Бака и ђаци

Нека баба била је врло побожна. Близу куће њезине био је неки манастир, ђе је она сваки дан долазила Богу се помолити. Ђацима бијаше додијала, те се договоре да баку преваре. — Начине к’о бешику, метну на сред цркве, свежу конапима, а конапе претуре преко иконоса у олтар.

Један се испење на вр иконоса, па кад бака уљегне у цркву, дође бешици и стане се крстити и чудити. Онај с иконоса викне:

„Сједи баба на колеса
Да идеш на небеса!
Достојна баба јеси,
Приди на небеси!!”

Бака помисли: „Ово мене свеци зову на небеса” и крстећи се брзо ускочи у бешику.

Ђаци одмах за конопе и одвуку је до на вр иконоса; па онда вичући пуште је:

„Стисни баба прдеса
Високо су небеса!”

Труп... и баба лупи на сред цркве... Пошто изађе из бешике, окрене се иконама вичући:

„Причекаћеш свети Нико, док ти више бака дође, да ти се моли!”

Забиљ. у Фочи.

Марко С. Поповић

Извор

1892. Босанска вила, лист за забаву, поуку и књижевност. Година седма, број 2, стр. 29.