баје и која себи баје. Намена неких басама о; милостивнице је да освоји наклоност (појединаца или мноштва) ради остварења заштите од могућег лошег утицаја, а и неких просто, да се обезбеди „свакојака милос' и драгос'" итд. Занимљиво је да се у неким од њих среће упут „ти прогледни кроз твоји прсти" (слично се чује и данас нпр. прогледати кроз прсте). Гледање кроз прсте је имало за циљ не само успостављање надмоћи, већ је то гест заштите од могућег неповољног утицаја.
Доносимо прегршт басама од милостивнице и једну од велике милостивнице, која се, за разлику од извора, овде штампају у стиховној форми.
Узми у једну шољу миало мед од Бадњега дана па иди у башту, окичи је на јабуку, доцкан, кад звезде изађу и у њу мети три сорте цвеће или девет и узми босиљак, па стави испод ту јабуку (горе ћеш шолљу да окачиш) и бај са босиљак овако и гледај у звезде. Бај:
Па окачи (остави) ту шољу на јабуку. Иди, спавај м ујутру се рано дигни док још звезде сјају м прекрсти ое и узми ту шољу у руку са мед тај и бај:
Па сваког празника умиј се са тај мед.
Кад изађеш на игру међ' девојке, а ти прогледни кроз твоја прсти момци и девојке, па дуни и кажи:
Све девојке момцима кроз прсти, а ја кроз срце.
Кад изађеш у сабор:
Ја сунце, а сав сабор овце. Беште овце сунцу под лад. Ја сунце.
Кад узнеш чисту кошуљу да обучеш, и ти упали свећу, свечарску, и провучи кроз кошуљу:
Како ова свећа светли славе, тако да ја светлим целом свету.
Кад изађеш на игру међ’ девојке, а ти кажи:
Ја сунце, сав народ овце. Овце блекнуше, у сунце погледаше. Ја сунце.
Узми главицу белог лука и на девет места по девет трна, па (у)очи недељу и (у)очи петку боди главицу лука са оно трње па говори овако:
Не бодем главицу лука, већ бодем тем и тем момку руке, ноге, уши, врат, очи и све редом на њега. Да не може да легне, да седне, да иде, да нигде мирка нема, да мора да дође мене да се разговара, да цркне, да пукне док мене не види.
У једно вече сво трње забоди, а друго вече чукни главицу од јабуку па кажи:
Не чукам јабуку, већ чукам ове трње по имену, по срце, по џигерицу, по руке, по ноге, и све редом да нема мирка да седне, да легне, да мора да дође, да прође, да мене види и с мен' да се разговара.
Тако бај за четрејес дана.
Кад одеш на воду текућу, а ти кажи сама:
И онда баци воду преко рамена једног н другог и иди кући.
Уочи Ђурђевдана кад се овце и јаганци раздвије, а ти узми ону траву нзмеђу њи’ и оплети венчић. Онда кажи:
Како блеју овце за јаганци и како блеју јаганци за овце, тако тај и тај да блеји за мене.
И погледај га кроз тај венчић.
Уочи Ђурђевдана устани рано па узми једну шамију, иди у поље и скупи росу, дођи кући и узми брашно од две кафане које се гледе преко пута и умеси један колачић и испеци у ватру до зоре и кад изгреје прво сунце ти прогледај сунце кроз колаче и кажи:
Како цео свет не може без сунце, тако тај тај момак да не може без мене.
Узми то колаче и прогледај тога момка.